Dimitrije Popović rođen je 4. 3. 1951. g. na Cetinju. Akademiju likovnih umetnosti u Zagrebu završio je 1976.g. u klasi prof. Šime Perića. Godine 1974. boravi u Parizu gde upoznaje pariskog kolekcionara gospodina Davriera, te u sastavu njegove zbirke izlaže 1978. u galeriji Alexander Braumuller s umetnicima: Ernstom Fuc-hsom, Dalijem, Dadom Đurićem, M. Klervveinom, Leonor Fini, Victorom Braunerom i drugima. U Pforzheimu 1982. g., Galerija Liberta i Universal Fine Arts iz Washingtona, mu organizuju zajedničku izložbu grafika s Dalijem! Iste godine, povodom velikog jubileja »Leonardo a Milano 1482-1982«, izlaže ciklus crteža Omaggio a Leonardo« u milanskoj Palazzo Sormani. Povodom 27 međunarodnog umetničkog festivala »Due mondi« grad Spoleto, u kome se ovaj festival održava, mu organizuje izložbu slika, crteža i grafika. Dimitrije Popović je do sada izlagao na 45 samostalnih i više od 200 zajednickih izložbi. O njegovom stvaralaštvu do sada su objavljene 4 monografije i snimljeno 6 dokumentarnih filmova. Dobitnik je 18 nagrada. Tehnika : Suva igla, akvarel, gvaš, olovka Dimenzije : 59 (h) x 48 (w) cm sa ramom; 39,5 (h) x 29 (w) cm bez rama; Naziv slike : „ Omaggio a Leonardo “ Godina nastanka : 1986. Potpis sa godinom, desno u donjem uglu. Slika je kupljena od autora Sertifikat o autentičnosti Drveni ram + antirefleksno staklo SVAKA PROVERA JE MOGUĆA-LIČNA KOLEKCIJA PRODAJE SE ZBOG ODLASKA U INOSTRANSTVO.

West - album za sličice, Panini - Dečije novine 1976. godine sve sličice zalepljene (400/400) izuzetno očuvano za 45+ godina, bez podvlačenja, crtkanja, upisivanja, mirisa i žutila strana, većina slika koje su iz delova nalepljne u `komadu` (kako mi je rečeno ujak je radio u `Litopapiru` gde su štampane sličice pa je donosio tako u `komadu`), zaista vrlo dobar i unikatan primerak. Stajao u kutiji između časopisa više od 20 godina. mane: - zacepljena jedna stranica na kraju 3,5 cm (prikazano na fotografiji), - gornja klamerica očuvana, na mestu donje veoma vešto ubačen konac da drži (prikazano na fotografiji) Besplatna dostava za teritoriju Republike Srbije putem PostEkspresa. Eventualni kupci iz inostranstva - uplata na WesternUnion + troškovi dostave unapred Plaćanje lično ili uplata na tekući račun/postnetom Ne šaljem pouzećem. Za sva pitanja stojim na raspolaganju Besplatna dostava se odnosi na slanje predmeta Postekspresom na teritoriji RS Na Kosovo* šaljem isključivo na odgovornost kupca kao preporučenu tiskovinu Kupci iz inostranstva plaćaju poštarinu ------ Za neki noviji Paninijev album treba vam više od 70 hiljada dinara za sličice da bi ste ga popunili (prema formuli profesora Harpera), tako da je ovo što bi se reklo zadnja cena za album od 45+ godina u sasvim solidnom stanju. Za ispod ne dajem, a vi niste u obavezi da kupite -----

Sličica ima baš mnogo, na upit odgovaram, Kraljevina Jugoslavija i stotinjak posle rata, period od 1928-58me.Sve sličice su žive nikad korišćene za razne naše albume, La Cinjon, Mirim, Šonda, Nestle, Glumci, Grič, Ledo itd. Neverovatna kolekcija za prave kolekcionar, ima ceo set nevidjeno retkih Šondinih gradova u Kraljevini, ne postoji album ali su to naše prve ikada sličice iz čokolada 1922ga

