Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! K18 The Good, The Bad & The Billy Redje u ponudi! Branislav Kerac - Bane (rođen 7. septembra 1952. u Novom Sadu) je srpski crtač stripa, scenarista, ilustrator. Bio je jedan od prvih domaćih crtača stripova koji je bio zaposlen sa punim radnim vremenom u novosadskom Dnevniku. Stripovi mu se objavljuju širom sveta, a istoričari stripa ga smatraju za najuticajnijeg srpskog i jugoslovenskog crtača modernog doba. Dobitnik je Specijalnog priznanja za doprinos srpskom stripu 2005. na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu. Debitovao je serijalom „Poručnik Tara“ sa scenaristom Svetozarom Obradovićem u Zlatnom klikeru (1975). Enormnu popularnost je stekao tokom osamdesetih godina 20. veka kada je bio najznačajniji autor Ju strip magazina, Eks almanaha, kao i „Dnevnikovih“ i „Forumovih“ izdanja. Radio je najviše po scenarijima Svetozara Obradovića, Gordana Mihića, Petra Aladžića, Slavka Draginčića, Marka Hamila (Luk Skajvoker iz „Zvezdanih ratova“) i sopstvenim. Kerčevi najpoznatiji originalni stripski serijali su: „Poručnik Tara“, „Kobra“, „Bili D Pljuc“ („Billy The Pljuc“), „Ket Klou“ („Cat Claw“), „Oliver“, „Troje nesalomljivih“, „Partizan Goran“, „Balkan Ekspres“, „Keli Brando“ („Kelly Brando“) i „Nindža“. Licencno je crtao „Tarzana“ i „Velikog Bleka“,[1] a pod pseudonimom H. M. Baker za američke izdavače i serijale „Ghost“ i „The Black Pearl“. Sa „Ket Klou“ je osvojio skandinavske zemlje i pojavio se u još desetak zemalja širom sveta. Kako je postao strip crtač Kerac je interes za strip pokazivao od malih nogu. Dok je išao u osnovnu i srednju školu tokom šezdesetih i sedamdesetih, U Novom Sadu je izlazio velik broj strip časopisa i magazina. Kerac je počeo da crta svoje prve stripove sa pojavom lista Kekec. Br. 5 ovog lista je bio prva strip revija koju je Kerac video u životu (prvi broj Kekeca je izašao 1957. godine[2]). Prvi stripovi koji su ga inspirisali bili su Krcko, Čapa i Gru Gru, Princ Valijant i Dejvi Kroket.[3] U 7. razredu dolazi njegov prijatelj Slavko Pejak sa kojim počinje zajedno da sarađuje. počinju da prave svoje prve zajedničke stripove. Međutim, osoba s kojom je Kerac neraskidivo vezao početak i dobar deo svoje karijere bio je scenarista Svetozar Obradović s kojim je počeo da sarađuje 1975. godine.[3] Prvi strip na kom su zajedno počeli da rade bio je Poručnik Tara. Kerac je završio zubno-tehničku školu i upisao stomatologiju 1970. godine. POčeo je da studira i pao prvu godinu (zbog hemije). Dok je studirao zajedno je sa Slavkom Pejakom išao na časove slikanja i crtanja u Višu pedagošku školu. Kerac je pao i 2. i 3. godinu, a onda je 1976. godine končano odlulio da napusti studije i posveti se isključivo stripu. Tada je već uveliko radio na Poručniku Tari i shvatio da od stripova može sasvim lepo da se živi. Roditelji su teško prihvatili ovu njegovu odluku, dok ga je tadašnja devojka napustila jer je htela stabilnu vezu sa zubarem. Uticaji na Kerčeve stripove dolazili su iz filma, muzike i, razume se, stripova drugih autora. Na lik Poručnika Tare najviše je uticao lik američkog glumca Klinta Istvuda. Na Kobru je uticao karakter Bernarda Prinsa (glavni junak istoimenog stripa). Dok je Ket Klou nastala kao direktan uticaj Marvelovih stripova.[4] Najpoznatiji strip junaci 1975-1979. Poručnik Tara (22. epizode) 1979-1991: Kobra (18. epizoda) 1981-1994: Cat Claw (44. epizode)[5] 1981-1982: Veliki Blek (2. epizode) 1982-1990: Tarzan 1985-1987: Troje nesalomivih Naslovne strane Kerac je nacrtao ogroman broj naslovnih strana za druge strip junake (od kojih neke sam nikada nije crtao). Najveći broj strana objavljeni su u Lunov magnus stripu i Zlatnoj seriji za Malog rendžera, Kena Parkera, Kapetana Mikija i Velikog Bleka. Osobenosti obeležavanja epizoda Kerac je poznat po dve osobenosti obeležavanja: po broju epizoda i stranica, i datumu nastanka epizoda. Na svakoj strani nalazila bi se, ispod potpisa njega i scenariste, dva broja razdvojena crticom. Prvi broj bi označavao epizodu serijala, a drugi ukupan broj stranica. (Stranice konkretne epizode bi se ponekad nalazile u donjem desnom uglu.) Recimo, ako bi ispod stilski ukrašenog potpisa autora (npr. Kerac & Obradović) videli da stoji 8-148, to bi značilo da čitate 8. epizodu, a da je ukupno nacrtano 148 stranica stripa. Osobenosti obeležavanja datuma nastanka Kerac je obavezno u svakoj epizodi ostavio po najmanje jedan datum koji bi precizno obeležavao kada je strip nastao. Recimo, na str. 210 u 11. epizodi Kobre u jednom kadru može da se vidi broj 270480. To znači da je ta tabla (stranica) nastala 27. aprila 1980. god. što takođe daje indikaciju kada je nastala i cela epizoda. Muzički uticaji i muzička aktivnost Kerac obožava hevi-metal muziku, tako da se motivi hevi-metal grupa često provlače kroz njegove stripove. Sam Kerac je bio bubnjar hevi-metal benda GeroMetal, koji je izdao dva diska. Priznanja (sekcija pod izradom) Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[6] Za strip Nema kraja dobio je zajedno sa Svetozarem Obradovićem 1979. godine nagradu Dečjih novina.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Francuski Jezik!!! K15 Kolaboracija francuskog scenariste Žan-Lik Istina i našeg velikana Dejana Nenadova pod naslovom LEGENDA O ISU.Radi se o serijalu u tri toma koji je u Francuskoj objavljen od 2011. do 2014. godine i čija je tematika, zaista slučajno, veoma bliska `Rogatom bogu`, tako da pored rada još jednog maestralnog crtača opet imamo i delo inspirisano keltskom mitologijom, premda ovog puta bretonskom namesto britanske. Redje u ponudi! Francusko idanje! T1 - Trahison Scenario: Jean - Luc Istin T2 - Vengeance Scenario: Jean - Luc Istin T3 - Deluge Scenario: Jean - Luc Istin Ys la blanche ! Ys la cité bretonne qui fait trembler les émissaires du christ ! Gwénolé y réclame une église, Ahès, la belle princesse, fille du célèbre roi Gradlon s`y refuse. Est-ce la force de Dieu qui emportera la cité sous les flots ou la cupidité et la jalousie des Hommes ? Dejan Nenadov (Novi Sad, 28. oktobar 1966) je srpski likovni umetnik, poznat po svojim stripovima, slikama i ilustracijama.[1] Autor je kultnog jugoslovenskog stripa iz 1980-ih „Elazar“. Nenadov je u rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu primenjene umetnosti, kao i Akademiju umetnosti. Poslediplomske studije je završio na Statens Kunstakademi u Oslu. Od 1992. godine živi u Amsterdamu.[3] Prvi strip mu je objavljen 1978. godine u školskom listu Mi. Stripom se profesionalno bavi od 1982. godine, kada započinje saradnju sa „Forum – Marketprintom“ iz Novog Sada. Za ovu izdavačku kuću prvo radi kratke stripove po scenarijima koje je radio zajedno sa ocem Živkom, kao i po scenarijima Dušana Vukojeva. Kasnije objavljuje dve epizode stripa o Vitezu Balardu. Za YU strip Dečjih novina iz Gornjeg Milanovca radi strip serijal „Elazar“, koji autoru donosi kultni status na području bivše Jugoslavije, a sarađuje i sa scenaristom Nevenom Antičevićem. U devedesetim, nakon odlaska iz Novog Sada prvenstveno se posvetio slikarstvu, a stripom se bavio znatno manje, radeći po scenarijima Boška Kecmana. Sarađuje sa nemačkim izdavačem „Bastei“. Jedan je od autora uključenih u projekat „Signed by war“ (1994). Saradnju sa francuskim izdavačem „Delkur“ započinje 2008. godine, radeći serijal „Arcanes“ prema scenariju Žana-Pjera Pekoa. Od 2001. sarađuje i sa kućom „Solej“, za koju radi na serijalu „Ys – la legende“ prema scenariju Žana-Lika Istena. Nagrade i priznanja (izbor) Nagrada na konkursu YU stripa za mlade crtače Prva nagrada na konkursu Omladinskih novina Prva nagrada na konkursu časopisa Vidici i YU strip Nagrada „Zlatno pero“ Nagrada „Zaharije Orfelin“.

