4 nove knjige sve za 499

BAGDALA KRUŠEVAC - 1960 - 77 STRANA, MEK POVEZ. IMA PODVLAČENJA TEKSTA I OBELEŽAVANJA PASUSA NA MARGINAMA HEMIJSKOM OLOVKOM. U KNJIZI SE NALAZI NEKOLIKO PEČATA PORODIČNE BIBLIOTEKE I UPISAN BROJ. NA HRBATU ZALEPLJENA NALEPNICA SA ISPISANIM BROJEM.

Никола Тесла: три феномена гения Анатолий Максимов Год издания: 2016 Язык: Русский Твердый переплет, 304 стр. Формат: 84x108/32 Жанры: Биографии и мемуары Серия: Невероятная наука Издательство: Алгоритм В последние годы своей жизни Никола Тесла печально и прозорливо говорил: «Сколько людей называли меня фантазером… Нас рассудит время!» В 1880-х годах позапрошлого века его идею переменного тока специалисты назвали бредом, а ныне весь мир пользуется устройствами, работающими благодаря этому открытию. Многие его гениальные проекты опередили время настолько, что и спустя столетие не смогли быть воспроизведены без чертежей и записей, которые ученый сознательно уничтожил, отказавшись от идеи сверхмощного оружия как сдерживающего фактора в развязывании мировой бойни. Похоже, считает автор книги, что от идеи беспроводной передачи энергии изобретателя заставили отказаться неожиданные масштабы Тунгусской катастрофы… «Электричество для всего и всех», «телеавтоматика», «атмосферное электричество» – в сущность именно этих феноменов заглянул «создатель эры электрификации планеты», прародитель «расы роботов», а главное – Ученый, опередивший время и нашедший в себе мужество отказаться от открытий, к которым человечество, погрязшее в войнах, не готово. Nikola Tesla: tri fenomena genija Anatolij Maksimov knjiga na ruskom u vrlo dobrom stanju

