Uputstvo za ispitivanje papira i njegovih osobina u praktičnoj upotrebi sa 55 slika Preveli i obradili: Oskar Haas i Marchele Rosenberger Lično izdanje prevodioca - Beograd 1932 tvrde korice odlično očuvana

Manuale Hoepli Shakespeare 1895 Dowden 1° EDIZIONE prirucnik o Sekspiru E.Dowden 1895 Lara.8

Dictionnaire étymologique de la langue française II Oscar Bloch 1932. etimološki Etimološki rečnik francuskog jezika Oslar Bloh 1932 godina odlično očuvana 406 str.

Adolphe Thalasso Antologie de I`Amour Asiatique Адолпхе Тхалассо антологија Азијска љубав меки повез, 380 стр. Табела: Авганистан (Каиил, Мухаммадји, Мира, Тилаи) - Алтај (анонимно) - Аннам (анонимно) - Арабија (Ел Антари, Ибн ел Фаред, анонимно) - Јерменија (Коутцхак, Тоуриан, Бецхиктацхилиан, цхобаниан) - Минор И, Беи, М. Дјелла Ледине Пасха, Цхевки Беи, анонимно) - Белуцхистан (анонимно) - Бурма (Асмапур, Мегдан) - Камбоџа (анонимно) - Кина (Цхи Кинг, Ли Таи Пе, Тцхоу Фоу, Тцханг Тси, Тцханг Ли , Тсе Лие, Тин Тун Линг) - Черкезија (анонимно) - Кореја, Дагестан, Грузија (анонимно) - Хиндустан (Иакуин, Соз, Такуи, Инсцха, Дилсоз, Исцх, Хацан, Селим, Јагну, Сакуин, Абру) - Јапан ( Мијори, Инно Бето, Каси, Те Ран Ге, Кава, Мори, анонимно.) - Кафиристан (анонимно) - Казаци (Бејг) - Киргиси (Чомак) - Курдистан (анонимно) - Манџурија (анонимно) - Монголија (анонимно, Чангарџи) ) – Непал (анонимно) – Персија (Шахид, Роудаги, Абу Исхаак, Умара, Абу Саид, Омар Хајам). odlično očuvana SANU.10

Beograd,1930. meki povez, 160+160 strana oštećenja na koricama ima podvlačenja grafitnom olovkom

ALMANACH HACHETTE 1927 700 str. Ukoriceno. Posveta na korici napisana flomasterom. Stranice labave.

Joža Horvat - Protestna skupština partizanskih konja, 1944. Izdaje uredništvo `Jež`,Naslovnu stranu i crteže izradio Vlado Kristl. Prvo izdanje. Originalni meki povez. Strana 16. Sa crtežima. JOŽA HORVAT ( 1915 - 2012) jugoslovenski i hrvatski književnik. Godina 1950-tih je došao u nemilost tadašnjih vlasti kao scenarista filma `Ciguli- miguli`, kasnije je rehabilitovan. Crtao VLADO KRISTL ( 1923 - 2004), jugoslovenski i hrvatski slikar, crtač animator, scenarista, reditelj, eksperimentator i likovni pedagog Najveći promoter apstraktnog slikarstva 1950-tih i jedan od velikana hrvatske avangarde i crtanog filma. Lično preuzimanje knjige je moguće (po dogovoru) u ulici Braće Jerković

Joža Horvat - Suha grana, 1945. Izdanje uredništva `Jež`. Prvo izdanje Naslovna strana i crteži Vlado Kristl. Originalni meki povez. Strana 21, sa crtežima. JOŽA HORVAT ( 1915 - 2012) jugoslovenski i hrvatski književnik. Godina 1950-tih je došao u nemilost tadašnjih vlasti kao scenarista filma `Ciguli- miguli`, kasnije je rehabilitovan. Crtao VLADO KRISTL ( 1923 - 2004), jugoslovenski i hrvatski slikar, crtač animator, scenarista, reditelj, eksperimentator i likovni pedagog Najveći promoter apstraktnog slikarstva 1950-tih i jedan od velikana hrvatske avangarde i crtanog filma. Lično preuzimanje knjige je moguće (po dogovoru) u ulici Braće Jerković

POLITICKE I PRAVNE RASPRAVE - SLOBODAN JOVANOVIC Geca Kon, 1910 350 str. Meki povez. Vrlo dobro ocuvana knjiga.

Pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike Nolit, 1966. Tvrd povez sa plastičnim omotom, 205 strana. Začeta kao parodijski odgovor na Antologiju novije srpske lirike Bogdana Popovića Pantologija je u sebi sažela i pesničku i kritičarsku viziju Stanislava Vinavera. Vinaverova parodijska delatnost predstavlja specifičnost ne samo u okvirima srpske književnosti ove vrste, već i među sličnim ostvarenjima u evropskim literaturama. Složenost njegovog poduhvata jedinstvenog po koncepciji i po realizaciji nadilazi sve pojedinačne parodije nekih pesnika i zbirke parodijskih tekstova objedinjenih bez nekih čvršćih principa i sistema organizovanja. Sistematičnost Vinaverovih parodijskih napisa uočava se i pre objavljivanja Pantologije novije srpske pelengirike kao zasebne parodične zbirke 1920. godine, u pesničkim parodijama objavljivanim u periodici (beogradski listovi Štampa i Pijemont u periodu od 1911. do 1913. godine), kao i u pretposlednjem ciklusu njegove prve pesničke zbirke Mjeća iz 1911. godine, gde se zapravo nailazi na začetke glavnog parodijskog projekta. Inicijalno nastala kao svojevrsni utuk na Antologiju novije srpske lirike Bogdana Popovića (Zagreb, 1911), Vinaverova parodija antologije ili antologija parodija (sopstvenih) dosledno preslikava formu svoga prototeksta – od naslova i uvodnog teksta sastavljača, do podele uvrštenih pesama na tri doba. U izvrnutoj antologiji našli su se mahom isti autori i pesme kao i u originalnoj zbirci, ali već manje dosledno, uz izmene i dopune, te slobodniji odnos prema modelu, sve u nameri da se parodijom razobliči Popovićev estetički koncept i, na širem planu, književne i kulturne prilike u Srbiji toga vremena. Parodijama se Vinaver obračunavao i sa idejama energičnog i neumoljivog Jovana Skerlića, drugog velikog arbitra srpske književne kritike s početka prošloga veka, a to je i docnije ostalo Vinaverovo oružje protiv potonjih kritičara drukčijih polazišta i stavova s kojima se idejno sukobljavao

S originalnim mekim koricama, na predlistu pečat i u gornjem uglu na prvih nekoliko stranica fleka od kafe ili čaja koja se postepeno smanjuje i nestaje, ne smeta čitanju. Cena bitno smanjena. Retko u ponudi. Autor - osoba Ninčić, Velizar, 1892-1970 = Ninčić, Velizar, 1892-1970 Naslov Žorž Klemanso / Velizar Ninčić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1933 Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1933 (Beograd : Štamparski Zavod `Orao`) Fizički opis [8], 44 str. ; 20 cm ISBN (Broš.) Napomene `Nas se smrt ne tiče` --> nasl. str. Bibliografija: str. 41-44. Predmetne odrednice Klemanso, Žorž, 1841-1929 Dr. Velizar Ninčić (Beograd, 26. jul 1892 – Beograd, 21. jun 1970) bio je književnik i publicista u konzularno diplomatskoj službi Srbije i Jugoslavije u periodu 1910-1953. godine, sa prekidima 1941–45, između ostalog, i kao „kraljevski stalni delegat pri Međunarodnoj dunavskoj komisiji“ a, nakon Drugog svetskog rata „opunomoćeni ministar, delegat FNRJ u Privrednom komitetu za đerdapske poslove“. Njegov brat je bio Momčilo Ninčić, dugogodišnji ministar u Kraljevini Jugoslaviji. Prema Okružnici masonske Obedijencije Velika loža Jugoslavija, Or. Beograd, br. 322, od 15. februara 1934, pod reg. brojem 1100, evidentirana je Ninčićeva prijava u slobodno-zidarskoj loži Sloga, Rad i Postojanstvo, sa razrešnicom masonske lože La Parfaite Union sa sedištem u Marselju, Francuska (Arhiv Jugoslavije /SiCG, fond br.100, fas.br.4, 17–19). MG36 (N)

BIBLIOTEKA POLITIKA I DRUŠTVO BEOGRAD VEROVATNO 1939 GODINA, STRANA 77 MEKI POVEZ korice popustile Zagorka Mićić (1903-1982), Huserlova i Finkova učenica, doktorirala je 1934. godine na Beogradskom Univerzitetu sa temom `Fenomenologija Edmunda Huserla`. Jedan je od osnivača Srpskog filozofskog društva (1938), a u svom stanu organizovala je (i pre i posle II svetskog rata) `Filozofske diskusione sastanke kod Zage`, na koje su dolazili mladi filozofi kojima je profesorka Mićić nesebično prenosila svoje znanje.

