Autor: Nebojša Popov Tekstovi sabrani u ovoj knjizi rezultat su dvadesetogodišnjih istraživanja glavnih procesa i aktera koji su proizvodili okolnosti u kojima je iskušavana sloboda za preoblikovanje Jugoslavije (1989–1991), a potom i Srbije (od 2000. nadalje), ali i za razaranja države, društva, života, naročito tokom ratova u završnoj deceniji 20. veka. Titraji slobode privukli su manje pažnje od zastrašujućih prizora zločina (i pljačke) i grozničavog traganja za odgovornostima i krivicama. Prepuštajući potonje pravosuđu, valja se usredsrediti na dublje i trajnije procese koji uslovljavaju i afirmaciju i negiranje sposobnosti ljudi da slobodno oblikuju lični i zajednički život. Razumevanje zbivanja o kojima je ovde reč može biti od koristi onim akterima, sadašnjim i budućim, koji imaju maštu, ambiciju i volju za vlastitom slobodom, a da nekritički ne slede uzore iz prošlosti. ✰Izdavač: Službeni glasnik, 2010. ✰Povez: tvrdi, 630 strana, tiraž 500 ✰Nepodvlačena, posveta pokrivena korektorom, delimično požutela, težina 1050 grama *

Knjiga II/1 ✰Povez: broširan, 488 strana, tiraž 500 ✰Nepodvlačena, nova knjiga, presavijani gornji uglovi prednje korice i prvih 30-tak strana, težina 640 grama *

Tvrd povez - 177 strana VISA SKOLA LJVOV 1989 Korice su sa vidljivim znacima koriscenja - zamrljane i iskrzane Na predlistu je napisano nekoliko brojeva grafitnom olovkom Unutrasnjost je dobro ocuvana - bez pisanja i podvlacenja RU

Tvrd povez sa omotom - 460 strana NAUKA Moskva 1973 Zastitni omot je zamrljan,pocepan i iskrzan Korice su sa vidljivim znacima koriscenja Unutrasnjost knjige je u dobrom stanju - bez pisanja i podvlacenja RU

Prva dva dela Izdavac - Inter yu press, Beograd Godina - 1990. Knjige u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvcete,mek povez,format 20 cm,287 + 228 str. (27)

Izdavač: PLAMENICA, Ljubljana - Zagreb 201 str. : 21 x 26,5 ; ilustr. / Tvrd povez

RAT NA NERETVI 3 1992 - 94 god - Novica Vojinović tri intervjua 1992, 1993, 1994 g. Izdavac: Oktoih Podgorica - Unireks Nikšić 1995 Mek povez 391 str. Prelomljena naslovna korica knjige , knjiga ima posvetu.

Srpski ratni dobrovoljci u ratovima Crne Gore i Srbije 1912-1918.376str;ilustr 20cm.Odlicno ocuvana k94

Tvrd povez - 540 strana - ilustrovana VECE MOSKVA 2001 Korice su sa vidljivim znacima koriscenja Unutrasnjost je dobro ocuvana - bez pisanja i podvlacenja RU

Izdaje - Grafos Beograd Prvi tom / drugi deo Ono što je potrebno da se posredstvom ove knjige saopšti, jeste jedna jedina misao.„Smatram da je ta misao ono što se već odavno tražilo pod imenom filozofije,a čije otkrivanje istorijski obrazovani ljudi smatraju tako nemogućim, kao iotkrivanje kamena mudrosti.” Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez 354.strane

Samosvest i samoodredjenje / jezicko-analiticke intrpretacije Ernst Tugendhat Filozofska postmoderna 1989. Mek povez, strana 281 Vrlo dobro stanje

Izdaje - Bigz Beograd Stanje kao na slikama Mek povez 138.strana

Naslov: Bugarska pod starim i novim režimom - jedna politička reportaža Autor: Čedomil Mitrinović Izdavač: Francusko srpska knjižara, Beograd Obim strana: 69 Format: 14 x 20,5 cm Povez: Meki U ponudi je veoma retko izdanje iz 1934. godine. Knjiga je izuzetno lepo očuvana za svoje godine. Na uvodnoj stranici postoje posveta autora i pečat Miloša I. Bandića, koji je ujedno i bivši vlasnik. Knjiga je kompaktna, sve unutrašnje stranice su odlične i čiste bez ikakvih zacepljenja i žvrljotina. Knjigu šaljem kao preporučenu tiskovinu nakon uplate na tekući račun, a moguće je i lično preuzimanje u Novom Sadu na mojoj adresi.

