Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-25 od 5979 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Aktivni filteri
ТИН УЈЕВИЋ ЛЕЛЕК СЕБРА + КОЛАЈНА ИСТОЧНИК БЕОГРАД 2003 СТАРИ И НОВИ Предговор и поговор СЛОБОДАН РАКИТИЋ ................................................................... ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ 21 ЦМ 191 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 2003 ЕКСТРА *********
NA LEDENOM JUGU - Jakša Sedmak Putovanja po Antarktiku i na Južni pol od najstarijih vremena do danas Po originalnim putopisima najglavnijih putnika Roalda Amudsena i Roberta Scotta Izdavač: KNJIŽARA Z. i V. VASIĆA Zagreb Godina izdanja: 1928. Povez: tvrd Broj strana: 153 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro
Beograd mart 1932. redak antikvarni primerak Iz sadržaja: Gete kao pozorišni čovek Gete na našoj pozotnici `Hasanaginica` u Geteovom prevodu Gostovanje Pie Iđirosanu Šta je Gete mislio o našoj `Narodnoj poeziji` Nepoznati Gete... Dodatak gomila isečaka iz dnevnih novina tog perioda dobro očuvana PROL.19/7
Svih dvanaest brojeva izašlih u 1928. prvog ženskog časopisa u Srbiji Domaćica: Organa Ženskog Društva i njegovih Podružina Odgovorno urednik: Vlad. T. Spasojević Beograd 1928. Mek povez, ćirilica, 367 strana. Napomena: na prednjim koricama potpis prethodnog vlasnika; ako se to izuzme,časopisi su odlično očuvani. Časopis Domaćica osnovan je kao glasilo Beogradskog ženskog društva. Bio je uticajan i moglo bi se reći moćan časopis, koji je vršio jak uticaj na javnost. Po svojoj koncepciji bio je prosvetiteljski konvencionalan, tradicionalno oslonjen na „proverene” ženske vrednosti toga doba, koje su pre svega isticale kao pozitivne osobine žensku čast, privrženost porodici, ljubav prema nacionu. Iako su pripadnice Društva verovale da je žena jednaka muškarcu, ipak je Društvo bilo pre svega tradicionalističkih i konzervativnih shvatanja prema ulozi žene u društvu. Ženino mesto bilo je u kući, uz decu i muža, njena prva i najvažnija uloga bila je uloga majke i vaspitačice.Odanost kraljevskoj kući bila je vidljiva i jasno artikulisana. Idejni tvorac časopisa bila je Katarina Milovuk, upravnica Više ženske škole, od koje je takođe potekla i inicijativa za osnivanje Beogradskog ženskog društva.
Georges Duby, TRIJE REDI ALI IMAGINARIJ FEVDALIZMA (TRI REDA ILI IMAGINARIJ FEUDALIZMA). Preveo na slovenački Gregor Moder. Ljubljana: ŠKUC; Filozofska fakulteta, 1985, 439 str., meki povez. (Naslov izvornika: Les trois ordres ou l’imaginaire du féodalisme, Paris, 1978) Stanje: VRLO DOBRO OČUVANO!
Специјално пролећно издање француског часописа Л`ИЛЛУСТРАТИОН, 12. мај 1928. - Часопис Л`Иллустратион излазио је недељно од 1843. до 1944. године, а такође је објављивао посебна издања часописа за Божић, уметничке изложбе, итд. Међу 52 странице реклама налази се додатак од 46 страница на квалитетном папиру који садржи чланке о уметности са много лепих слика...
Solidno očuvana. DOBRA KNJIGA SA PUNO SLIKA PRILIKOM POSETE TITA KRUŠEVCU I KADA JE KRUŠEVAC DOBIO SADAŠNJI IZGLED. Samo bez suvišnih pitanja sve se vidi na slikama. Šaljem isključivo POSTEXPRESS-om ili kao PAKET posle uplate na moj žiro račun ili članovima sa vise od deset pozitivnih (bez negativnih) ocena pouzecem, moze i lično preuzimanje na mojoj adresi. Licima koji nisu registrovani na KUPINDO, šaljem samo posle uplate. Pogledaj sve moje oglase. **MOLIM KUPCE DA ME OCENE NAKON ZAVRŠENE KUPO-PRODAJE** Pošaljite poruku (preko KUPINDA) sa Vašim podacima: Ime i prezime. Ulica i broj. Mesto i poštanski broj. Broj telefona za kontakt. Slanje POSTEXPRESS-om. ili kao PAKET
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dr Velimir Mihajlović Građa za rečnik stranih reči u predvukovskom periodu I tom ( A-Lj ) Velimir Mihajlović (Staro Lanište, 1928 – Beograd, 1994), leksikolog, filolog, diplomirao na Katedri za ruski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu, doktorirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, upravnik Instituta za lingvistiku – Odseka za srpski jezik i lingvistiku u Novom Sadu. U periodu od 1958. do 1964. bio je v. d. upravnika Istorijskog arhiva AP Vojvodine.