Ekstra retko i nevidjeno na ovim prostorima, očuvano kao novo, ne verujem da ima igde da se nadje i nikad više. Pkv, Ledo, Eskimo, Upi, C proizvod, Somboled

Veoma redak lot ambalaža od sokića 1972-76ta godina, prva serija Zlatnih kapi Valjevo ikada. Jedina serija sokića za JAT avione, 1973 godina Zlatne kapi 0,2l nevidjeno, Florida voy i Japs sokići u ekstra stanju kao novo

Lot slagalica sa slika,Nostalgija prve kategorije!!! slagalice idu samo u lotu,za pojedinacnu prodaju na ovoj aukciji nemojte pitati!!!

Stariji model. Penkalo/novo/ patent olovka,hemijska. Kutija,prospekt

Rani radovi Dusana Jovanovića iz 1964/65. godine izuzetna lepota slika naseg proslavljenog autora. Slika sa elementima Muzejskog primerka. U ponudi ceo triptih sa putovanje po Parizu 1964/65.

Slika nastala 1964/65 na putu po Parizu , slika ` Venecija` rani rad Dusana Jovanovića, za svaku kolekciju.

Slika iz ranog perioda naseg proslavljenog slikara Dusana Jovanovica . Za svaku umetnicku kolekciju. Slike nastale u periodu 1964/65. prilikom puta u Pariz.

Kolekciija građevinske mašine sadrži 24 modela sa gradilišta širom celog sveta. Izdavač Amermedia. Uz sveki model ide časopis. Kolekcija je polovna i neoštećena. Poklonite sebi izuzetnu kolekciju ili obradujte nekog sebi dragog. Kolekcija se prodaje isključivo u kompletu!

Dajem časove gitare i klavira. Konkretno akordi i pjesme, step by step, do pravljenja repertoara za sviranje po kafićima iz dugogodišnjeg iskustva. Nema puno teorije samo praksa, tehnika i spremanje za realnu svirku. Takođe za mlađe malo drugačiji model, prilagođen uzrastu. Žanrovi, izvođači po izboru. Cena korektna.

u antologijskoj knjizi Srpska umetnost od XIX (19-og) do pocetka XX (20-og) veka, ciji je autor Slobodan Maldini Videti i primer procene cene rada slicnih dimenzija lista sa aukcije u prilogu. Marko MURAT Autoportret, rukopis (1933) mastilo na kartonu 9,3 x 14,2 cm signature, zapisi Marko Murat rođen je u Luki Šipanskoj 1864. godine. Umetničko obrazovanje stekao je na Akademiji u Minhenu. Godine 1898. učestvovao je u osnivanju Udruženja srpskih umetnika za plastične umetnosti i muziku u Beogradu. Bio je jedan od umetnika koji su 1900. predstavljali Srbiju na Svetskoj izložbi u Parizu. Bio je jedan od osnivača Lade 1904. i član istog društva do 1910. Do početka rata bio je član Medulića, društva srpsko-hrvatskih umetnika. U njegovom slikarskom opusu srećemo brojne pejzaže, među kojima dominiraju oni iz okoline Dubrovnika, zatim brojne portrete, ali je negovao i istorijsko slikarstvo. Марко Мурат Murat Marko.jpg Информације Датум рођења 30. децембар 1864. Место рођења Лука Шипанска (Аустроугарска) Датум смрти 14. октобар 1944. Место смрти Дубровник (Југославија) Дела Марко Мурат (Лука Шипанска поред Дубровника, 30. децембар 1864. – Дубровник, 14. октобар 1944) — српски сликар који је након студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор. Стварао је пејзаже (махом из околине Дубровника), портрете и историјске композиције. Његово најпознатије дело је велика историјска композиција „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је добио бронзану плакету на светској изложби у Паризу 1900. године. Био је римокатоличке вероисповести Живот и дело „Долазак цара Душана у Дубровник“ „Дах дубровачког пролећа“ Основну школу и гимназију је 1883. године завршио у Дубровнику и после је три године студирао теологију у Задру. 1886. године је отишао на студиј у уметничкој академији у Минхену у Немачку и диплпмирао је 1893. године а затим путовао по Риму и Паризу. Од 1898. се настанио у Београду и ту предавао у Другој београдској гимназији и Уметничко-занатској школи, а једно време је био и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу. У склопу делегације која је представљала Краљевину Србију на Светској изложби у Паризу 1900. године, Марко Мурат се представио историјском композицијом „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је награђен бронзаном плакетом. Поред њега, у делегацији је учествовао и Паја Јовановић са монументалном композицијом „Проглашење Душановог законика“, за коју је добио златну плакету. За време рата је био у Дубровнику и ту је хапшен и прогањан (као Србин, католичког верског опредељења) од аустријских власти. После рата је постао управник за надлештво уметности и споменике у Дубровнику. Био је један од првих импресиониста на словенском југу који је доследно радио у пленеру и тако израдио многе пејзаже из Дубровника и његове околине а радио је и историјске композиције као и портрете. Временом је његова палета постала затворенија и ликови пластичнији. Излагао је на свим значајнијим изложбама у Југославији у Београду и Загребу али и у иностранству у Софији, Минхену, Паризу, Риму, Бечу, Лондону итд.

