vam pomognu odlično očuvana msob

ok

Jezik: Srpski, latinica Autor: G. I. Gurđijev Format:21cm Broj strana: 180 Izdavač i godina izdanja: Esotheria, 2004. Meki povez Stanje: Polovna, očuvana

MEDITACIJA ISTOKA I ZAPADA Priredio - Dušan Pajin Prevod - Đorđe Krivokapić, Slobodanka Zarić, Ivana Spasić, Vlada Mates, Branislav Milenković, Branislav Mišković, Ivana Đorđević, Radosav Pušić, Marko Živković, Ivan Klajn, Marija Zdravković, Miroslav Tanasijević Izdavač - Dečje novine, Gornji Milanovac Godina - 1990 120 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Kulture istoka ISBN - 86-367-0399-9 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: DUŠAN PAJIN - Vrste i smisao meditacije DANIJEL GOLEMAN - Usredsređivanje i sabranost SURJU SUZUKI-ROŠI - Meditacija soto zena RIJA KLOPENBORG i RONALD PELMEJER - Vizualizacija u budističkoj meditaciji ČEDOMIL VELJAČIĆ - Sutnja i kontemplacija HUI NENG - Meditacija i mudrost TAIKO JAMASAKI - Meditacija u šingonu Kroćenje slona i majmuna GEORG FOJERŠTAJN - Stupnjevi meditacije u jogi MARK DIŠKOVSKI - Primordijalni treptaj Daoističko unutrašnje umeće EDVARD HOFMAN - Jevrejska meditacija SAN HUAN DE LA KRUS (SV. JOVAN OD KRSTA) - Mračna noć Svetlo sveta LUJ MASINJON - Srce u muslimanskoj molitvi i meditaciji TOŠIHIKO IZUCU - Unutrašnji preobražaj čoveka Umeće unutrašnjeg spokoja Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Shunryū Ria Kloppenborg Ronald Poelmeyer Taiko Yamasaki Georg Feurstein Dyckzowski Edward Hoffman San Juan De La Cruz Louis Massignon Toshihiko Izutsu

SV 8 60440) PERSIJSKI HOROSKOP , Slobodno izdanje Mihailo Novitović Beograd 1988 , mek povez, format 14,5 x 23,5 cm , ilustrovano, latinica, 121 strana

Seka Nikolić: MOŽETE IZLEČITI SEBE : KOMPLETAN VODIČ ZA LEČENJE ENERGIJOM Seka Nikolić NAJPOZNATIJI BIOENERGETIČAR VELIKE BRITANIJE Mek povez sa klapnom, 23cm, 263strane, izdavač: LEO COMMERCE - Beograd

Unveryagtes Glück Worte, die das Hery Berühren Anselm Grün Neočekivana sreća Reči koje dodiruju srce Anselm Grin Divite se čudima u svakodnevnom životu, tragajte za neizrecivim u stvarima. To je ono što je poezija, ona je i put duhovnosti i tajna svekolike umetnosti življenja. Inspirisan rečima pesnika, Anselm Grun istražuje oslobađajuće značenje iznenađujućih slika i snagu njihove poruke u kratkim meditacijama. Duh velikih pesama - od Grifijusa do Ringelnaca, od Helderlina do Brehta: načini da se živi jednostavno. nova