VALJEVO 1945-1965 Saopstenje sa naucnog skupa,Razvoj Valjevskog kraja, 19.septem.1996.362.str.,ilustr.,karte:M.Vasić TVRD LUX POVEZ, Knjiga je NOVA.... ---------------------------- M,1v možda

Korice kao na slikama. Stranice u knjizi blago pozutele od zuba vremena. Na par mesta na pocetku knjige prethodni vlasnik je podvukao nekoliko pasusa. Lov na Eichmanna, proces nacistickom genocidu Izdavac: NIP Zagreb 1961. Mek povez, strana 382 Lov na Ajhmana

kao na slikama retko New Theories of Revolution: A commentary on the views of Frantz Fanon, Regis Debray and herbert Marcuse Woddis, Jack Published by Lawrence and Wishart, 1972 1. edition nove teorije revolucije marksizam filozofija xx veka markuze herbert Revolucija (lat. revolutio, „preokret”), u opštem slučaju, radikalna je promena drušvenih odnosa. U političkom označava korenitu promenu društvenog uređenja. Reč revolucija znači preobrat. U nekim revolucijama učestvuje veliki broj ljudi, ili čak većina neke socijalne grupacije ili naroda, dok u neke revolucije vodi samo mala grupa revolucionara. Aristotel je opisao dve vrste političkih revolucija: (i) Potpuna promena iz jednog sistema u drugi i (ii) izmena trenutnog sistema[1] Revolucije su se pojavljivale kroz istoriju i bile su različitih načina, trajanja i ideologija. Rezultati uključuju velike promene u kulturi, privredi i društveno-političkim ustanovama. Akademske rasprave o tome šta čini, a šta ne čini revoluciju se vrte oko nekoliko pitanja. Rana proučavanja revolucija ponajprije su analizirala događaje u evropskoj istoriji s gledišta psihologije, ali novija proučavanja uključuju svetske događaje kojima se bavi i nekoliko društvenih nauka uključujući sociologiju i politikologiju. Nekoliko generacija akademske misli o revolucijama je stvorilo puno suprotstavljenih teorija i u mnogočemu doprinelo u trenutnom razumevanju ove složene pojave. Većinu istorijskih revolucija prati revolucionarni teror. Vrste[uredi | uredi izvor] Vatova parna mašina u Madridu. Razvoj parne mašine pokrenuo je industrijsku revoluciju u Ujedinjenom Kraljevstvu te u celom svetu. Parna mašina je bila napravljena za pumpanje vode iz rudnika uglja omogućujući spuštanje rudara ispod nivoa vode. Postoji puno različitih tipologija revolucija u društvenim naukama i literaturi. Na primer, klasični naučnik Aleksis de Tokvil razlučivao je[2] : 1) političke revolucije 2) iznenadne i nasilne revolucije koji ne traže samo utemeljenje novog političkog sistema već transformaciju celog društva i 3) polagane ali brišuće transformacije celog društva koja se događa nekoliko generacija (pri. religija). Jedna od nekoliko različitih marksističkih tipologija deli revolucije u predkapitalističke, ranoburžoaske, buržoaske, buržoasko-demokratske, rane proleterske i socijalističke revolucije.[3] Čarls Tili, moderni istraživač revolucija, radi razliku[4] između puča, smanjenja moći, građanskog rata, pobune i „veličanstvene revolucije“ (revolucije koje su preobrazile ekonomske i društvene strukture kao takođe i političke institucije, kao što je Francuska revolucija iz 1789. godine, Ruska revolucija iz 1917. godine ili Iranska revolucija u Iranu).[5] Ostale vrste revolucija, stvorene za ostale tipologije, uključuju društvene revolucije; proletersku ili komunističku revoluciju (nadahnute Marksističkim idejama kojima je cilj zamena kapitalizam komunizmom); neuspele revolucije (revolucije koje nisu uspele da osiguraju moć nakon privremenih pobeda ili prevelikih uključivanja); te nasilne kontra nenasilnih revolucija(Baršunasta revolucija). Izraz revolucija se takođe koristio kako bi se obiležile velike promene nevezane uz politiku. Takve revolucije su obično prepoznate kao one koje su preobrazile društvo, kulturu, filozofiju i tehnoglogiju puno više nego političke sisteme; često su poznate kao društvene revolucije[6]. Neke mogu biti globalne, dok se neke mogu ograničiti samo na pojedinu zemlju. Jedan od klasičnih primera upotrebe izraza svetska revolucija u tom kontekstu je industrijska revolucija (uoči da takve revolucije takođe pristaju Tokvilovoj definiciji „polaganih revolucija“.