U dobrom stanju. Pečati biblioteke. Ukoričeni svi brojevi lista Komunist iz 1963. Veliki format, 57x40 cm, težina oko 5 kg. Slika s rukom je ilustrativna (različita knjiga) da bi se stekao utisak o dimenzijama. Prvi broj `Komunista` izašao je 1. januara 1925. kao organ CK KPJ i štampan u njegovoj ilegalnoj štampariji u Beogradu. U 1934/1935. i 1940. izlazi kao organ Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Od 1946. ponovo izlazi kao organ CK KPJ, a od 1949. menja naziv i do 1953. izlazi kao `Partiska izgradnja`. Od 1953. opet izlazi kao `Komunist`. Godina 1956. obeležena je kao XV godište. Pretpostavlja se da su uračunata i godišta `Komunista` koji je izlazio pre rata, kao i godišta `Komunista` koji je počeo da izlazi od 1946., ali i tada se godišta ne poklapaju. Od 1957. `Komunist` izlazi u obliku novina. Podnaslov od br. 27 (1957) organ Saveza komunista Jugoslavije Glavni i odgovorni urednici: od br. 27 (1957) Krsto Bulajić; od br. 44 (1958) Nikola Vujanović; od br. 218 (1961) Krsto Bulajić; od br. 297 (1963) Bogdan Osolnik; od br. 458 (1966) Slobodan Sabić; od br. 545 (1967) Gavro Altman; od br. 821 (1972) Milan Rakas; od br. 1107 (1978) Zdravko Leković; od br. 1151 (1979) Veljko Miladinović; od br. 1475 (1985) Vlajko Krivokapić Izdavač: od br. 1 (1955) Kultura; od br. 141 (1960) Komunist Izlazi od 1. maja 1957. nedeljno; od br. 27 (1957) petkom; od br. 773 (1972) četvrtkom; od br. 877 (1974) ponedeljkom

U dobrom stanju. Pečati biblioteke. Ukoričeni svi brojevi lista Komunist iz 1963. Veliki format, 57x40 cm, težina oko 5 kg. Slika s rukom je ilustrativna (različita knjiga) da bi se stekao utisak o dimenzijama. Prvi broj `Komunista` izašao je 1. januara 1925. kao organ CK KPJ i štampan u njegovoj ilegalnoj štampariji u Beogradu. U 1934/1935. i 1940. izlazi kao organ Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Od 1946. ponovo izlazi kao organ CK KPJ, a od 1949. menja naziv i do 1953. izlazi kao `Partiska izgradnja`. Od 1953. opet izlazi kao `Komunist`. Godina 1956. obeležena je kao XV godište. Pretpostavlja se da su uračunata i godišta `Komunista` koji je izlazio pre rata, kao i godišta `Komunista` koji je počeo da izlazi od 1946., ali i tada se godišta ne poklapaju. Od 1957. `Komunist` izlazi u obliku novina. Podnaslov od br. 27 (1957) organ Saveza komunista Jugoslavije Glavni i odgovorni urednici: od br. 27 (1957) Krsto Bulajić; od br. 44 (1958) Nikola Vujanović; od br. 218 (1961) Krsto Bulajić; od br. 297 (1963) Bogdan Osolnik; od br. 458 (1966) Slobodan Sabić; od br. 545 (1967) Gavro Altman; od br. 821 (1972) Milan Rakas; od br. 1107 (1978) Zdravko Leković; od br. 1151 (1979) Veljko Miladinović; od br. 1475 (1985) Vlajko Krivokapić Izdavač: od br. 1 (1955) Kultura; od br. 141 (1960) Komunist Izlazi od 1. maja 1957. nedeljno; od br. 27 (1957) petkom; od br. 773 (1972) četvrtkom; od br. 877 (1974) ponedeljkom