U dobrom stanju, zaštitna kutija lošija. Folio Society First Impression Publisher Folio Society, London; 1960 Quarter Green Cloth with Marbled Paper Boards Hardback, 265 pp Illustrations by ‘Phiz’ [Hablot K. Browne]. Size 225 x 145mm, 800g The New Newgate Calendar A volume of criminal trials of the 19th century including cases of murder, burglary, child stealing, High Treason, rape, bigamy, theft etc. The Newgate Calendar, subtitled The Malefactors` Bloody Register, was a popular collection of moralising stories about sin, crime, and criminals who commit them in England in the 18th and 19th centuries. Originally a monthly bulletin of executions, produced by the Keeper of Newgate Prison in London, the Calendar`s title was appropriated by other publishers, who put out biographical chapbooks about notorious criminals such as Sawney Bean, Dick Turpin, John Wilkes[ and Moll Cutpurse. Collected editions of these stories began to appear in the mid-18th century, and in 1774 a five-volume bound edition became the standard version. While many of its accounts are highly embellished and/or drawn uncritically from other sources, they are lively and full of incident, and often refer to contemporary events and social issues. Along with the Bible and John Bunyan`s The Pilgrim`s Progress, the Calendar was famously in the top three works most likely to be found in the average home. The entries editorialise strongly against their subjects, including Catholicism, The Protectorate and Commonwealth, any political enemies of Britain (such as the French), drunkenness, prostitution (`Women of abandoned character`), gambling, `dissipation` in general and other `vices`, while eulogising Protestantism, the Church of England, the English monarchy and legal system, the Common Law and Bloody Code, with some rare exceptions. One edition contained an introduction suggesting that swindling be made (another) capital offence. A new edition in four volumes was published in 1824-26 by Andrew Knapp and William Baldwin, two lawyers, and a further edition in 1826, under the title, The New Newgate Calendar. A penny dreadful edition of The New Newgate Calendar appeared between 1863 and 1866. The Newgate Calendar had a lasting legacy on early 19th-century crime fiction. Critics believed that the Calendars` publication would inspire copycat criminals and romanticize crime culture. There was a communal and social element to the stories. According to Henry Mayhew, orphans in common lodging-houses would read the stories out loud in groups. Spoofs were dubbed `Newgate novels` of the `Newgate school` of literature in a derogatory manner. Oliver Twist, which mentions the Calendar twice, was designated as such by Dickens` contemporary, William Makepeace Thackeray, much to Dickens` chagrin. Tom Cringle in Michael Scott`s novel Tom Cringle`s Log apologises for interrupting the pirate smuggler Obed`s confessional story, saying `It was not quite the thing to cut you short in the middle of your Newgate Calendar, Obed--beg pardon, your story I mean; no offence now, none in the world--eh?` Thomas Carlyle wrote, in his Life of Friedrich Schiller: `Look at the biography of authors! Except the Newgate Calendar, it is the most sickening chapter in the history of man.`

izdavac graficki institut `narodna misao`a.d.beograd SKZ 1925 tvrdi povez181 str jako lepo ocuvana pecat biblioteke

