Paul Joanne - Paris, Collection des Guides-Joanne, Librairie Hachette et Cie, Paris 1916 godine Mek povez. U dobrom stanju. Uz knjigu ide i mapa. 457 strana H/KPV8

Dr Ferdinand Fliessbach - L`Echo de Paris - Eine Sammlung Französischer Redensarten, Hermann Böhlaus Nachfolger, Weimar Tvrd povez. Ima potpis i zapisanu godinu 1914. 264 strane

Methode Alvincy - Deutsch-französisches gesprachbuch: Das praktische Leben, Otto Holtze`s Nachfolger, Leipzig 1910 godine Tvrd povez. U dobrom stanju. Ima pečat. 288 strana H/KPV8

Schweizer Pestalozzikalender, Pestalozzi Verlag, Bern 1926 godine Tvrd povez. U dobrom stanju. Nekoliko mrja na koricama. Ima potpis. 288 strana H/KPV8

Englisch-französisch-deutsch Hilfsbuch zur leichen und gründlichen Erlernung der Konversation in diesen drei Sprachen, Druck und Verlag von Philipp Reclam jun., Leipzig 1894 godine Tvrd povez. U dobrom stanju. Blagi trag vlage uz samu ivicu prvih par listova s početka i kraja knjige. Oar mrljica na rikni. 541 strana H/KPV8

Jonathan Swift - Gulliver`s Voyage to Lilliput printed in the intermediate style of Pitman`s shorthand, Sir Isaac Pitman & Sons, Ltd, London 1900 godine Tvrd povez. U dobrom stanju. 85 strana H/KPV8

Petruccelli della Gattina - I moribondi di Palazzo Carignano, Istituto Editoriale Italiano, Milano Mek kožni povez. U dobrom stanju. Manji format. 280 strana H/KPV8

RETKO IZ 1937 GODINE,VECI FORMAT,TVRDE KORICE,942 STRANICE,LEPO OCUVANO,CELA KNJIGA CAK I UZORCI TKANINA

55832) AK 2 BASNE DOSITEJA OBRADOVIĆA 1 i 2 , Srpska književna zadruga Beograd 1895 / 1896 , biblioteka Kolo brojevi 22 i 29 , tvrd povez, format 13 x 19 cm , ćirilica, IX+ 179 + VI + 187+ XX strana , pečatni potpis na predlistu drugog toma

RETKO IZ 1912 GODINE,TVRDE KORICE,455 STRANICA,LEPO OCUVANA KNJIGA

RUŠEVINA Antiistorijska fantazmagorija MILAN ĐORĐEVIĆ ISTOK / ZAPAD B e o g r a d 2 0 0 9 ISTOK / ZAPAD - O raskrsnici `Mostar` i pogledu na B e o G r a d - O gradu M o s t a r u - O Topčiderskom brdu (Beograd) - O đacima - O vodama, - O voljenim diktatorima u nebeskoPlavim uniformama - O mržnji i naSilnoj smrti - O ekonomskim i finansijskim pitanjima - O Cincarima - O trgovini u BeoGradu - O ulozi zlata i novca u ljudskoj istoriji - O bogaćenju - O gradu - O BeoGradu - O kapitalu - O Karlu Marksu i njegovim sledbenicima - O potpisivanju menica - O pisanju - O uticaju raznih potpisa na budućnost nekih porodica i njihovih ZloSrećnih potomaka - O ratovima - O bitkama - O junaštvu - O zidnom satu - O portretnom slikarstvu - O lepoti - O mirisima - O muško-ženskim strastima - O zdravlju - O bolovima - O duši i telu - O učenju Hipokrata i Galena - O srednjoj Evropi - O Londonu - O mapi londonskog metroa - O moru - O večnosti - O seksualnosti - O ljubavi - O proPadanju - O truljenju - O ocu Đorđu - O plastičnim gramofonskim pločama na 33 obrtaja - O Beču - O putovanjima - O mesu i kuvarskim receptima - O presnom i kuvanom - O psima - O psećoj i ljudskoj sudbini - O vernosti - O pratiocima - O prijateljstvu - O samoći - O detinjstvu - O dečjim igračkama - O bombardovanju - O malim i velikim gradovima - O besmislu, životu i smrti - O čitanju - O privatnoj svojini - O porodičnim ritualima - O pravilima pristojnog ponašanja - O čaši - O tumačenju snova Svega i svačega!!!!! ............................................... MILAN ĐORĐEVIĆ (1954-) Pesnik, pripovedač, esejista, prevodilac, doBitnik nagrade `Vasko Popa`, doBitnik `Disove nagrade`, nagrade `Branko Miljković`, doBitnik povelje `Oton Župančič`, nagrade `Borislav Pekić` za koncept romana `RUŠEVINA`... PreVođen na engleski, nemački, slovački, rumunski, mađarski, portugalski, poljski, makedonski i slovenački jezik... Književne stipendije: Slovenija, Nemačka, Austrija, Italija, Francuska... (Mihajlo Grušić) ................................................ - Latinica - Tiraž 500 - 158 str ODLIČAN PRIMERAK