[7] Socijalne i političke revolucije[uredi | uredi izvor] Sloboda predvodi narod, slika Ežena Delakroa u čast Julske revolucije 1830, koja je postala opšte prihvaćena kao simbolika francuskih narodnih ustanaka protiv monarhije Političke revolucije često prati nasilje, i velike promene u strukturama moći koje često rezultuju novim institucionalizovanim nasiljem, kao što je bio slučaj sa ruskim i francuskim revolucijama (koje su pratile „čistke“ i „Teror`). Politička revolucija je nasilna zamena jednog skupa vladalaca drugim (kao što se dogodilo u Francuskoj i Rusiji), dok je socijalna revolucija fundamentalna promena u socijalnoj strukturi društva, kao što su bile Protestantska reformacija ili Renesansa. Međutim, ovo razgraničenje je retko jasno, jer većina političkih revolucija teži da iznese i socijalne revolucije, i imaju osnovne filozofske ili socijalne motive koji ih predvode. Najpoznatije revolucije sa ovakvim motivima u modernom svetu su bile liberalne revolucije i komunističke revolucije, kao i povremene nacionalističke revolucije. Za razliku od revolucija, pučevi često ne teže promenama izuzev promene trenutnog vođe. Neki politički filozofi smatraju revolucije sredstvima za postizanje svojih ciljeva. Većina anarhista se zalaže za socijalnu revoluciju kao sredstvo slamanja struktura vlasti, i zamenjivanja ih ne-hijerarhijskim institucijama. Socijalne i socijalno-političke revolucije često spadaju u najradikalnije socijalne pokrete. One utiču na sve društvene komponente, uvode novi socijalni poredak i(li) teže da unište sve ili skoro sve starije strukture. Među marksističkim komunistima postoji podela na one koji su podržavali Sovjetski Savez i ostale takozvane komunističke države, i na one koji su kritički nastrojeni prema ovim državama (neki ih čak odbacujući kao ne-komunističke), na primer trockisti i ortodoksni marksisti. Lenjin, vođa oktobarske revolucije, drži govor. Socijalne i političke revolucije često bivaju „institucionalizovane“ kada ideje, slogani, i ličnosti koje učestvuju u revolucijama nastave da igraju važnu ulogu u društvu, dugo nakon što je revolucija okončana. Komunističke države su često institucionalizovale svoje revolucije kako bi dale legitimitet svojim vladama. Neke ne-komunističke države, kao što su SAD, Francuska ili Meksiko su takođe institucionalizovale revolucije, i nastavljaju da slave sećanje na svoje revolucionarne prošlosti kroz praznike, pesme, i na druge načine. Revolucijama se pristupalo i iz antropološke perspektive. Oslanjajući se na zapise Viktora Tarnera o ritualima i performansima, Bjern Tomasen je tvrdio da se revolucije mogu shvatiti kao „liminalni“ trenuci: moderne političke revolucije veoma podsećaju na rituale i stoga se mogu proučavati u okviru procesnog pristupa.[8] To bi podrazumevalo ne samo fokusiranje na političko ponašanje „odozdo“, već i prepoznavanje trenutaka u kojima se „visoko i nisko“ relativizuju, čine irelevantnim ili podmetnutim, i pri tome se mikro i makro nivoi spajaju u kritičnim vezama. Kulturne, intelektualne i filozofske revolucije[uredi | uredi izvor] Renesansa Protestantska revolucija Naučna revolucija Seksualna revolucija Tiha revolucija Nenasilna revolucija Kulturna revolucija Stounvolska revolucija Tehnološke revolucije[uredi | uredi izvor] Tehnološke revolucije obično dovode do transformacija u društvu, kulturi i filozofiji. Poljoprivredna revolucija Digitalna revolucija Neolitska revolucija Revolucija cena Industrijska revolucija Druga industrijska revolucija

