Godina;1933.VAZNO:Stanje knjige je sledece:Stranice pozutele,zute mrlje na pocetku i kraju knjige,pecat na par mesta,ostecenje stranica na tri mesta,nedostaje stranice 39,40,zalepljene slike(fotografije 2 i 3).Ako imate nedoumica oko stanja knjige,molim da pitate pre potvrdjene kupovine

ANTIKVARNI ČASOPIS JAVNOST 52 broja 984 strane veliki format 1937. godine MEKI POVEZ , KOMPLETNO I DOBRO OČUVANO NEDELJNI ČASOPIS ZA KULTURNA SOCIJALNA PRIVREDNA I POLITIČKA PITANJA UREDNIK NIKO BARTULOVIĆ

Serbska pčela ili novi cvetnik za godinu 1830. (Budim 1829.) (4)+160 strana. Poslednji list nedostaje (strane 159/160). Stanje kao na slikama

370str anegdote iz dvorca Brisac francuska na francuskom jeziku nije numerisana godina mislim da je 18vek,,,ž ostava

Sabrana dela Ivana Sergejeviča Turgenjeva u 10 knjiga Полное собрание сочинений И.С. Тургенева в 10 томах Izdavač: Книгоиздательство `Слово`, Берлин Godina izdanja: 1921-1923 Povez: broširan Format: 11,5 x 17,5 cm Spolja kao na slikama, unutra veoma dobre. Retko u ponudi. 1. Записки охотника 2. Отцы и дети / Накануне 3. Дым / Дворянское гнездо 4. Новь / Рудин 5. Андрей Колосов / Бреттёр / Три портрета / Жид / Петушков / Дневник лишнего человека / Три встречи / Муму / Постоялый двор / Два приятеля / Переписка 6. Затишье / Яков Пасынков / Фауст / Поездка в Полесье / Ася / Первая любовь / Призраки / Довольно / Собака / История лейтенанта Ергунова / Бригадир 7. Несчастная / Странная история / Степной король Лир / Стук... стук... стук...! / Вешние воды / Пунин и Бабурин 8. Часы / Сон / Рассказ отца Алексея / Песнь торжествующей любви / Клара Милич / Стихотворения в прозе / Отрывки из воспоминаний своих и чужих / Литературные и житейские воспоминания 9. Сцены и комедии: Неосторожность / Безденежье / Где тонко, там и рвется / Нахлебник / Холостяк / Завтрак у предводителя 10. Месяц в деревне / Провинциалка / Разговор на большой дороге / Вечер в Сорренто / Критические статьи (К-120)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nova Evropa bio je jugoslovenski časopis za sva društvena pitanja. Izlazio je u Zagrebu od 1920. do 1941. godine.[2] Izdavač i urednik bio je Milan Ćurčin (1880—1960). Ćurčin je časopis pokrenuo po uzoru na londonski časopis The New Europe, kao glasilo stranački formalno neangažovanih liberalnih intelektualaca. [2]Štampan latinicom i ćirilicom, odlikovao se naglašenim društveno-političkim angažmanom u duhu ideje integralnog jugoslavenstva. Manji deo časopisa bio je posvećen književnosti. U prvim godinama izlaženja okupio je velik broj saradnika, naučnika i književnika.[3] Istorija Naslovna strana poslednjeg broja, koji je izašao 26. marta, samo dan pre vojnog puča i demonstracija u Beogradu Časopis Nova Evropa pokrenut je 16. septembra 1920. godine i neprekidno je izlazio do 20. marta 1941. U početku je izlazio triput, zatim dvaput, a od 1930. jedanput mesečno. Ukupno je objavljeno 426 brojeva.[4] Urednik časopisa, Milan Ćurčin, istaknuti jugoslovenski intelektualac, publicista, prevodilac i književnik, dugo je boravio u Velikoj Britaniji, gde je i dobio inspiraciju za pokretanje ovakvog jednog časopisa u istoimenom londonskom časopisu The New Europe, koji je izdavao Robert Seton Votson (Robert William Seton-Watson, 1879–1951)[a] i njegovom idejom o nužnosti demokratskog preuređenja Evrope.[4] Londonski časopis je izlazio od 16. oktobra 1916. do 28. oktobra 1920. godine. Jugoslovenski časopis počeo je da izlazi upravo u trenutku kada je engleski ugašen.[6] Koncepcija časopisa Urednik i brojni saradnici su tokom dvadeset godina, pretežno sa liberalno-demokratskih i integralno-jugoslovenskih pozicija, analizirali društvene, političke, naučne, ekonomske i kulturne probleme u Evropi i Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevini Jugoslaviji Jugoslaviji. Nova Evropa je redovno objavljivala književne priloge i rasprave o umetničkim fenomenima. Karakteristično je objedinjavanje članaka u temate i tematske cikluse.[4] Osnivači, urednici i saradnici Program osnivačkog pokreta, objavljen u prvom broju `Nove Evrope` Osnivači Nove Evrope bili su dr. Jovan Cvijić, dr. Josip Smodlaka, Ivan Meštrović, dr. Matija Murko, dr. Ivan Prijatelj, dr. Nikola Stojanović, dr. Milan Rešetar, dr. Leonid Pitomec, Julije Benešić, dr. Tihomir Ostojić, dr. Kosta Kumanudi, dr. Laza Popović, Milan Rakić, dr. Svetislav Popović, dr. Vojislav M. Jovanović, Miodrag Ibrovac, dr. Branimir Livadić, Milan Grol i Milan Ćurčin. Cve vreme dok je časopis izlazio urednik je bio Milan Ćurčin, a uz njega su u pojedinim brojevima navedeni i Laza Popović, Marko Kostrenčić[2] i Leonid Pitomec. U časopisu su sarađivale mnoge istaknute ličnosti kao što su: Ivo Andrić, Aleksandar Arnautović, dr. Josip Bandolić, M. Band, Slavko Batušić, Asim Behmen, dr. Hugo Verk, dr. Vladimir Dvorniković, Mirka Demirova, dr. Tihomir Đorđević, dr. Vatroslav Jagić, Jovan M. Jovanović, Slobodan Jovanović, dr. I. Holbet, Josip Kosor, Gustav Krklec, Branko Lazarević, dr. Filip Davidović-Marušić, zenitista Ljubomir Micić, vojvoda Živojin Mišić, dr. Josip Nađ, dr. Viktor Novak, Munib Osmanagić, Antun Petrinčić, Isidora Sekulić, Mihovil Tomandl, Vladimir Treščec, Marko Car, Miloš Crnjanski, Uroš Džonić i mnogi drugi.

