Izdavač: STRUČNA KNJIGA, Beograd 352, (28) str. s tablama: ilustr. ; 16 x 24 cm - Ćirilica - Tvrd povez

dr Ratibor M. Đurđević: PRVOSVEŠTENICI SATANE : SLEPI VOĐI SLEPIMA Mek povez sa klapnom, 279strana, izdavač: IHTUS - Beograd Veoma mali broj ljudi, čak i učenih teologa, svestan je da je sekularna kultura, koja preovlađuje u Evro-Americi, u suštini antihrišćanska, satanska jeres. Moćnici te jeresi - ateistički profesori univerziteta, književnici i političari igraju ulogu sveštenika i propovednika te judeo-masonske nove/stare vere. Zavedeni tim duhovnim ološem, Evro-Amerikanci sve više podpadaju pod vlast satanista....

Omot iskrzan po ivicama, unutra odlično očuvano. Autor - osoba Bihalji-Merin, Oto, 1904-1993 = Bihalji-Merin, Oto, 1904-1993 Benac, Alojz Naslov Stećci / tekstovi O. Bihalji Merin, Alojz Benac ; fotografije Tošo Dabac Vrsta građe stručna monografija Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1963 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1963 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) Fizički opis XXXV, [80] str. fotografija : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Dabac, Tošo ISBN (Pl. sa omotom) Napomene Bibliografija: str. [118-122]. Predmetne odrednice Stećci -- Nadgrobni spomenici -- Bosna i Hercegovina Umetnost – Stećci Stećci su srednjovekovni nadgrobni spomenici u obliku velikih kamenova, ponekad sa uklesanim slikovnim ukrasima ili natpisima. Nalaze se najvećim delom na prostorima Bosne i Hercegovine kao i Srbije, Crne Gore i Hrvatske, a nastajali su od XII do kraja XV veka. Pojava stećaka predstavlja sublimaciju milenijumskih pogrebnih tradicija, počevši od ilirskih nadgrobnih gomila (tumulusa), rimskih aglomeracija i groblja, ranohrišćanskih i ranosrednjovjekovnih crkvi. Do sada je pronađeno više od 66.000 stećaka, od čega preko 50.000 na području Bosne i Hercegovine. Najveća koncentracija stećaka je u Hercegovini (Bileća, Stolac, Trebinje, Gacko, dolina Neretve itd.) a najpoznatija nekropola je Radimlja kod Stoca. U Srbiji se stećci uglavnom nalaze u Raškoj oblasti ili zapadnoj Srbiji (u zlatiborskom kraju). Na Zlatiboru stećci postoje gotovo u svakom selu, iako su mnogi korišćeni kao građevinski materijal. Pojam stećak Postoje tri vrste naziva koji se koriste za iste nadgrobnike, među kojima često dolazi do preklapanja, što stvara nejasnoće i nesporazume. Prva vrsta su izrazi koji potiču sa autentičnih istorijskih izvora, mahom sa samih stećaka: kamen, kam, biljeg (bilig ili beleg), kuća, vječni dom. Riječ mašet za stećak dolazi od turske riječi mešhed (po narodnom mećit) koja označava grob junaka ili mučenog za vjeru. Ovaj izraz se povezuje sa italijanskim izrazom massetto u značenju veliki kamen. Druga vrsta su izrazi ukorijenjeni u narodu: mramorje, svatovsko groblje, grčko groblje, divsko groblje, kaursko groblje. Treći naziv stećak u početku su upotrebljavali seljaci u Hercegovini za visoko, uspravno kamenje, za razliku od nižih ploča. Od kraja XIX vijeka u izdanjima Glasnika Zemaljskog muzeja Sarajevo izraz stećak bio je upotrebljavan kao opšti izraz za sve nadgrobne spomenike, različitih dimenzija i izrade, čija pojava unutar relativno kratkog vremenskog raspona čini jedinstven fenomen. Izraz je najviše afirmisao Ćiro Truhelka. Samo ime stećak dolazi od njegove glavne namjene, da stoji iznad groba kao spomenik. To je particip prezenta od glagola stajati – stojeći ili, kako se govorilo u starija vremena – steći. Sam naziv stećak prvi put se pojavljuje u Srpskom rječniku Vuka Karadžića iz 1852. god. Novija istraživanja na vidjelo iznose