Kovačevića Devedeset godina od rođenja i pet godina od smrti, povodi su za izložbu i katalog o Bori Todoroviću. Suštinski, prilika je to za još jedno podsećanje na glumca, koji je, ne nasedajući maniru, izazivao naš osmeh. Rođen je u Beogradu 1929. u porodici prosvetnih radnika. Zahvaljujući starijoj sestri, već poznatoj glumici Miri Stupici, upisao je 1949, kao druga generacija Pozorišnu akademiju u klasi profesora Joze Laurenčića, od koga je usvojio sugestiju: “Na sceni ne pokazuj više nego što je prirodno“. Prvi angažman dobio je u Beogradskom dramskom pozorištu (1953. do 1957.). Uloge u tom pozorištu bile su „epizodne sitnice“. U Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu (1957. do 1961.) igrao je mnogo, u različitim ulogama, najčešće savremeni repertoar – sve što je potrebno mladom glumcu na početku. Od jeseni 1961. član je legendarne postave Ateljea 212 – pozorišta njegovog života, gde je 1961. odigrao ulogu Mortimera u predstavi Arsenik i stare čipke. Bio je to prvi uspeh i prekretnica u karijeri. Treći pozorišni početak napokon je označio kontinuiranu karijeru u nizu kultnih predstava Ateljea 212 i Zvezdara teatra. Doći će do pozicije dobrog karakternog glumca- prototip koji nije izmislio Bora – ali ga je doveo do vrhunca i neslućeno raskošne lepeze likova. Bora Todorović je prešao put od početničke nesigurnosi do prvaka fino iznijansirane karakterne komike. Najčešće mu je uspevalo igrati, a ne glumiti. Nije prokockao nijednu šansu u komediji. Sam je priznavao: „taj polusvet niko ne igra bolje od mene“. Umetnička saradnja između Bore Todorovića i „njegovih pisaca“, Aleksandra Popovića i Dušana Кovačevića, „zlatni je presek“ njegove karijere. Pozorište Atelje 212, mesto je njihovog prvog susreta, otkrivanja i trajnog umetničkog povezivanja. S razlogom je bio miljenik Aleksandra Popovića. Bili su na istoj talasnoj dužini, ista generacija i poznavali su život sa iste strane – opipljiv, stvaran, autentičan. Vezivao ih je talenat i međusobna privrženost. Sličnost u naravima, vaspitanju, socijalnoj pripadnosti, životnom dobu, smislu za humor. Igrao je Bora u gotovo svim Popovićevim komadima – u pozorištu i na televiziji. Već na početku karijere, u ključnim dramskim tekstovima Aleksandra Popovića: možda najtipičnijem delu, Кrmeći kas i najuspešnijem Razvojni put Bore Šnajdera. Кrmeći kas prvi je komad Aleksandra Popovića u kome je Bora igrao Todora II (Atelje 212, 1966.). Od te uloge postao je Acin glumac. Bio je to iskorak i igra za koju je dobio odlične kritike. U predstavi Razvojni put Bore Šnajdera igra Vitomira Кambaskovića „tipičnu barabu“ radničkog samoupravljanja, suptilnim karikiranjem našeg mentaliteta. I još jednom je pokazao da je zaista izvanredni tumač Popovićeve humorne kaskade (Atelje 212, 1967.). U Ateljeu 212 igrao je još, Odadžiju, u predstavi Кape dole (1968). Likovi iz ovog komada su i suviše asocirali na ondašnju političku elitu, te je predstava imala samo tri izvođenja. Tri uloge, tri trijumfa. Posle trinaest godina srešće se ponovo pisac i glumac, na sceni Zvezdara teatra u predstavama Mrešćenje šarana (1984) i Pazarni dan (1985). Bora Todorović je najbolje igrao Popovićeve junake, svedene na razmere čovečuljka skučenog uvida u sopstvenu situaciju i malog razumevanja sopstvene društvenosti. Od diplomske drame Dušana Кovačevića Maratonci trče počasni krug, u pozorištu Atelje 212, 1973. i uloge Lakija Topalaovića, za koju je Bora Todorović dobio Sterijinu nagradu, počinje saradnja koja će trajati do kraja Borinog života. Кrajem iste godine i u istom pozorištu, Bora je dobio ulogu „kukavnog pesnika“, Jelenčeta Vilotića u Radovanu III Dušana Кovačevića. Bio je to jedinstven uspeh za godinu dana – i za mladog pisca i za glumca. Postao je blizak sa Кovačevićem, bez obzira na razliku u godinama; „privatno ja ga osećam kao brata, iako smo generacijski različiti“. Dvostruko je važan dramski tekst Maratonci trče počasni krug, za glumčki identitet Bore Todorovića. Pored uloge pozorišnog Lakija Topalovića, u filmskoj verziji bio je popularni Đenka. Dve uloge, koje je mnogo voleo. „Aleksandar Popović i Dušan Кovačević su veoma srodni, a likovi koje oni opisuju i njihovi karakteri su veoma živi – to su karakteri današnjice. Duško je sjajan pisac našeg srpskog mentaliteta i normalno je da volim njegove komade. A Aleksandar je vrstan pisac i poznavalac ovog tla i svega što se dešava na ovom prostoru. Ti likovi su veoma komunikativni, publika ih prepoznaje i nekako mi je sve to leglo. U pitanju su dva velika pisca kojima je teško odoleti. Oni su dosta srodni i zauzimaju važno mesto u srpskoj literaturi“. Rekao je Bora Todorović sumirajući rad sa dvojicom pisaca. Borine uloge u delima Aleksandra Popovića i Dušana Кovačevića, čine veliki deo njegovog ukupnog glumačkog opusa: ostvario je 19 uloga kod Aleksandra Popovića (na radiju, televiziji, pozorištu), i 13 uloga kod Dušana Кovačevića (u pozorištu, filmu, televiziji). Nagrade su bile samo potvrda umetničkog prepoznavanja. Društveno marginalizovani antijunaci – autentični, živi, samo naši, sve ih je registrovalo opservatorko oko Bore Todorovića. Sačuvani i zapamćeni, pojaviće se u spontanoj, ležernoj, prirodnoj, šarmantnoj, samo na prvi pogled lakoj izvedbi. Pisci su našli pravog glumca da svojom „neuhvatljivom igrom“ udahne scenski život njihovim likovima. Iako je reč o dva pisca različite vrednosno-ideološke orjentacije, povezuju ih likovi nacionalnog mentaliteta, kao zajedničko krajnje odredište. Možda su politički sistemi svojom manjkavošću indukovali karaktere o kojima su pisali Aleksandar Popović i Dušan Кovačević, a čiji je Bora Todorović bio nepogrešivi tumač; i to međusobno vekovno varanje stvorilo je Todora II, Vitomira Кambaskovića, Odadžiju, Кum Svetu Milosavljevića, Gazda Bogoljuba, Lakija Topalovića, Jelenčeta Vilotića, Glumca Belog, Luku Labana, Đenku… odlično očuvana kao nova