U dobrom stanju. Pečati biblioteke. Ukoričeni svi brojevi lista Komunist iz 1964. Veliki format, 57x40 cm, težina oko 5 kg. Slika s rukom je ilustrativna (različita knjiga) da bi se stekao utisak o dimenzijama. Prvi broj `Komunista` izašao je 1. januara 1925. kao organ CK KPJ i štampan u njegovoj ilegalnoj štampariji u Beogradu. U 1934/1935. i 1940. izlazi kao organ Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Od 1946. ponovo izlazi kao organ CK KPJ, a od 1949. menja naziv i do 1953. izlazi kao `Partiska izgradnja`. Od 1953. opet izlazi kao `Komunist`. Godina 1956. obeležena je kao XV godište. Pretpostavlja se da su uračunata i godišta `Komunista` koji je izlazio pre rata, kao i godišta `Komunista` koji je počeo da izlazi od 1946., ali i tada se godišta ne poklapaju. Od 1957. `Komunist` izlazi u obliku novina. Podnaslov od br. 27 (1957) organ Saveza komunista Jugoslavije Glavni i odgovorni urednici: od br. 27 (1957) Krsto Bulajić; od br. 44 (1958) Nikola Vujanović; od br. 218 (1961) Krsto Bulajić; od br. 297 (1963) Bogdan Osolnik; od br. 458 (1966) Slobodan Sabić; od br. 545 (1967) Gavro Altman; od br. 821 (1972) Milan Rakas; od br. 1107 (1978) Zdravko Leković; od br. 1151 (1979) Veljko Miladinović; od br. 1475 (1985) Vlajko Krivokapić Izdavač: od br. 1 (1955) Kultura; od br. 141 (1960) Komunist Izlazi od 1. maja 1957. nedeljno; od br. 27 (1957) petkom; od br. 773 (1972) četvrtkom; od br. 877 (1974) ponedeljkom

U dobrom stanju. Pečati biblioteke. Ukoričeni svi brojevi lista Komunist iz 1959. Veliki format, 57x40 cm, težina oko 5 kg. Slika s plavim koricama je ilustrativna, da bi se stekao utisak o dimenzijama. Prvi broj `Komunista` izašao je 1. januara 1925. kao organ CK KPJ i štampan u njegovoj ilegalnoj štampariji u Beogradu. U 1934/1935. i 1940. izlazi kao organ Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Od 1946. ponovo izlazi kao organ CK KPJ, a od 1949. menja naziv i do 1953. izlazi kao `Partiska izgradnja`. Od 1953. opet izlazi kao `Komunist`. Godina 1956. obeležena je kao XV godište. Pretpostavlja se da su uračunata i godišta `Komunista` koji je izlazio pre rata, kao i godišta `Komunista` koji je počeo da izlazi od 1946., ali i tada se godišta ne poklapaju. Od 1957. `Komunist` izlazi u obliku novina. Podnaslov od br. 27 (1957) organ Saveza komunista Jugoslavije Glavni i odgovorni urednici: od br. 27 (1957) Krsto Bulajić; od br. 44 (1958) Nikola Vujanović; od br. 218 (1961) Krsto Bulajić; od br. 297 (1963) Bogdan Osolnik; od br. 458 (1966) Slobodan Sabić; od br. 545 (1967) Gavro Altman; od br. 821 (1972) Milan Rakas; od br. 1107 (1978) Zdravko Leković; od br. 1151 (1979) Veljko Miladinović; od br. 1475 (1985) Vlajko Krivokapić Izdavač: od br. 1 (1955) Kultura; od br. 141 (1960) Komunist Izlazi od 1. maja 1957. nedeljno; od br. 27 (1957) petkom; od br. 773 (1972) četvrtkom; od br. 877 (1974) ponedeljkom