manjkavosti naziva stećak, ukazujući na problem kategorizacije srodnih nadgrobnih spomenika susjednih teritorija, oblika ploča, koji se javljaju i prije pojave stećaka u XII vijeku. Oblici stećaka Stećci su težine od 100 kg do 32 tone. Osnovne grupe stećaka su položeni i uspravni kameni monoliti. Najveći broj stećaka pripada vrsti položenih monolita, koji se pojavljuju u tri forme: ploča (40 000), sanduk (13 000) i sljemenjak (sarkofag, 5 500). Među uspravnim kamenim monolitima raspoznaju se sljedeće varijante: stela, stup (obelisk), krstača i nišan. Izvjesni spomenici, zbog svog oblika, nazvani su „sanduci“ ili „u obliku sanduka“, drugi „u obliku sarkofaga“. Ovi opisi su pogrešni jer su dotični spomenici masivni blokovi, a ne šuplje nadgrobno kamenje. U srpskohrvatskom jeziku ne postoji adekvatna zamjena za izraze sanduk i u obliku sanduka pa su ti izrazi u literaturi zadržani. Izraz sarkofag za nadgrobnike koji su pri vrhu završeni u obliku krova je pogotovo pogrešan. Većina autora je prihvatila izraz sljemenak koja znači „završen u vidu zabata“. Ukrašavanje stećaka Najslavniji pojedinačni stećak je Zgošćanski stećak, nađen u okolini Kaknja, koji se nalazi u Zemaljskom muzeju u Sarajevu. On nema natpis, a zbog izuzetne ukrašenosti neki istraživači, kao Đorđe Stratimirović, smatraju da je reč o grobu Stefana II Kotromanića. Više od 5.600 stećaka je ukrašeno i to najčešće: povijenom lozicom, rozetama, krstovima, štitovima i mačevima, lukom i strelom, ljudskim i životinjskim figurama, scenama lova na jelene, scenama turnira, geometrijskim ornamentima i slično. Ukrašeni stećci pojavljuju se u dosta kratkom vremenskom periodu. Bio je to prelomni istorijski period. Nastao je nakon kosovske bitke i pada Srbije pod osmansku vlast, nastavio se u kratkom usponu Bosne kao nezavisne kraljevine i završio u prvim godina nakon turskih osvajanja Bosne. Vodeći svjetski autoritet za stećke, Marian Wenzel, iznosi osnovne značajke ukrašavanja: Ukrasni motivi na stećcima nemaju zajedničko porijeklo Nema ništa bogumilskog ili bilo čega što bi se moglo vezati za bilo koju jeretičku religiju ili vjerovanje u kulturi srednjovjekovne Bosne. Najstarije ukrašene nadgrobne spomenike podigla je feudalna gospoda. Taj običaj je prihvatilo i ukrase dalje razradilo stanovništvo poznato pod imenom Vlasi, koje je bilo organizovano na rodovskoj, nefeudalnoj osnovi. Vrlo je vjerovatno da su ovaj običaj prihvatili i ostali stanovnici Bosne i Hercegovine, zbog podržavanja feudalne gospode. Ikonografija stećaka ima pravu kršćansku osnovu, protkanu izvjesnim klasičnim ikonografskim rješenjima. Pripadnost Stećci su uzrok mnogih neslaganja uglavnom među srpskim, hrvatskim i bošnjačkim naučnicima. Najveće rasprave se vode oko pitanja njihovog porekla, pripadnosti pokojnika koji su sahranjivani ispod stećaka, kao i značenja simboličkih poruka uklesanih na njima. Najviše podataka za istraživače daju natpisi, koji su prisutni na manjem broju stećaka, i koji govore o različitim društvenim staležima, kao i verskim pripadnostima pokojnika. Iz natpisa se izvode zaključci da pod stećcima počivaju vernici Bosanske crkve, Pravoslavne crkve i Katoličke crkve. Mnogi naučnici povezuju kulturu stećaka sa postojanjem Crkve bosanske u srednjem veku, a pojedini ih čak vide kao najmasovnije materijalne ostatke bogumila, koji su poput katara sa zapada, sahranjivali svoje mrtve u prirodi umesto na crkvenim grobljima. Tezu o bogumilskoj pripadnosti stećaka prvi je iznio Artur Evans, nakon što je kao mladi novinar boravio u ovim krajevima za vrijeme Bosansko-hercegovačkog ustanka 