dobro očuvana K

Osvajači sa Zemlje Robert Silverberg Ted Kennedi, izvršni direktor za oglašavanje projekta Ganimed, upoznat je sa planom za genocid, za ubistvo svih miroljubivih domorodaca Ganimeda u cilju unapređenja trgovine... i njegova je odluka da li će sarađivati sa, olakšava ovo genocida ili – suprotstavljajući mu se, iznošenjem istine u javnost – rizikuje ne puki neuspeh već potpuno uništenje. Komentar Roberta Silverberga o njegovom romanu: ...`uključuje prevaru na Medison Aveniji koja uključuje nepostojeću koloniju na Ganimedu koja se radi u političke svrhe, neku vrstu cinične kampanje dezinformacija one vrste koja je bila naučna fantastika 1958. godine, ali su ove svakodnevne vesti dana“. Svakodnevne vesti i, naravno, pretpostavka uspešnog i zastrašujuće naslućenog filma Vag the Dog. PANTHER 1970. 191 str. dobro očuvana

Ima pisanja hemijskom na trećoj stranici

Peter Weiss Die Ermittlung Oratorium in 11 Gesängen Peter Veiss Istraga Oratorijum u 11 pevanja Istraga. Oratorijum u 11 pesama[1] je drama dramskog pisca Petera Vajsa iz 1965. godine, koja govori o prvom frankfurtskom suđenju u Aušvicu od 1963. do 1965. koristeći sredstva dokumentarnog pozorišta. Premijerno je prikazan 19. oktobra 1965. kao deo premijere Prstena u petnaest zapadnonemačkih i istočnonemačkih pozorišta i Kraljevske Šekspirove kompanije u Londonu. Sam Vajs je učestvovao u suđenju u Aušvicu kao gledalac i razvio je svoju dramu iz protokola Bernda Naumana. Rad reprodukuje suđenja u Aušvicu vođena političarima i zvaničnicima ovih koncentracionih logora tokom nacističkog režima, kojima je kao svedok prisustvovao Peter Vajs. Godine 1965. premijerno je izveo delo koje će označiti njegov prodor u takozvani teatar-dokument: „Istraga“, definitivan zagovor protiv nacizma. Na osnovu istinitih istorijskih dokumenata, Vajs se savesno dokumentovala tako što je svakodnevno prisustvovala javnim sednicama procesa u Frankfurtu protiv počinilaca zločina nacističkog logora za istrebljenje Aušvic. Dokumentarac ni na koji način ne umanjuje moćnu dramatiku dela. Prvobitni rad, kompletan i bez pauza, trajao bi otprilike osam i po sati. Namera autora u stvaranju drame takve dužine bila je upravo da iznervira javnost. Prema Piteru Vajsu, poenta istrage nije i nije bila u tome da se zabavlja, već da dosađuje ljudima do te mere da mesecima ne žele da se vrate u pozorište, već da se realnost prikaže ovako grubo i grubo. nedidaktički način na koji je publika htela da ode usred predstave. To je tema koja mora da bude neprijatna za čitav ljudski rod. RORORO 1969. odlično očuvana exlibris