Autor - osoba Mihajlović, Bogomir M. Naslov Lečenje voćem, grožđem i šumskim voćem / Bogomir M. Mihajlović Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 1996 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1996 (Bor : Bakar) Fizički opis 283 str. : ilustr. ; 20 cm Zbirka Biblioteka Sve o svemu Napomene Bibliografija: str. 278-279 Registar. Predmetne odrednice Dijetoterapija – Vegetarijanstvo Stanje: posveta na predlistu, inače veoma dobro očuvano. Krajem 1989. godine u izdanju NOLITA izašlo je iz štampe prvo, sredinom 1990. godine drugo, a u 1992. godini i treće izdanje knjige o korišćenju voća, grožđa i povrća u narodnoj medicini, pod naslovom Lečenje voćem, grožđem i povrćem. Za svaku navedenu biljnu vrstu u knjizi su bili dati: narodni i latinski naziv, sinonimi, crteži (radi lakše identifikacije), osnovni podaci (poreklo, rasprostranjenost, osobine, sastav, lekovitost) i receptura za upotrebu u lečenju. Na kraju je, pored pregleda korišćene literature bio i abecedni registar oboljenja, kao ključ za lakše korišćenje knjige. Tako koncipirana knjiga, s preko 700 recepata, naišla je na veoma dobar prijem kod čitalaca korisnika, što se najbolje može videti iz činjenice da su sva tri izdanja rasprodata ubrzo posle izlaska iz štampe potražnja za njom ne prestaje, a nedavno je objavljena i na slovenačkom jeziku. lmajući sve to u vidu, najlogičnije bi bilo da se izdanje još jednom ponovi bez izmena. Međutim, u proteklom periodu više čitalaca predložilo je autoru da izvrši izvesne dopune i u knjigu unese i neke druge biljne vrste, posebno divlje (šumsko) voće i aromatične začinske biljke. Autor je to sa zadovoljstvom prihvatio i pripremio ne samo dopunu knjige, već je izvršio i korenite promene u njoj time što obzirom na bogatstvo materijala – nove vrste (30), dvostruko više recepata (1.788) i nove odeljke (osnovna pravila za pripremanje i upotrebu biljnih lekova, ishrana u toku lečenja kod pojedinih oboljenja, objašnjenje manje poznatih reči, gajenje, berba i čuvanje za svaku navedenu vrstu), oformio dva rukopisa s novim naslovima: 1. Lečenje voćem, grožđem i šumskim voćem i 2. Lečenje povrćem i aromatičnim začinskim biljem. S obzirom na ovako revidiran, proširen i dopunjen rukopis NOLIT iz praktičnih razloga, odlučio da pripremljeni materijal štampa u dve posebne knjige. Uvereni smo, imajući u vidu znatno obogaćenje novim vrstama, novi raspored (po abecednom redu), povećan broj recepata i nove odeljke, da će ove dve knjige čitaocima biti još pristupačnije i korisnije. U prvoj knjizi izložena je materija o lečenju voćem, grožđem i šumskim voćem (ukupno 40 vrsta s 888 recepata), dok je u drugoj knjizi (Lečenje povrćem i aromatičnim začinskim biljem), koja s prvom čini prirodnu celinu, po istoj koncepciji, takođe obrađeno 40 vrsta s 900 recepata. Primedbe i predloge za izmene i dopune i ovih knjiga primićemo sa zahvalnošću, jer uvek želimo da nova izdanja budu još kvalitetnija i korisnija našim čitaocima. Redakcija Sadržaj Predgovor Uvod LEČENJE VOĆEM Badem Borovnica Breskva Dud Dunja Jabuka i jabučno sirće Jagoda Kajsija Kesten Kruška Kupina Lešnik Limun Malina Maslina Mušmula Orah Pomorandža Ribizla Smokva Šljiva i rakija Trešnja Višnja LEČENJE GROŽĐEM Vinova loza, grožđe, vino i vinsko sirće LEČENJE ŠUMSKIM VOĆEM Brusnica Dren Glog Hrast lužnjak Jarebika Kesten divlji Kleka Krušina Medveđe grožđe (medvetka) Oskoruša Pasji trn Sremza Šimširika Šipurak Trnjina Zova ORIJENTACIONO VREME BERBE I POSTUPAK S UBRANIM BILJKAMA ZA LEČENJE Šta treba imati u domaćoj biljnoj apoteci OSNOVNA PRAVILA ZA PRIPREMANJE I UPOTREBU BILJNIH LEKOVA Vrste i načini pripremanja biljnih lekova Voćni čajevi i sokovi Lekovitost – delovanje pojedinih voćnih sokova Jabučno sirće Pripremanje i korišćenje materijala i leka DIJETA – ISHRANA U TOKU LEČENJA OD POJEDINIH OBOLJENJA OBJAŠNJENJE MANJE POZNATIH NAZIVA NEKIH OBOLJENJA REGISTAR – OBOLJENJA KOJA SE LEČE UPOTREBOM VOĆA, GROŽĐA I ŠUMSKOG VOĆA LITERATURA Uvod Hrana treba da bude lek a lek hrana, rekao je pre više od 2.000 godina čuveni grčki lekar Hipokrat. U današnje vreme to se kao nikad dosad potvrđuje. Čovek se polako ali sigurno vraća prirodi − prirodnoj hrani, prirodnim lekovima, jer je uvideo da se udaljavanjem od prirode njegovo zdravlje pogoršava. Iz godine u godinu sve smo sigurniji da do mnogih bolesti ne bi došio ako bi ishrana bila pravilnija, prirodnija i da bi se mnogi izlečili brže i uspešnije uz pomoć hrane i lekova iz zelene riznice prirode. U njoj se nalazi skoro sve što je čoveku potrebno i u obliku koji nije štetan po zdravlje. Korišćenjem sveže biljne hrane zdravlje se može uspešnije očuvati a život znatno produžiti. U svežem voću, grožđu i povrću nalaze se svi sastojci potrebni našem organizmu. Dani voća, grožđa i povrća, dani dijete blagotvorni su za zdrave i bolesne, pa ih stoga i lekari preporučuju. U toku tih dana organizam se rasterećuje svega što mu smeta, do čega je došlo nepravilnom ishranu, upotrebom hemikalijama zatrovane hrane, mnogo mesa, masti, životinjskih belančevina, soli, rafinisanog šećera, belog brašna i slično. I savremena medicina, pored propisivanja odgovarajućih sintetičkih lekova, preporučuje korišćenje voća, grožđa i povrća u cilju održavanja zdravlja (kao preventiva), ali i kao dodatnu terapiju pri lečenju. Dovoljno voća, grožđa i povrća u našoj ishrani predstavlja nepresušiv izvor za održavanje zdravlja, za sprečavanje i suzbijanje mnogih bolesti. U našem narodu, kao i kod drugih naroda, odavno se, s manje ili više uspeha, ovi proizvodi koriste i u lečenju. Razumljivo, niko ne tvrdi da se samo njima ljudi mogu lečiti i izlečiti od svih bolesti. Naprotiv, njihovo korišćenje se preporučuje prvenstveno u cilju predohrane − sprečavanja oboljenja, zatim za lečenje onih bolesti na koje je narodno iskustvo kroz vekove ukazalo, ali i u pomoćnoj terapiji po preporuci lekara. U svakom slučaju, pre pristupanja lečenju neophodno je da lekar utvrdi dijagnozu. Većini čitalaca poznato je da o lečenju različitim biljem u našoj zemlji postoji priličan broj knjiga starijeg i novijeg datuma, u kojima je, s manje ili više uspeha, izloženo sve što je do danas poznato o tome u narodnoj i savremenoj medicini. Međutim, ova knjiga razlikuje se od svih dosadašnjih po tome što su u njoj pregledno izloženi načini lečenja pojedinih oboljenja korišćenjem voća, grožđa i šumskog voća, upravo onih proizvoda kojima raspolaže skoro svako domaćinstvo ili ih lako može nabavili na pijaci. Koristi od toga mogu biti višestmke: ekonomske, socijalne, zdravstvene. Naime, ovi proizvodi će se više i redovnije koristiti, troškovi lečenja će se znatno smanjiti, a deca i odrasli biće zdraviji 1 duže će živeti. Ukoliko o\a knjiga tome doprinese, to će biti najveće priznanje i nagrada njenom autoru, a isto tako i Izdavaču. Lečenje voćem Vrednost voća u ishrani