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Herbert Džordž Vels: Čovečanstvo: rad, blagostanje i sreća lјudskoga roda. Knj. 1 Originalni naslov: The Work, Wealth and Happiness of Mankind the Work, Wealth and Happiness of Mankind Herbert Džordž Vels[1][2] (engl. Herbert George Wells; Bromli, 21. septembar 1866 — London, 13. avgust 1946) je bio engleski novinar, sociolog, istoričar i književnik najviše poznat po svojim delima naučne fantastike kao što su Vremenska mašina, Rat svetova, Nevidljivi čovek i dr.[3] Plodan u mnogim žanrovima, napisao je na desetine romana, kratkih priča i dela društvenih komentara, istorije, satire, biografije i autobiografije. Njegov rad obuhvata i dve knjige o rekreativnim ratnim igrama. Vels se sada najbolje pamti po naučnofantastičnim romanima i često ga nazivaju „ocem naučne fantastike“, zajedno sa Žil Vernom i izdavačem Hjugom Gernsbakom.[4][5][a] Tokom svog života, međutim, bio je najistaknutiji naprednim stajalištima, čak proročanski društveni kritičar koji je svoje književne talente posvetio razvoju progresivne vizije na globalnom nivou. Kao futurista, napisao je brojna utopijska dela i predvideo je pojavu aviona, tenkova, svemirskih putovanja, nuklearnog oružja, satelitske televizije i nečega što podseća na Svetsku mrežu.[6] Njegova naučna fantastika zamišljala je putovanje kroz vreme, invaziju vanzemaljaca, nevidljivost i biološki inženjering. Brajan Oldis je Velsa nazvao „Šekspirom naučne fantastike“, dok ga je američki pisac Čarls Fort smatrao „divljim talentom“.[7][8] Vels je činio svoja dela uverljivima unoseći uobičajene detalje uz jednu izuzetnu pretpostavku - nazvanu „Velsov zakon“ - što je novelo Džozefa Konrada da ga 1898. nazove „realistom fantastike“.[9] Njegova najznačajnija naučnofantastična dela uključuju Vremeplov (1895), koji je bio njegov prvi roman, Ostrvo doktora Moroa (1896), Nevidljivi čovek (1897), Rat svetova (1898) i vojnu naučnu fantastiku Rat u vazduhu (1907). Vels je četiri puta bio nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.[10] Velsovo najranije specijalizovano obrazovanje bilo je u oblasti biologije, a njegovo razmišljanje o etičkim pitanjima odvijalo se u specifično i fundamentalno darvinističkom kontekstu.[11] On je takođe je bio otvoreni socijalista od malih nogu, često (ali ne uvek, kao na početku Prvog svetskog rata) simpatizirajući pacifističke stavove. Njegovi kasniji radovi postajali su sve više politički i didaktički, a pisao je malo naučne fantastike, dok je ponekad u službenim dokumentima naznačio da je njegovo zanimanje novinar.[12] Romani poput Kipsa i Istorije gospodina Polija, koji opisuju život niže srednje klase, doveli su do sugestije da je on dostojan naslednik Čarlesa Dikensa,[13] ali je Vels opisao niz društvenih slojeva i čak pokušao, u Tono-Bungahz (1909), dijagnozirati englesko društvo u celini. Vels je bio dijabetičar i saosnivač je dobrotvorne organizacije Dijabetičarske asocijacije (danas poznate kao Dijabetes UK) 1934.[14] Biografija Rodio se u porodici radničke klase. Školovao se do 1879, kad roditelji više nisu bili u mogućnosti da ga finansiraju, pa je postao tapetarski pomoćnik. Taj posao mu se nije svideo, pa je bio srećan kada ga je majstor otpustio 1883. Radio je kao pomoćni učitelj u osnovnoj školi, pa je sa osamnaest godina dobio stipendiju i počeo da studira biologiju. Na univerzitetu se ističe znanjem, ali i interesovanjem za reformu društva kroz ideje socijalizma i platonizma. Izgubio je stipendiju i posvetio se pedagoškom radu. Relativno kasno je počeo da piše. Bio je politički aktivan u socijalističkim krugovima, ali je vremenom postao marginalna politička ličnost. Zanimljivo je da se smatra začetnikom stonih ratnih društvenih igara. Ženio se dva puta, prvi put sa sestričnom Izabel Meri Vels, 1891. godine, a drugi put sa Ejmi Ketrin Robins, 1895. godine, sa kojom je imao dva sina. Poznate su njegove brojne vanbračne avanture kao i vanbračna deca. Njegov savremenik je bio Žil Vern. U Velsovim delima poenta je bila na posledici upotrebe pronalazaka, i to najčešće mračnim. Njegov roman prvenac bio je Vremeplov koji se bavi potpuno novom idejom putovanja kroz vreme i negativnom utopijom daleke budućnosti.