1875. godine. Tezu je razradio Mađar Janoš fon Ašbot, činovnik austro-ugarske administracije u Sarajevu i arheolozi sa Zemaljskog muzeja Ćiro Truhelka i Vejsil Čurčić, a prihvatila tadašnja vlast u nastojanju odvajanja BiH od Srbije. Vaso Glušac je nadahnut idejama o pravoslavnom karakteru šizmatične Crkve bosanske stećke vezao za pravoslavlje. Ivo Pilar je cjelokupnu srednjovjekovnu bosansku prošlost (čak i Crkvu bosansku) proglasio derivatom hrvatske povijesti, a po njemu su stećci najveći dokaz. Poslije 1945. odine došlo je do velikog broja sistematskih istraživanja i naučnih radova (Marian Wenzel, Alojz Benac, Marko Vego, Sima Ćirković, Malkom Noel, Nada Miletić, Zečević i posebno Šefik Bešlagić) u kojima se tvrdi da se stećci ne mogu vezati samo za bogumilstvo. Dakako, postoje i oni koji im pripisuju sasvim drugačije poreklo i njihovo postojanje ni u kom pogledu ne vezuju za delovanje crkve bosanske. Komparativnim proučavanjem proširio se raspon pojedinih hipoteza, a jedna od najuvjerljivijih jeste, da se u tim sarkofazima odražavaju elementi one drevne praskulpture, koju su Slaveni donijeli sa sobom u svoju novu balkansku postojbinu i koja ih po svojim stilskim elementima povezuje sa skulpturom Baltika i Kavkaza i skitsko-sarmatskim motivima u jednu cjelinu. Svi ti nadgrobni spomenici su monoliti, često grubi, tako da već svojom surovošću djeluju monumentalno kao ploče kojima je zadatak da traju stoljećima, simbolikom svoje prkosne grubosti, koja ne priznaje nikakva stila osim svog vlastitog. – Miroslav Krleža U obrazloženju, prilikom stavljanja na listu Svjetske baštine UNESCO-a, između ostalog, se navodi: Stećci su srednjovjekovni nadgrobni spomenici, nastali od XII–XVI vijeka na teritoriji jugoistočne Evrope na kojoj su danas Bosna i Hercegovina, zapadna Srbija, zapadna Crna Gora i srednja i južna Hrvatska. Značajni su po svojoj interkonfesionalnosti, i korišteni su kod ukopa pripadnika sve tri srednjovjekovne hrišćanske zajednice (Pravoslavna crkva, Katolička crkva i Crkva bosanska). Natpisi sa stećaka Preko 350 stećaka nosi natpise na bosanskoj ćirilici. Najviše ima stećaka sa uobičajenim natpisima „a se leži taj i taj“, uklesanih da bi trajalo sećanje na pokojnika i na one koji su spomenik digli. Primeri su veoma brojni, a samo neki od njih su: „Ase leži Božičko Banović, na svojej zemli, na plemenitoj“ (u Ban-dolu, 30 km od Tuzle). „Tuj počiva Radosav Grubač sad mrtav“ (u Krtinju kod Ljubomira). „A se leži Braja Radojević, na zemlji tuđoj. Dobri živi i umrije. A se pisa Dragoje dijak“. „A se leži gospoja Beoka, kći Pribisava Kosače“. Određeni broj stećaka nosi i filozofske natpise sa sažetim mudrostima o životu, smislu, postojanju... Oni nipošto ne nose jedinstven pogled na svet, već svaki nosi svoja zasebna iskustva i zaključke. Tako ima prilično nihilističkih („...jer nebo postoji da bi ti misleći da ćeš skočiti u vječnost lakše skočio u ništa“) i mističnih („...nebo je bilo u meni. Ne spoznah to dok ne padoh među zvijezde...“) i drugih. A se leži Ljubljen u Vrhbosni rožden v Vrhbosni zakpan na svojini na plemenitoj. Ja bjeh onaj tkoji cijel život na raskrsnicam stajah, razmišljah, oklijevah. Bjeh onaj tkoji se pitah kak to da nebo ne stari a iz njeg se stalno radžaju nova i nova godišnja doba. I u sobi gdje bjeh bješe prozor, a iza prozora beskraj. Al ja uporno gledah u pod. I mišljah mojom smerti sve tće to konečno stati. Al nije i moja smert sve starša i sve tješnja je. Kam mi usječe Dražeta a zapis upisa Husan ne da pokažu da bjeh vetć da me višlje neima. Ljeta gospodnjeg 1258. – Gornje Hrasno, Stolac „Ovaj natpis nije natpis sa nekog autentičnog stećka nego iz literarnog djela Azizina Tanovića, koje se zove ’Stećci – ili oblici bosanskih duša’ i koje je Tanovic napisao 1994 godine.