i lečenju ljudi su upoznali i pre nego što su počeli da se bave voćarstvom, ali je njegova smišljena upotreba u tom pogledu novijeg datuma. Naime, tek razvojem nauke i proučavanjem osobina, sastava i delovanja voća na ljudski organizam u potpunosti je sagledan značaj voća kao hrane i leka i njegov uticaj na razvoj i zdravstveno stanje ljudskog organizma, fizičku kondiciju i radnu sposobnost, a u određenoj meri i na dužinu života. Sveže voće uspešno deluje na probavu i promet materija u organizmu ljudi, a naročito dece i oslabelih osoba. Voće ima ne samo hranljivu već i higijensku, dijetoprofilaktičku i dijetoterapijsku vrednost. vrlo je značajna uloga organskih kiselina, pektina, nesvarljivih ugljenih hidrata, vitamina, mineralnih materija i drugih sastojaka voćnih plodova. Prema novijim istraživanjima, pektini sprečavaju nagomilavanje holesterola u krvnim sudovima i krvi i deluju pozitivno u sprečavanju skleroze, odnosno arterioskleroze. Voće je veoma korisno kao dijetalna hrana, koja potpomaže lečenje niza bolesti − bubrežnih, srčanih, stomačnih i mnogih drugih. Kod pojedinih bolesti postoje slučajevi u kojima ishrana bogata voćem može da popravi ili da spreči metabolične poremećaje. Tako, na primer, dijeta s voćem može biti veoma korisna u slučaju bubrežnih oboljenja, zatim za mršavljenje, lečenje zatvora, obolele jetre, želuca, creva, srčanih oboljenja itd. Voćni plodovi sadrže razne mineralne sastojke koji učestvuju u građi tela i kao katalizatori metabolizma (kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, natrijum, kalijum i drugi), kao i razne vitamine. Ukoliko u ishrani u toku dužeg perioda nedostaju pomenuti elementi, dolazi, i pored obilne ishrane, do različitih poremećaja i oboljenja, koja se ispoljavaju na razne načine (avitaminoze i sl.). Neki vitamini, a naročito vitamin C (askorbinska kiselina), najviše se nalaze u svežim voćnim plodovima. Dnevna potreba za tim vitaminom ceni se na 15 mg za odraslu osobu, a ta količina se nalazi u 100 g limuna, pomorandže, mandarine, u 50 g crne ribizle, u 200 g jagode, ribizle, ogrozda, kupine, borovnice, jabuke, kruške itd. Pored vitamina C, voćni plodovi sadrže vitamine A, B, B2, B6, PP i druge. Lečenje grožđem Grožđe ima veliku hranljivu, dijetetsku i terapeutsku (lekovitu) vrednost. Zahvaljujući mnogobrojnim korisnim svojstvima, grožđe predstavlja najvrednije voće, koje veoma rado jedu deca i odrasli, zdravi i bolesni, kao i oni koji su preležali neku bolest ili imali teže operacije. Zbog prijatnog ukusa i arome, znatnog sadržaja šećera i drugih hranljivih i zaštitnih materija, grožđe i grožđani sok su veoma značajni kao hrana, koja nikad ne dosadi. Za upotrebu u ishrani i lečenju najbolje je grožđe stonih sorti, mada se mogu koristiti i neke vinske sorte (prokupac, plovdina i druge). Plodovi grožđa (bobice) odlikuju se prijatnim mirisom i ukusom, a sadrže šećere (glukozu − grožđani i fruktozu − voćni) koje brzo i lako koristi organizam, jer neposredno prelaze u krv i služe kao izvor energije. Zbog sadržaja tih šećera koji hrane mišiće oni se nazivaju i „ugalj za mišiće“. Pored toga, u grožđu ima celuloze, jabučne kiseline, tanina, tirozina i sl. Grožđe sadrži i dosta vitamina C, B1, B2, B6, PP i dr. Od mineralnih sastojaka najviše ima K, Ca, P i Fe. Mineralne materije obezbeđuju u ćelijama organizma ravnotežu. Poznato je da veliki značaj ima ravnoteža baza i kiselina, a upravo grožđe pomaže uspostavljanju te ravnoteže. Po hranljivoj vrednosti, 1 kg grožđa odgovara 1/3 kg hleba, 1.200 kg krompira 1.100 1 mleka itd. U celoj biljci vinove loze i u vinu ima tanina, flavonoida i leukoantocijana. Lišće sadrži bojene materije enozida, a plodovi antocijanska jedinjenja. Iz svih tih razloga, grožđe, sok od grožđa, neprevreli (šira) i prevreli (vino), zatim sok iz same vinove loze, njeno lišće i rašljike mnogo se koriste u narodnoj medicini. Upotrebljavaju se čak i semenke. Vino, osobito crno, služi u apotekama za ekstrakciju trava od kojih se izrađuju tzv. lekovita vina. Na narednim stranicama iznete su mogućnosti korišćenja grožđa za jačanje organizma, lečenje nekih bolesti ili bolesnih pojava, a prema dosadašnjim iskustvima i podacima iz literature. Lečenje šumskim voćem Šumsko voće, u prvom redu drenjina, šipurak, glog, trnjina, divlji kesten, oskoruša, zova itd., predstavlja naše nedovoljno iskorišćeno blago. Ono je, kako navodi dr l Tucakov, skladište hlorofila, vitamina, provitamina, važnih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja, auksina, bakteriostatičnih supstancija, belančevina, šećera i drugih ugljenih hidrata, masti i etarskih ulja, tanina 1 drugih prostih fenolskih jedinjenja, sluzi, gume, pektina, glikokinina i raznih drugih materija, koje svaka za sebe, i sve zajedno, imaju vrlo veliku vrednost za pravilan rad svih organa ljudskog organizma. Prema tome, šumsko voće, s malo više poznavanja i truda, može svakome da posluži kao hrana, poslastica i lek. Utoliko pre što naša zemlja ima dosta tog voća koje svake godine ostaje neiskorišćeno umesto da se upotrebi u svežem stanju ili za spravljanje vitaminskih koncentrata, biljnih čajeva i čajnih mešavina, sokova, marmelada, pekmeza, džemova i sl. Prirodni vitaminski čajevi spravljaju se najčešće od šipuraka, oskoruša, borovnice i drugog vitaminskog voća. Ti se čajevi mogu koristiti − uzimati zimi i leti i spadaju u zdrave i ukusne napitke. Koncentrati se obično spremaju od šipuraka, drenjina, gloginja, trnjina, oskoruša, divljih krušaka i jabuka, šumskih jagoda ili drugih plodova, čisti ili u smeši, i predstavljaju pravi izvor i bogatstvo vitamina i drugih korisnih materija, te se često za njih kaže da su to prirodni multivitamini. Prerađevine od plodova šumskog voća (pekmez, džem, marmelada i sl.) veoma su lekovite i treba ih uvek imati i koristiti u domaćinstvu. Najviše se ceni rumeno, crveno, narandžasto i žuto voće, jer ono sadrži najviše vitamina i provitamina. Oporo i kiselo voće takođe se ceni i često se dodaje džemovima i marmeladama pitomog voća radi popravljanja ukusa i kvaliteta. Šumsko voće naročito treba koristiti kao redovnu hranu protiv raznih bolesti. Voćni sokovi spremljeni od plodova šumskog voća najbogatiji su vitaminom C. U narodnoj medicini plodovi šumskog voća koriste se od davnina i može se sa sigurnošću reći veoma uspešno, što je i razumljivo ako se ima u vidu njihov sastav. Posebno treba istaći da na tom voću obično nema ostataka hemijskih sredstava za zaštitu bilja, jer se ne prska u cilju zaštite. O osobinama, sastavu, lekovitosti, berbi, čuvanju i upotrebi najvažnijih vrsta šumskog voća u lečenju detaljnije se govori dalje u tekstu, na osnovu dosadašnjih iskustava iz prakse i uvida iz literature. O plodovima divlje jabuke, kruške, jagode, kupine i borovnice dati su podaci u odeljku Lečenje voćem, pa ih zato ovde ne navodimo. MG131 (N)