Meta Scheele Rembrandt - tekst na nemačkom jeziku - gotica - roman Die Gendung des Rembrandt harmenszoon van Rijn Meta Scheele Berlin 1934 strana 340 + 64 strana slike Tvrdi povez , ilustrovano dobro očuvano Tags: Rembrandt 21.02.2022

Izdavač: Srpska kraljevska akademija, Beograd Zadužbina Dimitrija Stamenkovića, knjiga 4 Godina izdanja: 1910 Povez: tvrd Broj strana: 153 Sadržaj priložen na slikama. Korice i potkorične strane kao na slikama. Unutrašnost knjige (uz poneku flekicu i desetak podvučenih rečenica) je veoma dobro očuvana. S A D R Ž A J: - Sadašnje stanje srpskoga naroda - Srpsko rodoljublje - Srpsko otačastvoljublje - Šta smeta jedinstvu i napredovanju našega naroda - Pogodbe za razvijanje srpskod rodoljublja i otačastvoljublja - Obrazovanje naše omladine u srpskom duhu - Rodoljubive i patriotske dužnosti Srba raznih zanimanja (K-85)

Kao na slikama lepo očuvana, koricama fali hrbat ali se knjiga drži bez problema rodopolitanski biskup Vicko Palunko Retko Split Naklada Hrvatske Knjižare pretpostavljam da je izdanje u periodu od 1915 do 1928 iz Magnum Crimena: Dok je Nika Petrića i njegovu dobronamjernost razumio biskup Djivoje, njegov nasljednik biskup Vicko Palunko bio je mnogo odrešitiji i nepristupačniji. tags: Magnum Crimen Viktor Novak Dubrovnik biskupije biskupija katolička crkva istorija hrvatske katoličke crkve krimen katoličanstvo uteha u smrti dragih bog biblija sveto pismo stari i novi zavet antikvarne knjige

