Fundamentalna pitanja u filozofiji odlično očuvana TOR.9

C.H.Whiteley Mind in Action An essay in Philosophical Psychology Um u akciji Esej iz filozofske psihologije odlično očuvana TOR.9

AUTOR: Frederik Koplston NASLOV: Istorija filozofije-grčka i Rim IZDAVAC: BIGZ GODINA: 1988. POVEZ: tvrd, poneka požutela `staračka pega` (vidljivo na fotografiji) (KB:168)

HANS BLUMENBERG RAD NA MITU Prevod - Sead Muhamedagić Izdavač - Sandorf, Zagreb; Mizantrop, Zagreb Godina - 2017 586 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Sandorf & Mizantrop ISBN - 978-953-351-011-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: ARHAIČNA DIOBA VLASTI I Nakon apsolutizma zbilje II Prodiranje imena u kaos neimenovanoga III `Značajnost` (Bedeutsamkeit) IV Procedure postupaka HISTORIZACIJA PRIČA I Iskrivljavanje vremenske perspektive II Temeljni miti umjetnički mit III Mitovi i dogme IV Dovršiti mit OPRAVDANJE KRADE VATRE | Recepcija izvora stvara izvore recepcije II Sofisti i cinici: Antitetski aspekti Prometije III Povratak iz bezdanosti bitka IV Estetsko razvedravanje PROTIV BOGA SAMO BOG I `Barut eksplozije` II Sukob bogova III Prometej postaje Napoleon, Napoleon Prometej IV Načini čitanja `gorostasne izreke` TITANU SVOME STOLJEĆU I Prolazak kroz filozofiju povijesti II Ponovno na stijeni nijeme samoće III Dovršiti ako ne mit onda barem jedan mit Registar imena `Što mislimo, što nas pokreće kad si predočavamo svijet? Kako – kao povijesnu i egzistencijalnu veličinu – opažamo vrijeme? Koja značenja nosi sa sobom mit i u čemu se sastoji njegovo svladavanje? I konačno: čime se određuju slike i prispodobe, tehnike i strategije kojima život osigurava podnošljivost? Blumenbergova knjiga Rad na mitu razmatra njegovu vrijednost, iznovice polazeći od funkcionalnih aspekata. U mitskim pripovijestima i parabolama „preživljava“, naime, čovječanstvo baš kao i u lako dostupnim opravama. Nepoznato i neugodno, strano i uvredljivo mijenja se u donekle i posve prihvatljivo u transpoziciji mita. Filozofov se rad, međutim, zasniva na tome da taj korak učini prepoznatljivim u njegovim posljedicama. Tako Blumenberg oblikuje ovu temu s filološkom točnošću i s umijećem genijalna egzegeta – nenadmašan u onim dijelovima koji su posvećeni mitu o Prometeju s pogledom na Goethea.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Arbeit Mythos Work on Myth Anselmo Canterburyjski Kenterberjiski Kanterberijski Aristotel Apolodor Augustin Avgustin Francis Bacon Frensis Bejkon Bahofen Bachofen Bayle Bajl Jacob Bernays Jakob Sulpiz Boisseree Karl August Bottiger Giordano Bruno Bultmann Jacob Burckhardt Jakob Jakov Burkhart Burhart Cagliostro Kaljostro Kaliostro Ernst Cassirer Kasirer Cesar Cezar Dante Aligijer Alighieri descartes Dekart Wilhelm Dilthey Vilhelm Diltaj Eckermann Ekerman Johan Jakob Engel Epikur Erazmo Roterdamski Eshil Ludwig Feurbach Ludvig Fojerbah Wilhelm Flies Fontenelle Fontanel Sigmund Frojd Freud Andre Gide Žid Johan Wolfgang Goethe Gete Volfgang Gorgija Grunder Adolf von Harnack Hederich Benjamin Hederih Martin Heidegger Hajdeger Georg Fridrih Vilhelm Hegel Friedrich Wilhelm Hajnrih Heinrich Heine Herder Herodot Heziod Hesiod Hobbes Hobs Thomas Tomas Homer Irenej Lionski Ivan Evanđelist Friedrich heinrich Jaocobi Paul Jean Žan Pol Jonas Imanuel Kant Imannuel Franz Franc Kafka Johann Georg Kestner Kleist Karl Ludwig von Knebel Ludvig Krause Labib Lavater Leibniz Gottfried Lajbnic Jakob Michael Reinhold Lenz Majkl Rajnhold Lessing Lesing Lucijan Lukijan Thomas Mann Tomas man Marcion Mars Karl Maks Matej Moses Mendelssohn Mouzes Mozes Mendelson Meyer Majer Mejer Mojsije Mommsen Friedrich von Muller Napoleon Nietzsche Niče Origen Ovidije Pavao Pavle Paskal Pascal Platon Plotin Plutarh Protagora Friedrich Wilhelm Riemer Rajmer Rousseau Jean Jacques Žan Žak Ruso Scheibe Šajbe Schelling Šeling Max Scheler Maks Šeler Schiller Šiler Schleel Šlegel Carl Schmitt Karl Šmit Arthur Artur Schopenhauer Šopenhauer Shakespeare William Vilijam Vilijem Viljem Sokrat Georg Simmel Zimel Džordž Charlotte von Stein Šarlot Stajn Christian Kristijan Stolberg Tales Mileta Tertulijan Paul Valery Pol Valeri Karl August Varnhagen von Ense Vico Giambattista Viko Đambatista Johann Heinrich Volf Wolf Richard Wagner Ričard Vagner Christoph Martin Wieland WilamowitzMoellendorff Karl Zelter Celter Julius Zingraf