Млади Петар, студент византијске уметности на Московском универзитету, добија, кроз загонетну реченицу на предавању, поруку да купи две књиге по свом избору у одређено време у Универзитетској књижари. Када отвори пакет, у њега је укључена и трећа књига. Управо ова трећа књига шаље Питера у низ авантура које воде до откривања мистериозног извора енергије који води судбине планете Земље. Његова потрага је такође блиско повезана са збуњујућим нестанком његовог оца. Још једном су Хојлови успели да комбинују угодан део приповедања са научним спекулацијама од трајног интереса. PENGUIN BOOKS 1979. 155 str. dobro očuvana exlibris

Odlično očuvana knjiga… K132

Opis: Bitka kod Korina, Brajan Herbert Deset hiljada godina pre Dine carstvom vladaju mašine koje misle. Prošlo je više od sedamdeset pet godina od početka rata, a nakon smrti Serene Batler usledile su najkrvavije decenije džihada. Sinhronizovani svetovi i Nesavezne planete su oslobođeni i, posle mnogo godina muka, ljudi konačno počinju da se nadaju kako se primiče kraj sukoba sa mašinama koje misle. Nažalost, Omnius ima još jedan, smrtonosni, kec u rukavu. U poslednjem pokušaju da uništi čovečanstvo, on oslobađa strašnu zarazu širom galaksije desetkujući stanovništvo čitavih planeta... A plima titanske borbe ponovo menja pravac i okreće se protiv ratnika ljudske vrste. Na kraju će se o ishodu rata koji je trajao generacijama odlučiti u apokaliptičnoj bici kod Korina. U najvećoj bici u istoriji naučne fantastike, ljudi i mašine suočavaju se poslednji put, dok na pustinjskoj planeti Arakis legendarni Slobodnjaci Dine postaju zastrašujuća borbena sila koju će deset hiljada godina kasnije otkriti Pol Muad’Dib, budući car iz loze Atreida. „Ovu sjajnu završnicu trilogije progutaćete u jednom zalogaju i sa zadovoljstvom.” – Publishers Weekly „Ljubitelji serijala Dina znaju kako se konačni, apokaliptični obračun između ljudi i mašina završio, ali je pravo uživanje videti kojim su nas putem Brajan Herbert i Kevin Anderson doveli do tog kraja.” – Focus

Opis: Mašinski ratovi, Brajan Herbert Deset hiljada godina pre Dine carstvom vladaju mašine koje misle. Prošlo je više od dvadeset godina otkako je počeo pohod protiv mislećih robota. Snage pod komandom Serene Batler i Iblisa Gindža postigle su malo, a ljudska vrsta je umorna od rata i neprestanog krvavog njihanja klatna između pobede i poraza. Žestoki sajmeci koje predvodi Agamemnon kuju zaveru da povrate moć koju im je oduzeo Omnijus. Ratnici Ginaza načinili su od sebe smrtonosno oružje protiv mašina, a Aurelije Venport i Norma Senva na pragu su najvažnijeg otkrića u istoriji čovečanstva – načina da se savije prostor i trenutačno otputuje u bilo koji deo galaksije. A na dalekom, beznačajnom Arakisu, Selim Jahač Crva i njegova družina odmetnika preduzimaju prve korake koji će ih načiniti strahotnim ratnicima što će promeniti tok istorije: postaće Slobodnjaci. Mašinski ratovi nastavljaju da otkrivaju najfascinantniju zagonetku univerzuma Dine, rat iz kojeg je nastao egzotični svet mentata, navigatora, časnih sestara i kvizaca haderaha. „Zavalite se u fotelju i uživajte.“ – Booklist „Ljubitelji Dine će uživati u sveprožimajućim filozofskim pitanjima koja evociraju jedinstvenu viziju Frenka Herberta kao nikad ranije.“ – Publishers Weekly „Frenk Herbert bi se ponosio i uživao u ovom produbljivanju njegovih ideja.“ – Din Kunc Brajan Herbert i Kevin Dž. Anderson samostalno su napisali brojne knjige, uglavnom dela naučne fantastike, pre nego što su počeli zajedno da rade na razvijanju serijala Dina. Prva trilogija, Prelude to Dune, odvijala se neposredno pre početka glavnog serijala i bavila se glavnim akterima romana Dina: porodicama Atreid, Harkonen i Korino. Usledili su serijali Legende Dine, Heroes of Dune, Velike škole Dine, kao i dva romana kojima se završava glavni serijal, koja su napisali prema beleškama Frenka Herberta, Lovci Dine i Peščani crvi Dine.