Lepo očuvano Kao na slikama Extra retko u ponudi 1891. Аутор - особа Matavulj, Simo, 1852-1908 Наслов Са Јадрана / приче Сима Матавуља Врста грађе кратка проза Језик српски Година 1891 Издавање и производња Београд : Љ. Јоксимовић, 1891 (Београд : Парна штампарија радикалне странке) Физички опис 228 стр. ; 18 cm Садржај Краљица Сликареве успомене Ђуро Кокот Све је у крви ... Simo Matavulj (Šibenik, 12. septembar 1852 — Beograd, 20. februar 1908) bio je srpski pisac iz Dalmacije i prvi predsednik Udruženja književnika Srbije.[1] Matavulj pripada epohi realizma a njegova najpoznatija dela su roman Bakonja fra Brne i pripovetka Pilipenda. Simo Matavulj Simo Matavulj.jpg Datum rođenja 12. septembar 1852. Mesto rođenja Šibenik, Austrijsko carstvo Datum smrti 20. februar 1908. (55 god.) Mesto smrti Beograd, Kraljevina Srbija Najvažnija dela Romani: Bakonja fra Brne (1892), Uskok (1893); Zbirke pripovedaka: Sa jadrana(1891), Primorska obličja(1893), S mora i planine(1901), Nemirne duše(1908), Iz primorskog života(1890), Iz Crne Gore i Primorja(1880,1889); Od pojedinačnih pripovedaka izdvajaju se: Povareta, Pilipenda, Pošljednji vitezovi i Oškotac i Bila, Sveta osveta, Novo oružje; Biografija Uredi Simo Matavulj je rođen u Šibeniku 12. septembra (31. avgusta po julijanskom kalendaru) 1852. godine. Bio je jedan od petoro dece šibenskog trgovca Stevana Matavulja i Simeune Matavulj (rođene Triva).[2] U Šibeniku je završio osnovnu školu na italijanskom i srpskom jeziku, kao i nižu gimnaziju. Zatim odlazi u manastir Krupu kod svoga strica, igumana Serafima, ali, izgubivši volju za manastirskim životom, odlazi u zadarsku učiteljsku školu, koju završava 1871. godine.[3] Do prelaza u Crnu Goru, 1881., on je učitelj u raznim dalmatinskim selima i nastavnik Srpske pomorske zakladne škole u Srbini kod Herceg Novog. U Crnoj Gori je bio nastavnik gimnazije, nadzornik škola, urednik službenih novina i nastavnik kneževe dece. Putovao je u Milano i Pariz kao vođa jedne grupe crnogorskih mladića koji su odlazili na školovanje. Tom prilikom je u Parizu ostao nekoliko meseci. U Srbiju prelazi 1887. godine (najpre u Zaječar, a potom u Beograd), gde radi kao nastavnik gimnazije i činovnik presbiroa. U Crnu Goru odlazi još jedanput da bi bio učitelj kneževima Danilu i Mirku, ali se ubrzo vraća u Srbiju. Bio je oženjen Milicom nastavnicom beogradske Više ženske škole. Supruga je umrla marta 1893. godine, u prvoj godini njihovog, kako se govorilo `srećnog braka`.[4] Umro je neutešni Simo u Beogradu 20. februara (8. februara po julijanskom kalendaru) 1908. godine. Bio je redovni član Srpske kraljevske akademije od 30. januara 1904. Književni rad Uredi Matavulj se u književnosti prvi put javlja na Cetinju u službenim crnogorskim novinama sa jednom istorijskom pričom, koju je napisao povodom veridbe kneza Petra Karađorđevića sa kneginjom Zorkom, a na podsticaj i prema kazivanju samoga kneza Nikole. Zatim je prešao na originalno stvaranje i do smrti radio vrlo živo na pripoveci i romanu. Napisao je oko sedamdeset pripovedaka i novela, mahom objavljenih u zasebnim zbirkama, kao: „Iz Crne Gore i Primorja“, „Iz primorskog života“, „Iz beogradskog života“, „Iz raznijeh krajeva“, „S mora i s planine“, „Sa Jadrana“, „Primorska obličja“, „Beogradske priče“, „Život i nemirne duše“, pored još nekoliko pripovedaka objavljenih u posebnim izdanjima. Napisao je i dva romana: „Uskok“ i „Bakonja fra Brne“. Pored toga, Matavulj je ostavio i nekoliko svezaka putopisa, uspomena i književnih članaka razne sadržine („Boka i Bokelji“, „Deset godina u Mavritaniji“ itd.). Najznačajnije mu je delo iz te oblasti „Bilješke jednog pisca“, vrsta autobiografije, pisana živim, plastičnim stilom i pronicljivim posmatračkim darom. Matavulj je još napisao i dve drame: „3avjet“ i „Na slavi“, — prva sa predmetom iz dubrovačkog, a druga iz beogradskog života. On je i prevodio sa stranih jezika, najviše sa francuskog: „Na vodi“ od Mopasana, „San“ od Zole, „Pučanin kao vlastelin“ i „Mizantrop“ od Molijera, „Zimske priče“ od Vogiea. Po prirodi trezven i oprezan duh, Matavulj je počeo da piše tek u zrelijim godinama. On je postupno ali energično izgrađivao svoj talenat, trudeći se da nedostatke svoga uskog školovanja nadoknadi ličnim usavršavanjem. On čita ne samo francuske i italijanske književnike već i naučnike i mislioce. Pored