Savrseni sistem samoizlecenja-Stephen Thomas Chang.Izdavac Adut Internacional,2004 godine.Mek povez,261 str.Dobro ocuvana.

Predrag Đorđević - Human up : nameštanje atlasa zdravi bez lečenja : dug život bez bolesti Izdavač: Udruženje građana `Preporod života`, 2016 Broj stranica: 226 latinica, mek povez, 13,8cm x 20cm x 1,1cm biblioteka: Edicija Atlasologija težina 270 grama Stanje knjige: 5-

posveta autora knjige

SV5 62081) SIMBOLI KINESKIH KOZMOBIOLOŠKIH CIKLUSA , Rade Sibila , Zagreb 1979 , kineski horoskop , Životinjski simboli, Godišnja doba, Arhetip i simbol , mek povez, format 12 x 20 cm , latinica, 164 strane,

Description Srce joge – TKV Desikačar Srce joge razvoj lične prakse: Šri Tirumalaj Krišnamačarja, koji je živeo preko sto godina, bio je jedan od velikih jogina savremenog doba. Elementi Krišnamačarjinog učenja postali su poznati širom sveta zahvaljujući delima B.K.S. Ajengara (B.K.S. Iyenagar), Patabi Džojs (Pattabhi Jois), i Indra Devi (Indra Devi), koji su svi bili Krišnamačarjini učenici. Krišnamačarjin sin T.K.V. Desikačar živeo je sa svojim ocem i učio od njega, pa danas nastavlja da podučava Krišnamačarjinu jogu u punom spektru. Desikačar je zasnovao svoj metod na Krišnamačarjinom glavnom učenju prema kome se vežbe moraju stalno, prilagođavati promenljivim potrebama pojedinca kako bi se iz njih izvukao maksimalan terapeutski efekat. U Srcu joge Desikačar daje esenciju očevog sistema: i otkriva nam sopstveni praktični pristup, koji opisuje kao „program za kičmu na svim nivoima – fizičkom, mentalnom i duhovnom“. Ovo je prvi tekst o jogi u kome je, korak po korak, objašnjen metod za razvijanje kompletne prakse, na osnovu drevnih jogičkih principa. Desikačar se bavi svim elementima joge – položajima i kontrapoložajima, – svesnim disa­njem, – meditacijom i filozofijom – i pokazuje kako učenik joge može da razvije sopstveni pristup – i praksu zasnovanu na njegovom trenutnom stanju zdravlja, dobu, kao i njegovoj profesiji i načinu života. Krišnamačarja je izuzetno cenio Patanđelijevu Joga Sutru, koja je ovde u potpunosti data u prevodu Desikačara i sa njegovim komentarima. Drugo izdanje Srca joge uključuje još i Joganđališaram, trideset i dve pesme koje je napisao Krišnamačarja, u kojima je data suština njegovog učenja što Srce joge čini prekretnicom u prenošenju učenja joge u odnosu metode drevnih učitelja. Po obrazovanju građevinski inženjer, T.K.V. Desikačar živeo je sa svojim ocem i učio od njega sve do očeve smrti 1989. godine. Svoj život je posvetio podučavanju ljudi, ma kog porekla oni bili i ma kojim sposobnostima raspolagali, i trenutno predaje u školi koja je u znak sećanja na njegovog oca podignuta u Madrasu, a takođe drži predavanja širom Evrope, Amerike, Australije i Novog Zelanda.