U dobrom stanju. Pečati biblioteke. Ukoričeni svi brojevi lista Komunist iz 1959. Veliki format, 57x40 cm, težina oko 5 kg. Slika s plavim koricama je ilustrativna, samo pokazuje dimenzije. Prvi broj `Komunista` izašao je 1. januara 1925. kao organ CK KPJ i štampan u njegovoj ilegalnoj štampariji u Beogradu. U 1934/1935. i 1940. izlazi kao organ Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Od 1946. ponovo izlazi kao organ CK KPJ, a od 1949. menja naziv i do 1953. izlazi kao `Partiska izgradnja`. Od 1953. opet izlazi kao `Komunist`. Godina 1956. obeležena je kao XV godište. Pretpostavlja se da su uračunata i godišta `Komunista` koji je izlazio pre rata, kao i godišta `Komunista` koji je počeo da izlazi od 1946., ali i tada se godišta ne poklapaju. Od 1957. `Komunist` izlazi u obliku novina. Podnaslov od br. 27 (1957) organ Saveza komunista Jugoslavije Glavni i odgovorni urednici: od br. 27 (1957) Krsto Bulajić; od br. 44 (1958) Nikola Vujanović; od br. 218 (1961) Krsto Bulajić; od br. 297 (1963) Bogdan Osolnik; od br. 458 (1966) Slobodan Sabić; od br. 545 (1967) Gavro Altman; od br. 821 (1972) Milan Rakas; od br. 1107 (1978) Zdravko Leković; od br. 1151 (1979) Veljko Miladinović; od br. 1475 (1985) Vlajko Krivokapić Izdavač: od br. 1 (1955) Kultura; od br. 141 (1960) Komunist Izlazi od 1. maja 1957. nedeljno; od br. 27 (1957) petkom; od br. 773 (1972) četvrtkom; od br. 877 (1974) ponedeljkom

U dobrom stanju. Pečati biblioteke. Ukoričeni svi brojevi lista Komunist iz 1962. Veliki format, 57x40 cm, težina oko 5 kg. Prvi broj `Komunista` izašao je 1. januara 1925. kao organ CK KPJ i štampan u njegovoj ilegalnoj štampariji u Beogradu. U 1934/1935. i 1940. izlazi kao organ Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Od 1946. ponovo izlazi kao organ CK KPJ, a od 1949. menja naziv i do 1953. izlazi kao `Partiska izgradnja`. Od 1953. opet izlazi kao `Komunist`. Godina 1956. obeležena je kao XV godište. Pretpostavlja se da su uračunata i godišta `Komunista` koji je izlazio pre rata, kao i godišta `Komunista` koji je počeo da izlazi od 1946., ali i tada se godišta ne poklapaju. Od 1957. `Komunist` izlazi u obliku novina. Podnaslov od br. 27 (1957) organ Saveza komunista Jugoslavije Glavni i odgovorni urednici: od br. 27 (1957) Krsto Bulajić; od br. 44 (1958) Nikola Vujanović; od br. 218 (1961) Krsto Bulajić; od br. 297 (1963) Bogdan Osolnik; od br. 458 (1966) Slobodan Sabić; od br. 545 (1967) Gavro Altman; od br. 821 (1972) Milan Rakas; od br. 1107 (1978) Zdravko Leković; od br. 1151 (1979) Veljko Miladinović; od br. 1475 (1985) Vlajko Krivokapić Izdavač: od br. 1 (1955) Kultura; od br. 141 (1960) Komunist Izlazi od 1. maja 1957. nedeljno; od br. 27 (1957) petkom; od br. 773 (1972) četvrtkom; od br. 877 (1974) ponedeljkom

HENRI MILER RAKOVA OBRATNICA NOVOSTI BEOGRAD 2004 Biblioteka Novosti XX VEK ŽIRILICA TVRDE KORICE O M O T 21 CM 347 STRANICA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT EKSTRA **********

IZ ZEMLJE AMANULLAHA Putopisi Iz sadržaja -Afganistan -Putovanje u Njemačku -Fronta Larrisa Reissner znala je u sebi ujediniti publicistiku s umjetnikom, što je u današnje vrijeme veoma vrijedno i teško. Ona je oštro zapažala i pronalazila sitnice, ali potrebne i važne, i znala je povući iz njih značajne zaključke; znala ih je generalizirati, ujedinjujući ih jednom stvaralačkom sintezom, nikada ne zaboravljajući ono što je osnovno, i pazeći na cjelovitost. Format: 20x15 cm Broj stranica: 245 Uvez: tvrdi Godina izdanja: 1935 Izdavač: Naklada knjiga Zagreb, Zagreb Preveo: Branko Kojić K.D.S.3.2.