Opis: Batlerijski džihad, Brajan Herbert Deset hiljada godina pre Dine carstvom vladaju mašine koje misle. Staro carstvo kontrolišu planetarni kompjuteri koji su oduzeli moć svojim gospodarima, drevnim vladarima što su, bežeći od smrti, prebacili svoje umove u mehanička tela i tako stvorili sajmeke – besmrtnu rasu ljudi-mašina. Nakon hiljadu godina brutalne vladavine ljudska vrsta je potlačena i samo još pojedinci uživaju kakvu-takvu slobodu. Idealistična Serena Batler živi na slobodnoj planeti Salusi sekundus sa svojim verenikom, vojnikom Ksavijerom Harkonenom. Vorijan Atreid, kopile sajmeka Agamemnona, ponosi se svojom službom mašinama. Kada kompjuteri odluče da ljudski rod ne zaslužuje dalje postojanje, njih troje će odigrati ključnu ulogu u događaju koji će ne samo spasti čitav ljudski rod već i transformisati poznatu vaseljenu. „Ovu uzbudljivu sagu o borbi ljudske vrste protiv mašina koje misle mora pročitati svaki pravi ljubitelj serijala Dina.“ – Library Journal „Uživanje je gledati kako autori ispredaju niti čiji će se krajevi povezati u Dini.“ – The Philadelphia Inquirer „Herbert i Anderson izvlače emotivnu snagu iz svakog lika kako bi ispripovedali uzbudljivu i složenu sagu.“ – Booklist Brajan Herbert i Kevin Dž. Anderson samostalno su napisali brojne knjige, uglavnom dela naučne fantastike, pre nego što su počeli zajedno da rade na razvijanju serijala Dina. Prva trilogija, Prelude to Dune, odvijala se neposredno pre početka glavnog serijala i bavila se glavnim akterima romana Dina: porodicama Atreid, Harkonen i Korino. Usledili su serijali Legende Dine, Heroes of Dune, Velike škole Dine, kao i dva romana kojima se završava glavni serijal, koje su napisali prema beleškama Frenka Herberta, Lovci Dine i Peščani crvi Dine.

Opis: Božanski car Dine, Frenk Herbert Više od tri i po hiljade godina proteklo je otkako je Pol Atreid postao slobodnjački mesija i car poznate vaseljene. Planeta Arakis, nekad suv, pustinjski svet zvani Dina, sad je puna zelenila i vlage. Jedina karika s tom dalekom prošlošću je Leto II, sin Pola Muad’Diba. Ali on više nije čovek. U nadi da će spasti ljudski rod od sigurnog uništenja, Leto je počinio monstruozno samožrtvovanje i spojio se s peščanim crvom, što mu je podarilo izuzetno dug život i vlast toliko apsolutnu i svemoćnu da ga većina vaseljene smatra bogom. Letova vladavina nije blagonaklona. Njegov preobražaj nije od čoveka načinio čudovište samo fizički, već i moralno. Pobuna koju predvodi Siona, pripadnica kuće Atreida, teži da zbaci despota s vlasti, ali Siona nije svesna da Letova Zlatna staza za spas čovečanstva zahteva da ona ispuni sudbinu koju nikad nije želela – niti je mogla da je zamisli. U Božanskom caru Dine, Frenk Herbert nastavlja da se hvata ukoštac sa spregom vlasti, religije i mitologije, zalazeći ovog puta u pitanja božanskog prava i suštine tiranije, a pritom ne gubi iz vida ključno pitanje – da li je tiranin zlikovac ili heroj, ili pak nešto treće što nadilazi konvencionalne podele i konvencionalni moral. "Četvrta poseta udaljenom Arakisu jednako je fascinantna i relevantna kao prethodne tri." – Time "Raskošno... Intrigantno." – LA Times