velikog književnog obrazovanja, kojim je nadmašio sve ranije pripovedače, on stiče i široko poznavanje istorije i filozofije. Ukoliko se više širio vidik njegova saznanja i njegovo životno iskustvo, utoliko je puštao maha svome talentu. U svoje vreme, Matavulj je bio jedan od najobrazovanijih i „najevropskijih“ srpskih pisaca. Do Matavulja, naši pisci se razvijaju poglavito pod uticajem ruske, nemačke i mađarske književnosti; od njega počinje i sasvim prevlađuje romanski uticaj, naročito francuski. Matavulj je najviše čitao i prevodio francuske realiste i naturaliste; na njihovim delima je razvio ukus i učio veštinu pisanja. Naročito je voleo i čitao Zolu i Gija de Mopasana, i po njihovim uzorima počeo i sam pisati. On je od francuskih naturalista naučio da oštro, objektivno i savesno posmatra život i potom unosi u delo, U svojim „Bilješkama“ on to izrično veli i objašnjava kako on shvata francuski književni realizam, koji se ne sastoji u grubom kopiranju života, već je piscu dozvoljeno da preinači detalje i skladno poveže prema višem umetničkom cilju u granicama stvarnosti. Do njega, naši se pisci nikada nisu sasvim otrgli od romantičarskih sklonosti; tek je Matavulj potpun i čist realista. On je u pripoveci dosledno sproveo ideje evropskog književnog realizma, trudeći se da hladno i objektivno opisuje život, bez uzbuđenja i tendencija, uvek na osnovi obrazaca iz stvarnog života. Tako je Matavulj stvorio najbogatiju i najraznovrsniju galeriju nacionalnih tipova, oštro i tačno izvajanih prema životu. Dok su ostali srpski pripovedači prikazivali život samo u uskom vidiku svoga kraja, Matavulj opisuje razne srpske krajeve i ljude iz raznih društvenih slojeva. On opisuje Dalmaciju kao i Crnu Goru i Beograd, seljake i mornare kao i građane i intelektualce. Najbolja su mu dela „Uskok“ i „Bakonja fra Brne“. U prvom slika patrijarhalni moral i viteštvo gorštaka iz crnogorskog krša, a u drugom primorske seljake i franjevce jednog katoličkog manastira iz Primorja, na osnovi ličnih utisaka i uspomena iz svoga đakovanja u manastiru. „Bakonja fra Brne“ je pisan vedrim i dobrodušnim humorom, sa diskretnom podrugljivošću prema svetim ljudima, no bez sarkazma i tendencija, slično postupku Anatola Fransa, čija je dela cenio i koga je i lično poznavao. To je njegovo najbolje delo, prepuno humora, živopisnosti i pronicljive psihologije. To je, ujedno, i jedan od najboljih romana srpske književnosti. Najpoznatija njegova pripovetka je „Pilipenda“, koja opisuje unijaćenje Srba iz Petrovog polja u Dalmaciji. Matavulj se odlikuje oštrim i trezvenim posmatranjem života, sposobnošću da zapazi i odabere karakteristike lica i situacija, da to kaže zanimljivo, neusiljeno i jednostavno. On ne izmišlja ni fabulu ni epizode, niti ih razvija prema sopstvenim afektima i raspoloženjima. Lica i događaje traži u životu, upravo u spoljnom životu, u onome što je dostupno čulnim opažanjima, i događaje razvija u granicama životnih mogućnosti. On je od francuskih naturalista primio ono što se moglo tehnički savladati i primiti razumom, ali kod njega nema ni Zoline tragike ni Mopasanova artizma. Zbog toga u njegovim novelama nema poezije i dubljeg i složenijeg unutrašnjeg života, nema pravog umetničkog sklada u celinama. Njegovim delima oskudeva mašta i lirizam. Te svoje nedostatke, koji su mu smetali da postane pisac šire publike, nadoknadio je svojim velikim književnim obrazovanjem, koje ga je učinilo popularnim kod književno obrazovane publike. Djela Uredi Noć uoči Ivanje, Zadar, 1873. Naši prosjaci, Zadar, 1881. Iz Crne Gore i Primorja I, Novi Sad, 1888. Iz Crne Gore i Primorja II, Cetinje, 1889. Novo oružje, Beograd, 1890. Iz primorskog života, Zagreb, 1890. Sa Jadrana, Beograd, 1891. Iz beogradskog života, Beograd, 1891. Bakonja fra-Brne, Beograd, 1892. Uskok, Beograd, 1893. Iz raznijeh krajeva, Mostar, 1893. Boka i Bokelji, Novi Sad, 1893. Primorska obličja, Novi Sad, 1899. Deset godina u Mavritaniji, Beograd, 1899. Tri pripovetke, Mostar, 1899. Na pragu drugog života, Sremski Karlovci, 1899. S mora i planine, Novi Sad, 1901. Beogradske priče, Beograde, 1902. Pošljednji vitezovi i Svrzimantija, Mostar, 1903. Život, Beograd 1904. Na slavi, Beograd, 1904. Zavjet / Zavet Beograd, 1904. Car Duklijan, Mostar, 1906. Nemirne duše, Beograd, 1908. Bilješke jednoga pisca, Beograd, 1923. Golub Dobrašinović