Izdavač: IK Zorana Stojanovića Broj strana: 471 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 23 cm Godina izdanja: 2018. Mladost i inteligencija, sreća i materinska ljubav. Nadalje moda i tehnika, sigurnost i moć, pa onda tržište, ekonomski rast, nove tehnologije...sve su ovo mitovi našeg vremena, ideje koje, više nego neke druge, skamenjuju nas same i društvo u kome živimo. To su one ideje koje reklame i masovna sredstva komunikacije predlažu kao vrednosti i nameću kao društvenu praksu, stvarajući jezik koji ih čini privlačnim i poželjnim. Za razliku od ideja koje mislimo, mitovi su ideje koje nas zaposednu i vladaju nama uz pomoć mehanizama koji nisu logički, već psihološki, i otuda duboko ukorenjeni u našoj duši. Oni su proste ideje koje smo mi mitologizovali ,jer su lagodne i ne prave probleme, olakšavaju donošenje suda, rečju ulivaju nam osećaj sigurnosti. Moramo se, međutim, prenuti iz spokoja koji nam naše mitologizovane ideje obezbedjuju, jer se mnoge patnje i poremećaji rađaju upravo iz ideja koje nam, udobno šćućurene u lenjosti naše misli, ne dopuštaju da razumemo svet u kome živimo, a naročito brze promene u njemu. Bivati, međutim, u svetu bez njegovog razumevanja jeste siguran put ka otuđenju od njega. Da bismo povratili svoju prisutnost u njemu, najpre moramo ponovo preispitati svoje mitove. Upravo se time bavi ova knjiga.

DUBROVNIK Jedna istorijska šetnja-Lujo Vojnović Broj stranica: 112 Uvez: tvrd Izdavač: Tisak i naklada ST.KUGLI,Zagreb TREĆE IZDANJE SA 50.SLIKA Knjiga u PERFEKTNOM stanju,nedirnuta✔️ Iz sadržaja knjige: Franjevački manastir, Okolna mjesta, Jezuvitska crkva....... SP

Istorijski atlas od praistorije do savremenog doba ILUSTROVAN u boji.✔️ Radivoje Arsić Vladimir Pecikoza Merlin Company, Srpska škola, 2007 - 119 страница Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` MM

KOD DVA BELA GOLUBA II Stari Beograd Milja Milosavljević,Rebeka Levi Beograd,2007. 173.stra.,ilustr.,24.cm Knjiga u PERFEKTNOM stanju..... -------------------------------- M

IZGLEDI ZA BUDUĆNOST SRBA NA OSNOVU DOKUMENTOVANE ANALIZE NJIHOVIH STRADANJA U PROŠLOSTI STUDIJA Vojislav M.Simić,Beograd ,2007.,365.strana Kljucne reči : 20 V., GENOCID, SRBI Holokaust Srba u NDH-a Zlocini pripadnika hrvatske države Zlocini pripadnika Rimokatoličke crkve Stradanje Srpske pravoslavne crkve Procebna broja ubijenih Srba u ND Hrvatskoj GENOCIDNO STRADANJE SRBA I NEKIH SUSEDA Austrougari,Bugari,Vatikan,MađariMuslimani,Nemci,Slovenci.. VIDI SADRŽAJ ---------------------------- Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```,najviša moguca ocena⭐️ ---------------------------- 1s

DOKUMENTI ISTORIJE OMLADINSKOG POKRETA JUGOSLAVIJE TOM 2,KNJIGA 1 IZDAVAC MLADOST,BEOGRAD,1959,572 STR,TVRD POVEZ,VECI FORMAT,ILUSTROVANA KNJIGA JE VRLO DOBRO OCUVANA