Description Špil tarot karata u kutiji sadrži 22 karte Velike Arkane i 56 karata Male Arkane.

Spil pogodan i za pocetnike, prelepe ilustracije, jednostavne za tumacenje, nazivi karata na pet jezika, Velika i Mala Arkana, 78 karata, dimenzije 6cm x 10cm. Saljem na mail pdf uputstvo za rad sa kartama.

NOVO NOVO IZDANJE KNJIGE ` U POTRAZI ZA CUDESNIM` DOPUNJENO KNJIGOM `PSIHOLOGIJA MOGUCE EVOLUCIJE COVECANSTVA` TVRD POVEZ 540 STR SIVENO IZDAVAC MIRDIN - MLADENOVAC 2013. KUPOVINOM OVE KNJIGE KOD PRODAVCA `DAST2` KUPUJETE DIREKTNO OD IZDAVACA KOJI VAM GARANTUJE ISPRAVNOST I ORIGINALNOST KNJIGE. Pjotr Demjanovič Uspenski (1878 - 1947) Najčuvenije delo P.D. Uspenskog `U potrazi za čudesnim - fragmenti nepoznatog učenja` predstavlja beleške Uspenskog, prikupljene tokom osmogodišnjeg rada u svojstvu Gurđijevog učenika i u njemu on izlaže učenje Gurđijeva. Kroz ovu knjigu Uspenski je Gurđijeva označio slovom G. Jedno od najznačajnijih dela ikada napisanih. ...Ako čovek popušta svim svojim željama ili ako im ugađa, u njemu neće biti unutrašnje borbe, nikakvog “trenja”, neće biti vatre. Ali ako se, da bi postigao određeni cilj, bori sa željama koje ga u tome ometaju, stvoriće izvesnu vatru koja će njegov unutrašnji svet postepeno pretvoriti u jedinstvenu celinu. Čovek mora da shvati sledeće: njegova evolucija je neophodna jedino njemu samom. I niko nije obavezan niti namerava da mu pomaže. Naprotiv, sile koje se suprotstavljaju evoluciji velikih masa čovečanstva suprotstavljaju se i evoluciji pojedinca. Čovek ih mora nadmudriti. A jedan čovek može da ih nadmudri, dok čovečanstvo ne može. Kasnije ćete shvatiti da su sve ove prepreke čoveku veoma korisne; kad ne bi postojale trebalo bi ih namerno stvoriti, jer čovek prevazilazeći prepreke razvija one kvalitete koji su mu potrebni. Georgije Ivanovič Gurđijev (1877 – 1949) je jedan od najpoznatijih ruskih metafizičara. ”Većina ljudi, danas, živi u jednom snu. Neki se u tom svom snu bave i naukom, a neki čak pišu i knjige”. „Pamti sebe uvek i svuda.“ “Seti se da si ovde došao sa prethodnim razumevanjem o neophodnosti borbe sa sobom – samo sa sobom. Stoga budi zahvalan svakom ko ti pruži tu mogućnost.” “Jedno od najboljih sredstava za buđenje želje za radom na sebi je uvid da možeš umreti u svakom trenutku. Ali prvo moraš naučiti to da imaš na umu.”

Gadadara Das - Vas kosmicki cuvar UPOZNAJTE BOZANSTVA POJEDINIH PLANETA Mek povez, Beograd 2005 godina ,190 stranica LEPO OCUVANA (kutija 5)

Dobro očuvana knjiga,zaštitni omot malo iskrzan… K228

Ivica Prokić: Zlato čuva zemlju Džepna knjiga, 115 stranica odlično očuvana sa posvetom autora Hrvat Ivica Prokić, počeo je u 41. godini života govoriti o svojim vizijama i astralnim putovanjima. Prorok iz Zagreba ubrzo je postao poznat, budući svoje sposobnosti nije koristio samo za dobrobit pojedinaca, jer su «Predviđanja jedinog hrvatskog proroka s ogledalom» bila obznanjena u novinama. Također, kada su njegova predviđanja na kraju čudesno osvanula, vrijeme je pokazalo da odgovaraju istini, a čitatelju današnjeg vremena pruža se i više, zbog bogate pomoći i znanja u svačijem životu. U svom tako tipičnom, vrlo direktnom i otvorenom načinu, Ivica Prokić opisuje kako je postao prorok te kako je iz početnih snova i jasne vizije došlo do prvih objava. U živoj prisutnosti, Prokić vidi prošlost i budućnost, uvijek vidi drugačiji događaj, radeći uvijek kako mu njegovo srce kaže. MAJ.21/1

Description Svako od nas ima vodiča na nematerijalnim ravnima postojanja, koji nas prati i usmerava u kritičnim trenucima života, pomaže duhovno i u vezi je s nama na više načina, intuitivno, telepatski, kroz snove, vizije i sl. Knjigu je pisala jedan od najpoznatijih vidovnjaka i medijuma današnjice, u kome je opisala vrste vodiča i načine za ostvarivanje kontakta sa ličnim vodičem radi materijalnog i duhovnog napretka. Vodiči nas poznaju bolje nego mi sami sebe, čitaju naše nesvesno. Meditacija i vežbe, trans, razgovori sa vodičima i primeri kontakata.