El Capital - Carlos Marx Fce Mexico 1946 EL CAPITAL - CARLOS MARX FCE MEXICO 1946 TOMO I VOL I 587p FOLIOS SIN CORTAR TOMO I VOL II 603-1012p SÓLO 1er FOLIO CORTADO TOMO II 631p FOLIOS SIN CORTAR PLIEGUES ESQ. INF. ULTIMAS Pgs TOMO III VOL I 602p FOLIOS SIN CORTAR PLIEGE CONTRATAPA ESQ SUP TOMO III VOL II 621-1184p BUEN ESTADO SALVO TAPAS povoljno retko realnu vrednost možete proveriti na linku: https://articulo.mercadolibre.com.ar/MLA-697624536-el-capital-carlos-marx-fce-mexico-1946-tomo-i-vol-i-587p-_JM

POVIJEST PRAVAŠKE IDEOLOGIJE MIRJANA GROSS SVEUČILIŠTE U ZAGREBU Z a g r e b 1 9 7 3 MONOGRAFIJE 4 R e f e r e n c e 1. Pravaška ideologija 2. Ilirizam 3. Hrvatski sabor 1861 4. Kvaternikova shvaćanja 5. Pravaška ideologija za sklapanje Austro-ugarske nagodbe 6. Pravaška propaganda 7. Pravaška `sekta` oko Hervatske uoči Rakovice 8. `Veliko doba` pravaštva 9. Nastanak `modernog` pravaštva 1O. Velikoaustrijska frankovština 11. Pojava starčevićanske struje 12. `Povratak` Anti Starčeviću 13. `Među dvie skrajnosti` .......................................................... Bilješka o piscu Kazalo ličnosti Latinica Tvrde korice Šiven povez 453 stranice NEKORIŠĆENO NEOTVORENO E k s t r a !!!!!!!!!!!!