Najpre bi trebalo razjasniti naslov. Zašto ’nakaze i bogalji’, uz dodatak kiborga, a ne druga, politički korektnija oznaka, poput ’invalida’, ’hendikepiranih’, ’nesposobnih’, čak ’onesposobljenih’? Razlozi za to proističu iz pristrasne pozicije priređivača: bivajući i sam invalidno telo, odlučio sam se za pogrdne, neprimerene termine ’nakaza’ i ’bogalj’ (kiborg zasad nije pogrdan, mada je ambivalentan), zbog toga što oni ističu različitost oštećenog, nesposobnog, hendikepiranog tela, istovremeno ga politizuju i stvaraju nelagodu pri korišćenju takvih termina. Naposletku, pompeznije i privlačnije zvuče, pretvaraju nekadašnje reklamne uzvike sa vašara nakaza u strategiju otpora, dok naglašavaju invalidima dobro poznato osećanje zurenja i istovremene privlačnosti i odbojnosti oštećenog, izuzetnog tela. Sadržaj: - Lenard Dejvis - „Bogalji uzvraćaju udarac: Uspon studija invaliditeta“ - Homer - Hefestova radionica, Ilijada, XVIII pevanje - Krivonogi Tersit vređa Agamemnona, Ilijada, II pevanje - Vilijam Ebenštajn - „Ka arhetipskoj psihologiji invalidnosti zasnovanoj na mitu o Hefestu“ - Biblija - Kako je Jakov postao hrom i dobio ime Izrael, Prva Mojsijeva, glava 32 - „U koga bi bila mana na tijelu, neka ne pristupa da prinosi hljeb Boga svojega“, Treća Mojsijeva, glava 21 - Isus Hristos isceljuje bogalja u Vitezdu, Jovan, glava 5 - Saul M. Olian - „Invalidnost u jevrejskoj Bibliji“ - Sveti Avgustin - „Adamovi potomci“ (odlomak iz Države Božje) - Anri-Žak Stiker - „Sistem(i) dobročinstva“ - Poglavlje iz knjige „Istorija invaliditeta“ - Mišel de Montenj - „O bogaljima“ (odlomak iz eseja) - Šeron L. Snajder - „Bezbroj oblika: Invalidna figura u umetničkoj tradiciji“ - Lord Gordon Bajron - „Izobražen preobražen“ (odlomak iz drame The Deformed Transformed) - Fridrih Niče - „O iskupljenju“ (odlomak iz Tako je govorio Zaratustra) - Rozmeri Garland Tompson - „Američki vašar nakaza, 1835-1940“ - Edgar Allan Poe - „Skočižabac“ (odlomak iz pripovetke) - Ivan Velisavljević - „Teatar bogalja: Invalidno telo u dramama Beketa i Bernharda“ - Thomas Bernhard - „Uzrok“ (odlomak iz romana) - Karen Kadora - „Feministički kiberpank“ - Dajan M. Nelson - „Fantomski udovi i nevidljive ruke: Tela, proteze i identifikacije kasnog kapitalizma“ ______________________________________ GRADAC br.182: NEOBIČNA TELA Izdanje: GRADAC Čačak, 2012. F: 18x24 cm O: 110 cm Mek povez, ćirilica. Ilustrovano crno-belim fotografijama