PJER ADO UNUTRAŠNJA TVRĐAVA - uvod u delo Samom sebi Marka Aurelija Prevod - Olja Petronić Izdavač - Fedon, Beograd Godina - 2016 478 strana 24 cm Edicija - Daimon ISBN - 978-86-86525-77-2 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor 1. Car-filozof 2. Prva zapažanja o delu Samom sebi 3. Samom sebi kao duhovna vežba 4. Rob-filozof i car-filozof. Epiktet i delo Samom sebi 5. Epiktetov stoicizam 6. Stoicizam dela Samom sebi - Unutrašnja tvrđava ili disciplina prosuđivanja 7. Stoicizam dela Samom sebi - Disciplina želje ili amor fati 8. Stoicizam dela Samom sebi - Disciplina delanja ili delanje u službi ljudi 9. Stoicizam dela Samom sebi - Vrline i radost 10. Marko Aurelije u svom delu Samom sebi Zaključak Bibliografija Indeks citata iz dela Penses Indeks citata iz Epiktetovog dela Entretiens Indeks vlastitih imena Analitički indeks `Uvod u delo Samom sebi, dnevnik rimskog cara i predstavnika stoičke filozofije, Marka Aurelija. Pjer Ado je bio francuski filozof i istoričar filozofije. Filozofiji je davao mnogo dublji i širi smisao nego što se to radi danas na univerzitetima. Filozofiji ji je vratio izvorno značenje i predstavljao je kao svojevrstan način života i ljubav prema mudrosti.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Pierre Hadot The Inner Citadel The Meditations of Marcus Aurelius Antonin Pije Aristotel Ariston Aulo Gelije Sveti Avgustin Julije Cezar Ciceron Tomas de Kvinsi Demokrit Fronton Hadrijan Heraklit Hrisip Junije Rustik Dion Kasije Fridrih Niče Ruf Musonije Paskal Platon Plotin Plutarh Ernst Renan Seneka Sekst Empirik Sokrat

WERNER WILHELM JAEGER ARISTOTEL - zasnivanje jedne povijesti njegovog razvoja Prevod - Damir Vesely Izdavač - Sandorf, Zagreb; Mizantrop, Zagreb Godina - 2017 350 strana 24 cm Edicija - Biblioteka Sandorf & Mizantrop ISBN - 978-953-7715-96-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Problem I. RAZDOBLJE AKADEMIJE Akademija u doba Aristotelovog pristupa Mladenačka djela Eudem Protreptik II. GODINE PUTOVANJA Aristotel u Asosu i Makedoniji Programatski spis Περί φιλοσοφίας Izvorna Metafizika Razvoj Metafizike Izvorna Etika Izvorna Politika Nastanak spekulativne fizike i kozmologije III. MAJSTORSKO RAZDOBLJE Aristotel u Ateni Organizacija istraživanja Preoblikovanje nauka o prvom pokretaču Povijesni položaj Aristotela `Aristotel: zasnivanje jedne povijesti njegovog razvoja Wernera Jaegera nezaobilazna je knjiga za filozofijski studij ne samo Aristotela, nego i njegovog duhovno-povijesnog okružja, ujedno koristan poticaj za širu publiku, jer svojim hermeneutičkim nastojanjem na doživljaju povijesne osobe daje živu sliku, ne samo prikaz znanstvenog istraživanja o tome što je netko nekada rekao. Naoko samorazumljiv podnaslov — zasnivanje jedne povijesti njegovog razvoja — označava bitnu prekretnicu spram načina kako se Aristotela do tada običavalo tumačiti. Korpus doktrinarnih spisa obično se uzimao kao jedini mjerodavan dok su ostatci dijaloga i posebno zanimljiv, iz drugih izvora rekonstruirani, nagovor na filozofiju (Protreptikos) zanemarivani. Time se stekao dojam da je Aristotelov otklon od Platona bio nagao i takoreći bezvremen, čime i Aristotelov lik dobiva takoreći crtu bezvremenosti. Jaeger nasuprot tome pokazuje da je razlaz s Platonom slojevit i da se može pratiti u više faza, koje se razlikuju kako sadržajno, tako i po formi prikaza.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Aristoteles Grundlegung einer Geschichte seiner Entwicklung Verner Jeger