Dr Ružica Bojić DNEVNIK Tvrd povez,ilustrovana,2013.god,Šabac 152.str.,LUX papir,21.cm -------------------------------- OKRUŽNI sud u Šapcu rehabilitovao je prošle nedelje dr Ružicu Vojić. U samo jednoj rečenici: ”Sarađuje sa četničkim pokretom”, sadržana je i optužba i presuda doktorki Vojić (1897-1974), koju je komunistički režim 1945. kaznio sa tri godine prisilnog rada uz petogodišnji gubitak građanske časti. Dr Ružica Bojić bila je veliki humanista, a naročito se istakla u radu sa izbeglicama. Sa sestrom Marijom, šabačkom Narodnom muzeju ostavila je legat-kuću u Masarikovoj ulici u Šapcu i svu pokretnu imovinu iz stana u Beogradu. - Medicinski fakultet završila je u Pragu 1927, samo godinu dana nakon smrti oca Pauna, šabačkog bojadžije. U rodnom gradu odmah se uključila u Kolo srpskih sestara i organizaciju Crvenog krsta. Već prvih dana okupacije hapsili su je Nemci, na samom kraju te iste okupacije utamničila ju je OZNA - iznosi malo poznate podatke direktor Narodnog muzeja Branislav Stanković. Presudom Vojnog suda od 24. februara 1945. godine, dr Ružica Vojić oglašena je krivom zbog saradnje sa četnicima. Za ovo ju je optužio pacijent Milenko Živković, koga je lečila u Grudnoj bolnici. Provokator je pre rata bio konobar, a posle njega je dospeo na poziciju komesara Doma narodnog zdravlja u Šapcu. Ružicu je prozvao da je, navodno, slala sanitetski materijal i novac četnicima i nagovarala ga da pristupi njihovoj organizaciji. - U zatvoru je bila već 24. oktobra 1944. godine, dan posle dolaska partizana. Puštena je nakon dve sedmice, uz naređenje da se sme kretati samo od kuće do bolnice. Uhapšena je ponovo 23. decembra 1944. Bila je po u zatvorima u Šapcu, Nišu i Valjevu, gde je kao lekar raspoređena i da leči robijaše - objašnjava Gojko Lazarev, sudija Okružnog suda u Šapcu, poznat po tome što je doneo prvu rehabilitaciju u Srbiji. Sudija Lazarev kaže da je dr Vojić neprestano vodila dnevnik u kojem je do detalja opisala tretman prema pacijentima. Po naredbi, samo pojedinima je mogla da stavi čiste zavoje... - Posebno je potresan deo iz dnevnika u kojem Ružica piše kako je hodala preko tela živih i mrtvih u mračnoj zatvorskoj ćeliji. Takođe, otkriva nam i nove detalje o rehabilitovanoj Šapčanki Mariji Ikonikov, majci poznatog glumca Borisa Kovača. Pretpostavljalo se da je ubijena 25. oktobra 1944. na mostu na Savi, ali je Vojićeva zabeležila da je Mariju srela u zatvoru januara 1945. godine. Vrlo potresno pisala je i o logoru na Savi, u kojem su Nemci za vreme rata zatvarali Jevreje, a posle rata partizani Srbe - naglašava Gojko Lazarev. Dnevnik je bio sakriven u krevetu u stanu u Beogradu. Sasvim slučajno pronašao ga je kustos muzeja Milivoj Vasiljević, prilikom iznošenja pokretne imovine koju su Ružica i Marija poklonile Muzeju. Dr Ružica Vojić preminula je na psihijatriji u Padinskoj Skeli 1974. godine, od posledica skleroze. GROB BIO TAJNA Direktor muzeja Branislav Stanković ističe da se više od 30 godina nije znalo ni gde je dobrotvorka sahranjena. Njen grob pronašao je 2005. godine na Donjošorskom groblju u Šapcu. Na istom mestu, u porodičnoj grobnici Vojića, sahranjeni su roditelji i dve sestre. - Svake godine 29. jul, dan smrti dr Ružice Vojić, obeležavamo polaganjem venca. Nameravamo da, povodom ove rehabilitacije, priredimo izložbu fotografija, dokumenata i zaveštanih predmeta. A naredne godine štampaćemo i njen dnevnik - kaže Stanković. AKTIVNA Dr Ružica Vojić bila je aktivista Lige za borbu protiv tuberkuloze, Češke lige i predsednik sekcije univerzitetski obrazovanih žena pri Društvu prijatelja Francuske. Nagrađena je Zlatnom značkom Crvenog krsta 1936. godine. ⭐️ 1k