` Stećci koji naglašavaju versku pripadnost su dosta retki u odnosu na ostale. Postoji ih svega nekolicina, među kojima i: „Sie leži Mihovio Grahovičić prave vire rimske, koi počteno hoćaše i Bogu se molaše i dobro knjigu znaše, daj mu Bog duši da bude spašen“ (Grahovčići kod Travnika). Ili: „A se leži dobri gost Mišljen prave vjere bosanske. Biljeg postavi kšči Korija i na mi i na moju milu kućnicu Badaču. Ti koji prolaziš projdi u miru i ne spominji si i ne gonetaj grijehe naše. Zalud ti je taj posao. Naši dani su izbrojani, naše noći potrošene, naši grijesi dim. Svojih koraka se plaši, oni će ti glave doći na putu kojim hodiš. I da znaš više vrijedi crv koji se sada kreće no sva dobra djela koja zajedno učinismo za života svojih i Badača i ja. Kam nam usječen je godne 1273. po Gospodu u Kocerini na plemenitoj zemlji, a pisa Dabiša“ (Banjevici, Bratunac). Dok oko „prave vire rimske“ nema spora, dotle se formulacija „prava vjera bosanska“ tumači dvojako, u smislu pripadnosti pravoslavlju ili pripadnosti nekadašnjoj crkvi bosanskoj, uglavnom u zavisnosti od nacionalne i verske pripadnosti tumača. Tu su još i stećci sa čisto etičkim porukama, poput: „I mnogo ot moje ruke na zemji bi, a ni ot mene niko ne bi mrtav i ubit“ (Radimlja, Stolac, 1094. godina), kao i večna iz kamena opomena ispravnosti našeg delovanja: „Nek ti ova ruka bude znak da se zamisliš nad svojim rukama“ (Radimlja, Stolac). Često su ponavljana i upozorenja da se stećak ne ruši, npr: „A se leži Toloje. Ne prevrni mi ovi kam, ne prekidaj mi ovi san.“ (Gornji Močioci, Crepaljsko, 1066). Pored običnih molbi i upozorenja da se spomenik ne ruši, ponekad su upućivane i prave kletve, poput: „A se je kam od Trtiše. Živjeh mirno, Boga moleć i zla ne misleć. Ovden, gdi mi je kam, ubi me grom. Zašto Bože? Da su klete i proklete ruke koje bi ovo preturile dok odgovor ne dobijem. 1174. godne po Gospodu našem.“ (Humsko, Foča). Mnogi stećci nam mogu poslužiti i kao svojevrsni tragovi jednog vremena. Tako se u Kočerinu kod Širokog Brijega nalazi stećak Vignja Miloševića, sa dužim natpisom. Iz njega saznajemo da je Viganj služio mnoge vladare: bana Stefana II Kotromanića, kralja Tvrtka I, kralja Dabišu, kraljicu Jelenu Grubu i kralja Ostoju. U natpisu se spominju i neki događaji iz njegovog vremena, a na kraju on podseća žive na prolaznost života. Ovaj natpis, koji je nastao početkom XV veka, glasi: Va ime o(t)ca i sina i svetago du(h)a amin. Se leži Vign Milošević. Služi banu Stipanu, i kralu Tvartku, i kralu Dabiši i kralici Grubi i kralu Ostoji. I u to vrime doide i svadi se Ostoja kral s Hercegom i s Bosnom, i na Ugre poide Ostoja. U to vrime mene Vigna doide končina. I legoh na svom plemenitom pod Kočerinom, i molu vas, ne nastupaite na me! Ja sam bil kako vi este, vi ćete biti kakov sam ja Svjetska baština Stećci, jedinstven primjer srednjovjekovnih nadgrobnih spomenika, i zajednički projekat četiri zemalje – Hrvatske, Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine – poslije sedam godina rada na tom projektu, upisani su na Listu svjetske baštine UNESCO-a (Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu). Tako je 15. 7. 2016. odlučio Komitet UNESCO-a na zasjedanju u Istanbulu. Naziv svjetske baštine je „Stećci – srednjovjekovni nadgrobni spomenici”. Upisom tih 30 nekropola na Listu upisuje se fenomen stećaka, bez obzira gdje se nalaze. Gromile Bogumili Crkva bosanska KC (N)

Matica crnogorska 2017 795 strana : geografske karte očuvanost 5-

Matica crnogorska 2016 839 strana očuvanost 5-

Izdavač Presing Tvrdi povez 895 stranica

IZDAVAC ; VOJNOIZDAVACKI ZAVOD - BEOGRAD 1955 GOD. 870 STR. ILUSTROVANO , MAPE , DOBRO OCUVANO , EXTRA RETKO U PONUDI

ŽRTVE U SREMU 1941-1945 Arhiv Vojvodine Жртве у Срему 1941–1945, I-II 30. маја 2022. Жртве у Срему 1941–1945 прва књига А-Љ Главни и одговорни уредник Др Небојша Кузмановић Уредник Др Милан Кољанин Рецензенти Др Милан Терзић Др Радмила Радић Дизајн и прелом Татјана Цавнић Рад на пројекту Жртве у Срему 1941–1945. отпочет је у Архиву Војводине крајем 2019. године, уз подршку Покрајинске владе АП Војводине. Основни циљ пројекта је да се постојећи пописи жртава усагласе и допуне, да бисмо добили коначан преглед страдалих са овог подручја током Другог светског рата. С обзиром на то да је један од циљева усташке државе био да се и у Срему уништи српска културна баштина, сегмент пројекта посвећен је и овој теми. О односу према страдањима поуздано сведоче култура сећања и споменици. Стога је један од циљева пројекта да се што потпуније региструју и представе спомен-обележја посвећена страдалим становницима Срема у Другом светском рату. --------------------- 5 САДРЖАЈ О ПРОЈЕКТУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 ХРОНОЛОГИЈА ДОГАЂАЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 СРЕМ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ (1941–1945) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 НАПОМЕНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 ИМЕНИК ЖРТАВА У СРЕМУ 1941–1945. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 А . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Б . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 В . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Г . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 Д . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 Ђ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 Е . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 Ж . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227 З . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 И . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244 Ј . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 К . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325 Л . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378 Љ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398 ------------------- Жртве у Срему 1941–1945 друга књига M-Ш Главни и одговорни уредник Др Небојша Кузмановић Уредник Др Милан Кољанин Рецензенти Др Милан Терзић Др Радмила Радић Дизајн и прелом Татјана Цавнић Имајући у виду значај пројекта, ширину истраживања и сложеност методолошког поступка, уверени смо да је реализација овог пројекта достојан допринос неговању културе сећања на жртве Другог светског рата у Срему, али и модел за будућа, интердисциплинарна истраживања. Ова публикација монографског карактера, осим стручне, има и изузетну документарну вредност, и представља штампани еквивалент електронске базе података формиране у Архиву Војводине. ----- Knjige su NOVE.....LUX povez,pakovanje...latotisk...30.cm....ILUSTROVANE...840.strana -------------------------------- R1

