Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
176-200 od 99305 rezultata
Broj oglasa
Prikaz
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Aktivni filteri
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Knjige
Description Prevozna sredstva Edukativna slikovnica koje će vašem detetu pomoći da na jednostavan način nauči sva prevozna sredstva.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Knjige
Description Komitet 300 – Hijerarhija zavere – Džon Kolman Komitet 300 – Hijerarhija zavere: Možete li da zamislite jednu svemoćnu grupu ljudi koja ne poznajedržavne granice, koja je iznad svihzakona i svih država, koja ima vlast nad svim oblastima politike, trgovine i industrije, bankarstva, osiguranja, rudarstva, trgovine drogom, grupu koja nikome ne polaže račune osim svojim članovima. Velikom broju nas takva grupa čini se van domašaja svih mogućnosti i sposobnosti bilo koje postojeće organizacije. Ako i vi tako mislite, onda pripadate većini. Postojanje tajne,elitne grupe koja vlada svim segmentima naših života nama je neshvatljivo. Činjenica postojanja takvog tela, zvanog Komitet 300, grafički je prikazana u ovoj knjizi. Kada ljudi govore ili pišu o problemima, uglavnom kažu da su za probleme krivi oni. Ova knjiga precizno otkriva ko su to oni, kakvu su nam budućnost namenili, kojim se metodama služe i kako pokušavaju da nam isperu mozak.
O knjizi: Naše bake i deke, mame i tate bili su opčinjeni ovim klasičnim pričama. Najlepše od svega je što one uopšte ne zastarevaju. Ovaj izbor je za prave ljubitelje knjiga i strpljive čitaoce. Biblioteka Lastavica prvi put leti donosi izbor klasičnih bajki i priča koje roditelji mogu da čitaju deci, ali i koje svako dete može čituckati i samo.
Ilustrovao Tom But. Niko zimi ne posećuje Grozomoru. Ni meštani na izlaze kad padne mrak i kad vetar zavija oko stenja i olupine „Levijatana“, gde se još mota ljigavi malamander... Herbert Limun, izgubljeno-nađeni u hotelu „Grand nautilus“, zna da nije lako vratiti izgubljene stvari njihovim vlasnicima – naročito kad izgubljena stvar uopšte nije stvar, već devojčica. Niko ne zna šta se desilo s roditeljima Vajolet Parme pre dvanaest godina, pa kad ona unajmi Herbija da joj pomogne da pronađe roditelje, njih dvoje će otkriti da je njihov nestanak povezan možda sa mitskom morskom nemani malamanderom. A onda sve postane još čudnije... „Malamander je majstorski ispripovedan roman. Tejlor vas svojom magijom navodi da poverujete u nemoguće“ – Ketrin Dojl „Majreni, nemani i magija! Briljantno satkan roman pun tajni, mitova i tajanstvenih stanovnika nezaboravnog primorskog gradića.“ – Dženifer Bel
I druge misterije za rešavanje. Igra je počela, a najboljem detektivu na svetu potrebna je tvoja pomoć. Votson nije tu, a Holms ima četiri zamršena slučaja i potrebna mu je tvoja moć zaključivanja da odgonetne misterije. Upoznaj viktorijansku Englesku sa Šerlokom Holmsom i istraži krađu neprocenjivog dragulja u Višnji u torti, reši misteriju smrti erla od Monthejvena u Slučaju ukletog kartuša, idi u lov na duhove u Užasu u kući Trejmar i uroni u magiju Londona u Slučaju iščezlog lorda. Hoćeš li da pomogneš Šerloku Holmsu?
Izdavač:Beograd : Jevrejski istorijski muzej Savez jevrejskih opština Srbije ILUSTROVANA,2019.god.,205.str. u odličnom stanju Dr David Tajtacak rođen je 13. 2.1899, a umro 19. 4.1973. godine. O njemu se zna da je bio lekar i human čovek, da je siromašne lečio besplatno, a znao je siromašnom pacijentu i da stavi novac za lekove pod jastuk. Tokom Drugog svetskog rata, kao sanitetski poručnik Kraljevske vojske Jugoslavije, bio je u nemačkom vojnom zarobljeništvu. U starosti se sećao Jevreja sa Jalije (deo Dorćola ka obalama Dunava), i pričao o njima, i zbog toga su ga Aron Alkalaj i David Perera, istaknuti članovi tadašnje jevrejske zajednice u Srbiji podstakli, a Vidosava Nedomački, upravnik Jevrejskog istorijskog muzeja u Beogradu i dr Lavoslav Kadelburg, predsednik Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, pomogli da svoja sećanja osveži i upotpuni. Godine 1971. dr Tajtacak je diktirao svoja sećanja, a na pisaćoj mašini ih je beležio mladi službenik Saveza, Miroslav Grinvald. Aprila meseca, rukopis je bio u celini otkucan i dr Tajatacak ga je sa velikim zadovoljstvom predao Jevrejskom istorijskom muzeju.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Radnički univerzitet Radivoje Ćirpanov - Novi Sad, 1981. god. Tvrd povez, 25,5 cm. 40 str. Ilustrovano knjiga je u odličnom stanju - kao nova Dečje knjige su kao najdivnije igračke. Neodoljivo lepe i primamljive. Vedre i lekovite. Jednostavne i pametne. Ne postoji popularnija umetnost od one namenjene deci. Nijedna knjiga nije čitanija od dečjih. Nijedna radio-emisija slušanija, jer slušaju i čitaju i mladi i stari. I ničemu se ne može proricati lepša budućnost i najdublja starost no tim lepim igračkama duha. U dečjim knjigama i umetnosti namenjenoj deci ostavljene su sve lepe i jednostavne misli, namere i poruke odraslih. Ta umetnost je riznica najskupocenijih vrednosti u najnaivnijim oblicima. Pred razrogačenošću dečje radoznalosti i rascvetala se velika nadahnuta igra mašte. Najlepša rečitost, najčistija dobra volja, prezna pamet i zrela jednostavnost. Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora `Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ `Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` `Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...` Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada.
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.