Slike

Dobro ocuvana. ZP

Autor: Mladen Leskovac Izdavač: SKZ Broj strana: 355 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 cm Dositej (Dimitrije) Obradović je bio srpski prosvetitelj i reformator. Život je posvetio putovanjima i učenju, putovao je preko 40 godina i upoznavao se sa novim socijalnim, političkim i pedagoškim idejama. Kao učitelj ili kao manastirski gost obišao je ceo Balkan, Malu Aziju, Italiju, Englesku, Austriju, Rusiju i Nemačku. U Grčkoj je proveo tri godine, kao đak bogoslovske škole Jeroteja Dendrina. Tu je naučio grčki jezik, književnost i filozofiju. Kada je izbio rusko-turski rat, Dositej je morao da napusti Grčku. Nastanjuje se u Dalmaciji u Kninu, tamo radi kao učitelj, zatim prelazi u Zadar i Trst. Iz Trsta odlazi u Austriju, u Beč, gde provodi šest godina učeći nemački jezik i kulturu. Kaluđersku matiju skida kada se u Haleu, u Nemačkoj upisuje na univerzitet kako bi slušao predavanja iz filozofije i estetike. Filozofske studije nastavlja u Lajpcigu, u tom periodu i sam počinje da piše. Dositejeva putovanja i život su iziskivala materijalna sredstva. Kako bi mogao da nastavi da putuje i uči sam je sebi obezbeđivao sredstva radeći kao učitelj, lektor, besednik, učitelj i predavač u vojnoj akademiji. Ubrzo je postao poligota, govorio je grčki, latinski, nemački, engleski, francuski, ruski, albanski, rumunski i italijanski. Dositejevi prvi rukopisni radovi su bili prevodi ili prerada popularnih spisa sa novogrčkog ili italijanskog jezika. Dositej je 1765. godine na napisao prvu knjigu na narodni srpski jezik i time postavio temelj svog bogatog književnog rada. „Harastoitija“ je prevod novogrčkog dela iz 18. veka, „Basne“ su prevod Ezopa, Lesinga i Lafontela. Uz basne Dositej je dodavao svoja značajna zapažanja kao moralne komentare pojedinih basni. Svoja dela počinje da objavljuje 1783. godine. U biografiji „Život i priključenije“ koja je izašla 1783. godine. Dositej priča o svom životu od rođenja pa sve do tridesetdevete godine. Pored svoje biografije, osvrnuo se na potrebu školovanja i učenje nauka, kao i o duhovnoj zaostalosti kaluđera, koje oštro kritikuje. Dositej u ovom delu oštro ustaje protiv verskog fanatizma, protiv svega što je u suprotnosti sa pravim jevanđelskim učenjem i pravim hrišćanstvom. On je bio za preobražaj crkve i upravo zbog njenog kritikovanja Dositej je bio izuzetno popularan. Dositej je bio racionalista, branio je verske reforme Josifa II, koji je rasturao kaluđerske redove kako bi manastire pretvarao u bolnice i škole. Josif II je preduzeo čitav niz zakonskih mera protiv verske zaslepljenosti i ogromnog broja praznika. Nakon svoje biografije štampa knjigu „Sovjete zdravoga razuma“ koja predstavljala skup misli i saveta učenih ljudi prevedenih sa nekoliko različitih jezika. Zatim objavljuje „Sobranije“ zbirku ogleda iz morala i filozofije. U njoj su se mogli pročitati ogledi o patriotizmu, o laži, o naukama, o umetnosti, itd. Prvi Dositejev štampan rad je „Pismo Haralampiju“ napisan 1783. godine i bio je neka vrsta književnog manifesta i poziv na pretplatu za delo koje je spremao „Sovjeti zdravoga razuma“ koje je izašlo 1784. godine. „Pismo Haralampiju“ odlikuje zalaganje za narodni jezik, posvećenost i versku trpeljivost. Dositej Obradović se u pogledu jezika uzima kao preteča Vuka Karadžića, jer je želeo da njegova dela razumeju svi od prostog čobana do visko školovanog čoveka. On prvi stvara pravu nacionalnu književnost na čistom narodnom jeziku, namenjenu svim slojevima srpskog naroda. Dositej je verovao u svemoć razuma i nauku ističe iznad svega. U ovoj knjizi priređivač Mladen Leskovac, koristeći tekstove koji nisu objavljivani u ranijim izdanjima SKZ-a, prikazuje svestrano i zanimljivim pristupom koliko je Dositej najsloženija i najistaknutija, a po trajnosti svog uticaja u srpskoj književnosti i svoga prisustva u srpskom društvu, i daleko najživotnija ličnost srpskog obrazovnog i književnog života. Tvrd povez. Korice pomalo izbledele, na pregibu okrugli trag nečega što je bilo nekada zalepljeno, moguće da nedostaje beli predlist, na poslednjoj, beloj strani, hemijskom olovkom ispisana četiri broja. Unutrašnjost u odličnom stanju. Na slici priložen deo sadržaja.