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! John Villard Toland (29. jun 1912, La Crosse, Visconsin, SAD - 4. januar 2004) je američki pisac i istoričar. Najpoznatiji je biograf Adolfa Hitlera [5] i dobitnik je Pulicerove nagrade za japanske priče iz Drugog svetskog rata: Zemlja izlazećeg sunca John Toland rođen je 1912. godine u La Crosse, Visconsin. Završio je Villiams College i jedno vreme pohađao Iale School of Drama. Prvobitni cilj mu je bio da postane dramski pisac. Tokom studentskih godina leti je putovao sa skitnicama, a zatim je napisao nekoliko drama sa skitnicama kao centralnim likovima - nijedna od ovih predstava nije postavljena. Podsetio je da je 1961. godine, u ranim godinama pisanja, bio „Oh, ovo je veliki neuspeh koji čovek može da ima.“ Tvrdio je da je napisao šest punih romana, 26 drama i stotinu kratkih priča pre prve prodaje: bila je to kratka priča za koju je „American Journal (English) Russian“. platio 165 dolara 1954. godine. Kompaktna kaseta za audio knjige Jednom je uspeo da napiše članak o vazdušnim brodovima u formatu audio knjige (na kaseti) - koji se pokazao izuzetno popularnim, što je dovelo do početka njegove istorijske karijere. Vazdušni brodovi bili su tema njegove prve celovečernje knjige „Brodovi na nebu“ (1957). Njegovo najvažnije delo je verovatno Izlazeće sunce (Rand House, 1970), za koje je 1971. godine dobio Pulitzerovu nagradu za opšti dokumentarni film [6]. Na osnovu originalnih i opsežnih intervjua sa visokim japanskim zvaničnicima koji su preživeli rat, ova knjiga beleži Japansko carstvo, od vojne pobune u februaru 1936. do kraja Drugog svetskog rata. Dobio je Pulitzerovu nagradu jer je to bila prva knjiga na engleskom koja je priču o pacifičkom ratu ispričala iz japanske (a ne američke) perspektive. Toland je uglavnom pokušavao da napiše priču u jednostavnom narativnom stilu, sa minimalnom analizom ili prosuđivanjem [izvor nije naveden 1055 dana]. Izuzetak od ovog opšteg pristupa: Dastardli: Pearl Harbor i njegove posledice, o napadu na Pearl Harbor i kasnijoj istrazi onoga što se dogodilo, gde je pružio dokaze da je predsednik Franklin D. Roosevelt unapred znao za planove napada mornarička baza, ali je ćutao. Knjiga je u to vreme bila široko kritikovana [7]; čak i danas većina istoričara odbacuje koncept „Perl Harbor: Znaj unapred“ kao teoriju zavere. Iako je Toland uglavnom novinar, napisao je i dva istorijska romana: „Bogovi rata“ i „Okupacija“. U svojoj autobiografiji iz 1997. kaže da je zaradio vrlo malo novca od svog hvaljenog Izlazećeg sunca - ali da je živeo od prodaje knjige Adolf Hitler, za koju je takođe samostalno istraživao.

CIVILIZACIJA KLASIČNE EVROPE Pierre Chaunu 1977 jugoslavija beograd tvrd povez 22 cm 641 strana zaštitni omot na poledjini oštećen 2 cm drugih nedostataka nema

milan micevski predrag miladinović nova 638str, 25cm kraljevska ratna avijacija kraljevina jugoslavija velokumetnmanastir

tvrd pvoez nova istorija zlatibora

Informacije SKU 9788673600673 Kategorije ISTORIJA Težina 1.1 kg Proizvođač Logos art Povez knjige tvrd Broj strana 189 Pismo latinica Pisac Edvard Horton, Klint Tvist, Robert Stjuart Godina izdanja 2007 Izdavač Logos art Jezik Srpski Format 29 cm Prevodilac Vojin V. Ančić Tagovi Edvard Horton Klint Tvist Robert Stjuart Knjiga Knjizara istorija Misterije istorije Robert Stjuart