uredili: Jason T. Eberl - Kevin S. Decker: ZVJEZDANE STAZE I FILOZOFIJA Mek povez, 318strana, izdavač: JESENSKI I TURK - Zagreb Saga o Zvjezdanim stazama prošla je dug put od kultne TV-serije šezdesetih do današnjeg statusa najvećeg izmišljenog svijeta suvremene popularne kulture. Neumoran i nemiran duh istraživanja koji goni brod Enterprise da bodro kroči kamo još nitko nije pošao oduvijek je svojstven i filozofskom nagnuću. Zvjezdane staze i filozofija imaju istu Prvu direktivu: preispitivati najvrednije ideje iz prošlosti i sadašnjosti i približiti se boljoj budućnosti. Mozgovi dvadeset i jednog profesionalnog filozofa u ovoj su knjizi ušli u warp-pogon kako bi dokučili granice bezgraničnog i pokazali kako su Zvjezdane staze duboko prožete razmatranjima klasičnih i suvremenih filozofskih problema etike, psihologije i metafizike. Svako je poglavlje misaoni eksperiment u kojem se poznata priča stavlja u službu otkrivanja još jednog djelića naše ljudskosti. Mozgovi dvadeset i jednog profesionalnog filozofa u ovoj su knjizi ušli u warp-pogon kako bi dokučili granice bezgraničnog i pokazali kako su Zvjezdane staze duboko prožete razmatranjima klasičnih i suvremenih filozofskih problema etike, psihologije i metafizike. Svako je poglavlje misaoni eksperiment u kojem se poznata priča stavlja u službu otkrivanja još jednog djelića naše ljudskosti. Ovo je filozofska gozba za gledatelje Zvjezdanih staza i sve zaljubljenike u znanstvenu fantastiku. Jedna od najuzbudljivijih stvari u gledanju serijala je prepoznavati filozofska polazišta pojedinih epizoda i filmova. Čitanjem ove knjige to se uzbuđenje produbljuje i produljuje. – Jorge E. Garcia, Pasija Mela Gibsona i filozofija Zvjezdane staze u svim oblicima bile su i ostale jedna od filozofski najfascinantnijih televizijskih filmskih serijala. Zvjezdane staze i filozofiju voljet će i filozofi i vjerni gledatelji. – Richard Hanley, South Park i filozofija

FILOZOFSKA BIBLIOTEKA BIGZ Beograd 1991 kao NOVA nečitana

SATSVARUP DAS GOSVAMI – OSNOVE VEDSKE KNJIŽEVNOSTI Svojevrsni udžbenik predstavljen iz ugla autentične škole vedske kulturne sljedbe u savremenom dobu. Idealno štivo za sve koji žele da se upoznaju sa esencijalnim elementima proučavanja vedske književnosti, uz konkretan osvrt na praksu koja proističe iz zaključaka vedske književnosti, što predstavlja zatvoren krug autentičnog znanstveno-empirijskog istraživanja i rezultata datog na praktičan uvid čitaocu. 160 str.