Zločin izvršen u prvom odeljenju kasacionog cuda iz 1883 godine i tužba podnesena protivu istoka organa narodnoj skupštini i kasacionog suda 1892 solidno očuvano

PISAĆA MAŠINA Marke `KONTINENTAL` N e m a č k a !!! 9O godina !!! IZUZETNO OČUVANA PISAĆA MAŠINA je u CELINI, takva kako je proizvedena pre 9O godina, sva slova su na broju, konstrukcija odlično očuvana, sačuvana crna boja! Mašina deluje IMPRESIVNO, težine preko 10 kg! ... Mašina je bila 12.O1.2O21. godine na generalnom čišćenju u Servisu ANDREJEVIĆ, ul. Katanićeva broj 8. Cena servisiranja: 11OOO (jedanaest hiljada) dinara RAČUN Broj: 1201/O1 Datum: 12.01.2O21 Garancija za ispravan rad mašine važi dve (2) godine Sve u svemu, neverovatna rad ljudskih ruku, za poštovanje! KOLEKCIONARSKI primerak !!! MUZEJSKI PRIMERAK !!!!!! Za LJUBITELJE STARINA ZA VEČNOST !!!!!!!!!!!

Otkupljujem zlato 14,18,20,21,22,24 karata lomljeno,zubno itd iplata odmah

Cartier naocare, ylatne, nove jos staklo nije stavljeno sa orginal futrolom.

Alas, nijedna kontaktirana ustanova kulture u Republici Sloveniji, pa cak ni Galerija Jakopic (Jakopic Gallery), nije bila zainteresovana za ovaj istorijski dokumenat, pa ga zato oglasavamo na kupindu. Mozda moze nekom smrtniku da se cena ove istorijske čestice ucini jaka, ali to je jedan nesumnjiv beočug koji po kulturnoj a ne po `babine linije` veže ove dve nacije, sprsku i slovenacku. S druge strane, galerijska cena većine prosečnih slika ma kog umetnika srednje kategorije predstavlja egal cene ovog vrhunski retkog materijala. Stoga da ne budemo lažno skromni, ipak je ovde reč o mega gigantima čija su dela ne kulturna dobra, nego vele kulturna dobra obe nacije. Prepiska Rihard Jakopic - Nadezda Petrovic. 1908. godina