Autor teksta: VLADIMIR KOLAR Izdavači: JUGOSLOVENSKA REVIJA, Beograd; KULTURNI CENTAR BEOGRADA, Beograd 94 str. : ilustr. ; 20 x 24 cm - Latinica /Tvrd povez sa omotom

Džon Luis Gedis: HLADNI RAT : MI DANAS ZNAMO Tvrd povez, 614strana, izdavač: KLIO - Beograd Džon L. Gedis je u svom delu Hladni rat ponudio sveobuhvatni i uporedni pregled istorije tog sukoba, od njegovih početaka do kulminacije. Delo sadrži obilje podataka iz do skora nedostupnih izvora i donosi nova saznanja o ulozi ideologije, demokratije, ekonomije, nuklearnog naoružanja u nastanku i funkcionisanju bipolarnog sveta suočenog sa mogućnošću izbijanja novog svetskog sukoba. Autor je ponudio odgovore na neke stare nedoumice kao što su: Da li je SSSR zaista želeo svetsku revoluciju? Zašto je Nemačka podeljena? Ko je otpočeo rat u Koreji?... Ovo delo predstavlja izazovno i novo, a istovremeno ozbiljno i dokumentovano tumačenje hladnog rata koje postavlja niz pitanja savremenoj istoriografiji.

Svetozar Marković, Beograd, 1971. Udžbenički format, tvrd povez (eko koža sa zlatotiskom), 1240 ilustrovanih strana. Veoma lepo očuvana, spolja neznatni tragovi stajanja u regalu. Beograd u Rimskoj imperiji, Rimski Singidunum, Avalski grad, Izgled Beograda 1567, 7.000 amama i 11.000 bunara i česama, Mitropolitov dvor, Nebojša kula, Beograd 1826, Karađorđevo ubistvo, Knez Miloš, Osnivanje srpske vojske, Prva pijaca, Krvoproliće u Narodnoj skupštini, Velegrad, Istorija grba...

CENTAR I PERIFERIJA U AUSTRO-UGARSKOJ - Stijn Vervaet Izdavač: SYNOPSIS Zagreb-Sarajevo Godina izdanja: 2013. Povez: tvrd Broj strana: 532 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

ISTORIJA RUSIJE 1 i 2 - Tatjana Černikova, Jaroslav Višnjakov Istorija Rusije 1 – od Kneževine Rus do carske Rusije (IX – XVII vek) Istorija Rusije 2 – Carska Rusija (od XVII do početka XX veka) Izdavač: EVOLUTA Beograd Godina izdanja: 2019. Povez: tvrd Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

ZAJEČAR ČUDESNA PRIČA Iz života u Zaječaru 1466-2006 godine Suzana Antić,Jelica Ilić,Nina Pogarčić Zaječar: čudesna priča : iz života u Zaječaru 1466-2006. godine by Suzana Antić, Jelica Ilić, Nina Pogarčić ILUSTROVANA u boji.... Unknown, 408 Pages, Published 2013 Knjiga je NOVA..... 0

Odlično očuvana. Sifra adp11.6

Nova knjiga,tvrd povez… KSS Broj strana : 648
Pismo : Ćirilica
Povez : Tvrdi povez sa omotnicom
Format : 24 x 16
Težina : 1125 g

 Tokom poslednje decenije XX veka u srpskoj istoriografiji javila se potreba da se pojmovi „privatnog“ i „javnog“ istražuju kao istorijske kategorije. Složeni zadatak sinteze dugogodišnjih istraživanja poveren je ovoga puta trojici renomiranih stručnjaka, čija se istraživanja susreću na međama kulturnih modela u kojima se odvijao život pojedinca i porodice. 