Jevrem M. Cokić : SRBIJO, PROBUDI SE ! - Decenija stradanja i patnje , Autorsko izdanje Beograd 2011, tvrdi povez, str. 272. Očuvanost 4; ima autorovu posvetu. Цокић Јеврем Рођен је 28. маја 1934. године у селу Газдаре, општина Медвеђа, Република Србија. После завршене мале матуре 1948. године у Лебану, радио је годину дана у управи рудника “Леце”, а затим је завршио средњу пољопривредну школу у Лесковцу 1953. године. После средње школе уписује се на Војну академију ЈНА коју завршава 1956. године. Током службе завршио је и Вишу војну академију (1966) и Школу народне одбране (1975). Као официр полагао је пријемни испит за Вишу војну академију, као и испите за чинове капетана, мајора и генерал-мајора, у који је унапређен 1986. године. Највећи део војне каријере провео је у трупи на разним командним и штабским дужностима, почев од командира вода и чете, оперативца у штабу пука и дивизије и начелника штаба бригаде, а затим команданта пука, бригаде, корпуса и армије. Као млад официр пуних шест година (1958-64) вршио је и дужност физичког обезбеђења Председника СФРЈ, односно Врховног команданта ОС СФРЈ. У васпитно-образовним установама Оружаних снага СФРЈ, обављао је дужности заменика и уједно помоћника команданта Војне академије ЈНА за наставу и научно-истраживачки рад у Београду (1981-84) и команданта Центра војних школа Копнене војске у Сарајеву (1984-87). У Генералштабу ЈНА био је на дужности у Управи пешадије у одељењу за израду борбених правила, и на дужности начелника Инспекције и главног инспектора борбене готовости ОС СФРЈ. У Генералштабу Војске Југославије обављао је истовремено дужности помоћника начелника ГШ за сектор „Односи са међународним организацијама“ и за сектор „Организацијско-мобилизацијски, персонални и правне послови“, а уједно је био и заменик начелника ГШ. Био је учесник у грађанском рату 1991-1992. године на дужности команданта Оперативне групе ЈНА. Тада је тешко рањен приликом извршавања борбеног задатка, када је хеликоптер у којем је обилазио борбене положаје оборен од стране непријатеља. На лечењу у ВМА провео је годину дана. Постао је ратни војни инвалид са 80% инвалидитета. Службовао је у девет гарнизона, и сем Македоније, у свим остали републикама бивше СФРЈ. Имао је дванаест прекоманди и више породичних селидби. Пензионисан је по сили закона почетком 1995. године у чину генерал-пуковника, са дужности команданта Прве армије. До сада је написао и објавио књиге: „Почетак краја“ (2008), “У служби народа и отаџбине” (2009), “Србијо пробуди се” (1911) И „Од Београда до Брисела“ (1913).

GIGANT Broj 8 Modesti Blejz Izdavač: Dečje novine, Gornji Milanovac Vanredno izdanje Eks almanaha Godina izdanja: 1983 Format: 29,5 X 21 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 128, crno-bele Strip revija Gigant, izlazila je u periodu od 1982 - 1991. godine, u izdanju `Dečijih novina` iz Gornjeg Milanovca. Svoj rad su bazirali na promociji malo poznatih ili gotovo nepoznatih junaka iz sveta stripa, na prostorima bivše YU, od kojih su najviše bili zastupljeni: Modesti Blejz, Džejms Bond, Bob Moran, Bruno Brazil, Bernard Prins itd. Modesti Blejz - Slučaj misis Drejk Modesti Blejz - Ujka Srećko Modesti Blejz - Izdajnik Modesti Blejz - Vikinzi Nova Novator Ovo je svakako najbolji britanski novinski strip i izuzetno je nacrtan, a autori su izbegli boljku ponavljanja i šablonskih priča, na isti kalup. Za nastanak i izgled Modesti najzaslužniji su Piter O’Donel, scenarista, i prvi crtač Džim Holdavej. Crtači su se posle Holdavejeve smrti 1970. smenjivali uglavnom sledeći zadatu matricu, a najveći trag posle Holdaveja ostaviće Romero, koji je strip radio osam godina, i Nevil Kolvin, koji je crtao priče od 1986. do kraja serijala, a između njih dvojice kratko su na stripu radili Džon Barns i Patrik Rajt, dok je sve priče pisao O’Donel, koji je testamentom zabranio nastavljanje stripa. Mislim da ne postoji strip revija u bivšoj SFRJ koja nije objavila bar jednu priču ovog serijala: „Stripoteka”, „Gigant” „Dečjih novina”, „Politikin zabavnik”, da pomenem samo one koji su objavili najviše epizoda. Kod nas je strip bio izuzetno popularan, čak je grupa „Bel tempo” 1992. objavila konceptualni muzički album „Modesty”. Ovo je strogo realistički strip špijunsko-kriminalnog žanra, ali sa mnogo suptilnijim pristupom od, recimo, Džemsa Bonda. Modesti neugodne situacije razrešava i upotrebom borilačkih veština i lukavstvom. Pošto je strip objavljivan u dnevnim novinama, autori su morali da poštuju pravila cenzure i izbegavaju scene koje bi se mogle protumačiti kao erotske, ali i pored toga što je zakopčana do grla, Modesti je uvek izazivala dečačke fantazije. Ona je tip čvrste, samosvesne žene, koja ne uzmiče od borbe sa muškarcima, što je možda i u skladu sa feminizmom 60-ih godina. Priče o Modesti su i dalje privlačne zbog svoje vešto vođene naracije i klasičnog, ali odličnog crteža. Različite su dužine, i to govori da je scenarista svakoj temi pristupao drugačije, ne sileći se da priču razvuče na određen broj strana. Osim stripa, O’Donel je napisao i nekoliko romana i kratkih priča o Modesti. Zanimljivo je da je Modesti uvek bila inspirativna i filmskim stvaraocima, pa postoje tri, manje uspešne ekranizacije (prva iz 1966. jeste odlična ilustracija mode Swinging Londona), dok je u novije vreme Tarantino imao ideju o filmu (ako vam je promaklo, u „Petparačkim pričama” Travolta čita ovaj strip), a Nil Gejmen je čak napisao i jedan scenario koji nije realizovan ***Odlično očuvano***

KAO NOV STRIP FANZIN 20 STR ZINFAN TRIPS zmcomics Eto, i novosadjani resise da naprave fanzin. Malo uspavana, da nekazem lenja, NS scena je sebe, svojom neagresivnoscu, gurnula u zapecak strip desavanja. Mnogo je tu faktora bilo u pitanju, od malodusnosti do suprostavljenih gledista na strip, od teskih vremena za ovu umetnost do potrage za nekim ko ce ih sve ujediniti, od,..do... bi se moglo nabrajati, ali najlakse je traziti izgovore a vremena su takva da ih je vrlo lako naci. Nisu vremena za strip sjajna, ali nisu bila ni onih dana kada je savremeni strip nastao, pa se taj period ipak danas zove `zlatnim godinama stripa`!? Sta to znaci? Pa, doslo je vreme da se prestane sa kukanjima i da se pocne raditi. Zato smo resili da pocnemo graditi buducnost. Izdavanjem fanzina cemo pokrenuti autore da sa vise elana krenu sa radom i da u dogledno vreme stvore odredjenu kolicinu kvalitetnih stripova koji se mogu kasnije objavljivati i u `pravoj`, ozbiljnoj, strip reviji. Zato je koncepcija ovog fanzina takva da ima za cilj prikupljanje i promovisanje strip materijala za jednu buducu strip reviju. Da li cemo to danas-sutra sami pokrenuti, ili cemo, kada se nakupi dovoljno brojeva, projekat Strip revije ponuditi nekom finansijski jacem, sto bi rekli, subjektu, je pitanje za buducnost. Za sada je cilj fanzina animiranje mladih, svakako talentovanih, autora da stvaraju i da se predstave siroj javnosti. Zasto se nas fanzin zove `ZinFan TripS`? Pa zato sto zelimo da to bude drugaciji fanzin. Cilj nam je da u njemu radimo strip serijale koji su nadasve potrebni na nasim prostorima. Nemamo za cilj da pravimo jeftinu industriju vec da se u potpunosti postuju autorski pristupi stripu, bilo da su u pitanju andergraund stripovi iliti stripovi glavnog toka (sta god svrstavali u te kategorije). Znaci stvaralacka sloboda je potpuna, jedini uslov je strip koji ima neki oblik serijalnosti, jer slozicete se (morate:) da citaoci u stripu to traze i da je to jedan od osnovnih strip elemenata. Naravno ne moraju to biti serijali sa klasicnim strip junacima, mogu to biti i serijali koji su povezani nekom osnovnom idejom ili temom kao na primer Kordejeve `zvezde` ili neki autobiografski zapisi, ili,... U ovom, prvom, broju su se nasli radovi Nebojse Bacica, Zeljka Katanica, Zlatka Milenkovica, Biljane Malesevic i Mladena Oljace.

Istorijski razvoj institucije konzula Istorijski posmatrano, konzularni odnosi predhodili su diplomatskim odnosima jer su se bavili materijom i problematikom trgovine, plovidbe i ekonomskim poslovima koji su bili privatnopravnog karaktera. Trgovina, plovidba i ekonomski poslovi nastali su još u starom veku između tadašnjih država Egipta, Grčke i drugih država na Bliskom istoku i Mediteranu. Pojedini autori smatraju da je institucija konzula nastala i postojala još u starom veku. Prema tim autorima, institucija konzula vodi poreklo od magistrata (koji su bili trgovačke sudije) koje su antički Grci imenovali u Egiptu u VII veku p.n.e. i koji su sudili međusobne sporove svojih državljana na osnovu sopstvenih zakona. Zatim, u antičkoj Grčkoj od VI veka p.n.e. postojali su protestati i prokseni, koji su u stvari bili posrednici u pravnim i političkim odnosima stranaca koji su živeli i radili u Grčkoj i lokalnih državnih organa. Naime, stranci u Grčkoj, kao i u ostalim državama Starog veka, nisu imali praktično nikakva prava i bili su bez ikakve pravne zaštite... nova ERISS 2022. tiraž 300 SKAJ.2

Globalna zavera... i kako je razotkriti Dejvid Ajk Admiral books, 2011. 615 strana, udžbenički format. Veoma očuvana. Tek kad se sve tačke spoje, dobijamo izuzetno značajnu sliku koja će nas zapanjiti. Zaista ih je mnogo, na svakoj stranici knjige, dok Ajk polako podiže veo sa svih događaja od početka sveta do onih koji su se dogodili 11. septembra i „hologramskog Interneta” koji diktiraju našom stvarnošću. Globalna zavera sa ciljem da se nametne orvelovska država ne spada više u domen „teorije”. Bezbrojni su dokazi koji to potvrđuju i danas se mogu iskusiti na svakom koraku. Mreža ukrštenih porodica, koje datiraju od početka sveta, manipulišu svetskim događajima preko svojih marioneta – političara i ljudi na vodećim pozicijama da bi uspostavili tiraniju koju su dugo i neumorno planirali i radili na njenom uspostavljanju. Ali dani njihove anonimnosti su odbrojani, a Dejvid Ajk baca svetlo i na one u senci, što rezultira njihovim izlaskom iz tajnosti koja je toliko bitna za uspeh njihovog plana. Ko smo mi? Gde smo mi? Zašto je svet ovakav, kakav je?

Teško da, među decom i odraslim ljubiteljima stripa, ima nekoga ko nije čuo za Garfilda, lenjog, egoističnog mačka koji uživa u besposličarenju, komplikovanju života svome gazdi Džonu i maltretiranju kućnog ljubimca, psa Odija. Garfild je junak stripa, akter crtanih filmova i televizijske serije, a pojavljuje se i kao zaštitni znak na raznoraznim proizvodima. Može se reći da je u medijskom prostoru zabave sveprisutan. Za srpsko izdanje Garfilda, njegov tvorac, Džim Dejvis ovako se obratio srpskim čitaocima: "Veliki pozdrav od GARFILDA (i mene)! Ako ste upoznali Garfilda, shvatili ste da on UVEK mora da bude u centru pažnje, ali možda će se ipak malo skloniti da bih ja pozdravio naše prijatelje iz Srbije! Presrećan sam što vam se dopao Garfild – jeste da je debeo, lenj, sebičan i tvrdoglav, ali, znate, niko nije savršen! Veoma sam srećan što mogu da obavljam ovaj posao. Nema baš mnogo odraslih ljudi koji zarađuju za život crtajući mačku. Moj cilj je oduvek bio da svakodnevicu ulepšam osmehom i nastojaću da to i dalje radim. Iz dubine moje duše (i Garfildovog stomaka) – hvala vam na svemu!" Džim Dejvis Čitaj dalje

Monografija o porodici Karić, autor Mirko Stamenković, odlično očuvana, izdanje Interprint Beograd 2017, kvalitetna štampa i fotografije u boji. `Mirko Stamenković više decenija prati naš rad, a za one koji ne znaju, mi smo još u onoj Jugoslaviji prvi osnovali privatnu i porodičnu kompaniju,i od tada je prošlo, skoro pet decenija. Imali smo sreću da je tadašnji predsednik Tito posetio naš grad Peć i da mu se svidelo to što mi radimo kao porodica. Smatrao je da ti porodični biznisi mogu samo da doprinesu razvoju države i rekao da nam se omogući šta god da nam treba. U to vreme smo Sreten, Dragomir, Zoran, Olivera i ja smo za četiri godine, otvorili pet kompanija. Počeli smo sa petoro ljudi, a onda smo rasli. Maršal je, kao primer porodičnog biznisa, na sastancima sa predstavnicima Sovjetskog Saveta uzimao našu porodicu i u to vreme je to bila velika čast. Ubrzo nakon toga posetili smo Rusiju i tako krenuli u te vode u toj zemlji. Mi smo prvi Srbi koji su osnovali privatne kompanije u Rusiji i danas smo jedna od najvećih kompanija` Bogoljub Karić

Autor - osoba Pavlović, Dragiša, 1935- = Pavlović, Dragiša, 1935- Naslov Olako obećana brzina / Dragiša Pavlović Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1988 (Ljubljana : Delo) Fizički opis 414 str. ; 25 cm Zbirka Plava biblioteka (pl.) Napomene Tiraž 5.000 Registar. Predmetne odrednice Pavlović, Dragiša, 1943?-1996 Savez komunista Srbije. Centralni komitet Jugoslavija -- Političke prilike Svrgnu ga prejaka metafora – tako bismo, parafrazirajući jedan glasoviti stih, najkraće mogli opisati političku sudbinu Dragiše Pavlovića, do nedavna (krajem 1987. g.) predsjednika Gradskog Komiteta OSK Beograda. Naime, predstavljajući nam ovdje kronologiju vlastite detronizacije, on se potrudio da „politički mirno i lingvistički razložno“ opiše „slučaj klasične političke metafore“. On, barem, tvrdi, da su tri ključne riječi – „olako obećana brzina“ – koje je izustio u jednom izlaganju, zaslužne za njegovu katabazu, kojom je s političkog vrha SR Srbije došao do svoga „političkoga groba“. Autor se ipak ne zadovoljava samo političkom lingvistikom, već nam iz svog subjektivnog aspekta-u neposrednom reagiranju na protekle događaje koji se još nisu stišali - pruža kompletnu dokumentaciju о dramatičnom obračunu, koji je našu užu partijsku scenu učinio događajem od najšireg jugoslavenskog interesa. Kompletirajući vlastiti dosje i prikazujući ga kao politički autodafé, D. Pavlović, kojega se „politika više ne tiče“, podosta pomaže da se u široj javnosti bolje shvati mehanizam i misterij vlasti. Jer, uz svu dostupnu dokumentaciju iz masovnih medija, on ovdje obrazlaže i ono što se govorilo i radilo iza „spuštenijeh“ zavjesa zatvorenih sjednica naših partijskih foruma, a to je napokon poželjna indiskrecija. Kao protagonist i kao »žrtva« jedne te iste metode, D. Pavlović sortira slijed događaja koji su doveli do njegova svrgavanja, ali koji još nipošto nisu doveli do nekakvog „hepienda“, dapače i naprotiv... Ovako, barem, u neposrednom svjedočenju, bez ikakve distance, redaju se pred nama „afera Student“, „Memorandum sanu“, slučaj humoreske „Vojko i Savle“ i naravno, Kosovo kao ključni motiv i problem. Da li je u sukobu i obračunu na partijskom vrhu SR Srbije bilo do sada riječi о različitim idejnim koncepcijama i praktičkim rješenjima ili se radi samo (?) о koliziji dvije ličnosti, koji „ne liče jedan na drugoga ni po čemu“? Time će ova knjiga zainteresirati protagoniste, sudionike, partnere i suputnike SK, ali i one koji stoje po strani, ne nužno ravnodušni, ali nedovoljno obaviješteni. Dragiša Buca Pavlović (Kragujevac, 5. oktobar 1943 – Beograd, 9. septembar 1996) bio je društveno-politički radnik Socijalističke Republike Srbije i od 1986. do 1987. godine predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda. U Kragujevcu je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na kragujevačkom odeljenju, najpre Mašinskog fakulteta, a potom i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Doktorirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Kao mladić je stupio u članstvo Saveza komunista Jugoslavije (SKJ). U rodnom Kragujevcu nalazio se na poziciji direktora Novinsko-izdavačkog preduzeća „Svetlost”, a u vremenu do imenovanja na mesto šefa beogradskih komunista, radio je u Remontnom preduzeću „Kompresor”, zatim u Institutu za sisteme planiranja i upravljanja u Beogradu. U Izvršnom veću Skupštine SR Srbije nalazio se na mestu šefa kabineta predsednika Izvršnog veća, a potom i na poziciji zamenika predsednika Komiteta za ekonomske odnose sa inostranstvom. Takođe je obavljao funkciju predsednika Privredne komore Beograda. Pavlović je u proleće 1986. godine izabran za predsednika Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda i postao je član Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Bio je blizak saradnik i istomišljenik tadašnjeg predsednika Predsedništva SR Srbije, Ivana Stambolića. Nakon što su usledile tenzije na Kosovu, između Albanaca i Srba, tadašnji predsednik Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, Slobodan Milošević, posetio je u aprilu 1987. godine Kosovo Polje gde je dao podršku Srbima. Ti događaji izazvali su razdor u srpskom državnom i partijskom vrhu. Tenzije su se posebno pojačale nakon ubistva četiri vojnika JNA u Paraćinu 3. septembra te godine. Pavlović je 11. septembra, na konferenciji za štampu, izgovorio reči koje su obeležile kraj njegove karijere: „Situacija na Kosovu, koja se ne poboljšava željenom i obećanom brzinom, stvara opasnu atmosferu gde svaka reč izgovorena protiv srpskog nacionalizma je shvaćena kao nacionalizam. Strastvene reči mogu doneti samo vatru.“ Ove reči bile su upućene na račun politike Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) koja je svojim „Memorandumom” tražila prekid dotadašnje politike pregovaranja sa kosovskim Albancima i tražila energičnije i konkretnije akcije kada je albanski nacionalizam u pitanju. Kritika koja je definisana sa tri reči „olako obećana brzina” bila je upućena na račun srpskih nacionalista, što je Dragiša Pavlović i naveo u svojoj knjizi „Olako obećana brzina” i bile su jedan od povoda za njegovu smenu na čuvenoj Osmoj sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, koja je održana 23. i 24. septembra 1987. Optužba koja mu se stavljala na teret je da ne postupa u skladu sa Statutom SK i politikom koja je definisana na nivou SKJ. Kasnija dešavanja, podmetanja humoreske „Vojko i Savle”, članci u Politici i Ekspresu bili su uvod u njegovu smenu, razrešenje sa mesta člana Predsedništva CK SK Srbije i isključenje iz članstva Saveza komunista. Ovoj sednici prethodila je par sednica zatvorenih za javnost na kojima je pripremljeno sve što je na Osmoj sednici i nastupilo. Nakon smene, radio je u Beogradu kao predstavnik jedne slovenačke firme, a potom se bavio privatnim biznisom. Pavlović je autor više knjiga. Poslednja mu je „Olako obećana brzina”. Dragiša Pavlović je preminuo u Beogradu, 9. septembra 1996. godine, od posledica srčanih tegoba. MG155 (N)

K59 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! ZIMSKI VOJNIK 1 - IZVAN VREMENA (EPIZODE 1-7) Kapetan Amerika je oduvek znao da je njegov najopakiji neprijatelj Crvena Lobanja. Dosad. Dve tajanstvene prilike pojavile su se na horizontu da izazovu nedaće Kapetanu. Jedna je Aleksandar Lukin, okoreli bivši sovjetski vojnik koji je sada na čelu moćne korporacije Kronas. Druga je samo glasina. Zimski Vojnik je više mit nego čovek, ultimativni ubica iz hladnog rata kojeg niko nikad nije video. Ali, kad Lukin krene u potragu za kosmičkom kockom koja savija prostor, Kapetan će se naći u bici koja uključuje Kronas, Crvenu Lobanju i možda upravo čuvenog Zimskog Vojnika! Prošlost Kapetana Amerike pogodiće sadašnjost u ultimativnoj bici za kontrolu nad stvarnošću – videće se ko je lutka, a ko povlači konce! Dobre priče pamte se dugo, velike priče se nikad ne zaboravljaju. Najveće priče menjaju sve. „Jedna od najvećih i najboljih ikada ispričanih priča o Kapetanu Americi.“ – Ain’t It Cool News ZIMSKI VOJNIK 2 - POREKLO (EPIZODE 8,9, 11-14) Kapetan Amerika je oduvek znao da je njegov najopakiji neprijatelj Crvena Lobanja. Dosad. Dve tajanstvene prilike pojavile su se na horizontu da izazovu nedaće Kapetanu. Jedna je Aleksandar Lukin, okoreli bivši sovjetski vojnik koji je sada na čelu moćne korporacije Kronas. Druga je samo glasina. Zimski Vojnik je više mit nego čovek, ultimativni ubica iz hladnog rata kojeg niko nikad nije video. Ali, kad Lukin krene u potragu za kosmičkom kockom koja savija prostor, Kapetan će se naći u bici koja uključuje Kronas, Crvenu Lobanju i možda upravo čuvenog Zimskog Vojnika! Prošlost Kapetana Amerike pogodiće sadašnjost u ultimativnoj bici za kontrolu nad stvarnošću – videće se ko je lutka, a ko povlači konce! Dobre priče pamte se dugo, velike priče se nikad ne zaboravljaju. Najveće priče menjaju sve. „Jedna od najvećih i najboljih ikada ispričanih priča o Kapetanu Americi.“ – Ain’t It Cool News Ed Brubejker je jedan od najboljih pisaca stripova. Njegov rani rad sa Erikom Šanoverom – „Jedna slučajna smrt“ iz zbornika Dark Horse Present #65-64 – bio je nominovan za Ajznerovu nagradu 1993. Do kraja te decenije, postao je zvezda u usponu i za DC je pisao omiljene stripove: Mesto zločina, Spavač, Žena-Mačka i Gotam central (Scene of the Crime, Sleeper, Catwoman i Gotham Central). Po prelasku u Marvel, počeo je da radi Kapetana Ameriku i njegova verzija tog stripa osvojila je srca starijih i novih čitalaca. Njegova revizija istorije Marvelovih mutanata u stripu X-meni: smrtonosno postanje (Deadly Genesis) obezbedila mu je stalni angažman na Zapanjujućim X-menima (Uncanny X-Men), glavnom Marvelovom stripu o X-menima. On i njegov dugogodišnji saradnik Majkl Lark preuzeli su Derdevila po okončanju čuvene serije koju su radili Brajan Majkl Bendis i Aleks Maliv. Brubejker je, s piscem Matom Frekšonom i crtačem Dejvidom Ahom, radio i Besmrtnu čeličnu ruku (Immortal Iron Fist). U okviru Marvelove edicije Ajkon (Icon) objavljena su dva njegova autorska dela: Kriminal i Inkognito (Criminal, Incognito).

Timoti Garton Eš : DOSJE - Lična istorija , Radio B92 Beograd 1998, str. 232. Očuvanost 4-. Naslov originala: The file / Timothy Garton Ash Timoti Garton Es je jedan od najistaknutijih engleskih intelektualaca, predavac na St.Antony`s College, Oxford. Autor je nekoliko knjiga o drustvenoj i politickoj stvarnosti i promenama u Istocnoj Evropi (Poljska revolucija - Solidarnost, 1983), Eseji o sudbini Srednje Evrope (1989), Mi ljudi: revolucija 89. - svedocenje u Varsavi, Budimpesti, Berlinu i Pragu (1989) i Evropsko ime - Nemacka i podeljeni kontinent (1993). Timoti Garton Es je dobitnik niza znacajnih nagrada i priznanja a Dosje je prva njegova knjiga koja se pojavljuje na srpskom jeziku. `Dosje - licna istorija` je istovremeno ispovedna proza, esejistika i dokument o olovnom vremenu u Istocnoj Nemackoj. Pocetkom osamdesetih godina Timoti Garton Es je kao student ziveo u Istocnom Berlinu. Deset godina kasnije dolazi u novu, jedinstvenu Nemacku, gde u arhivu istocnonemacke politicke policije (Stazi) cita svoj sopstveni dosje. Tada se ponovo srece sa bivsim ljubavima, prijateljima i poznanicima. Otkriva ko je bio zaduzen za njega, ko je bio zrtva, ko dousnik a ko slucajni posmatrac. Dosje je prica o zapadnoevropskim i americkim intelektualcima, njihovim zabludama i predrasudama ne samo o prirodi komunistickih rezima nego i o ljudskoj prilagodljivosti. `GUTEN TAG`, kaze revnosna Frau Sulc, `Imate veoma zanimljiv dosje`. I evo ga, sa pecatima na prednjoj korici: OPK-Akte, MfS,XV 2889/81. Ispod toga napisano je citkim, cinovnickim rukopisom: `Romeo`. Romeo? `Da, to je bilo vase tajno ime`, kaze Frau Sulc i zakikoce se. SEDAM ZA PLASTICNI STOCIC u prenatrpanoj kancelariji Frau Sulc u zgradi Saveznog ministarstva za pisanu zaostavstinu Drzavne sluzbe bezbednosti u bivsoj Nemackoj Demokratskoj Republici: Ministarstvo dosjea. Dok otvaram fasciklu, hvatam sebe kako se prisecam cudnog trenutka iz vremena dok sam ziveo u Istocnoj Nemackoj. Jedne noci 1980. godine, dok sam kao student ziveo u Istocnom Berlinu, vratio sam se sa devojkom u svoju sobu u trosnoj stambenoj zgradi Vilhelmine u opstini Penclauer Berg. Ovo je bila soba sa pogledom na sebe. Veliki zidni prozori otvarali su se direktno na balkon, i da nije bilo mrezastih zavesa, stanari zgrade preko puta mogli su da gledaju pravo u moju sobu. Dok smo se grlili na uzanom krevetu, Andrea se najednom odmakla, ustala, skinula svu odecu sa sebe, otisla do prozora i razmakla mrezaste zavese. Upalila je blestavo svetlo i vratila se k meni. Da je to bio, recimo, Oksford, bio bih mozda malo iznenadjen blestavim svetlom i razmaknutim zavesama. Ali ovo je bio Berlin, i prosto nisam nista mislio o tome. To jest, nisam mislio sve dok nisam saznao za ovaj dosje. Onda sam se setio tog trenutka i poceo sam da se pitam da li je Andrea radila za Stazi, i da li je tada razmakla zavese da bi neko iz stana preko puta mogao da nas fotografise. Mozda te fotografije vrebaju u ovoj fascikli koju je Frau Sulc vec pregledala. Sta je ono rekla? `Imate veoma zanimljiv dosje`. Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Političke prilike , Istočna Evropa Ostali naslovi iz oblasti: Politika