УВОД У ПРАВО 2 РАДМИЛА ВАСИЋ и КОСТА ЧАВОШКИ ДРАГАНИЋ Б е о г р а д 1 9 9 9 БИБЛИОТЕКА СТУДИЈЕ а) Право б) Држава ........................................................... Брош Ћирилица 2 9 1 страница

magyar irodalom története I-II. (Beöthy)-1899/1900.g -/884/ -ISTORIJA MAĐARSKE KNJIŽEVNOSTI I.-II.,Beöthy Zsolt magyar irodalom története I-II. (Beöthy) Második kiadás. - 2-IK kiadás. ----I. kötet. A legrégibb időktől Kisfaludy Károly felléptéig. ----II. kötet: Kisfaludy Károly felléptétől a kiegyezésig. Beöthy Zsolt Kiadás éve : 1899-1900 Kiadás helye : Athenaeum, Budapest Kiadó : Az Athenaeum Irodalmi és Nyomdai R. Társulat, Budapest Oldalszám : /-1629./> 852 p. + 55 t., 2 sztl.lev + 683 p. + 35 t., Állapot : Kiadói, gazdagon aranyozott félbőr kötésben. Jó állapotban- jó állapotú antikvár könyv Kötés: félbőr kiadói aranyozott jó állapotú antikvár könyv Méret : 253 mm , 25 cm x 17 cm X 11 cm, Súly : 4.2 kg Nyelv : magyar Képes díszmunka két kötetben. Színes és fekete-féhér hasonmásokkal, képekkel, műmellékletekkel (több kihajtható) gazdagon illusztrált könyv. 2-IK kiadás. Kötés: félbőr kiadói aranyozott Kötéstípus: Aranyozott félbőr kötés -A Mindkét könyv Hiányzik a belső fedél Tartalom: Olvasható Előszó : Tizennégy és fél esztendeje, hogy munkába vettük a Képes Irodalomtörténet szerkesztését, azzal a szándékkal, hogy szakirodalmunk akkori leghivatottabb ...tovább Témakör: Irodalomtörténet > Magyar irodalom > Írókról, költőkről Irodalomtörténet > Magyar irodalom > Bibliográfia, segédkönyv Irodalomtörténet > Lexikon, kézikönyv --++---+++--- NA SRPSKOM JEZIKU/ O KNJIGAMA -ISTORIJA MAĐARSKE KNJIŽEVNOSTI I.-II., Szilagyi Sandor Rado Antuna Pojedinosti knjiga Szilagyi Sandor Rado Anthony: Povijest mađarske književnosti I-II. 25 cm x 17 cm X 11 cm Naslov knjige: Povijest mađarske književnosti I-II. -U OBE KNJIGE NEDOSTAJU UNUTRAŠNJE NASLOVNE STRANE-VEROVATNO ŠTO SU BILE DEO NEČIJE LIČNE BILIOTEKE-`ŠTO SE I VIDI POSLE NA NEKIM STRANICAMA`(U PITANJU JE PEČAT-EGLESKOG KRALJEVSKOG...)-A TO DAJE I ISTORIJSKI MOMENAT OVIM KNJIGAMA-SA IMENOM VLASNIKA-JER SU DOBRO OČUVANE-NEMA ISPISIVANJA-I ZA TOLIKO GODINA STAROSTI SU U DOSTA DOBROM STANJU-KAKO SU RUBOVI KORICA MALO BILI ISHRZANI-PRESVUČENI SU PLATNOM DA BI FORMA I IZGLED IPAK BILI ZAŠTIĆENI OD DALJE EROZIJE. MANJE MANE SU DA NEKE STRANICE SU BILE PRESAVIJANE U ĆOŠKOVIMA-OBELEŽAVANO NA TAJ NAČIN DA SE LAKŠE NAĐE ŽELJENI TEST I IMA MALIH TRAGOVA NA STRANICAMA-USLED EKSPLOTACIJE U PROMENI KAO ČTO JE BLAGA ZAPRLJANOST I VEOMA RETKO MINIMALNO ZACEPLJENJE OD PAR MILIMETARA. Podnaslov: I:. Najranijih vremena Károly Kisfaludy Početak / II. Kisfaludy felléptétől Nagodbe Izdavač: Athenaeum Književnost i R. tisak tvrtka Datum objave: 1899-1900. Serijski adresa: Povijest mađarske književnosti Vrsta transakcije: Pozlaćeni pola obvezujuća Broj stranica: 1629., 25 cm x 17 cm Jezik: mađarski Sadržaj: čitljiva Pohvala: Able ukrasni predmet. Brojne crno-bijele reprodukcije, grafike i preklopite stranica rukopisa, ilustracije uključen. Rebrasta kralježnice pola kože obvezujuće. Predgovor: Četrnaest i pol godina za rad su mogli književne povijesti uređivanja, s namjerom da leghivatottabb književnost u to vrijeme ... više Tema: Književnost Povijest> mađarskoj književnosti> pisci, pjesnici Književnost Povijest> Mađarski Literatura> Bibliografija, referentna knjiga Književnost Povijest>