Srodnih konceptualnih pristupa razuđenoj građi, trojica autora polaze od izučavanja privatnosti kao široko shvaćenog pojma. On se shvata počev od prikaza fizičkog prostora stanovanja, do razumevanja privatnosti kao oblasti „poslednjeg utočišta“ pojedinca. U središtu njihovog interesovanja je čovek, s jedne strane suočen s velikim procesima koji zahvataju svet oko njega – poput islamizacije, modernizacije, urbanizacije, sve do raspadanja starih, poznatih obrazaca odnosa među ljudima. Ove promene prate ratovi, seobe, vekovi nesigurnog preživljavanja, gubitkak doma i porodice, iskušenja osvajanja sloboda i društvenog napretka. Posebnost ove knjige čini i prikaz dinamike promena u doba komunističke i postkomunističke vladavine. To razdoblje praćeno je specifičnim „zgušnjavanjem“ istorijskog vremena čije, sve brojnije, ali i nepouzdanije slike stižu do istoričara posredstvom novih medija. Predstave koje se o životu pojedinca i socijalnih grupa stvaraju na osnovama tih, novih slika, ukazuje na postepenu prevlast medija u (pre)oblikovanju svakodnevice. Takođe, pred autorima se postavio izazov uočavanja procesa čiji istorijski kraj nije dosegnut, što čini posebnu zanimljivost ovog štiva.

ĐENERAL BELIMARKOVIĆ OGNJEN TOPALOVIĆ (autor) Izdavač: NB DUŠAN RADIĆ VRNJAČKA BANJA FONS ROMANUS - Poreklo, mladost, Pod Milošem i Mihajlom, Ministar, U srpsko-turskim ratovima, Osamdesete - porodica, politika, Namesnik, Pod poslednjim Obrenovićem, Na kraju puta, Prilozi, Ćirilica, Šiven povez, 345. str 1998 Tvrd povez 86-82843-04-8 ⭐️Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```✔️ 10

dobro stanje [LENINGRAD IS OUT OF THE SIEGE] Leningrad dvazhdy ordenonosnyy: Sbornik materialov [i.e. Leningrad Awarded Order Twice: Collection of Materials] Leningrad: Gospolitizdat, 1945. 128 pp.: ill., 9 ills. 27,5x18,5 cm. In original full cloth with gilt lettering on front cover, and gilt and colored lettering on spine. First and only wartime edition. One of 10,000 copies. The book was put into print on April 18, 1945, twenty days before the capitulation of Germany. This festive edition was published for the first anniversary of the liberation of Leningrad. The siege of Leningrad lasted a grueling 872 days, from September 8, 1941, to January 27, 1944, and resulted in the death of over one million civilians and Red Army defenders. The edition was designed by the graphic artist Patvakan Grigor’iants (1899-1986). After graduating from the Krasnodar Art Institute in 1925, Patvakan continued his studies in VKHUTEIN (1925-1929). Grigor’iants lived in Leningrad during the blockade. In the early months of the Great Patriotic War, he camouflaged the Siverskii military base under Leningrad. The base was captured by the Nazis in August 1941, a few weeks before the siege of Leningrad. Later, Grigor’iants joined the society ‘Fighting Pencil’ and became engaged in poster design. This collection praises the victory and collective heroic exploits of people under the siege. In January 1945, the Supreme Soviet of the USSR awarded the city of Leningrad with the order of Lenin, the highest civilian decoration bestowed by the Soviet Union. In 1919, Petrograd was awarded the Order of the Red Banner of the RSFSR ‘for the heroism and selflessness of the Petrograd proletariat in defense of Petrograd during the Civil War’. The edition contains an award certificate issued in cardboard and pasted on a separate leaf, a folding picture of the Soviet politicians who gave the Order of Lenin to the representatives of the city, as well as a folding drawing of the Smolny Institute, which served as Bolshevik headquarters and Lenin’s residence before the government moved to Moscow and the Kremlin.

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez,korišćena naknadno. Sastoji se od dve knjige: -BLGARSKOTO OPLČENIE ,OSVOBODILNATA RUSSKO-TURSKA VOINA iz 1897 godine,472 strane.. -ZAPISKI NA HRISTO MAKEDONSKI iz 1896 godine,222 strane. Poneka fleka od stajanja i podvlačenja. Više nego čitljiva i pregledna,solidno očuvana-e. Retko..

Sa gvozdenim drugim pesadijskim pukom Knjaza Mihaila u 1912.Reprint izdanje /Prokuplje-Narodni muzej Toplice.148str;ilustr 39cm. K95