Description Brojevi od 21 do 9.192.631.770 – Numerologija novog doba – Dr Irena Sjekloća-Miler Brojevi od 21 do 9.192.631.770: Fascinantno, prvi put objavljeno. Potpuno novi pogled na numerologiju 21. veka. Nove nauke povezane sa numerologijom. Mnogocifreni brojevi od 21 do 9.192.631.770 i njihove korespondencije. «Smak sveta» 2012, da ili ne? Vanzemaljske civilizacije, NLO, ljudska budućnost i futurizam. Numerološke formule za novac i uspeh.

Description Savršenstvo svesti – Baba Meher Savršenstvo svesti: je u svetu jedinstveni vodič kroz život i učenje Avatara Meher Babe, koje je Alen Koen priredio iz Njegovih dela, i koncentriše se na šta i kako činiti u spiritualnom razvoju prema Meher Babi. To nije školski sažetak niti komparativna studija, već praktični vodič. Uz ovu knjigu je moguće ne samo razumeti Meher Babin pristup usavršavanju svesti, već ga i praktikovati. Ovaj “uvod i vodič za praktični misticizam i metode Spiritualnog razvoja” spada u red onih koja upoznaju čitaoca sa životom i učenjem Avatara. Pisana je jasno, sažeto i razumljivo, pa je preporučujemo onima koji se prvi put susreću sa likom Meher Babe. Počinje od kratke biografije, naglasak stavlja na glavne odlike učenja i poruke Bogo-Čoveka. Završava se pregledom razvoja Meher Babinog pokreta danas u svetu. Uravnoteženi pristup Alena Koena čini ovo delo izuzetno jasnim i čitljivim uvodom u duhovnu Stazu Meher Babe.

Description U umu običnog čoveka zlotvori su, radi ostvarenja svojih bezočnih ciljeva, izazvali sumnju u samo postojanje Boga. Moderni ateista poseduje svoju svemoćnu i sveznajuću naučno-istraživačku laboratoriju; i sve ono čije postojanje ne može u njoj da se dokaže, samim tim ni ne postoji! Jednom kada je ta vera u postojanje Boga uzdrmana, čovek gubi svoje sidrište i biva prepušten na milost i nemilost svih vrsta zlih sila, kako unutar sebe tako i spolja. Mudri Šivananda obznanio je postojanje Boga i snaga duha koja se nalazi iza njegove Reči probudila je veru u milionima ljudi širom sveta. On je izneo razjašnjavajuće primere i prosvetljujuću logiku da bi podupro svoju objavu, i da bi ubedio u postojanje Boga čak i okorelog ateistu. Sve je to objedinjeno u ovoj knjizi koja je blagodat za duhovnog propagatora, za učitelja, i za ljude širom sveta – vernike i nevernike. Rečima samog Šivanande: “ Duboko razmišljanje o onome što ću reći u ovoj knjizi ubediće čak i okorelog ateistu da Bog postoji. ”Da, ja verujem da Bog postoji”, kažeš i dodaješ: ”A šta treba da radim u vezi sa tim?” Nastoj da Ga spoznaš. On mora da ti postane stvarniji od svih predmeta u svetu. Da bi stigao do toga, moraš da služiš čovečanstvu i da voliš Boga. Meditiraj na Njega u vreme bramamuhurte (pre svitanja). Pevaj kirtane (duhovne pesme). Radi đapu (ponavljanje Božanskog imena, tj. mantre). Vodi čestit život, jer On je svedok svih tvojih misli, reči i postupaka. Budi istinoljubiv; nemoj nikoga da prevariš. Voli sve; nemoj nikome da naudiš. Budi dobar prema svima; jer Bog boravi u svakome. To je način da ga spoznaš i ostvariš ovde i sada.”

A törzs elvált a borítótól,többi Ok Szerencsekönyv Szerzők:Loósz Vera és Dr.Gálfalvi István Fortuna Reklámügynökség - Képzőművészeti Kiadó 83 oldal Ptt erre az ajánlott nyomtatványra nem több 70 dinártól Ptt za ovu preporučenu tiskovinu ne iznosi više od 70 rsd

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mirče Elijade, proslavljeni istoričar religija, kod nas je poznat pre svega po kapitalnoj trotomnoj Istoriji verovanja i religijskih ideja, koja se danas teško nalazi (krajem prošle godine beogradska Nova knjiga plus reizdala jeVodič kroz svetske religije – Mirča Elijade i Joan P. Kuliano). Još ređe njegovo delo svakako su Kovači i alhemičari koje je izdao Grafički zavod Hrvatske davne 1982. godine, u prevodu Miljenka Majera. Pišući o alhemiji, Elijade smatra da ona nikako nije bila hemija u povoju već je to postala tek kasnije. NJen osnovni cilj bio je usavršavanje čoveka, te je želela da ubrza prirodne tokove i nastojala da zameni sporo delovanje Vremena. Alhemija postaje hemija tek onda kad za prave alhemičare gubi stvarni značaj. Ona spada u istraživanja prednaučnog doba. Elijade je mišljenja da je divovski napor prelaska čoveka u naučno doba veliko dostignuće duha, ali da je čovek u to ime žrtvovao najbolji deo duše. Kult starih naroda prema gvožđu u početku se ograničavao na obožavanje nebeskih meteorita koji su pali na Zemlju. Tek sa otkrivanjem procesa kovanja gvožđa počinje nova, metalurška era. Kovač postaje glavni akter, pokretač u širenju novih verovanja, obreda i običaja. Kao i kovači, gvožđe ima ambivalentan karakter i može nositi i dijabolična obeležja. Čekić nasleđuje sekiru, ratovi postaju brutalniji i krvaviji, a kovač otud blizak mitskim herojima i opasnim bogovima. U alhemiji se uspešna inicijacija ne može zamisliti bez prethodne smrti posvećenika, a takođe kod kovača se smatra da život jedne tvari ne može nastati bez smrti druge. Stvaranje je uvek žrtvovanje. Za stare epohe svet je bio sakralan. Otud Avicena, arapski učenjak (980-1037) smatra da romantična ljubav ne postoji samo kod ljudi, već je svojstvena svim pojavama u prirodi, pa tako i mineralima. Pećine iz kojih su oni vađeni porede se sa ženskom utrobom, a rudarski proces sa rađanjem. Srednji vek verovao je da rude nastaju iz braka sumpora i žive. Alhemičari su verovali da sve rude u ideji Vremena jednom postaju zlato, omiljeni metal prirode, te su nastojali da taj proces ubrzaju i postignu sveopštu besmrtnost i savršenstvo. Metali, kako za kovača, tako i alhemičara imaju svoj karakter, pokazuju simpatije i antipatije prema ljudima i stvarima, pojavljuju se i skrivaju. Rudar istražuje natprirodni svet u utrobi zemlje i na tom putu nalazi na vile, vilenjake, sablasti i duhove – neodvojivi deo sakralnog sveta. Vatra i kovanje tumače se analognim seksualnim činom, alhemičari, šamani i kovači, smatraju se gospodarima vatre. Na različitim kulturnim nivoima ove oblasti bile su povezane sa umetnošću, najčešće pevanjem, plesom i poezijom. U Kini, taoistički alhemičar bio je zanatlija, ali i pisac. On istražuje običaje i beleži recepte kako za biljke tako i kovine. Smatrali su da se kamen mudrosti koji metale pretvara u zlato može proizvesti kao što se pravi dete. U Indiji, tantrički jogin i alhemičar nastoje da promene ontološki poredak sveta i steknu apsolutnu slobodu. Otud je očigledno da njihova alhemija nema nikakve veze sa hemijom, mada su vrlo tačno opisali reakcije nekih metala tri veka pre Paracelzusa i Agripe. Povezanost verovanja i religijskih ideja, zajednička misao o sakralnosti sveta bio je osnovni zaključak u Istoriji verovanja i religijskih ideja. Kovači i alhemičari, pak, donose još jedan aspekt ovog problema: nestanak čarobnog sveta doneo je sa sobom jedan pojednostavljeni pogled na prirodu i ozbiljno je ugrozio njeno postojanje, a desakralizacijom rada banalizovao život čoveka. Ipak, ako se vratimo na početak ovog članka, racionalnom i naučnom svetu dugujemo priznanje kao fantastičnom naporu ljudskog duha koji nije bez neospornih prednosti. Mirča Elijade (rum. Mircea_Eliade; Bukurešt, 9. mart 1907 — Čikago, 22. april 1986) američki je kulturni istoričar rumunskog porekla i rumunski književnik. Jedan je od najvažnijih svetskih stručnjaka u oblasti komparativne analize religije. Studirao je filozofiju u Bukureštu, gde je diplomirao radom o filozofiji renesanse (1928). Kada mu je bilo 21. godina, nakon diplomiranja, otišao je u Indiju, gde je u Kalkuti studirao sanskritski jezik i jogu sa profesorom Dasguptom. Doktorirao je filozofiju u Bukureštu, tezom o metodama mišljenja i prakse u jogi (1933). Između 1933. i 1940. godine istovremeno se bavio obimnim naučnim radom, beletristikom, publicistikom, kao i predavanjima iz filozofije i istorije religije u Univerzitetu u Bukureštu. Tokom rata bio je ataše za kulturu rumunske ambasade u Londonu (1940. i 1941) i u Lisabonu (1941—1945). Dolaskom komunizma, Elijade je nakon rata 1945. godine izbegao u Pariz, gde je predavao istoriju religije, najpre na École pratique des hautes études (do 1948), potom na Sorboni. Od 1957. godine pa sve do svoje smrti 1986. godine živeo je u Čikagu, gde je bio redovni profesor na Univerzitetu u Čikagu i šef katedre za istoriju religije, koja od 1985. godine nosi naziv Katedra Mirča Elijade. Proučavao je religiju primitivnih društava Australije, Polinezije i Afrike, kulture drevne Indije, Egipta, Grčke i Rima. Detinjstvo Rođen je u Bukureštu, bio je sin rumunskog oficira Georgea Elijade (Gheorghe Eliade) i Jeane rođene Vasilsku. Pravoslavni vernik, George Elijade registrovao je rođenje njegovog sina četiri dana pre nego što je stvarno rođen, da bi se poklopio sa Parvoslavnim liturgijskim kalendarnom, tj. praznikom Četrdeset mučenika Sevastijanskih (22. mart). Mirča Elijade je imao sestru, Korinu, majku semiologiste Sorina Alekandrescu. Njegova porodica se preselila iz Tekučia u Bukurešt, da bi se na kraju naselili u glavi