Extra retko! Očuvano kao na slikama 1847. Georgije - Đorđe Maletić (Jasenovo, 13. mart 1816 — Beograd, 13. januar 1888) bio je književnik, estetičar, prevodilac, političar, pozorišni pedagog i teoretičar.[1] Đorđe Maletić Đorđe Maletić 1881 Th. Mayerhofer.png Đorđe Maletić Пуно име Georgije Maletiċ Рођење 13. март 1816. Jasenovo, Смрт 13. јануар 1888. (71 год.). Beograd, Rođen je u Jasenovu kod Bele Crkve u Vojvodini 1816. godine. Prešao je 1838. godine u Kneževinu Srbiju.[2] Uz profesorsku katedru radio je i kao urednik beogradskih časopisa `Podunavka` i `Rodoljub`. Od 1844. godine se intenzivnije bavi pisanjem pozorišnih komada. Vredni pažnje su drame: Apoteoza velikom Karađorđu(1850), Preodnica srbske slobode ili srbski ajduci(1863), i Smrt cara Mijaila. Bio je drugi upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu 1871. godine. Postao je 27. decembra 1847. godine redovan član Društva srpske slovesnosti u Beogradu. Poznat je po spevu Tri pobratima. Pisao je stručne knjige poput: Ritorika (1855, 1856) i Teorija poezije (1864). Danas u Jasenovu osmogodišnja osnovna škola nosi njegovo ime.[3]