ARGUMENTI ZA EVROPSKU UNIJU! Kritičari rado opisuju Evropsku uniju kao nedemokratsku i nepopularnu, ali njihovi argumenti su prečesto zasnovani na mitovima i nesporazumima. To nam svima čini protivuslugu, a u ovom periodu nesigurnosti o budućnosti Evrope je još važnije da svi imamo jasnu sliku o najvažnijim problemima koji su u pitanju. Ova snažna knjiga razotkriva zablude vezane uz Evropsku uniju, zagovara na uverljiv i pregledan način evropsku integraciju. Pokazuje kako je Evropska unija poboljšala život Evropljana na velliki broj načina, kao i kako je Evropi dala snažnu prisutnost na međunarodnoj pozornici. Ova knjiga će sa sigurnošću prosvetliti, ali i podstaknuti debatu, a namenjena je svakome ko želi da bolje razume Evropu i shvati zašto je ona važna. „McCormickovo jasno i konkretno izlaganje o važnosti EU za sve njene države članice i građane informisaće i prosvetliti, kako euroentuzijaste tako i euroskeptike – nije moglo biti bolje vreme za novu debatu o ulozi Britanije u Uniji, koja se menja.` — John Palmer, bivši evropski urednik časopisa Guardian, osnivač i politički direktor Centra za evropske politike „Obavezno štivo za građane, stručnjake, studente i kreatore politika, koje je napisao jedan od najcenjenijih autoriteta za evropska pitanja.` — Alexander Stubb, Ministar evropskih poslova i vanjske trgovine, Finska „Glasovi skepticizma bili su sveprisutni pratilac pri izgradnji Evrope ’ujedinjene u različitosti‘ i, kako nas John McCormick podseća, tokom godina bilo je mnogo predviđanja o njenoj krizi ili smrti. Zbog svog širokog poznavanja istorije i iskustva, kao povremeni politički analitičar, itekako je svestan i prednosti i nedostataka ovog procesa i neizbežnosti perioda stagnacije i krize, ali i perioda dinamičnosti. Međutim, u pravom izazovu pokazuje skepticima i kritičarima da je priča o Evropskoj uniji pre svega priča o napretku u zajedničkom razumevanju među narodima. Pokazuje koje su prednosti saradnje i udruživanja suverenosti među narodima, kao i rasta solidarnosti i kohezije u praksi, koji bi mogli da posluže kao model za one koji traže oblik organizacije mira utemeljenog na saradnji na globalnom nivou.” — Jacques Delors, bivši predsednik Evropske komisije Kratak sadržaj Uvod Što je Europa? Europa kao mirotvorac Europa kao tržište Europa kao demokracija Europa kao zajednica Europa kao politički model Europa kao globalni igrač Kamo krenuti odavde? Dvadeset razloga zašto je Europa važna JOHN McCORMICK je profesor Politike Evropske unije na Univerzitetu u Indiani, SAD. Najpre je studirao novinarstvo, osam godina je radio u odseku za informisanje u dve ekološki interesnim grupama u Londonu, nakon čega je postao naučnik. Objavio je velik broj knjiga o Evropskoj uniji i drugim temama, uključujući knjige Razumeti Europsku uniju (sada u 5. izdanju), Evropska unija, Evropska velesila i Savremena Britanija.

Драган Крстић: ПСИХОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ 1968-73 Из штампе је изашла пета књига `Психолошких белешки ( 1978-1981 ) покојног професора Драгана Крстића, у низу књига које обухватају временски распон од 1960-1988. Реч је о тајном дневнику који је Драган Крстић, факултетски професор психологије и научни радник, водио готово тридесет година ( 1960 - 1988 ), не откривајући га чак ни сопственим укућанима. На неколико хиљада страна Крстић је тајно бележио што нико у комунистичкој Југославији ( `па и шире` ) није смео да помисли, камоли изрази. Са свим аспектима тоталитарне свести у доба титокомунизма, друштвене патологије која се из ње родила и њене погубности по српско биће, народ и државу, Крстић нас суочава кроз обиље феноменалних психолошких анализа, али је његов рукопис много више и од тога. Он је права ризница невероватно дубоких и оштроумних студија о духу времена, психологији модерног човека, о лицу и наличју савремених друштава Истока и Запада, о књижевности, филму, свакодневном животу, судбини појединца у вртлогу сваковрсних идеолошких стремљења унутар којих битише и као њихов носилац и као жртва. И својим животом и својим делом Драган Крстић се потврдио као човек невероватно блиставог ума, јаког карактера и истински племените душе. О аутору: Драган Крстић (1929–2006), психолог, рођен је у Београду. Ниже разреде завршио је у Државној реалци, а матурирао у Првој мушкој гимназији. Године 1948. провео је неколико месеци у казненом радном логору у Великој Ремети због приватних изјава несагласних са тадашњом политичком идеологијом. Студије започео на групи чисте филозофије на Филозофском факултету у Београду, да би после две године прешао на новоосновану Психолошку групу. Дипломирао 1954. са првом послератном генерацијом психолога. Члан Саветовалишта за избор занимања, а од 1958. Института за психолошка истраживања, где је прошао сва звања, од асистента до в.д. директора. Докторирао 1965. Усавршавао се на студијским боравцима у Њујорку, Паризу, Москви, Лењинграду и Лондону. Од 1969. радио у Институту за социјалну политику и као хонорарни професор Више школе за социјалне раднике, где је 1972. изабран за редовног професора. Истодобно предавао и на Универзитету у Нишу. Године 1974. изабран за ванредног професора на Филолошком факултету у Београду за предмет Педагошка психологија. Те године у истом звању хонорарно предавао на Филозофском факултету у Новом Саду. Године 1986. изашло прво издање његовог капиталног Психолошког речника, са 5.300 одредница на 900 страна – у то време ауторског и издавачког подвига, више пута понављаног. Поред већег броја радова, објавио и уџбеник Учење и развој, први те врсте код нас, који је доживео више издања. У младости био спортиста и страствени пилот, до средине шездесетих година активни члан аеро клуба Наша крила. Пензионисао се 1994. Издавач: Балканија, Нови Сад, 2015 Број страна: 489 Ћирилица, тврд повез са златотиском