ukoričeni časopisi dosta dobari kompletan

rvi broj Rizoma donosi temat o savremenoj američkoj poeziji, koji je priredio novosadski pesnik Stevan Bradić. Autori/ke zastupljeni u ovom tematu po prvi put su prevedeni na srpski jezik, a to znači i prvi put uvedeni u našu kulturu (sa izuzetkom Luiz Glik). Ovaj temat predstavlja celovit blok tekstova, koji su međusobno povezani, sa pratećim prevodima eseja i intervjua, koji ih dopunjavaju, bili oni pesnički ili teorijski i društveni. Zastupljeni glasovi su manje ili više prepoznatljivi u samoj SAD i predstavljaju različite poetike, kao i različite zajednice, što je dakako bitan faktor u savremenom američkom pesništvu. U tematu je zastupljena poezija sledećih autora i autorki: Luiz Glik, Ričarda Sajkena, Terensa Hejsa, En Bojer, Danijela Borzuckog, Ade Limon, Patriše Lokvud, Tao Lina, Tomi Pikoa i Aditi Maćado. Temat sadrži i eseje Dženifer Ešton, o savremenoj američkoj pesničkoj sceni i Danijela Morisa, o pesništvu Luiz Glik, kao i mnoge druge priloge posvećene američkom društvu i kulturi (intervjui, članci, prikazi itd). Žanr: časopis Priređivač: Stevan Bradić Godina izdanja: jesen-zima 2020. Broj strana: 152 Pismo: latinica Povez: mek Format: 20x13

Pred čitaocima Rizoma je skup tekstova, eseja, radova, poezije, proze domaćih i stranih autorki i autora, koji iz različitih uglova govore o invalidnosti, a koje je priredio novosadski pesnik i aktivista Siniša Tucić. Temat je podeljen na tri celine. U prvoj se nalaze devet teorijskih tekstova eminentih predavača na programima Studija invalidnosti širom sveta: Toma Šekspira, Šeli Trejmen, Tobina Sibersa, Teodora Mladenova, Simi Linton, Majkla Dejvidsona, G. Tomasa Kouzera, Dejvida Mičela i Šeron Snajder. Dtruga celina obuhvata tekstove domaćih autora i autorki: Milese Milinković, Ivana Velisavljevića, Jelene Zagorac i Tanje Đurić. Treći deo temata donosi književne priloge, poeziju i prozu osoba sa invaliditetom ili onemogućavanih osoba koji u svojim književnim ostvarenjima tematizuju invaliditet: pesnički ciklus Kenija Frisa američkog pesnika i teoretičara invalidnosti, poezija američke pesnikinje i performeke Šeril Meri Vejd, poezija Marije Mace Obrovački, prozni zapisi Marije Vrebalov Đorđević i jedna pesma Siniše Tucića. Žanr: časopis Priređivač: Siniša Tucić Godina izdanja: jesen-zima 2020. Broj strana: 155 Pismo: latinica Povez: mek Format: 30 cm

Hrvatsko izdanje. Iz licne kolekcije.

Izdavač:Srpski kulturni centar, Subotica Mek povez 164 strane

Izdavač:Srpski kulturni centar, Subotica Mek povez 155 strana

66 strana srednje očuvan

Latinsko - srpski rečnik 1-2 / Dimitrije Isailović Латинско-србскій рěчникъ. Ч. 1, А - Ј Латинско-србскій рěчникъ. Ч. 2, L - Z Списао Димитрій Исаиловичъ Beograd 1850. Tvrd povez, ćirilica (pre Vukove reforme) ,2203 strane . Napomena: na predlistu pečat i potpis prethodnog vlasnika; knjiga je, za godine veoma dobro / odlično očuvana (kompaktna, čvrsta, listovi ne ispadaju; bez zacepljenih listova).