ISTORIJA HELENSKE ETIKE - Miloš Đurić Izdavač: BIGZ Beograd Godina izdanja: 1976. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Broj strana: 526 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

na tri mesta pečat biblioteke mek povez 2010 god 94 str 21 cm c7

Izdavač: Dereta Godina izdanja: 2006 Br. str.: 688 Povez: tvrdi Format: 15.5x24 Pismo: latinica Dugogodišnji sekretar i prijatelj jednog od najvećih svetskih pisaca, Johana Volfganga Getea - Johan Peter Ekerman u ovoj knjizi ispisuje svoje uspomene vezane za godine provedene uz genijalnog pisca. Ovi razgovori nisu samo dnevničke beleške već autentičan i veoma osoben presek evropske kulture i književnosti. Na preko petsto strana, sa tri registra i mnoštvom podataka i zapažanja, ova knjiga je neizostavna lektira za sve koji proučavaju klasičnu književnu baštinu, ali i za ostale. D2

Radoslav Djokić - Istorija estetike 1-3 Izdavač: Službeni glasnik Beograd Strana: 486+420+682 tvrdog poveza Novo, nekorišćeno.

Drugi pol 2– Simon de Bovoar -Životno iskustvo- Izdavač: BIGZ: 1983 625 str tvrd povez sa omotom vr208

Grupa autora Izdanje:Službeni glasnik Povez:mek Broj strana:304 Knjiga Teoretičari liberalizma predstavlja zbirku interpretacijskih tekstova o nekima od najznacajnijih liberalnih mislilaca. Ona je pokušaj da se srpskoj javnosti predstave njihove osnovne ideje i mesto u istoriji i teoriji liberalizma i evoluciji liberalne misli od 18.veka do danas. Ovde sakupljeni tekstovi nemaju pretenziju na celovito izlaganje ideja zastupljenih liberalnih mislilaca, niti na sveobuhvatno izlaganje intelektualne istorije liberalizma. Cilj je bio da se napravi reprezentativni izbor najznačajnijih stvaralaca. b5

tvrd povez odlično očuvana vellokap

tvrd povez odlično očuvana vellokap

Poput većine istorijskih junaka iz davne prošlosti, čiji se životi i dela izrazito razlikuju od onih običnog ljudskog roda, Apolonije je do danas ostao zagonetka koja nije našla svog Edipa. Njegov život obavijen je takvim velom tajne da se često pogrešno shvata kao bajka, mit. Međutim, prema svim zakonima logike i razuma, potpuno je jasno da Apolonija nipošto ne bi trebalo gledati u tom svetlu. Ukoliko tijanski teurg sme da se smatra izmišljenom ličnošću, onda istorija nema pravo na svoje Cezare i Aleksandre. Potpuno je tačno da je taj mudrac, koji je sve do danas bez premca u čudotvornim moćima – na osnovu istorijski potvrđenih dokaza – stupio na poprište javnog života a da možda niko nije znao odakle je došao, i nestao iz njega a da možda niko nije znao kuda je otišao. Ali razlozi za to su očigledni. Upotrebljena su sva sredstva – naročito tokom četvrtog i petog stoleća naše ere – da se iz ljudskih umova izbriše sećanje na uzvišene i svete ljude. Hrišćani su sprečili kolanje njihovih biografija, koje su bile brojne i ushićujuće, i za to su, kao što ćemo videti, imali jake razloge. Na krajnje čudesan način je opstao Damisov dnevnik, i ostao jedini da ispriča priču. No, ne sme se zaboraviti da Justin Mučenik često govori o Apoloniju, a karakter i istinoljubivost tog dobrog čoveka su besprekorni, tim više što je imao valjan razlog da se oseća zbunjeno. Isto tako, ne može se osporiti činjenica da u prvih šest vekova jedva da je postojalo ijedno svešteno lice koje nije spomenulo Apolonija. H.P. Blavacka Tvrd povez, 360 str.

Vilhelm Vindelband / Wilhelm Windelband - ISTORIJA FILOZOFIJE Naslov originala: Lehrbuch der Geschichte der Philosophie / Welhelm Windelband Book and Marso, 2007. Biblioteka Temelji; Nada Šašel, Danko Grlić, Danilo Pejović (prevod); 579 strana, tvrd povez, udžbenički format. - Grčka filozofija - Helenističko-rimska filozofija - Srednjevekovna filozofija - Filozofija renesanse - Filozofija prosvetiteljstva - Nemačka filozofija - Filozofija devetnaestog veka - Filozofija u dvadesetom veku… Vilhelm Vindelband je roden 11. maja 1848. godine u Potsdamu. Započeo je studije medicine i prirodnih nauka, a kasnije je prešao na studije istorije i filozofije u Jeni, Berlinu i Getingenu. Doktoriraoje 1870. kod novokantovca Hermana Locea, radom na temu: Učenja o slučaju. Stažirao je (habilitirao) od 1873. godine u Lajpcigu, a 1876-77. postaje redovni profesor u Cirihu. Potom je 1877-82. godine bio redovni profesor na Katedri za filozofiju u Frajburgu. Od 1882. do 1903. bio je profesor na Katedri za filozofiju u Strazburu, a 1903. prelazi u Hajdelberg na katedru neokantovca Kuna Fišera i tamo je predavao sve do smrti. Umro je 22. oktobra 1915. godine u Hajdelbergu. U svojim isfraživanjima Vindelbandje tragao za odgovorom na pitanje koje su vrednosti ostale nepromenjene ili opšteprihvaćene tokom ljudske istorije. Nezavisno od čoveka, rase i kulture, u svojoj prostornoj i vremenskoj dimenziji, ove vrednosti bi bile tajne i večne, postojane i sveopšte — moralno apsolutne. Vindelband je smarao da se društvene pojave suštinski razlikuju od prirodnih, da ih je nužno6ispitivati posebnim metodama, kako bi se otkrile univerzalne i opštevažeće vrednosti.

FILOZOFSKA BIBLIOTEKA BIGZ Beograd 1979 kao NOVA nečitana

PRAGMATIZAM klasični spisi odlično očuvana TOR.9

Karl Jaspers - Šta je filozofija? Izdavač: Piper, München Povez: tvrd Broj strana: 415 Sadržaj priložen na slikama. Spolja kao na slikama (folijom obložene korice). Mestimično žućkaste flekice, lepo očuvana. Dieses Lesebuch stellt einen der bedeutendsten Philosophen dieses Jahrhunderts vor und gibt eine Einführung in das Wesen von Philosophie, verstanden nicht als akademische Disziplin, sondern als neugieriges Denken auf der Suche nach Erkenntnis und Wahrheit. (K-158)

Kultura, 1965. 687 strana, tvrd povez, zaštitni omot. Organon (grč. oruđe) je naziv Aristotelovih logičkih spisa, čime se htelo označiti da mogu da posluže kao `oruđe` valjanog i ispravnog mišljenja. Naziv Organon dali su Aristotelovoj logici neki viznatijski istraživači. Aristiotelova logika raspravlja pre svega o pojmovima, sudovima (iskazima, rečenicama) zaključcima, dokazima. Pojmovi su bit ili oblik stvari čija je spoznaja osnovni cilj mišljenja. Najviši rodni pojmovi, koji u sebi obuhvataju sve druge pojmove, jesu kategorije. Tih kategorija ima po Aristotelu deset: supstanca, kvantitet, kvalitet, relacija, mesto, vreme, položaj, posedovanje, delovanje i trpljenje. U Aristotelovim logičkim djelima (sakupljenim kasnije od učenika pod nazivom Organon) iscrpno su i izvanredno egzaktno raspravljani i neki drugi temeljni logički problemi kao što su principi mišljenja, indukcija i dedukcija, definicija, teorija silogizma, dokaz, logičke pogreške i sl. Uz opširnu eksplikaciju teorije kategoričko-asertoričkog silogizma (što se često smatra njegovim najvećim doprinosom logici), u njegovim spisima nalazimo i veoma složenu modalnu logiku kao i mnoge začetke kasnijih logičkih teorija.