SA SLIKE

Izdavac RAD 1995 G. 100 strana

Izdavac RAD 1993 G. 68 strana

Izdavac RAD 1997 g. 79 strana

Izdavac Rad 1997 g. Zbirka Kljucevi 50 strana

Ilustrovano Nekorišćena knjiga Dobrica Erić (Donja Crnuća, 22. avgust 1936 — Beograd, 29. mart 2019) bio je srpski književnik, pesnik, prozni i dramski pisac. Dobrica Erić Dobrica Erić photo (by Vujcic).jpg Dobrica Erić, 2005. godine Datum rođenja 22. avgust 1936. Mesto rođenja Donja Crnuća, Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 29. mart 2019. (82 god.) Mesto smrti Beograd, Srbija Bio je član Udruženja književnika Srbije i mnogih drugih značajnih udruženja, između ostalog i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, gde se nalazi i deo njegove zaostavštine, u okviru Zbirke književnika Dobrice Erića. Biografija Uredi Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući , pored Gornjeg Milanovca. Roditelji Miloš i Radmila bili su poljoprivrednici. Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici. Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Bio je urednik časopisa Raskovnik (sa Dragišom Vitoševićem), Poletarac Duška Radovića, glavni urednik Izdavačke kuće Nolit.[2] Bio je domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. godine.[3] Preminuo je u 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu.[4][5][6][7][8] Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.[9] Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine. — Dobrica Erić U oktobru 2021. otkrivena je Erićeva bista u dvorištu Srednje škole u Kniću.[10][11] Zanimljivost Uredi Manje je poznato da je Dobrica Erić napisao i prvu pesmu za poznatog pevača folk muzike Miroslava Ilića pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada”. Autor je i Cecine pesme „Detelina sa četiri lista”.[12] Po njemu se zove Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić”. Priznanja Uredi Goranov vijenac 1974. Mlado pokolenje 1977. Orden zasluga za narod 1977. Nagrada Zmajevih dečjih igara 1982. Nagrada Vukove zadužbine 1982. Nagrada Milan Rakić 2000. Zmajeva nagrada i Povelja Zmajevih dečjih igara Nagrada Neven Nagrada za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu Zlatni prsten festivala Bulka Zlatna potkovica i zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu Zlatni ključ Smedereva Matićeva povelja Nagrada Srpske knjige Zlatni leptir i Vitezova povelja za životno delo u književnosti za decu Najviša priznanja zavičajnih gradova, Gornjeg Milanovca, Topole i Knića Diploma redovnog člana ruske Petrovske akademije dodeljena mu je u Sankt-Peterburg, 2012. Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[13] Razapeta zemlja Za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja dobio je petnaest nagrada: Žička hrisovulja, Žiča, 1992. Nagrada Lazar Vučković, Priština, 1994. Vidovdanska nagrada Republike Srpske Sveti Sava, 1995. Oktobarska nagrada Beograda, 1995. Velika Bazjaška Povelja saveza Srba u Rumuniji, 1996. Povelja Šušnjara, Banja Luka, 1998. Nagrada Šušnjar, Srpski Sanski Most, 1999. Zlatni beočug grada Beograda, 2000. Nagrada Filip Višnjić, Višnjićevo, 2001. Kondir Kosovke devojke, Gračanica, 2002. Povelja Morave, Mrčajevci, 2003. Povelja Stevana Sinđelića, Svilajnac, 2006. Sretenjska nagrada Odzivi Filipu Višnjiću, Orašac, 2008. Suza Jasenovca, Donja Gradina, Kozarska Dubica, 2008. Pesničko uspenije, Zvečan, 2009. Dela Uredi Deo Zbirke književnika Dobrice Erića u Udruženju „Adligat” Književna dela Uredi Svet u Suncokretu, (1959) Vašar u