Vilerov goblen, 88,5 x 48,5 sa specijalnim staklom

POPUNJEN ALBUM SA SLIKAMA I SVETSKI RAT SRBIJA UKUPNO 60 SLIKA DIMENZIJA 6,5 X 4 CM ZALEPLJNO U NJEMU ALBUM JE MANJEG FORMATA 17 X 12 CM NAŽALOST NEDOSTAJE PREDNJA KORICA ALBUMA ALBUM IMA 15 STRANA MISLIM DA JE IME ALBUMA `BRANE BEOGRAD` I SVESKA ALBUM JE PUN SLIKA SA SCENAMA BORBE I STRADANJA SRPSKE VOJSKE, ZLOČINA NAD CIVILNIM STANOVNIŠTVOM, VOJNE OPREME I MAŠINERIJE, SLIKA IZ SVKODNEVNICE VOJNIKA A NA JEDNOJ OFICIRA I PRESTOLONASLEDNIKA. ISPOD SVAKE SLIKEE JE ISPISAN KOMENTAR U VIDU POJAŠNJENJA MESTA DOGAĐAJA, LIČNOSTI NA SLICI A NEKI KOMENTARI SU ČISTA PROPAGANDA. MOJA PRETPOSTAVKA JE DA JE ALBUM ŠTAMPAN UBRZO POPSLE RATA ILI MOŽDA ZA VREME TRAJANJA ISTOG

130 različitih sličica +13 duplikata, Sličice su većinom u jako dobrom stanju

MODEL BRODA, IZRADJEN PO NACRTIMA OD DRVETA, u potpunosti izrađen ručno, dimenzija oko 90x60x30cm, idealan poklon za venčanje, rođendan ili odlazak u penziju, poseban ukras za restoran,Vas hotel,hostel ,stan...3 meseca danonocnog rada ,MODEL JE DIMENZIJA 90X60X30 cm

Nalazi se reprodukovana u monografiji Nadezda Petrovic - vidi sliku - (Katarina Ambrozic, Srpska knjizevna zadruga, Jugoslavija publik, Boegrad, 1978) Strana 220.... pa kaze, Draga Kosarina, .... Bila sam pred kvirinalom, (necitko) se sto u njoj gospoduje Jelena Srpkinja. Bila sam Papi u pohode u Vatikanu izvinio se kaze nesto se ne oseca dobro za posetu, te pregledah Baziliku sv. Petra, pregledah mosti sv. Petra ali on u zlatu okovan pa se .. Ljubi te Nada

Dva unikatna dobro poznata i nezamenljiva dokumenta od nacionalnog interesa reprodukovana u svoj raspolozivoj bitnoj literaturi o Nadeždi Petrović, a radi se o rukopisu Nadežde Petrović, o retkim formularima koje je sama ispunila, o Popisu njenih slika za III Umetnicko Razstavo v Paviljonu R. Jakopiča, Spomladanska razstava, 1910 Da ne kažemo da samo jedno noćenje u najskupljem apartmanu hotela `Hajat` u Beogradu košta više, 2.250 evra (275,742.99 dinara po srednjem kursu od 6. februara 2016). Po tome ovo za nekoga nije nemoguc izdatak. Pa o cemu se onda ovde radi kada dokumenta od izuzetnog nacionalnog znacaja stoje vec godinu dana bez ponude na kupindu a daju se po ceni jednog nocenja u Hajatu?!! Da li je to propast sveta?!! Verovatno jeste. Kada bi Galerija Nadežde Petrović u Čačku bila u mogućnosti da izdvoji sredstava koliko za jedno obično nočenje u Hajatu `ovo` bi bilo interesantno i toj instituciji zbog neprocenjive vrednosti i izložbeno-galerijske geneze za 36 (trideset šest) njenih znamenitih dela, u svakom slučaju ponuđeni dokumenti predstavljaju nacionalno blago. Da li je onda u redu da njihova vrednost i znacaj trule na kupindu - jer bi u posedu svakog domaceg muzeja ista vrednost bila opisana kao nemerljiva? Gde su silni donatori u drzavi Danskoj? Ne nismo u afektu vec samo u cudu i nokdaunu.

