Prospekt Peugeot 605, A4, 17 str, francuski.

Politikin dodatak:Prirucnik za dobru voznju A 4 format,u II dela,12+12 str. 1972.god.

Dobro ocuvani stripovi iz zabavnika. 1. Crni reporter - Drama nad Njujorkom + Kremenko, Medved Jogi, Rile i gile 2. Crni reporer - Zapadni vetar + Trapavko i tupavko 3. Semijeva tajna druzina - Begunci 4. Semijeva Tajna druzina - Letaci 5. Porucnik Bluberi - Pakleni Napad 6. Porucnik Bluberi - Stap mira 7. Fantom - Mis Bengalija 8. Modesti Blejz - Nestala 9. Crna brada - Limunasi 10. Crna brada - Opsada Kanapesa Stripovi su kompletni sa krajem.

Prospekt Mercedes Vetter OmniBussse A4, 8 str. nem

Prospekt program Peugeot:106,306,406,605,806,Partner,1998.,A4,28 str,francuski

Prospekt Vauxhall Vivas for 1966,A4 format,16 str.eng. nekoliko fleka.

Prospekt Fiat 500 novi, 43 str. srp.

Prospekt Audi TDI, 1993, A4, 43 str, nemacki.

Casopis Solunci posebno izdanje maj 1984g na 66 strana dobro ocuvan

Prospekt Audi A5, 89 str, april 2010, eng jezik.

Prospekt Porsche Macan, 141 str. , 2015,eng.

Prospekt Porsche Cayenne Momentum,54 str,eng. ,21 x 15,5cm.

Prospekt Plymouth Acclaim 1989. prosireni A4 format,18 str.eng.

prospekt za Astru I 44 str.engl. 29,7 cm. sa teh.podacima,stanje dosta lose :pojedine strane ostecene ali ne na bitnim mestima

Prospekti Opel: Kompletan program 1998., 36 str. srp.

Casopisi:Aviation Modeller International (O UMANJENIM MODELIMA)3 kom. februar/maj/avgust 2005.god.CENA ZA KOM.

Harley-Davidson katalog 2004 /2005 opreme za motore, 110 st.

Prospekt VW Multivan ,eng.,71 str.

Časopis Ekstrakt br. 1. iz 1984. Novo. (erotske i druge tajne drevnog istoka ).

Naslov: Kultura 144- Nova muzeologija – Mapiranje politika prostora Autor(i): grupa autora Izdavač: Kulutura Mesto: Beograd Godina: 2014 Povez: mek Strana: 352 Pismo: latinica Stanje knjige: odlično očuvano Kupac snosi troškove slanja. Lično preuzimanje (Beograd-centar). Tada je i plaćanje lično.

Casopis MBR o MTB biciklima A4, 2011.,172 str.eng.

Tema RUSKI FUTURIZAM Posle nekoliko decenija prvi put u srpskim časopisima pojavljuju se obimni tekstovi o ruskom futurizmu i to u časopisu „Poetika“ koji izdaje „Čigoja štampa“, a uredjuje „trio“ vrsnih znalaca poezije, akademik Milosav Tešić, dr Aleksandar Jovanović i Leon Kojen. Ruska literatura i poezija su u svetskim razmerama nezaobilazna tema, pa je posle temata o akmeizmu sačinjen na 230 stranica časopisa temat o ruskom futurizmu. Uvodnim tekstom Kornelije Ičin „Futura, faktura i fraktura ruskog futurizma“ načinjena je svojevrsna mini istorija ruskog futurizma ispisana na poseban način kao uvod, u prvi put objavljene, Manifeste ruskih futurista. Kručonih, Maljevič, Hlebnjikov, Marineti, Majakovski, Kamenjev itd., izranjaju u svom svom pesničkom sjaju posle tačno stotinu godina od ustoličenja futrizma u Rusiji. Taj osebujni „šamar društvenom ukusu“ u kome se kaže da je „prošlost tesna, da su Akademija i Puškin nerazumljiviji od hijeroglifa i da s broda savremenosti treba baciti Puškina, Dostojevskog i Tolstoja“ govori dovoljno o pobuni novih budućih korifeja ruske poezije. Ko danas može da napiše „naredjujemo da se poštuju prava pesnika“ kada poezija danas zamire i nestaje, a to je bio jedan od važnih angažmana futurista. Futuristi su se proglasili „novim ljudima novog života“ i tako su živeli i delali kasnije razvejani na valovima oktobarske revolucije. Na početku nastanka razvaline Evrope 1914, koju će stvoriti Veliki rat oni kliču „živela treća Revolucija, Revolucija Duha!“ U tematu je objavljen i tekst velikog rodonačelnika strukturalizma Romana Jakobsona „O stihu Majakovskog“, zatim Jefima Etkinda „Rika: o poetici Majakovskog“, zatim Šapirov tekst „O „zvukovnom simbolizmu“ kod ranog Hlebnjikova“. Neumorna Kornelija Ičin i MIlivoje Jovanović pišu o „Finskoj“ Jelene Guro. Temat upotpunjuje i tekst Jekaterine Bobrinske o „teoriji „trenutnog stvaralaštva“ Alekseja Kručoniha“ i tekst Aleksandra Parnisa o Livšicu i Marinetiju. „Poetika“ je ovim tematom obeležila nestvarni trenutak svetske poezije, nastanak pesničke buktinje iz koje će niknuti mnogi pesnički pravci i mnogi pesnički geniji.

Tema: Poezija kao svedočanstvo – Dunja Dušanić, Miroslav Maksimovič, Bol, Stevan Raičković, Dragan Hamović, Miodrag Pavlović, Marko Avramović, Rastko Petrović.

tema BODLER, PARIZ, MODERNOST Glavnu novinu u drugom izdanju Cveća zla (1861), objavljenom četiri godine posle prvog, čini ciklus „Pariske slike“, u koji je Bodler uneo osamnaest što starih što novih pesama. Od tih osamnaest pesama u ovom izboru donosimo dvanaest, raspoređenih u dve grupe: prvoj pripada šest pariskih pesama ranijeg datuma, koje su sve objavljene najkasnije 1857. godine, a drugoj šest pesama napisanih 1859–1860, od kojih pet tvore jezgro „Pariskih slika“: „Labud“, „Sedam staraca“, „Male starice“, „Slepci“ i „Jednoj prolaznici“. Celom izboru dodali smo „Himnu lepoti“, koja ne pripada pariskom ciklusu, ali – objavljena 1860. zajedno sa sonetima „Slepci“ i „Jednoj prolaznici“ – pokazuje kako su nove pariske pesme uticale i na samu Bodlerovu poetiku. Ovaj hronološki raspored ne nameće čitaocu nikakav zaključak o tematskim dominantama „Pariskih slika“ i čini nam se da mu je to prednost. U načinu na koji je sam Bodler rasporedio pesme često se traže obrisi neke tematske strukture, recimo govori se o podeli na devet „dnevnih“ i devet „noćnih“ pesama ili se ciklus deli na više manjih a tematski još tešnje povezanih celina. Ali, čak i da je tako, iz hronološkog rasporeda pesama vidi se nešto ništa manje važno – kako je od relativno jednostavne poezije „Pejzaža“ ili „Sutona“ Bodler došao do zrele originalnosti „Labuda“ i „Malih starica“, stalno produbljujući svoje viđenje onoga što je još u mladosti nazvao „heroizmom modernog života“.