Topoli, (1965) Stari seljački kalendar, (1966) Slavuj i sunce, (1968) Ogrlica od grlica, Kulturni Centar, Novi sad (1969) Torta sa pet spratova, (1973) Od rata do zlatara, (1973) Dobrica čobanska torbica, (1973) Sišlo bure u obruče, (1974) Pesma o svicima, (1975) Dolina suncokreta, (1976) Reka s ružom rimovana, (1976) Večni kratkovečnici, (1977) Slavuj i sunce, IRO. Mladost, Zagreb (1978) Bašta sa sedam ruža, (1979) Čitanka godišnjih doba, (1979) Torbica čarobnica, (1979) Sricanje žene, (1980) Leto u Kalipolju, IRO. Veselin Masleša, Sarajevo (1980) Čardak između četiri jabuke, (1980) Doba duleka, (1980) Car pčelar, (1981) Šeširić kao bulka, (1981) Prsten u izvoru, (1981) Moj drug, Milivojčićev lug, (1982) Od azbuke do zlatne jabuke, (1982) Dobro veče, dobra zelena dolino, (1984) Stablo tvog tela, (1984) Sunčeva verenica, (1985) Spomenar na dar, (1986) Tako žubori reka, (1987) Mesečevi miljenici, (1987) Kad konj zarže, (1987) Pismo kraljici cveća, Rad, Beograd (1988) Vukova starinarnica, (1988) Roždestvo ratarevo, (1989) Krunisanje, (1989) Bunar za prijatelje, (1990) Kokajte se kokice, (1990) Bal vampira, (1990) Puževa srma, (1991) Ekološki bukvar, (1991) Plava mesečina, (1991) San Gružanske letnje noći, (1992) Jezero Ježeva bara, (1993) U vatri bismo, ne izgorismo, (1993) Plači voljena zemljo, (1993) Razapeta zemlja, (1999) Vilina Dolina, (1999) Pusti puže rogove, IP. Rad, Beograd (2002) Krunisanje, IP. Rad, Beograd (2002) Dečak sa zlatom lipe u kosi, (2005) Peta strana sveta, Pčelica (2012) Bajka o caru pčelaru, Pčelica (2013) Brojanice iz Gračanice, Catena Mundi (2013) Cica Mica Čačkalica, Pčelica (2014) Stripovi Uredi Erić je tokom šezdesetih godina bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjemilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica. Zimska bajka, Dečje novine, crtač Aleksandar Klas Začarana šuma, Dečje novine, Aleksandar Klas Začarana truba, Dečje novine, Aleksandar Klas Plava praćka, Dečje novine, Aleksandar Klas Pod zidinama drevnog Borča, „Nikad robom“ br. 5, 1964, Radivoj Bogičević Tajanstveni lagumi, „Nikad robom“ br. 9, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Otmica u šumi, „Nikad robom“ br. 16, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Krvavo svitanje, vanredna sveska „Nikad robom“, april 1965, Brana Jovanović Sultanova robinja, „Nikad robom“ br. 21, 1965, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Zatočenik i orlovi, „Nikad robom“ br. 36, 1966, Branko Plavšić (serijal Blažo i Jelica) Požar na pamučnom polju, „Nikad robom“ br. 62, 1966, Miodrag Đurđić Braća, „Nikad robom“ br. 63, 1966, Petar Radičević Topovi sa Ješevca, „Nikad robom“ br. 78, 1967, Miodrag Đurđić (serijal Blažo i Jelica, kasnije nastavili Čolić i Plavšić) Tragovi slobode, „Nikad robom“ br. 81, 1967, Petar Radičević Zamke, „Nikad robom“ br. 95, 1967, Ljubomir Filipovski Takovski ustanak II, Barjak nad Srbijom, „Nikad robom“ br. 136, 1968, Brana Jovanović Bubnjevi u noći, „Nikad robom“ br. 148, 1968, Branko Plavšić Zbirka književnika Dobrice Erića Uredi Dobrica Erić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu i jedan od prvih ljudi koji su podržali formiranje ove institucije.[14] U Udruženju je za života formirao Zbirku književnika Dobrice Erića i poklonio veliki broj svojih rukopisa i knjiga iz lične biblioteke, a za kolekciju potpisa Udruženja potpisao je više od stotinu knjiga. U njegovoj Zbirci su takođe i njegov omiljeni nož za papir, naočare i ručni sat.

Izdavac RAD Meke korice 78 strana