46872) Posledovanje molitvenih pesama na crkvenoslovenskom jeziku , Moskva Sinodalna tipografija ( štamparija ) 1896 god , Последование молебных пений Molitveni tekstovi na crkvenoslovenskom jeziku posebno prilagođeni različitim potrebama: na Novu godinu , molitva Gospodu Bogu za Imperatora , molitva u vreme odbrane od dolazećih protivnika , molitve u vreme besposlenosti, molitve u vreme bezverja , molitva iz vremena velikih poplava u Sankt Peterburgu ( 7. novembra 1824. godine ) , čin blagoslova pred putovanje , čin blagoslova onima koji žele da putuju po vodi , čin osvećenja vojnog znamenja , čin osvećenja vojnih oružja , čin osvećenja novog broda i mornara , molitveni čin pri kopanju novog bunara ( kladenca ) , osvećenje novog bunara , blagodarenje Gospodu na dan stupanja na presto Imperatora Nikolaja II , blagodarenje Gospodu Bogu i uspomena izbavljenja crkve i države ruske od invazije gala ( Francuza pod Napoleonom ) , molitve u vreme smrtonosnih zaraza , i druge molitve.... tvrd originalni povez, format 19,5 x 25 cm , 294 strane, tekst i stranice očuvani i kompletni , na kraju knjige zapis srpskog sveštenika o ulasku Rusko-Sovjetske vojske u banatsko selo Srpska Klarija ( kasnije preimenovano u Radojevo ) 22. IX 1944 godine.

ГОЧ ГОРИ Једна југословенска симфонија СТАНИСЛАВ ВИНАВЕР ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ГЕЦЕ КОНА Б е о г р а д Кнез Михаилова улица, 1 1 9 2 7 АВАНГАРДА У најкитњастијем храму Рада Неимара - Љубостиња Последње грожђе у Жупи Гоч гори Пазарни дан у Крушевцу Ој, девојко Жива Македонија Старост и младост Арнаучад у Ругову игра се Којим путем? Босна у изборима Борба око првенства У Темишвару Београд и г. Крлежа Ноћу, крај Саве Жеља кроз Балканску Чика Ристин парк Велика циганска забава Црногорци траже железницу Путем одступања српске војске У Бугарској, после атентата Балканска загонетка .......................................................... Ћирилица Тврде корице 166 странице ОДЛИЧАН ПРИМЕРАК ВЕЛИКИ КЊИЖЕВНИ РАРИТЕТ БЕСПЛАТНА ДОСТАВА СРБИЈА ********

STARINE FRUŠKOGORSKIH MANASTIRA - Lazar Mirković Izdavač: GECA KON Beograd Godina izdanja: 1931 Povez: mek povez u kutiji Broj strana: 78 + table sa slikama Pismo: ćirilica Stanje: dobro

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice malo losije, neke stranice su se uredno odvojile od tabaka, nista strasno, sve ostalo uredno! Sunday at Home bio je tjedni časopis koji je u Londonu izdavalo Religious Tract Society počevši od 1854. Bio je to jedan od najuspješnijih primjera žanra časopisa za `nedjeljno čitanje`: jeftini časopisi namijenjeni pružanju zdravih vjerskih (ili vjerski nadahnutih) zabava za obitelji za čitanje nedjeljom, posebno kao zamjena za `pogubne` sekularne penny tjednike kao što su The London Journal ili The Family Herald. U početku ga je uredio James Macaulay, a kasnije W. Stevens.Macaulay i Stevens također su uređivali The Leisure Hour, sličan časopis koji je debitirao dvije godine ranije, a također ga je izdavalo Religious Tract Society, iako je Sunday at Home bio otvorenije religiozan i imao je jače subotnje gledište. Poput The Leisure Hour, tipično izdanje Nedjeljom kod kuće predvodilo je serijalizirani dio vjerske fikcije i uključivalo barem jednu veliku ilustraciju. Osim penny tjednog formata, časopis je izlazio u mjesečnim dijelovima po cijeni od pet penija (povećana na 6 penija 1863.), a godišnje količine su se kretale u rasponu cijena od oko 5 do 10 šilinga. Godine 1862., časopis je počeo uključivati ilustracije u boji, očito prvi penny tjednik koji je to učinio. Godine 1865. časopis je imao godišnju nakladu od 130 000 primjeraka, koja je stalno rasla do 1875.

Mek povez,manjeg formata. Nadrealistička izdanja u Beogradu, 1932. godine. Autor Marko Ristić. Povodom jedne kritike na Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog. Dobro očuvana knjiga bez pisanja i podvlačenja, 43. strana. dn. soba, koverat, 2021.

LEIPZIG - GEMANY 1883 GOD. 792 STR. ILUSTROVANO , TVRDI POVEZ , VECI FORMAT , NA NEMACKOM JEZIKU , DOBRO OCUVANO ZA GODINU IZDANJA 1883 GOD. EXTRA RETKO

Emigrantska Iskra, glasilo zborasa i veterana Ljoticevog Srpskog dobrovoljackog korpusa (SDK). 24 broja Ljotic, SDK, Srpski dobrovoljacki korpus, JNP Zbor, Kosta Musicki, Milan Nedic, Borivoje Karapandzic, emigracija, emigrantski, Drugi svetski rat

JAŠA ALMULI ŽIVI I MRTVI RAZGOVORI SA JEVREJIMA SLOBODAN MAŠIĆ, nezavisni izdavač BEOGRAD 2001 BIBLIOTEKA NOVA187 a) JEVREJI - SRBIJA - 20v - INTERVJUI b) JEVREJI - PROGONI - JUGOSLAVIJA - 1939-1945 - U USPOMENAMA c) HOLOKAUST ............................................................ Pogovor LJUBOMIR TADIĆ, prof. i filozof LATINICA TVRDE KORICE ŠIVEN POVEZ 18 CM 467 STRANICA DRAGOCENA KNJIIGA ! NEKORIŠĆENA NEOTVORENA NEČITANA GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI, 2002 Besplatna dostava za Srbiju !!! ESKTRA ******** db8/2

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Veliki format! 52 cm Književne novine su glasilo Udruženja književnika Srbije. Pokrenute su 1948. godine kao organ Saveza književnika Jugoslavije.[3] List ima nekoliko prekida u izlaženju i neki brojevi su zabranjivani. Posle jednog prekida, 1954. izlazi pod novim godištem, ali 1955. godine nastavlja staru numeraciju, tako da je novembra 1999. godine izašao 1000. broj.[4] Na mestu odgovornog urednika smenjivala su se mnoga značajna imena jugoslovenske i srpske književnosti. Izdanja su mikrofilmovana.[2] Istorija Prvi broj Književnih novina pojavio se iz štampe 17. februara 1948. godine, kao organ Saveza književnika Jugoslavije. Uredili su ga revolucionar Jovan Popović i nadrealista Milan Dedinac.[3] Prvih nekoliko godina Jovan Popović se potpisuje kao odgovorni urednik, a u redakcijski sastav ulaze istaknuti pisci koji nakratko ili duže obavljaju uredničku funkciju: Dušan Kostić, Milan Bogdanović, Skender Kulenović, Risto Tošović, Tanasije Mladenović, Dušan Matić, Čedomir Mirković, Miloš I. Bandić i Zoran Gluščević. Od početka, i dugo kasnije, Književne novine su bile zvanično glasilo Saveza književnika Jugoslavije, da bi kasnije prerasle u glasilo Udruženja književnika Srbije. Jugoslovenski karakter obezbeđivali su mu ne samo objavljeni književni sadržaji već i sastavi redakcije, uređivačkih odbora i izdavačkih saveta. Zbog svojih sadržaja, u tada ideološki snažno obojenom društvu, pojedini brojevi su zabranjivani, smenjivani su urednici i cele redakcije, čime su sputavane, bar privremeno, umetničke slobode. Prekid u izlaženju dogodio se 1953. godine, kao i od 30. juna 1983. do 15. oktobra 1984. Od 1954. izlazi pod novim godištem, ali već 1955. nastavlja se stara numeracija. Zabranjeni su bili brojevi 361 iz 1969. i 471 iz 1974. godine.[2] List nije bio bez upliva politike i ideologije, ali je odigrao i nezaobilaznu ulogu na osvajanju umetničkih sloboda i na demokratizaciju društva. Njegova glavna uloga je ipak književna. Svedočanstvo je književnog i kulturnog života, njihovih tokova, procesa i preobražaja.[5] Uredništvo i saradnici Na odgovornim poslovima u Književnim novinama, kao glavni i odgovorni urednik i direktor, najduže je bio srpski pesnik, esejista i prevodilac Tanasije Mladenović (1954-1968). Od sedamdesetih godina vodeću uredničku funkciju vršili su filozof Dragan M. Jeremić, zatim književnici Milisav Savić, Milutin Petrović, Miodrag Perišić, Petar Cvetković, Predrag Dragić Kijuk, i Mićo Cvijetić.[5] Od 2020. godine na ovom mestu nalazi se književnik Bratislav R. Milanović.[1] U Književnim novinama od samih početaka i tokom decenija kasnije, sarađivali su najpoznatiji srpski i jugoslovenski pisci: Isidora Sekulić, Ivo Andrić, Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Milorad Panić Surep, Oto Bihali Merin, Miodrag Pavlović, Skender Kulenović, Meša Selimović, Blažo Koneski, Slavko Mihalić, Slavko Janevski, Stevan Raičković, Izet Sarajlić, Jara Ribnikar, Aleksandar Vučo, Borislav Pekić, Danilo Kiš, Momo Kapor, Radomir Konstantinović, Zuko Džumhur, Miodrag Bulatović, Tomaž Salamun, Slobodan Šnajder i drugi.

EDINBURG - SCKOTLAND 1859 GOD. 475 STR. TVRDI POVEZ , DOBRO OCUVANO ZA GODINU IZDANJA , NA ENGLESKOM JEZIKU

EDINBURG - SCOTLAND 1859 GOD. 515 STR. TVRDI POVEZ , DOBRO OCUVANO ZA GODINU IZDANJA , NA ENGLESKOM JEZIKU

EDINBURG - SCOTLAND 1859 GOD. 475 STR. TVRDI POVEZ , DOBRO OCUVANO ZA GODINU IZDANJA NA ENGLESKOM JEZIKU

THE NINTH ANNUAL REPORT- EDINBURG - SCOTLAND 1860 GOD. 482 STR. TVRDI POVEZ , DOBRO OCUVANO ZA GODINU IZDANJA , EXTRA RETKO NA ENGLESKOM JEZIKU

VOLUME THIRD - EDINBURG - SCOTLAND 1850 GOD. 528 STR. TVRDI POVEZ , VECI FORMAT , DOBRO OCUVANO ZA GODINU IZDANJA , NA ENGLESKOM JEZIKU , EXTRA RETKO

VOLUME FOURTH - EDINBURG - SCOTLAND 1850 GOD. 504 STR. TVRDI POVEZ , DOBRO OCUVANO ZA GODINU IZDANJA , EXTRA RETKO NA ENGLESKOM JEZIKU , KOLEKCIONARSKI PRIMERAK

EDINBURG - SCKOTLAND 1850 GOD. 496 STR. TVRDI POVEZ , VECI FORMAT , DOBRO OCVANO ZA GODIN IZDANJA , EXTRA RETKO NA ENGLESKOM JEZIKU , KOLEKCIONARSKI PRIMERAK

► 1933 ► tvrd povez, str 696, fotografije ► nema podvlačenja, stranice ne ispadaju, nedostaje predlist ► očuvanost: 3/5 K