MARTIN DAVIS NA LOGIČKI POGON - podrijetlo ideje računala Prevod - Ljerka Vukić i Ognjen Strpić Izdavač - Naklada Jesenski i Turk, Zagreb Godina - 2003 294 strana 21 cm Edicija - Biblioteka 42 ISBN - 953-222-138-7 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Uvod 1 LEIBNIZOV SAN Leibnizova divna ideja Pariz Hannover Univerzalna karakteristika 2 BOOLE PRETVARA LOGIKU U ALGEBRU Težak život Georgea Boolea Boolea Algebra logike Georgea Boolea Boole i Leibnizov san 3 FREGE: OD VELIKOG OTKRIĆA DO BEZNAĐA Fregeov Begriffsschrift Frege smišlja formalnu sintaksu Zašto je pismo Bertranda Russella bilo tako razorno? Frege i filozofija jezika Frege i Leibnizov san 4 CANTOR: ZAOBILAZNICOM KROZ BESKONAČNOST Inženjer ili matematičar Beskonačnih skupova ima raznih veličina Cantorova potraga za beskonačnim brojevima Dijagonalna metoda Depresija i tragedija Presudna bitka? 5 Hilbert stiže u pomoć Rane Hilbertove pobjede Ususret novom stoljeću Kroneckerov duh Metamatematika Konačni slom 6 GÖDEL REMETI PLANOVE Povratak Kroneckerovog duha Neodlučivi iskazi Kurt Gödel, programer Konferencija u Königsbergu Ljubav i mržnja Hilbertova presuda Tužan kraj jednog čudaka 7 TURING STVARA SVENAMJENSKO RAČUNALO Dijete Imperija Hilbertov Entscheidungsproblem Turingova analiza postupka izračunavanja Turingovi strojevi u pogonu Turing primjenjuje Cantorovu dijagonalnu metodu Nerješivi problemi Turingov univerzalni stroj Alan Turing na Princetonu Rat Alana Turinga 8 STVARANJE PRVIH UNIVERZALNIH RAČUNALA Tko je izumio računalo? John von Neumann i fakultet Moore ACE Alana Turinga Eckert, von Neumann i Turing Zahvalna nacija nagrađuje svog junaka 9 NAKON LEIBNIZOVOG SNA Računala, mozak i um Epilog Bilješke Bibliografija Kazalo ``Temu ove knjige čine ideje koje su omogućile stvaranje modernih računala i ljudi koji su te ideje razvijali. Netom nakon što sam završio doktorat iz matematičke logike na Sveučilištu Princeton, u proljeće 1951. godine, predavao sam na Sveučilištu Illinois. Predavanja su se temeljila na Turingovim zamislima. Na istom sveučilištu radio je i sam Turing jedno desetljeće prije mene. Moja predavanja je pohađao jedan mladi matematičar koji me upozorio da se u ulici nasuprot učionice upravo konstruiraju dva stroja za koja je bio uvjeren da su nastala na osnovu Turingovih zamisli. Ubrzo sam počeo pisati programe za ta prva računala. Pola stoljeća sam se profesionalno bavio vezom između apstraktnih logičkih ideja koje stoje u pozadini modernih računala i njihove realizacije. Računala su pedesetih godina bila ogromna i jedva su mogla stati u sobu. Danas su to moćni strojevi koji mogu izvesti začuđujući broj različitih zadataka, no logika koja stoji u njihovoj pozadini nije se promijenila. Ona se razvila iz radova nekolicine mislilaca kroz nekoliko stoljeća. U ovoj ću knjizi ispričati njihove životne priče i objasniti dio njihovih razmišljanja.` `Elegantna povijest potrage za granicama logike i strojevima koji u tim granicama žive` —Wired `Pravo je zadovoljstvo autoru ovih redaka bilo čitati nešto čime je mislio da vlada, a ispostavilo se posve suprotno. Tehnička i matematička pitanja u ovoj se knjizi raspravljaju jasno i pristupačno` —Domagoj Juričić, MeritorMedia `Svatko tko danas radi s računalima, i svatko tko teži proniknuti u ovu elektroničku budućnost, čitanjem [ove knjige] bit će na velikom dobitku.` —John McCarthy, Sveučilište Stanford` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Martin Dejvis Engines Of Logic

RIDIGER ZAFRANSKI ROMANTIZAM - jedna nemačka afera Prevod - Mirjana Avramović Izdavač - Adresa, Novi Sad Godina - 2011 320 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Prag ISBN - 978-86-86761-44-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor.. ROMANTIZAM Prvo poglavlje Romantičan početak: Herder se otiskuje na more. Iznova pronaći kulturu. Individualizam i glasovi naroda. O ljuljanju stvari na reci vremena. Dugo poglavlje Od političke ka estetskoj revoluciji. Politička nemoć i poetska smelost. Šiler ohrabruje na veliku igru. Romantičari pripremaju svoj nastup. Treće poglavlje Skribomansko stoleće. Oproštaj od prosvećene trezvenosti. Od bizarnog ka čudnom. Fridrih Šlegel i karijera ironije. Lepi haos. Čas kritičkih diktatora. Učiniti svet umetničkim delom. Četvrto poglavlje Fihte i romantičarska želja da se bude Ja. Izobilje srca. Stvaranja iz ničega. Romantičarska društvenost. Legendarna komuna Jene. Uzleti u visine i strah od sunovrata. Peto poglavlje Ludvig Tik. U fabrici književnosti. Ja-ekscesi Vilijama Lofela. Književne satire. Virtuoz pisanja susreće umetnički skromnog Vakenrodera. Dva prijatelja u potrazi za stvarnošću svojih snova. Čarobna noć obasjana mesečinom i vreme Direra. Venusberg u sumrak. Putovanja Franca Šternbalda. Šesto poglavlje Novalis. Prijateljstvo sa Šlegelom. Pokraj Šilerove bolesničke postelje. Sofija fon Kin. Ljubav i smrt. O slasti transcendiranja. Himne noći. Nad zemljom, pod zemljom. Misterija brda. Hrišćanstvo ili Evropa. Gde nema bogova vladaju aveti. Sedmo poglavlje.... Romantična religija. Izmisliti Boga. Šlegelovi eksperimenti. Nastup Fridriha Šlajermahera: Religija je smisao i ukus za beskonačno. Religija s one strane dobra i zla. Večnost u sadašnjosti. Spasenje kroz lepotu sveta. Iz života jednog virtuoza religije. Osmo poglavlje............. Lepo i mitologija. Najstariji sistemski program nemačkog idealizma. Mitologija uma. Od uma budućnosti ka istini porekla. Geres, Krojcer, Šlegel i otkrivanje Istoka. Druga antika. Helderlinovi bogovi. Njihova sadašnjost i prolaznost. Nestati u slici. Deveto poglavlje Poetična politika. Od revolucije ka katoličkom uređenju. Romantičarska ideja o carstvu. Šiler i Novalis o kulturnoj naciji. Fihteova nacija. Od Ja ka Mi. Društvo majčine utrobe. Adam Miler i Edmund Berk. Popularnost. Hajdelberški romantizam. Oslobodilački rat. Romantizam u oružju. Mržnja i Napoleon. Klajst kao genije mržnje. Deseto poglavlje Romantičarska anksioznost prema normalnosti. Prosvećeno otrežnjenje. Racionalno i delotvorno. Gordost i patnja umetnika. Krajzler. Kritika filistara. Gubitak raznovrsnosti. Duh geometrije. Dosada. Romantičarski bog protiv velikog zevanja. Lirsko kao da. Jedanaesto poglavlje Romantičarski polasci i prekidi. Ajhendorf: nova vožnja. Pojanja sirena. Poverenje u Boga. Na prozoru. Pesnici i njihovi pomoćnici. Poezija života. Pobožna ironija. Dangube - luda u Hristu. E. T. A. Hofman: lakom rukom. Neukorenjeno. Igrač. Estetika užasa. Raj je tu pored, ali i pakao. Princeza Brambila i veliki smeh. Skeptični fantast. ROMANTIČNO Dvanaesto poglavlje Osvrt na haos ideja. Hegel kao kritičar romantizma. Komandne reči svetskog duha i pretenciozni subjekti. Bidermajer i Mlada Nemačka. Na putu ka stvarnoj stvarnosti. Takmičenja u razgolićavanju. Kritika neba, otkriće zemlje i tela. Romantična budućnost, prozaična sadašnjost. Štraus. Fojerbah. Marks. Hajne između frontova. Zbogom romantičnoj školi i odbrana slavuja. Vojnik u oslobodilačkom ratu čovečanstva i ništa do pesnik. Trinaesto poglavlje Mladonemački Vagner. Rijenci u Parizu. Romantični revolucionar u Drezdenu. Ostvarenje ranoromantičarskih snova: nova mitologija. Prsten Nibelunga. Kako slobodan čovek prouzrokuje sumrak bogova. Antikapitalizam i antisemitizam. Mitsko doživljavanje. Tristan i romantična noć. Simbolistička opijenost. Opšti napad na čula. Četrnaesto poglavlje Niče o Vagneru: prvo oplovljavanje sveta umetnosti. Neromantični duh vremena: materijalizam, realizam, istoricizam. Radna kuća. Romantika dionizijskog. Svetski jezik muzika. Ničeovo okretanje od Vagnera: spasenje od spasitelja. Ostati veran zemlji. Heraklitovo i Šilerovo zaigrano dete sveta. Kraj ironičnog otpora. Slom. Petnaesto poglavlje Život, samo život. Omladinski pokret. Životna forma. Landauer. Proboj mistike. Hugo fon Hofmanstal, Rilke i Štefan George. Vilhelminska čarolija kulisa: čelična romantika gradnje ubojnog brodovlja. Ideje 1944. Tomas Man u ratu. Etički vazduh, faustovski miris, krst, smrt i grob. Šesnaesto poglavlje Sa Čarobnog brega u ravnicu. Langemark. Putnik između dva sveta. Dva avanturistička srca:Ernst Jinger i Franc Jung. Pomama za plesom u Tiringenu. Jutarnja vožnja po unutrašnjosti. Naporna stvarnost. Čekanje na veliki trenutak. Eksplodirajuće starine na kraju Republike. Hajdegerov politički romantizam. Sedamnaesto poglavlje Romantizam pod optužbom. Koliko je romantičan bio nacionalsocijalizam? Rasprava oko romantizma u NS-kulturnom aparatu. NS-modernizam: čelični romantizam. Romantizam Rajha. Nirnberg. Romantični mentalitet kao predistorija. Dionizijski život ili biologizam. Otuđenost od sveta, pijetet prema svetu i svetorušilački bes. Viša interpretacija grubog dešavanja. Hajdeger kao primer. Hitler i grozničavi snovi romantizma. Zabluda i istina. Osamnaesto poglavlje Katastrofa i njeno romantično tumačenje: Doktor Faustus Tomasa Mana. Viša interpretacija grubog dešavanja. Otrežnjenje. Alkoholičari na suvom. Skeptična generacija. Još jednom nova stvarnost. Avangardizam, tehnika i mase. Adorno i Gelen u Noćnom studiju. Koliko je romantičan bio pokret 68? O romantizmu i politici. Literatura Registar imena `Ridiger Zafranski (1945, Rotvajl u Virtenbergu), studirao i doktorirao filozofiju, nemačku književnost i istoriju u Frankfurtu na Majni i Berlinu. Bio je docent na Slobodnom univerzitetu u Berlinu i urednik Berlinskih svesaka. Sarađivao je sa Peterom Sloterdijkom na Drugom programu nemačke televizije. Objavio je petnaestak knjiga o E. T. A. Hofmanu, Šopenhaueru, Geteu, Šileru, Ničeu, Hajdegeru i dr. Njegova dela su prevedena na preko trideset jezika. Ono što je oko 1800. godine nazvano „romantičarska škola`, okupljalo se oko braće Šlegel, i časopisa „Ateneum`. Taj razjareni i spekulativni duh filozofskog početka Fihtea i Šelinga, te proza Tika i Vakenrodera očaravali su kao čežnja za pro- šlošću i kao novoprobuđeni smisao za čudnovato, kao i Novalisova naklonjenost noći i mistici, kao poletni duh generacije koja je nastupala misaono i razigrano, da bi u svet duha i poezije donela impuls revolucije. Istorija romantizma počinje s Herderovim pomorskim putovanjem do Frankfurta. Tragovi romantizma i romantičnosti u nemačkoj kulturi vode u Berlin, Jenu, Drezden. Romantizam je epoha, romantičnost je ideologija koja nije ograničena na epohu. Romantični duh ne ostaje isti, promenljiv je i protivrečan, čežnjiv i ciničan, zatreskan u nerazumljivo i narodno, ironičan i sanjalački, zaljubljen u sebe i društven, svestan forme i ukidanja forme. Stari Gete je rekao da je romantično bolesno. Ali ni on nije mogao da ga se odrekne.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Rüdiger Safranski Romantik Jozef Frajher Fon Ajhendorf Ahim Fon Arnim Gotfrid Ben Edmund Berk Isaija Berlin Šarl Bodler Klemens Brenatno Albreht Direr Erik Fegelin Johan Gotlib Fihte Ludvig Fojerbah Arnold Gelen Jozef Geres Johan Volfgang Gete Karl Grose Martin Hajdeger Hajnrih Hajne Fridrih Helderlin Gotfrid Johan Herder Goerg Vilhelm Fridrih Hegel Adolf Hitler Ernst Teodor Amadeus Hofman Hugo Fon Hofmantal Imanuel Kant Ludvig Klages Hajnrih Fon Klajst Tomas Man Karl Marks Herbert Markuze Adam Miler Napoleon Bonaparta Fridrih Niče Gotlob Fridrih Fon Hardenberg Novalis Žan Paul Žan Žak Ruso Fridrih Vilhelm Šeling Fridrih Šiler Fridrih Ernst Šlajermaher Avgust Vilhelm Šlegel Fridrih Šlegel Artur Šopenhauer David Fridrih Štraus Ludvig Tik Rihard Vagner Hajnrih Vakenroder Maks Veber Johan Joakim Vinkelman