S originalnim mekim koricama, na predlistu pečat i u gornjem uglu na prvih nekoliko stranica fleka od kafe ili čaja koja se postepeno smanjuje i nestaje, ne smeta čitanju. Cena bitno smanjena. Retko u ponudi. Autor - osoba Ninčić, Velizar, 1892-1970 = Ninčić, Velizar, 1892-1970 Naslov Žorž Klemanso / Velizar Ninčić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1933 Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1933 (Beograd : Štamparski Zavod `Orao`) Fizički opis [8], 44 str. ; 20 cm ISBN (Broš.) Napomene `Nas se smrt ne tiče` --> nasl. str. Bibliografija: str. 41-44. Predmetne odrednice Klemanso, Žorž, 1841-1929 Dr. Velizar Ninčić (Beograd, 26. jul 1892 – Beograd, 21. jun 1970) bio je književnik i publicista u konzularno diplomatskoj službi Srbije i Jugoslavije u periodu 1910-1953. godine, sa prekidima 1941–45, između ostalog, i kao „kraljevski stalni delegat pri Međunarodnoj dunavskoj komisiji“ a, nakon Drugog svetskog rata „opunomoćeni ministar, delegat FNRJ u Privrednom komitetu za đerdapske poslove“. Njegov brat je bio Momčilo Ninčić, dugogodišnji ministar u Kraljevini Jugoslaviji. Prema Okružnici masonske Obedijencije Velika loža Jugoslavija, Or. Beograd, br. 322, od 15. februara 1934, pod reg. brojem 1100, evidentirana je Ninčićeva prijava u slobodno-zidarskoj loži Sloga, Rad i Postojanstvo, sa razrešnicom masonske lože La Parfaite Union sa sedištem u Marselju, Francuska (Arhiv Jugoslavije /SiCG, fond br.100, fas.br.4, 17–19). MG36 (N)
Летопис Матице српске је књижевни часопис који у читавом свету најдуже, а без већих прекида излази још од 1824. године. Делује необично и чудесно податак да је такву тековину створила управо српска култура, тако често изложена прекидима развојних континуитета. Покренут у Новом Саду под називом Сербска летопис, а штампан у Будиму, овај часопис је, по замисли његовог покретача Георгија Магарашевића, постао централно место на којем су излагани резултати српског књижевног и научног стваралаштва. Уз то, Летопис се систематски бавио сазнањима која у средиште пажње стављају језик, књижевност, историју, религију, фолклор и културу не само српског народа него и целог словенског света, „от Адријатског до Леденог, и от Балтиског до Црног мора”. Потешкоће у организацији читавог посла подстакле су Магарашевића да се посаветује са пештанским трговцима и интелектуалцима, који су закључили да решење треба потражити у оснивању културне установе која би не само бринула о часопису него и развила знатно шири програм рада. У склопу тога рада одмах се кренуло са издавачком делатношћу, будући да су оснивачи сматрали да је њихов основни задатак „да се Књиге Србске рукописне на свет издају и распрострањавају, и то сад и отсад без престанка за свагда“. Тако су, на самом почетку Матичине делатности, објављене књиге Милована Видаковића, Јована Стерије Поповића, Доситеја Обрадовића, Лукијана Мушицког, Јована Суботића и др. За све време свога трајања Летопис је, понешто мењајући име (Новиј сербскиј летопис, од 1837; Сербскиј летопис од 1842; Србскиј летопис, од 1855; Србски летопис, од 1865; Српски летопис, од 1867; Летопис Матице српске, од 1873), био и остао централни српски часопис који, понешто конзервативан, настоји да окупи проверене вредности српске књижевности, науке и културе. Своју мисију Летопис Матице српске је остваривао са променљивим, али несумњивим успехом. Прекиди у раду су настајали само у времену великих историјских догађаја када није било елементарних услова за културни рад: у периоду снажних настојања угарске администрације да угаси установу 1835–1836, у време револуционарне 1848. године, као и током Првог и Другог светског рата. Часопис су уређивали значајни културни посленици. Urednik: Радивоје Врховац (1930) knjiga 326 sveske 1-2 i 3 iz sadržaja: Za ćirilicu Iz engleske lirike Filozofski odlomci Biotička vrednost ljudskog materijala u plemenu,narodu i državi Jugoslovenska misao Slovenski pregled jedna neštampana monografija Episkopa D-ra Nikodima Milaša Iz istorije događaja pred Srpski ustanak Vojvoda Savatije Zemljoradničko zadrugarstvo i njegovo unapređenje Istpro+ija i dokumenti... odlično očuvano
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.