Beograd,1939.god. meki povez, 278 strana u dobrom stanju

Летопис Матице српске је књижевни часопис који у читавом свету најдуже, а без већих прекида излази још од 1824. године. Делује необично и чудесно податак да је такву тековину створила управо српска култура, тако често изложена прекидима развојних континуитета. Покренут у Новом Саду под називом Сербска летопис, а штампан у Будиму, овај часопис је, по замисли његовог покретача Георгија Магарашевића, постао централно место на којем су излагани резултати српског књижевног и научног стваралаштва. Уз то, Летопис се систематски бавио сазнањима која у средиште пажње стављају језик, књижевност, историју, религију, фолклор и културу не само српског народа него и целог словенског света, „от Адријатског до Леденог, и от Балтиског до Црног мора”. Потешкоће у организацији читавог посла подстакле су Магарашевића да се посаветује са пештанским трговцима и интелектуалцима, који су закључили да решење треба потражити у оснивању културне установе која би не само бринула о часопису него и развила знатно шири програм рада. У склопу тога рада одмах се кренуло са издавачком делатношћу, будући да су оснивачи сматрали да је њихов основни задатак „да се Књиге Србске рукописне на свет издају и распрострањавају, и то сад и отсад без престанка за свагда“. Тако су, на самом почетку Матичине делатности, објављене књиге Милована Видаковића, Јована Стерије Поповића, Доситеја Обрадовића, Лукијана Мушицког, Јована Суботића и др. За све време свога трајања Летопис је, понешто мењајући име (Новиј сербскиј летопис, од 1837; Сербскиј летопис од 1842; Србскиј летопис, од 1855; Србски летопис, од 1865; Српски летопис, од 1867; Летопис Матице српске, од 1873), био и остао централни српски часопис који, понешто конзервативан, настоји да окупи проверене вредности српске књижевности, науке и културе. Своју мисију Летопис Матице српске је остваривао са променљивим, али несумњивим успехом. Прекиди у раду су настајали само у времену великих историјских догађаја када није било елементарних услова за културни рад: у периоду снажних настојања угарске администрације да угаси установу 1835–1836, у време револуционарне 1848. године, као и током Првог и Другог светског рата. Часопис су уређивали значајни културни посленици. Urednik: Радивоје Врховац (1930) knjiga 326 sveske 1-2 i 3 iz sadržaja: Za ćirilicu Iz engleske lirike Filozofski odlomci Biotička vrednost ljudskog materijala u plemenu,narodu i državi Jugoslovenska misao Slovenski pregled jedna neštampana monografija Episkopa D-ra Nikodima Milaša Iz istorije događaja pred Srpski ustanak Vojvoda Savatije Zemljoradničko zadrugarstvo i njegovo unapređenje Istpro+ija i dokumenti... odlično očuvano

odlično očuvana exlibris

tvrdi povez 1901 434 str jako lepo ocuvana

knj.XXXVII,br.2 odlično očuvana , odvojila se zadnja korica na drugoj slici kompletan sadržaj iz sadržaja: Iz novije španske lirike Vreme postanka kosovske poezije Ako HITLER dobije vlast Književni pregled, Ekonomski pregled, Politički pregled... Srpski književni glasnik je jedan od najznačajnijih srpskih književnih časopisa. Izlazio je u dva navrata, u Beogradu od februara 1901. do jula 1914. i u novoj seriji od septembra 1920 do aprila 1941. Publikovan je dva puta mesečno u više knjiga godišnje, tako da su do 1914. izašle 32 knjige u 323 sveske i od 1920. do 1941. 62 knjige u 495 svezaka.[1] Časopis je pokrenuo Bogdan Popović i uz pomoć odbora uređivao ga je do 1905, kada su uredništvo preuzeli Pavle Popović (1905−06) i Jovan Skerlić (1905−1914). Novu seriju 1920. pokreću Bogdan Popović i Slobodan Jovanović i jedno vreme je uređuju, da bi se kasnije uz široki redakcijski odbor, urednici menjali. Između ostalih, to su bili Svetislav Petrović, Miodrag Ibrovac, Milan Bogdanović, Milan Predić, i Božidar Kovačević. Časopis kroz 40 godina svoga izlaženja ostaje jedan od vodećih književnih časopisa u Srbiji. Najveću zaslugu za fizionomiju časopisa imaju njegovi prvi urednici braća Popović i Jovan Skerlić, koji su i aktivno sarađivali u njemu, okupljajući oko sebe mnoge istaknute pisce. Negujući književnu formu strogog izbora priloga, Srpski književni glasnik je uspeo da ostvari i bogatstvo sadržaja. U časopisu su objavljivani prozna dela i poezija najboljih domaćih pisaca, izbor stranih dela sa dobrim prevodima, kao i članci iz oblasti društvenih nauka, književnosti i umetnosti koje su pisali neosporni poznavaoci. U časopisu debituju i afirmišu se Stevan Sremac sa Zonom Zamfirovom, Petar Kočić svojom pripovetkom Kroz maglu, Bora Stanković Koštanom, Radoje Domanović Stradijom i Kraljevićem Markom po drugi put među Srbima, Ivo Ćipiko, Simo Matavulj, pesnici Jovan Dučić, Milan Rakić, Tin Ujević, Aleksa Šantić, Sima Pandurović, Milutin Uskoković Milutin Bojić i drugi, uključujući i pisce iz oblasti nauke i kulture kao što su Jovan Cvijić, Aleksandar Belić, Jaša Prodanović i druge. Jovan Skerlić je uspeo da okupi veliki broj mladih pisaca, van Srbije i da časopisu da jugoslovenski karakter. Od 1920. nova redakcija uređuje časopis u duhu građanskog liberalizma i estetičkih koncepcija osnivača Bogdana Popovića, ali pruža mogućnost da na stranicama časopisa dođu do izražaja talenti i vrednosti nezavisno od umetničkih struja i grupacija. Za 20 godina izlaženja nove serije, Srpski književni glasnik ima među svojim redovnim saradnicima i Ivu Andrića, Isidoru Sekulić, Momčila Nastasijevića, Milana Bogdanovića, Desanku Maksimović, Gvidu Tartalju, Rastka Petrovića, Branka Lazarevića, Bogdana Čiplića, Ristu Ratkovića, Gustava Krkleca, Miloša Crnjanskog, Branimira Ćosića i druge. U toku 40 godina svoga izlaženja časopis je izvršio veliki uticaj na razvoj srpske književnosti. Prestao je da izlazi 1941. godine.

Sobrané spisy TIMRAVY Božena Slančíková Timrava SVAZOK 1 Tažké položenie ( nije kompletna- jer knjiga počinje od 67.str.) Pozde Najednom dvore Bal SVAZOK 2 Pripad Jana Hrkal`u V predvečer Nijakej radosti Mocnár retko u ponudi očuvan exlibris LETO.20/11

Seefahrt ist not Borch Sock Hamburg 1927. tvrde korice 282 str odlično očuvana pisana staro/nemačkim - gotikom Поморство је неопходно Горцх Фоцк Горцх Фоцк: Поморство је неопходно! Клаус Мевес - познат као Стортебекер - разапет је између авантуристичке професије дубоког морског рибара, која је оца коштала живота, и мајчиног страха да ће сина изгубити на мору. Реално приказивање живота рибара на Ватерканту Јоханна Вилхелма Кинауа његов је највећи књижевни успех. Брод за обуку немачке морнарице добио је име по његовом псеудониму Горцх Фоцк.

POZORIŠNA BIBLIOTEKA štampano u štampariji VREME 1923 korice ojačane papirnom trakom kompletna očuvana redak primerak

odlično očuvana exlibris manji format

Hygiène du système nerveux docteur Chatelain 1922 polutvrde korice 177 strana dobro očuvana

biblioteka EPOHA ‚1935. Фонтамара је роман из 1933. године италијанског аутора Игназио Силоне, написан кад је био избеглица фашистичке полиције у Давосу, у Швајцарској. То је први роман Силоне и сматра се његовим најпознатијим делом. Добио је признање широм света и продао више од милион и по примерака на двадесет и седам језика. У Фонтамари, делу протканом прецизном историјском истином и обележеном смењивањем регистара, Игнацио Силоне успева да споји популарну баладу, евангелистичку параболу и политичку сатиру у ритмичку хорску партитуру која насилно осуђује сваку неправду. „Онима који гледају Фонтамару издалека, са Феудо дел Фуцино, град личи на стадо тамних оваца, а звоник на пастира. Укратко, село као и многа друга; већ за оне који се ту рађају и одрастају космос. Тамо се одвија цела универзална историја: рађања, смрти, љубави, мржња, завист, борбе, очај.` У првим годинама фашистичке диктатуре, овде у Фонтамари, „сељаци“ – радници, надничари, сиромашни занатлије – трпели су злостављања и неправде тако древне да су им се чиниле природним као киша, ветар и снег. Берардо Виола, који доноси искру побуне, претрпеће тортуру фашистичке милиције и биће убијен, али се уздиже до амблема новог, иако још увек непрецизног и нереалног, нивоа достојанства. У Фонтамари, делу протканом прецизном историјском истином и обележеном смењивањем регистара, Игнацио Силоне успева да споји популарну баладу, евангелистичку параболу и политичку сатиру у ритмичку хорску партитуру која насилно осуђује сваку неправду. odlično očuvana isečena naslovna KORO.9