Max Imdahl: IZBOR TEKSTOVA, Muzej savremene umetnosti Beograd 1986, str. 104. Eseji o savremenoj umetnosti i teoriji. Max Imdahl (* 6. September 1925 in Aachen; † 11. Oktober 1988 in Bochum) war ein deutscher Kunsthistoriker, der sich besonders der veranschaulichenden Interpretation der Kunst der Moderne und der Reflexion der Methoden kunsthistorischer Forschung widmete. Očuvanost 4.

edicija `REČ I MISAO` knjiga br.68 odlično očuvana

Uzbudljivi i bogat život do sada pređiveo vajar Momčilo Krković. Doduše, svaki ljudski život koji je stigao do prve ili druge starosti, uzbudljiv je i bogat, jer se nijedan ne ponavlja, nego kao što su linije dlana ili otisak prsta kod svakog čoveka drugačiji, tako su i naši životi jedinstven otisak na neshvatljivo prostranoj Božijoj mapi ljudskih sudbina. Da li je život umetnika ipak strastveniji i raskošniji od života čoveka koji se posvetio nekom drugom zanimanju? Možda, verovatno je, mi u takvu mogućnost verujemo, naročito kada nam je umetnik drag, kada volimo njega ili njegova dela, nekad oboje. Momčilo Krkovića nije teško zavoleti, i kao čoveka i kao umetnika - skulptora. Još kada nam se on iskreno i obilno predstavi, opet i kao čovek i kao umetnik, onda ne izgleda teško (bar u prvi mah) i pisati o Momčilu Krkoviću... odlično očuvana knjiga kao nova posveta na predlistu ZiM.20/16

Solidna. Sifra adp24.5

TRILOGIJA O CARSTVU Isak Asimov Str 505 Povez mek Stanje knjige dobro pisano na zadnjoj strani. O knjizi Svemirske struje Zvezde, prah nebeski Kamičak na nebu Polaris

Gestrandet in der Realzeit Vernon Vinge Nasukan u realnom vremenu Vernon Vinge Ubistvo staro hiljadu godina Pedeset miliona godina u budućnosti: Sfere poput mehurića u kojima su ljudi zaključali sve „nepoželjne elemente“ od 22. veka postepeno pucaju i puštaju svoje stanovnike nazad u normalno vreme. Ali ono što ih čeka van sfera je gorak šok: ljudi na Zemlji su nestali! Da li su bili vanzemaljci? Ili su sami uništili narod u masovnom ratu? Da li je postojala singularnost koju su na neki način izazvali mehurići? Vill Brierson je bio policajac kojeg je kriminalac zatvorio u jedan od ovih mehurića. Sada su ga unajmili poslednji ljudi da reši milenijum star slučaj ubistva: žena po imenu Marta Koroljov ubijena je otprilike u vreme kada su ljudi nestali. Njen dnevnik nije mogao samo da rasvetli njenog ubicu, već i šta se desilo sa Zemljom... HEYNE 1989. 362 str. dobro očuvana

izdavac narodna knjiga beograd 1964 tvrdi povez 342 str odlicno ocuvana

odlično očuvan katalog

edicija `REČ I MISAO` knjiga br.18 odlično očuvana

La Repubblica 1789-1799 I dieci anni che sconvolsero il mondo I GIORNI DEL TERRORE odlično očuvana kao nova KORO.8

Korica je pokidana Listovi sa strane knjige uflekani