Jedna zlata vredna REC & DVA harizmaticna imena Nadezdino pismo - dopisnica iz 1907. godine - bratu Rastku Petrovicu (nadrealisti, nadrealizam) za sta je moguce dobiti i fotosertifikat. Nadežda Petrović Izvor: Wikipedia Nadežda Petrović Autoportret Rođenje 1873 Čačak, Kneževina Srbija Smrt 1915 Valjevo, Kraljevina Srbija Nacionalnost srpska Polje slikarica Nadežda Petrović (Čačak, 1873. – Valjevo, 1915.), najznačajnija srpska slikarica s kraja 19. i početka 20. vijeka. Sadržaj/Садржај 1 Biografija 2 Umjetnički rad 2.1 Münchensko razdoblje (1898. - 1903.) 2.2 Srbijansko razdoblje (1903. - 1910.) 2.3 Pariško razdoblje (1910. - 1912.) 2.4 Ratno razdoblje (1912. - 1915.) 3 Bibliografija 4 Vanjske veze Biografija S obitelji se 1884. godine preseljava u Beograd. Višu žensku školu završila je u Beogradu 1891. godine. Sljedeće 1892. godine polaže ispit za nastavnicu crtanja u srednjim školama te postaje učenica u ateljeu Đorđa Krstića. 1896/97. godine pohađa školu kod Kirila Kutlika. Od 1898. godine počinje školovanje u Münchenu u ateljeu Slovenca Antona Ažbea. Već 1900. godine imala je prvu samostalnu izložbu u Beogradu. Godine 1901. započinje rad u ateljeu Juliusa Extera u Münchenu. Od 1904. godine angažira se u domovini oko Prve jugoslavenske umjetničke izložbe, osnivanja Lade i Prve jugoslavenske umjetničke kolonije (Sićevo, Pirot, 1905. godine). Do 1912. godine izlaže na mnogobrojnim izložbama: Izložba Lade; Izložba jugoslavenske kolonije 1907; Izložba srpskog umjetničkog udruženja 1908; Druga samostalna izložba u Ljubljani 1910; iste godine u Parizu na Jesenskom salonu i u Zagrebu u okviru grupe Medulić; sljedeće 1911. godine izlaže u srpskom paviljonu na Međunarodnoj izložbi u Rimu, na Salonu internacionalne unije i Jesenskom salonu u Parizu. U Beogradu 1912. godine otvara slikarsku školu i sudjeluje na četvrtoj jugoslavenskoj izložbi. U Prvom balkanskom ratu sudjeluje kao dobrovoljna bolničarka na bojišnici. Sa srpskom vojskom je ponovo 1913. i 1914. godine. Umrla je od tifusa u Valjevu gdje je bila na dužnosti dobrovoljne bolničarke. Umjetnički rad Slikarstvo Nadežde Petrović, najznačajnije srpske umjetnice s početka 20. vijeka uvodi srpsku umjetnost u tokove suvremene europske umjetnosti. Zahvaljujući njenom duhu koji je, iz male Srbije, stremio modernom svijetu, ali i sretnim okolnostima da se početkom 20. vijeka školovala u likovnim središtima Evrope, njeno slikarstvo ide, najvećim dijelom, u korak s evropskim ekspresionizmom, a ponekad se i približava tada još neafirmiranoj apstrakciji. Na njenim najboljim radovima dominiraju velike površine, njene omiljene užareno crvene boje i, njoj komplementarna, zelena. Ljubav prema bojama stvara na nekim platnima koloristički vrtlog gdje se, pored ostalih, ističu fovistička ljubičasta, plava i crna boja. Snažni potezi kista i široki i gusti, pastozni namazi ponekad platno pretvaraju u dinamičnu reljefastu površinu. Voljela je slikati portrete i pejzaže, a njeno domoljublje ogledalo se i u čestom izboru tema iz nacionalne povijesti i slikanju ljudi i predjela Srbije. Djelo Nadežde Petrović, u cjelini, zrači strašnom ekspresijom, snagom i hrabrošću ove jedinstvene slikarice s Balkana. Školovanje u Münchenu, posjete Parizu i Italiji i stalni povratak tradicionalnoj Srbiji ostavili su trag na njenim platnima, te se njen opus može podijeliti na nekoliko razdoblja. Münchensko razdoblje (1898. - 1903.) Prvi dio - učenje u školi Antona Ažbea, slovenskog slikara (Bavarac, kopije starih majstora). Drugi dio - rad u ateljeu Juliusa Extera, jednog od osnivača münchenske Secesije (Bavarac sa šeširom, Vodenica, Iberze, Borova šuma, Jelova šuma, Akt s leđa) Bavarac sa šeširom, 1900. Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Vodenica, 1901, Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Srbijansko razdoblje (1903. - 1910.) Prvi dio - poslije 1903. (Stablo u šumi, Resnik - više studija, Staro groblje, Žetva, Domaćin, Djevojče iz Sićeva, Sićevo - više studija, Guslar, Redovnik) Drugi dio - poslije Italije 1907. (Dereglije na Savi, Žena sa suncobranom, Anđa, Staro beogradsko groblje) Resnik, 1904, Narodni muzej Beograd Pariško razdoblje (1910. - 1912.) (Most na Seni, Kej na Seni, Kraljević Marko i Miloš Obilić, Bulonjska šuma, More, Plaža u Bretanji, Bogorodičina crkva u Parizu) Ratno razdoblje (1912. - 1915.) (Čaršija, Stari šedrvan u Prizrenu, Prizren, Gračanica - nekoliko studija, Kosovski božuri - nekoliko studija, Dušanov most, Vezirov most, Ruševine, Valjevska bolnica) Stari šadrvan u Prizrenu, 1913, Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Gračanica, 1913, Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Turski most Stari Prizren Bibliografija Stanislav Živković, Nadežda Petrović (1873-1915), ZLUMS, Novi Sad 1966. Miodrag B. Protić, Srpsko slikarstvo XX veka, knjiga I, Nolit, Beograd 1970. Lazar Trifunović, Srpsko slikarstvo 1900-1950, Beograd 1973. Katarina Ambrozić, Nadežda Petrović 1873-1915, Beograd 1978. K. Ambrozic, Nadežda Petrović (1873-1915), Bayerische Staatsgemuldesammlungen/Neue Pinakothek, München 1985. Katalog stalne postavke sa vodičem kroz zbirke, Umetnička galerija `Nadežda Petrović`, Čačak 1995. Nadežda Petrović 1873-1915, PUT ČASTI I SLAVE, katalog, Beograd 1998. Vanjske veze Commons-logo.svg Nadežda Petrović na Wikimedijinoj ostavi Umetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Надежда Петровић Из Википедије, слободне енциклопедије Надежда Петровић Надежда Петровић: Аутопортрет, 1907, Народни музеј, Београд Надежда Петровић: Аутопортрет, 1907, Народни музеј, Београд Информације Датум рођења 12. октобар 1873. Место рођења Чачак (Кнежевина Србија) Датум смрти 3. април 1915. Место смрти Ваљево (Краљевина Србија) Дела Надежда Петровић (Чачак, 12. октобар 1873 — Ваљево, 3. април 1915) била је најзначајнија српска сликарка с краја 19. и почетка 20. века. Садржај 1 Живот 2 Уметнички рад 2.1 I Минхенски период (1898 — 1903) 2.2 II Српски период (1903 — 1910) 2.3 III Париски период (1910 — 1912) 2.4 IV Ратни период (1912 — 1915) 3 Види још 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Живот Рођена у Чачку 12. октобра 1873. године од оца Димитрија - Мите Петровића и мајке Милеве, сестричине Светозара Милетића.[1] Њен млађи брат је књижевник Растко Петровић. Са породицом се 1884. године преселила у Београд. Вишу женску школу завршила је у Београду 1891. године. Следеће, 1892. године, полаже испит за наставницу цртања у средњим школама и постаје ученица у атељеу Ђорђа Крстића. 1896/97. године похађа школу код Цирила Кутљика. Од 1898. године почиње школовање у Минхену у атељеу Словенца Антона Ажбеа. Споменик Надежди Петровић у Пионирском парку, Београд, поклон града Аранђеловца поводом IX скупа Несврстаних земаља 1989. године Већ 1900. године имала је прву самосталну изложбу у Београду. Године 1901. започиње рад у атељеу Јулијуса Екстера у Минхену. Године 1903, 26. августа са Делфом Иванић и Милицом Добри оснива хуманитарно друштво Коло српских сестара.[2] Друштво је настало као одговор на погроме над хришћанима у, како се тада сматрало Старој Србији, након Илинденског устанка. Надежда је са Милицом Добри крајем 1903. чак отишла у Македонију и тамо делила хуманитарну помоћ коју је друштво сакупило. Са њима је под маском пратиоца ишао и Војислав Танкосић који је радио на стварању српске четничке организације. Надежда је своје импресије са овог опасног путовања оставила у драми Војвода Мицко Поречки, где је главни лик војвода Мицко Крстић. Драма није објављена за њеног живота. Од 1904. године ангажује се у домовини око Прве југословенске уметничке изложбе, оснивања Ладе и Прве југословенске уметничке колоније (Сићево, Пирот, 1905. године). Бавила се и ликовном критиком. До 1912. године излагала је на многобројним изложбама: Изложба Ладе; Изложба југословенске колоније 1907; Изложба српског уметничког удружења 1908; Друга самостална изложба у Љубљани 1910; исте године у Паризу на Јесењем салону и у Загребу у оквиру групе Медулић; наредне 1911. године излагала је у српском павиљону на Међународној изложби у Риму, на Салону интернационалне уније и Јесењем салону у Паризу. У Београду је 1912. године отварила сликарску школу и учествовала на четвртој југословенској изложби. Сликарка Надежда Петровић као ратна болничарка Отац јој је умро априла 1911, а мајка 1912. године. Њихову смрт је тешко поднела.[3] У Првом балканском рату учествује као добровољна болничарка на фронту. Са српском војском је поново 1913. и 1914. године. Умрла је у Ваљеву 3. априла 1915. године, од пегавог тифуса, била је на дужности добровољне болничарке. Епидемија у Ваљеву је однела животе и лекарима Драгињи Бабић, Селимиру Ђорђевићу и другима. У чачку се од 1960. одржава сликарско бијенале под називом Меморијал Надежде Петровић. Уметнички рад Сликарство Надежде Петровић, најзначајнијег нашег уметника с почетка века, уводи српску уметност у токове савремене европске уметности. Захваљујући њеном духу који је, из мале Србије, стремио модерном свету, али и срећним околностима да се, почетком 20. века, школује и да посети ликовне центре Европе, њено сликарство иде, највећим делом, у корак са европским експресионизмом, а понекад се чак приближава, тада још неафирмисаној, апстракцији. На њеним најбољим радовима доминирају велике површине, њене омиљене, ужарено црвене боје и, њој комплементарна, зелена. Љубав према бојама ствара на неким платнима колористички вртлог где се, поред осталих, истичу фовистичка љубичаста, плава и црна боја. Снажни потези четкице и широки и густи, пастуозни, намази понекад платно претварају у динамичну рељефасту површину. Волела је да слика портрете и пејзаже, а њен патриотизам огледао се и у честом избору тема из националне историје и сликању људи и предела Србије. Место сахране 1915. године, сликарке Надежде Петровић у Ваљеву умрле од тифуса. гроб на Новом гробљу у Београду Дело Надежде Петровић, у целини, зрачи страшном експресијом, снагом и храброшћу