grad 1914. godine, gde je boravio do kasnih tinejdžerskih godina. Elijade je zadržao posebno količinu uspomena na svoje detinjstvo i kasnije u životu je pisao o uticaju raznih neobičnih epizoda iz istog. U jednom trenutku tokom Prvog svetskog rata, kada mu je bilo desetak godina, bio je očevidac bombardovanja Bukurešta nemačkim cepelinima i patriotskim zanosom u okupiranom glavnom gradu. Adolescencija Nakon završetka osnovnog obrazovanja, Elijade je prisustvovao Spiru Haret nacionalnom koledžu u istoj generaciji kao Arsavir Akterijan (Arșavir Acterian), Haig Akterijan (Haig Acterian) i Petre Viforeanu (Petre Viforeanu). Među njegovim ostalim kolegama bio je i Konstantin Noic (Constantin Noica), istoričar umetnosti. Univerzitetske studije i boravak u Indiji Između 1925. i 1928., pohađao je filozofski fakultet na univerzitetu u Bukuruštu, diplomirao je na istom 1928. godine. Tokom svojih studenskih godina upoznao je Nea Ionescu (Nae Ionescu), koji je peredavao u logiku, postao je jedan od njegovih učenika i prijatelja. Bio je izuzetno zainteresovan za Ionesceove radikalne i religijske ideje. Naučni radovi Elijade je počeli su posle dugog perioda studiranja u britanskoj Indiji, na univerzitetu u Kalkuti. Saznavši da je Maharadža od Kassimbazara sponzoriše evropske naučnike koji studiraju u Indiji, Elijade se prijavljuje i dobija stipendiju za četiri godine, koja je kasnije udvostručena od strane rumunske stipendija. U jesen 1928. godine, on je plovio za Kalkut da studira sanskrit i filozofiju pod Surendranath Dasgupta, na bengalskom Kembridžu i profesor na univerzitetu u Kalkuti, autor pet knjiga istorije indijske filozofije. Pre dolaska do indijskog potkontinenta, Elijade je napravio kratku posetu Egiptu. Kad su stigli, on je posetio velike u regionu, i proveo kratak period po himalajskim ashramom. Studirao je osnove indijske filozofije, i, paralelno, naučio sanskritu Pali i bengalski po Dasgupta pravcu. U to vreme, on je postao zainteresovan za akcije Mahatma Gandi, koga je lično upoznao, i Satjagraha kao fenomena; Kasnije, Elijade adaptira gandijeve ideje u svom diskursu o duhovnosti i Rumunije. Poslednje godine života i smrt Mirča Elijade je preminuo na univerzitetskoj bolnici u Čikagu, aprila 1986. godine, osam dana pre smrti, pretrpeo je moždani udar dok je čitao vežbe Emila Cioreca (Eugen Barbu), a kasnije iygubio je govorne funkcije. Četiri meseca ranije, požar je uništio deo njegovih kancelarija na Medvil Lombard bogosloviji (događaj koji će se tumačiti kao znak). Elijadin rumunski učenik Joan Petru Kulianu, koji je podsetio reakciju naučne zajednice, je na vestima, opisao Elijadinu smrt kao `parinirvana`. Njegovo telo je kremirano u Čikagu, a ceremonija sahrane održana je u crkvi na kompusu univerziteta. Prisustvovalo je 1.200 ljudi, obuhvatajući javno čitanje Elijadinog teksta u kome je podsetio na otkrovenje o njegovom detinjstvu-predavanja je dao romanopisca Sol Belou, Elijadin je kolega na Univerzitetu. Njegov grob se nalazi u Oak Voods groblju (Oak Woods Cemetery). Rad Opšta priroda religije U svom radu na istoriji religije, Elijade je najviše cenjen zbog svojih spisa o alhemiji, šampanizmu, jogi i ono što je on nazvao mit o večnom povratku, navodno prisutan u religijskim mislima uopšte, da versko ponašanje ne samo imitira, ali i učestvuje u, svetim događajima, i na taj način obnavlja mitso vreme porekla. Na Elijadino razmišljanje utiču delimično Rudolf Oto, Gerardus van der Leuv (Gerard van der Leeuw), Nae Ionescu. Vrhovni Bog Prema nekim evolucionističkim teorijama religije, posebno kos Edvarda Burnet Tajlor (Edward Burnett Tylor), kulturni napredak jeste promena sa animizma i mnogoboštva na monoteizam. Prema ovom gledištu, naprednije kulture bi trebalo da bude više monoteističke, a primitivnije kulture bi trebalo da bude više politeističke. Međutim, mnogi od najvažnijih `primitivnih`, pre poljoprivrednih društava veruju u vrhovnog Boga. Tako, prema Eliadi, naučnici posle 19. veka su odbacili tilor teoriju evolucije iz animizma. Elijade sumnja da su najraniji ljudi obožavali nebesko vrhovno biće, u obrascima u komparativne religije, piše on: `Najpopularnija molitva u svetu je upućena- Oče naš koji si na nebesima.` Moguće je da su čovekove najraniji molitve upućene istom nebeskom ocu. ` Međutim, Elijade se ne slaže sa Vilhelmom Šmidtom (Wilhelm Schmidt), koji je mislio da je najraniji oblik religije bio strogi monoteizam. Elijade odbacuje ovu teoriju `primordijalnog monoteizma” kao `krutu` i neizvodljivu. `U najboljem slučaju,` piše on, `ova plan Šmidtova teorija čini nalog ljudskih verski evolucija od paleolita.` Elijadina filozofija Filozofija religije Platonizam i primitivna ontologija Prema Elijadi, tradicionalni čovek oseća da se stvari `stiču realno, svoj identitet, samo u onoj meri njihovog učešća u transcendentalnoj stvarnosti`. U tradicionalnom čoveka, nečist svet je `besmisleno`, a stvar se uzdiže se nečistog sveta samo u skladu sa idealnim, mitskim modelom. Elijade opisuje ovaj pogled na stvarnost kao temeljni deo `primitivne ontologije` (studija o `postojanju` ili “stvarnost`). Vidi sličnost sa filozofijom Platona, koji je verovao da su fizički fenomeni blede i prolazne imitacije večnih modela ili `oblika`. On je tvrdio: Platon možemo smatrati izvanrednim filozofom `primitivnog mentaliteta `, to je, kao mislilac koji je uspeo da u davanju filozofske opticaje i validnost na načinima života i ponašanjaima arhaičnog čovečanstva. Elijade je smatro da je Platonova teorija oblika `primitivna ontologija` istrajna u grčkoj filozofiji. On tvrdi da je platonizam `najpotpunije razrađena` verzija ove primitivne ontologije.