Rimljani:Kroz Milenijum Stoleća crtež:Juleus,Tekst:Furtinger *Strip 00*03-2022 Dolazak Tatara u XIII.veku na Jadran Prosvjeta Zagreb 1986.g Crtez: Jules: Julio Radilović, Tekst: Furtinger Zvonimir, Prvo izdanje 1986.g tvrd povez,latinica, 183.strana, crno bele ilustracije, većiformat: 33 x 24 cm, težina 650 .grama stanje: vrlo dobro-nema ispisivanja, čelo u gormjem delu sanirano-sve ojačano * * * strip “Kroz minula stoljeća”, vjerojatno najpoznatiji iz radionice tandema Furtinger- Jules. Epiku dolaska “prvih Hrvata” na Jadran do provale Tatara u 13. stoljeću najprije je izuzetno vješto literarno izveo Furtinger, a uz Julesovu osvjedočen minuciozni pristup “filmskom” kadriranju na stripu to se (mnogo puta reprintirano) izdanje smatra jednim od najvažnijih Julesovih radova. Povijesnu sagu Kroz minula stoljeća, koja kroz svojih pet epizoda (Neobičan izlet, Priča o prstenu /Rimljani/, Priča o fibuli /Franci/, Priča o strijeli /Tatari/ i Sjena) obuhvaća razdoblje od dolaska Hrvata na Jadran do provale Tatara u trinaestome stoljeću i predstavlja istinsko remek-djelo hrvatskoga (i svjetskog!) stripa u kojemu se Furtingerovo enciklopedijsko znanje i umijeće umjetničkog oživljavanja suhoparnih povijesnih činjenica savršeno amalgamiraju s Radilovićevom poslovičnom predanošću detaljističkome stripskom crtežu koja podrazumijeva izučavanje izvorne odjeće, scenografije i običaja određenih razdoblja do najsitnijih pojedinosti. * * * Julio Radilović - Jules (Maribor, 25. septembar 1928.), hrvatski je crtač stripa. Julio Radilović rođen je 1928. u Mariboru. Od 1939. živi u Zagrebu. Crtačko-ilustratorsku karijeru započeo je 1945. u „pismoslikarskom” (firmopisačkom) ateljeu Marija Saleta (Mario Saletto). Radilović se profesionalno bavio stripom od 1955. do 1989, kada je penzionisan. Najčešće je sarađivao sa scenaristom Zvonimirom Furtingerom. Bio je prvi predsednik Društva autora stripa Hrvatske. Učestvovao je na mnogim samostalnim i zajedničkim izložbama. Na Prvom salonu stripa u Vinkovcima dobitno je `Grand Prix`, a na Šestom Nagradu za životno delo. Uvršten je u Svetsku enciklopediju stripa Morisa Horna i u Enciklopediju hrvatske umjetnosti u izdanju Leksikografskog zavoda. Najpoznatiji je po stripovima s tematikom iz hrvatske i svetske istorije. Od 1966. godine član je ULUPUH-a. Zvonimir Furtinger rođen je 12. studenoga 1912. godine u Zagrebu gdje je 1930. godine završio trgovačku školu. Neko je vrijeme studirao povijest i arheologiju, a onda se, za vrijeme ekonomske krize, bavio različitim, često i bizarnim zanimanjima. Bio je tako trgovački putnik, grobar, rudar, svirač i pjevač, kinooperater, statističar, šef reklamnog biroa pa čak i član neke egipatske mađioničarske trupe koja je krstarila po Bliskome istoku. Poslije povratka u Zagreb radio je kao grafički radnik, a zatim postaje suvlasnik rudnika lignita, pa direktor jednoga zagrebačkog kina i na kraju, početkom Drugoga svjetskog rata.

Mirko Marjanović : U RALJAMA DOSOVSKE DEMOKRATJE , Progres Beograd 2004, tvrdi povez, omot, veliki format, str. 1156. Očuvanost 4. Марјановић, Мирко, 1937- Прогрес (Београд) -- Политички утицај -- 2000-2004 Кривично дело против службене дужности -- Србија -- 2000-2004 Србија -- Политичке прилике -- 2000-2004 Mirko Marjanović (Knin 27. jul 1937 — Beograd, 21. februar 2006) bio je srpski i jugoslovenski političar i ekonomista. Marjanović je bio predsednik Vlade Republike Srbije i visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije. Biografija Marjanović je rođen 27. jula 1937. godine u Kninu (Kraljevina Jugoslavija), gde je završio gimnaziju.[1] Imao je 4 brata, uključujući blizanca Veljka, i dve sestre.[2] U sezoni 1955/56. godine nastupao je na poziciji krila za NK Dinara iz Knina [3]. Počeo je da studira Muzičku akademiju u Zagrebu, ali je promenio preokupaciju i studirao ekonomiju na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirao 1960. Radio je u preduzeću Tvik u Kninu, Rudarsko-metalurškom kombinatu Zenica, a zatim u Progresu, gde je od 1979. bio generalni direktor spoljnotrgovinskog preduzeća. Sa ruskim Gaspromom osnovao je mešovitu firmu Progresgas-trejding. Funkciju direktora, odnosno predsednika Upravnog odbora Progresa zadržao je i dok je bio predsednik vlade. Bio je jedno vreme predsednik FK Partizana. Preminuo je na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu 21. februara 2006. godine. Politička karijera Za predsednika Vlade Srbije biran je dva puta - prvi put 18. marta 1994, a drugi put 24. marta 1998. Obe vlade su bile koalicione. U jednoj je participirala Nova demokratija Dušana Mihajlovića, a u drugoj Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja i JUL Mirjane Marković u okviru Leve koalicije. Nekoliko zakona donesenih u vreme njegovog mandata omogućili su represiju nad profesorima, studentima[4] i novinarima[5] koji nisu podržavali režim Slobodana Miloševića. Posebno treba izdvojiti Zakon o univerzitetu iz 1998. godine i Zakon o informisanju iz 1998. godine.[6] Podneo je ostavku na funkciju predsednika Vlade Srbije 21. oktobra 2000, nakon što su SPS-DOS-SPO postigli dogovor o formiranju prelazne republičke vlade do prevremenih republičkih izbora krajem te godine. Sve ukupno, to je jedan od najdužih premijerskih mandata u Srbiji. Njegov mandat padao je u vreme dva rata (bosanskog i kosovskog) tokom raspada Jugoslavije, kao i u vreme operacije Oluja kada se u Srbiju i Srpsku iselilo celokupno stanovništvo Srpske Krajine i njegovog rodnog grada Knina. Slobodan Milošević je Marjanovića 23. decembra 2001. iz zatvorske ćelije u Hagu ovlastio da ga u odsustvu zastupa na funkciju predsednika Socijalističke partije, što je Marjanović činio do avgusta 2002, kada je razrešen te dužnosti. Nova vlast podnosila je krivične prijave protiv njega, ali one nisu imale sudski epilog. Autor je knjige „U raljama dosovske demokratije“.

Martin Mistere budi se u nepoznatoj budućnosti gde ga pokušavaju uveriti da je privremeno putovao u budućnost. Ne, ubrzo shvati da stvari nisu baš onakve kakvim ih žele prikazati, nego ga zapravo žele iskoristiti zbog njegovog poznavanja moćnih i drevnih artefakata. Za to vreme, Nathan Never prati trgovinu drevnih artefakata, te se usput upoznavajući s likom i djelom Detektiva nemogućeg, sretno konačno s njim licem u lice. Martin će se naći pred neobičnim saznanjem koje će pretresti njegov svijet iz temelja… ....... Kako je Nathan sreo Martina Za predstavljanje priče pobrinut će se Castelli sam, pa ukratko citiram njegove uvodne riječi: „Neki su nas čitatelji već pitali za susret sa Natanom Neverom i sada ću se zabaviti tako što ću vam dati mozak poput onih u nedeljnim novinama. Morate zamisliti priču u kojoj NN i MM rade zajedno, a pritom su zadovoljeni deći uslovi. se događa u vremenu NN-a, neće se ostvariti niti jedan vremenski paradoks, priča se neće događati u paralelnoj dimenziji, niti će se raditi o nečijem snu ili sanjarenju – u jesenjem gigantu saznaćemo i kako se to oružje tamo snašlo, a moje su i stranice scenarija prvotnog dijela u Drugđe i njihove stilove.“ STANJE - NEAR MINT

KORPORATIZAM: Džefri Grup Naslov Korporatizam : tajna vlada Novog svetskog poretka / Džefri Grup Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2012 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Admiral books, 2012 (Beograd : Admiral books) Fizički opis 330 str. : ilustr. ; 24 cm ISBN 978-86-88617-28-4 (broš.) Napomene Prevod dela: Corporatism / Jeffrey Grupp Tiraž 500 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 321-330. Predmetne odrednice Multinacionalne kompanije Ekonomija -- Politika Korporatizam je bio ekonomska strana fašizma. Temeljila se na spoju jake, nedemokratske i centralizovane vlade i velikih korporacija. Ta praksa je prisutna i danas. Korporatizam kako ga vidi profesor Džefri Grup zadire u svaku poru života i predstavlja psihološku kategoriju jer ljudima kroz medije nameće stav da korporativni sistem predstavlja najnaprednije društvo, npr. da je normalno raditi deset sati na dan u korporaciji, potom kupovati neprirodnu hranu punu aditiva, koju su proizvele korporacije, u trgovačkim centrima koji pripadaju istim tim korporacijama. Uveče taj homo sapiens iscrpljen od rada za korporacije gleda korporativnu televiziju. “Korporatizam je stanje kada se velike vlade, vojska i biznis udruže. Ta politička struja preovladava u svetu od pamtiveka. Obično nam govore da postoji demokratija, komunizam, ali oduvek je postojao samo jedan sistem – KORPORATIZAM, kaže Džefri Grup. Odlično očuvana knjiga.