U dobrom stanju Kej na Tisi. A Zentai rakpart. Senta, [samostalno izdanje], 1983. (30) listova. drvorezi. 50 x 47 mm. 120 primeraka. - Ručni otisak Karoly Andrusko, mađarski umetnik koji je živeo u gradiću Senta u Vojvodini, rođen je 1915. godine i po zanimanju je bio štampar i slovoslagač. Kap štampar upoznao se sa grafičkom umetnošću. Najpre se bavio linorezom, a ubrzo potom i drvoreznom tehnikom. Pored grafika njegov opus obuhvata i ulja, akvarele i pastele. Prvu minijaturnu knjigu napravio je 1971. `Najvećim umetnikom minijaturne knjige` Karolya Andruska nazvao je Louis W. Bondy iz Londona - jedan od najboljih poznavaoca minijaturne knjige na svetu. Sasvim sigurno do danas ne poznajemo nijednog drugog stvaraoca minijaturnih knjiga koji bi za dvanaest godina uradio čak 150 minijaturnih knjižica.

ПЕТАР ПЕТРОВИЋ II ЊЕГОШ ТЕСТАМЕНТ ИСИДОРА СЕКУЛИЋ ТЕСТАМЕНТ ВЛАДИКЕ РАДА ИСТОЧНИК БЕОГРАД 2003 СТАРИ И НОВИ ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ 21 ЦМ 51 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 2003. ЕКСТРА **********

ПЕТАР ПАЈИЋ БЕОГРАДСКА ЈАБУКА ИСТОЧНИК БЕОГРАД 2003 СТАРИ И НОВИ БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ ................................................................... Р е ф е р е н ц е БЕОГРАДСКА ЈАБУКА ДУША ПРОЗОРИ ВОДА И КРИСТАЛИ РАНЕ ЧЕЖЊЕ ЛЕДЕНИ БРЕГ ................................................................ ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ 21 ЦМ 76 СТРАНИЦА КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 2003 ЕКСТРА ***********

ПЕТАР ПАЈИЋ СРБИЈА ЈЕ НА РОБИЈИ Избор песама о Србима ИСТОЧНИК БЕОГРАД 2002 СТАРИ И НОВИ БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ ................................................................. Р е ф е р е н ц е СРБИЈА ЦРНО ПОЉЕ БУКВАР НА ЗЕМЉИ ПРАВОСЛАВНЕ ПЕСМЕ БАЛАДЕ О ПРЉАВОМ РАТУ СВЕТ .................................................................... ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ 21 ЦМ 87 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 2002 ЕКСТРА *********

ТИН УЈЕВИЋ ЛЕЛЕК СЕБРА + КОЛАЈНА ИСТОЧНИК БЕОГРАД 2003 СТАРИ И НОВИ Предговор и поговор СЛОБОДАН РАКИТИЋ ................................................................... ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ 21 ЦМ 191 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 2003 ЕКСТРА *********

Иван Алексеевич Бунинъ - Начальная Любовь Прага, 1921. Prvo izdanje Originalni meki povez, prednja i zadnja korica odvojena. Strana 269 Ivan Alekseevič Bunin ( 1870 - 1953) ruski pisac, pesnik i prevodilac. Prvi ruski književnik dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1933. godine. Lično preuzimanje knjige je moguće (po dogovoru) u ulici Braće Jerković

предговор И. Зренбург - Поззiя революцiонной Москвы Берлинъ, 1922. Autor: Grupa autora Tematika: poezija Jezik: ruski Opis: Originalni meki povez, bez naslovne korice. Strana 125+(3) Pesme ruskih pesnika: Ana Ahmatova, Aleksandar Blok, Gumilev, Sergej Jesenjin, O. Mandeljštam, V. Majakovski... Lično preuzimanje knjige je moguće (po dogovoru) u ulici Braće Jerković

ANTOLOGIJA STARE LIRIKE GRČKE - Koloman Rac Izdavač: MATICA HRVATSKA Zagreb Godina izdanja: 1916 Povez: tvrd Broj strana: 378 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro