kao na slikama h406

kao na slikama h405

kao na slikama h399

kao na slikama h473 godina stavljena proizvoljno

kao na slikama h492 godina stavljena proizvoljno

kao na slikama h494 godina stavljena proizvoljno

kao na slikama h483

putovala 1912

kao na slikama h498 goodina stavljena proizvoljno

nije putovala

nije putovala

NOVI PAZAR RAZGLEDNICA U KOLORU NIJE PUTOVALA SOLIDNO !!!!! R e f e r e n c e 1. ULICA 2. ORONULI DUĆANI SA DESNE STRANE ULICE 3. KROVOVI PKRIVENI ĆERAMIDOM 4. DVA NASLOVA ĆIRILICOM - КУХИЊА и ЕВРОПА 5. U DNU ULICE DŽAMIJA SA MINARETOM 6. SA LEVE STRANE ULICE DRVENA BANDERA SA ULIČNIM OSVETLJENJEM 7. NEKOLIKO PROLAZNIKA 8. MIRNO PODNE 9. SUNČANO 10. PLAVO NEBO 11. NEMA ŽURBE 12. NEMA AUTOMOBILA - čudno? 13. DOBA MIRA I SPOKOJA !!!!!!!! ...................................................... SOLIDAN PRIMERAK dsp12fascplast1

nije putovala

kao na slikama h397 godina stavljena proizvoljno

kao na slikama h398

kao na slikama h444 godina stavljena proizvoljno

putovala 1909

kao na slikama h445 godina stavljena proizvoljno

nije putovala

kao na slikama h442

kao na slikama h472 godina stavljena proizvoljno

kao na slikama h471

СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ СРЕЋНА СЛАВА !!!!!!! РАЗГЛЕДНИЦА НИЈЕ ПУТОВАЛА НИЈЕ КОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра *************+ dsp12fascplast1

kao na slikama h519 godina stavljena proizvoljno

Knjiga je nova. ,,Tragom mnoštva evropskih putnika namernika, koji su stizali sa raznih strana i različitim povodima, Đorđe S. Kostić nas svojom knjigom – kulinarskim bedekerom i azbučnikom srpskog „blagoutrobija“, vodi kroz Srbiju devetnaestog veka. U zemlji koja je postepeno dobijala svoje prepoznatljive obrise na karti Evrope, kao ulazna kapija na putu ka nepoznatom, haotičnom ali izazovnom „Orijentu“, stranci su srdačno dočekivani i ugošćavani za kneževskom i kraljevskom trpezom, u prvim beogradskim modernim hotelima, palanačkim kafanama, manastirskim konačištima, putničkim svratištima, seoskim krčmama i kolibama ili uz ognjište pod vedrim nebom. Ostavljajući svoje utiske o jelima i piću, običajima za stolom, slavama i teferičima, načinu pripremanja hrane, gajenju voća, povrtarskim kulturama, vinovoj lozi, otkrivali su savremenicima jedan do tada malo ili nikako poznat deo, za njih, ako ne „prave Evrope“, onda makar „evropske Turske“, kasnije „Balkana“, „Jugoistoka“. Zapažajući posebnosti „srpskog jelovnika“, uočavali su uticaje, različite lokalne kuhinje, njegove dobre i – povremeno za njih – njegove teško svarljive osobine, oslobađali se predrasuda o domaćinima i zemlji. Kroz „prizmu jelovnika“ prelamali su se i procesi „deorijentalizacije“, i „evropeizacije“ promene socijalnih, privrednih i kulturoloških obrazaca mladog srpskog modernog društva. Pažljivo iščitavajući ova svedočanstva, Đorđe S. Kostić, iskusan i akribičan istraživač, otkriva podjednako zanimljiv i važan, do sada zanemaren, deo naše društvene istorije, potvrđujući tačnost zapažanja, jednog od „njegovih“ putnika, francuskog ekonomiste Emila de Lavelea, koji je osamdesetih godina devetnaestog veka zapisao, kako „Uvek treba znati šta u kojoj zemlji ljudi jedu; od seljaka u kolibi do princa... jer to omogućava da se shvati nacionalno bogatstvo i sazna više o lokalnim resursima.“``