Strip album A4 formata,60 strana u boji, bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi stripa rado ću vam odgovoriti ! Bube vam nikad nisu izgledale privlačnije... Biografija Tihomir Čelanović Tihomir Čelanović Tihomir Čelanović (rođen 1977. godine u Beogradu, a detinjstvo je proveo u Kotoru) diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu. Ilustrovao je na desetine knjiga, slikovnica i udžbenika, crta stripove, bavi se animiranim filmom i muzikom –sa suprugom Martom Vlahović svira u akustičnom bendu Alhambra. Njegove stripove i ilustracije objavljivali su časopisi Politikin zabavnik, Striper, Lavirint, Bager, Zvono, Patagonija, Politika, Veliko dvorište, Maxim, Grafička zavera, Strip Pressing, Strip Vilajet, Vreme, Aargh! (Češka), Nonzi (Italija). Radio je za izdavačke kuće Klett, Pčelica, Draganić, Kreativni centar, Mah, Odiseja, Medicina Nucleare (Italija), Soleil Productions (Francuska), Septième choc (Francuska), 12Bis (Francuska) i druge. Imao je nekoliko samostalnih izložbi, kao i veliki broj grupnih – u Kotoru, Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Parizu i Angulemu (Francuska). Nagrade i priznanja: prva nagrada na Međunarodnom konkursu za ilustraciju „La città del 2000“ za kratki strip Equinox, koju dodeljuje italijanska Accademia Pictor u Torinu; nagrada „Neven”, 2007, nevladine organizacije Prijatelji dece Srbije, za ilustracije knjige Radomira Putnikovića Basne (Kreativni centar, 2007); Gran pri beogradskog Salona stripa 2010, za kratki strip Boris Bagecki – A ti kao ne znaš. Neki od stripova koje je Čelanović crtao nisu objavljeni na srpskom jeziku. Najznačajniji pojedinačni stripovi i albumi su Kfatoliperazus (zbirka kratkih stripova, Medicina Nucleare, 2001); strip-album Eudora: svitanjem počinje zvuk (Mah; Medicina Nucleare, 2002); album Trum et l’oeuf de Tai (Soleil Productions, 2005), po scenariju Delfin Riu; strip-album Taxi (Septième choc, 2008), rađen po istoimenom filmu u produkciji Lika Besona; Vekovnici. 2, Pasji životi (System Comics, 2008), po scenariju Marka Stojanovića; Vekovnici. 0, Bajka i druge istine (System Comics, 2010), scenario Marko Stojanović; strip-album Le Diurne 1: Wölfel von Ulf (12Bis, 2011), po scenariju Erika Korbirana, kolorista Nikola Vitković. Za Odiseju je ilustrovao veliki broj knjiga, uglavnom romane: Majkl Lorens, Duh iz Piškilišta (2007); Džeklin Vilson, Ilustrovana mama (2008); Majkl Lorens, Ukleti klozet (2008); Majkl Lorens, Slindžac (2009); Džeklin Vilson, Tajne (2010); Majkl Lorens, Povampirena guska (2010); Robert Takarič, Šest i po najgorih muvanja od postanka sveta (2010), knjiga kratke proze; Ivona Bžezinova, Začarana učionica (2010); Majkl Lorens, Gologuzan (2010); Majkl Lorens, Vrag Miodrag (2011); Džeklin Vilson, Žurke u pidžamama (2011); Džeklin Vilson, Priča o Trejsi Biker (2012); Džeklin Vilson, Čik ako smeš: nova priča o jednoj jedinoj, neponovljivoj, nezaboravnoj Trejsi Biker (2012); Lorens, Zli mozak (2012); Ivona Bžezinova, Letovanje u praistoriji (2012); Majkl Lorens, Klempavi dvojnik (2013); Džeklin Vilson, Trejsi Biker u glavnoj ulozi (2013); Ivona Bžezinova, Vera, Nika i njihovih sedam baka (2014); Danijel Penak, Džukac Kucov (2014), Pipi Duga Čarapa na brodu (2019).

Nova, nekorišćena Historia tragicomica / Stipe Šuvar ; [urednica Mira Šuvar] Vrsta građe esej Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 2013 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Razlog, 2013 (Zagreb : Dudovec) Fizički opis 573 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Šuvar, Mira Vušković, Boris Zbirka Biblioteka Tako je bilo / Razlog, Zagreb ISBN 978-953-6985-18-0 (tvrdi povez) Napomene Str. 9-10: Uvodne napomene / Mira Šuvar Str. 11-16: Predgovor / Boris Vušković O autoru knjige: str. 561-563 Registar. Predmetne odrednice Šuvar, Stipe, 1936-2004 -- Eseji Jugoslavija -- Politične situacija Hrvatska -- Politične situacija UVODNE NAPOMENE Naslov ove knjige (`Historia tragicomica`) dao je autor i skicirao njezin sadržaj nekoliko mjeseci prije iznenadne smrti. Knjiga je trebala obuhvatiti izbor njegovih intervjua iz razdoblja od 1990. do 2004. godine. Nije u to vrijeme planirao u tu knjigu uvrstiti i izbor iz velikog broja autorskih tekstova, socioloških analiza, komentara, te izlaganja na međunarodnim skupovima iz tog vremena. Računao je da če neke od tih tekstova uvrstiti u naredne knjige, koje je također planirao, a na nekima i intenzivno radio, ali ih nije uspio i završiti. Ispisao je, na primjer, više od tisuću stranica teksta za knjigu `priloga kronici tobožnjeg kraja historije 1989-1994. godine`, pod tada radnim naslovom `Historia tragicomica`. Kasnije je odustao od tog naslova za tu knjigu i tako naslovio ovu u koju je namjeravao uvrstiti intervjue objavljene u deset godina dužem vremenskom razdoblju (do 2004. godine). Ja sarn pak sada u knjigu, osim intervjua, uvrstila i različite tekstove koje je autor ispisivao, a većinu njih i objavljivao u tom vremenu. Nije bilo lako napraviti ni izbor intervjua, a ni ostalih priloga za knjigu, jer je tekstova koji to `zaslužuju` mnogo više nego su mogli stati u njezine korice. Krenula sam tako što sam najprije izostavila sve intervjue i istupe u elektroničkim medijima (a bilo ih je zaista mnogo, među njima i onih koji su, na primjer za `Slobodnu Evropu`, trajali i po više sati), a koji i nisu autorizirani za objavljivanje u pisanim medijima. Izostavila sarn i neke opsežne sociološke analize od kojih su neke objavljivane u nastavcirna u novinama (na primjer u `Slobodnoj Dalmaciji`, `Oslobođenju`, `Makarskoj kronici`...), članke objavljene u `Borbi` (radilo se o fragmentima iz rukopisa knjige `priloga kronici tobožnjeg kraja historije`), seriju razgovora u `Feralu` o `pet godina raspleta`, a i razne druge intervjue objavljene u Hrvatskoj i inozemstvu. U knjigu sam uvrstila i četiri nekrologa posvećena poznatim ličnostima, a koje je, uz niz drugih, autor napisao i objavio u `Hrvatskoj ljevici`. Neke sam tekstove djelomično kratila, a učinila sam to tako što sam u intervjuima ispustila ponavljanja u odgovorima na isto ili slično pitanje. No, ukoliko su odgovori sadržavali i neke dodatne informacije (`detalje`) nisam ih kratila. A u nekoliko sam slučajeva ostavila i autorizirane dijelove odgovora koji su prilikom objavljivanja u novinama zbog ograničenog prostora kraćeni. Osim nekoliko iznimki, nisam mijenjala naslove pod kojima su intervjui ranije objavljeni, uključujući i one karakteristične u `Feralu`. Nisam mijenjala autorove naslove analiza, komentara i izlaganja na raznim skupovima. U sva tri dijela knjige tekstove sam poredala kronološki i na početku označila vrijeme kada je neki tekst izgovoren, napisan i objavljen. Smatrala sam da je za čitaoce važan kontekst, vrijeme nastajanja intervjua ili nekog drugog teksta. Mira Šuvar

Nov strip album 144 str Iako liči na nekoliko životinja (sa svojim leopardovim tufnama i psećim ušima), zasigurno možemo tvrditi da ništa slično Marsupilamiju niste bili u prilici da sretnete. Rep ovog jedinstvenog stvorenja neverovatno je dugačak, i ta zverka vesele naravi, domišljatog uma i spretnog tela koristi ga u najrazličitije svrhe, a najčešće kao pomagalo pri skakanju i oružje za samoodbranu.– Što i nije čudno, pošto Marsupilami i njegova porodica vrlo često imaju potrebu za hitrim i spretnim kretanjem kroz divljinu, kao i za samoodbranom – jer iz epizode u epizodu upadaju u raznorazne nevolje i avanture pune urnebesnih gegova, ali i stvarnih opasnosti, koje u palombijsku džunglu uglavnom donosi čovek... Prvobitno zamišljen kao egzotični ljubimac Spirua i Fantazija, Marsupilami je jedna od najoriginalnijih kreacija slavnog Andrea Frankena i tokom svoje istorije doživeo je inkarnacije u raznim medijima, od stripa do malog ekrana. Godinama nakon što je prestao da radi na avanturama Spirua i Fantazija, Franken pokreće zaseban stripski serijal o marsupilamijima, u kom učestvuju razni autori i u kom je dobroćudnim i radoznalim spadalima iz džungle prepuštena glavna reč. Čarobna knjiga vam od četvrtog do šestog toma donosi priče na Kojima su, između 1996. i 2005, radili razni autori, sada bez Frankenove dirigentske palice. Oni su serijalu udahnuli svežinu i raznovrsnost, pošto naš junak polako izlazi iz okvira palombijske džungle i susrećese sa potpuno novim izazovima.

originalna američka strip sveska na engleskom jeziku izdavač: Marvel Comics Group edicija: Creatures on the Loose junak: Thongor, warrior of Lost Lemuria epizoda: The Demon of Zangabal dodatni strip: Gundar datum izlaženja: mart 1973 (bronze age issue) ovom epizodom Tongor se prvi put javlja u formi stripa; inače, to je književni lik iz podžanra Mač i Magija; na ovoj epizodi radili su strip autori Konana i Kula; Tongor je bio favorit Roja Tomasa za stripsku adaptaciju; serijal se nije zapatio jer je književnik Lin Karter tražio suviše novca po epizodi; rezultat: Konan Varvarin je postao slavan stripski, filmski, gejmerski i TV karakter; a Tongor Varvarin je skoro zaboravljen; stanje: publikacija je u solidnom stanju; kompletna je i kompaktna; na koricama postoje uši, prelomi, utisnuća, krzotine i zacepljenja; pri vrhu prednje korice kod datuma i cene postoji tamna fleka; na početnim unutrašnjim stranama ima začetaka ušiju; Zanimljivo: na centralnim stranama je dvolisnica sa neuobičajenim reklamama; tu se nude donji veš, dijamantski nakit, te obuka za detektive; - - - - Pogledajte na Kupindu i ostale STRIPOVE koje imam u ponudi: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=gstrip&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=guglajkan Za pretragu: fantastika, epska fantastika, sword and sorcery, pisac / writer Lin Carter, FIRST TIME in comic-book form!, NEW NEW NEW... from the house of ideas that gave you CONAN and KULL, editor Roy Thomas, Gstrip,

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Naslovnoj strani fali gornji desni cosak, sve ostalo uredno! Harold Džozef Laski (eng. Harold Joseph Laski, 30. jun 1893, Mančester — 24. mart 1950, London) — britanski politikolog i politički teoretičar, ekonomista, učitelj, naučni pisac. Rođen od Nathana Laskija, jevrejskog trgovca pamukom i lidera Liberalne partije. Školovao se u Mančesterskoj gimnaziji, a zatim je šest meseci studirao eugeniku pod vođstvom Karla Pirsona. Oženivši se osam godina starijom hrišćankom, raskinuo je sa svojom osuđujućom porodicom i odrekao se judaizma, proglasivši se ateistom. Doktorirao je istoriju na Oksfordu 1914. godine. Iz zdravstvenih razloga nije pozvan na front Prvog svetskog rata i nakon diplomiranja neko vreme je radio u listu Dejli Herald. Godine 1916. postavljen je za predavača moderne istorije na kanadskom univerzitetu Mekgil, gde je prethodno studirao dve godine, a takođe je predavao od 1916. na Harvardu i od 1919. na Jejlu, sklapajući mnoga poznanstva u Americi sa predstavnicima lokalne elite. U Englesku se vratio 1920. godine, gde je počeo da predaje na Londonskoj školi ekonomije i 1926. dobio zvanje profesora, zadržavši ga do 1950. godine; skoro odmah po povratku postao je aktivna ličnost Laburističke partije, dvadesetih godina 20. veka napisao je mnoge političke eseje[6]. Od 1930. Laski je prešao na socijalističke i marksističke pozicije, postajući jedan od najistaknutijih britanskih socijalističkih političara u međuratnom periodu; u svojim člancima je dao aktivne aluzije na potrebu oružanog ustanka radnika za promenu društvenog sistema i uveo koncept „krize demokratije“. Ovom poslednjem bila su posvećena tri predavanja, koja je održao 1934. godine u Moskvi na poziv Instituta za sovjetsko građevinarstvo i pravo. Tokom Drugog svetskog rata aktivno je držao predavanja širom zemlje i bio je pomoćnik potpredsednika vlade Klementa Atlija. 1945-1946 bio je predsednik Izvršnog komiteta Laburističke partije, čemu su u velikoj meri doprineli uspešni izbori za laburiste 1945. godine, ali je već 1946. bio prinuđen da podnese ostavku na mesto predsednika partije zbog sukoba sa Atlijem, iako je do 1949. ostao član partijskog izvršnog odbora. Umro od gripa. Porodica Brat - Nevil Džonas Laski (1890-1969), sudija, jedan od vođa britanske jevrejske zajednice, zet Mozesa Gastera. Njegova ćerka (nećakinja Harolda Laskija) je novinarka Marganita Laski (1915-1968). Izvođenje radova Laski je napisao svoja prva velika dela u Americi: Osnove suvereniteta (1921), Moć u modernoj državi (1919), Istraživanje problema suvereniteta (1917), u kojima je kritikovao ideju tzv. „prožimajuće stanje“ . Dela „Gramatika politike” (1925) i „Sloboda u savremenoj državi” (1930) odražavaju njegove stavove kao pristalica demokratskog socijalizma, dok je tridesetih godina 19. veka u delima „Demokratija u krizi” (1933), „Dr. u Teoriji i praksi” (1935), „Uspon evropskog liberalizma: esej u tumačenju” (1936) i „Parlamentarna vlada u Engleskoj: komentar” (1938) već iznosi mišljenje da je prelazak na socijalizam putem nasilja neophodno. Tokom rata, Refleksije o revoluciji našeg vremena (1943) i Faith, Reason, and Civilization: An Essai in Historical Analisis (1944) pozivale su na sveobuhvatne ekonomske reforme. Poslednjih godina svog života proučavao je rastuću konfrontaciju između SSSR-a i SAD. Godine 1948. objavio je svoje temeljno delo „Američka demokratija”....

Autor: Andre Franken NOVO Broj strana: 144 Povez: Tvrd Format: 21x30 cm Godina izdanja: 2021. Iako liči na nekoliko životinja (sa svojim leopardovim tufnama i psećim ušima), zasigurno možemo tvrditi da ništa slično Marsupilamiju niste bili u prilici da sretnete. Rep ovog jedinstvenog stvorenja neverovatno je dugačak, i ta zverka vesele naravi, domišljatog uma i spretnog tela koristi ga u najrazličitije svrhe, a najčešće kao pomagalo pri skakanju i oružje za samoodbranu.– Što i nije čudno, pošto Marsupilami i njegova porodica vrlo često imaju potrebu za hitrim i spretnim kretanjem kroz divljinu, kao i za samoodbranom – jer iz epizode u epizodu upadaju u raznorazne nevolje i avanture pune urnebesnih gegova, ali i stvarnih opasnosti, koje u palombijsku džunglu uglavnom donosi čovek...Prvobitno zamišljen kao egzotični ljubimac Spirua i Fantazija, Marsupilami je jedna od najoriginalnijih kreacija slavnog Andrea Frankena i tokom svoje istorije doživeo je inkarnacije u raznim medijima, od stripa do malog ekrana. Godinama nakon što je prestao da radi na avanturama Spirua i Fantazija, Franken pokreće zaseban stripski serijal o marsupilamijima, u kom učestvuju razni autori i u kom je dobroćudnim i radoznalim spadalima iz džungle prepuštena glavna reč.Čarobna knjiga vam od četvrtog do šestog toma donosi priče na Kojima su, između 1996. i 2005, radili razni autori, sada bez Frankenove dirigentske palice. Oni su serijalu udahnuli svežinu i raznovrsnost, pošto naš junak polako izlazi iz okvira palombijske džungle i susrećese sa potpuno novim izazovima.

stanje kao na slikama,iz lične kolekcije veseli četvrtak 2014 134 strane - A5 Zbogom, Gručo U bliskoj mračnoj budućnosti, ’’staro (i umorno) momče’’, koje ne može da se pomiri sa sudbinom i okači pištolj o klin, započinje svoju poslednju istragu, ne shvatajući da će najveću cenu platiti…upravo on! Scenario za ovu priču napisao je Alesandro Bilota, dok je za odličan crtež (a ujedno i kolor) zaslužan Paolo Martinelo. Pegava traka Mlada i lepa klijentkinja zvoni na vrata broja 7 u Krejven roudu. Dočekuje je neobično obučeni i formalni Gručo, a pre svega detektiv, čiji način istrage podseća na izvesnog…Šerloka Holmsa! Ovu šerlokovsku priču osmislio je Antonio Sera, dok se za Dilanov viktorijanski stajling pobrinuo Alesandro Binjamini. Kolor za ovu priču radila je ekipa iz Overdrive studija. Mračni dani Šta bi se dogodilo da mali Dilan nikada nije doživeo sadašnjicu, te da je odrastao u sedamnaestom veku sa svojim ocem Ksarabasom? Da li bi svejedno postao neustrašivi lovac na čudovišta? U prošlost je ovog puta Dilana bacila Kjara Kaćivio, dok su sve to nacrtali Raul i Đanluka Ćestaro. I ovu priču je kolorisao Overdrive studio. Dvostruki identitet Tridesetogodišnjak bez posla i bez ambicija. Uvek u svađi sa roditeljima, živi u svojoj sobici surfujući po internetu, čitajući stripove i sakupljajući figurice. Jednom rečju – ’’stripadžija’’, s licem Dilana Doga. Đovani Gualdoni napisao je scenario za ovu priču, dok se kolor ekipe iz Overdrive studija (da, opet) odlično uklopio sa crtežom Luke Raimonda.