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ikona Madona, sopstvenim recima Knjiga predstavlja biografiju jednu od najvecih pop zvezda danasnje moderne muzike. Madona predstavlja kulturoloski fenomen o kome je vec napisano dosta knjiga, kritika, tekstova. Knjiga obrazlaze kljucni Madonin stav: `Biti dobar umetnik ne znaci biti mocan ili bogat ili postovan od kolega. Znaci rizkovati`. Knjiga je sa mnogo fotografija u koloru i crno-belih, na kvalitetnom papiru odstampano! Madona Luiza Veronika Čikone (Madonna Louise Veronica Ciccone; rođena 16. avgusta 1958. godine u Mičigenu, SAD) je američka pop pevačica, tekstopisac, producent, glumica i pisac, poznata i po nadimku Kraljica popa. Postala je slavna po inovativnim muzičkim spotovima, nastupima i često je kontraverzna u korišćenju seksualnih i religioznih tema u nastupima. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada kroz svoju karijeru i nosilac mnogo rekorda u muzičkom svetu. Godine 2000, Ginisova knjiga rekorda dodelila je Madoni titulu za najuspešniju pevačicu svih vremena, jer je prodala oko 300 miliona albuma po svetu[1]. Godine 2005. na konferenciji za štampu, njena izdavačka kuća, Vorner Bros (Warner Bros. Records), izjavila je da je Madona prešla granicu od 300 miliona prodanih albuma...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rene Karl Vilhelm Johan Jozef Marija Rilke (nem. René Karl Wilhelm Johann Josef Maria Rilke; Prag, 4. decembar 1875 — Valmont, 29. decembar 1926), poznatiji kao Rajner Marija Rilke (nem. Rainer Maria Rilke), bio je austrijski pesnik. Široko je prepoznat kao jedan od lirski najintenzivnijih pesnika na nemačkom jeziku.[1] On je pisao stihove i veoma lirsku prozu.[2] Nekoliko kritičara je Rilkeovo delo opisalo kao svojstveno „mistično”.[3][4] Njegovi spisi obuhvataju jedan roman, nekoliko zbirki poezije i nekoliko tomova korespondencije. Rođen je u Pragu 4. decembara 1875. godine. Smatra se jednim od najvećih nemačkih poeta. Nakon 1884. godine roditelji su mu živeli odvojeno i on se s majkom odselio u Beč. U prvom dečaštvu, majka ga je odgajala i odevala kao devojčicu, verovatno ne mogavši da preboli gubitak rano umrle ćerke. Od 1886. godine, na očev zahtev, počeo je da pohađa nižu vojnu realku u St. Peltenu. Te godine školovanja kasnije je nazvao `početkom odvratnosti`. Plašljiv, povučen i tih, nije uspevao da se prilagodi pitomačkom vojničkom životu, premda su mu u zavodu dopuštali da se bavi i književnošću. Išao u trgovačku akademiju u Lincu. Pošto je privatno položio maturu, studirao je istoriju umetnosti, književnost i filozofiju u Pragu, Minhenu i Berlinu. Njegova poezija predstavlja završetak evropske dekadencije i početak poezije biti. Rilkeova lirika je morbidna i setna, puna sumračnih i samrtničkih ugođaja. Izraz je doba na prelomu svetova između Istoka i Zapada i posebne mešavine slovenskog i germanskog. Drevni Bogovi kao Apolon i Hermes su često spominjani u njegovim delima, kao i anđeli, ruže... Osim lirike, pisao je i pripovetke, roman „Zapisi Maltea Lauridsa Brigea“ i veliki broj pisama. Prevodio je s francuskog (Valeri, Malarme, Bodler, Žid), engleskog (E. Baret Brauning) i italijanskog (Mikelanđelo) jezika. Od 1897. do 1899. godine živeo u Minhenu i Berlinu; putovao je u Italiju i Rusiju. Zatim je živeo u Vorpsvedeu blizu Bremena. 1901. godine se oženio vajarkom Klarom Vesthof, ali se taj brak brzo raspao. Posle toga je duže živeo u Parizu, putovao u Italiju, Dansku, Švedsku, Severnu Afriku, Egipat i Španiju. Od 1911—1912. godine živeo je u zamku Devin blizu Trsta. Rat je proveo u Minhenu, jedno vreme služeći kao vojnik u Ratnom arhivu. Posle rata je uglavnom boravio u Švajcarskoj, gde se 1922. nastanio u malom zamku Mizot u Valeu. Umro je u Valmontu, Švajcarska, 29. decembara 1926. godine od leukemije. 1910—1919 Godine 1911, nakon međupostaje u Napulju, nastavlja s putovanjem prema Kairu, pa uz Nil: Memfis i Teba, Luksor, Karnak, sve do Asuana. U februaru se razboleo u Kairu, a u martu se preko Venecije tratio u Pariz. Prevodi Gerenovog „Kentaura”. Klara traži rastavu, do koje ipak ne dolazi. Zahvaljujući Kipenbergovima, u Rilkeu se budi zanimanje za nemačku klasiku, počinje se diviti Klopštoku, Geteu, Klajstu. U novembru započinje drugi boravak u Devinu, koji će potrajati punih sedam meseci. Krajem januara 1912. piše Prvu i Drugu Devinsku elegiju. Nastaje ciklus pesama „Život Marijin”, posvećen slikaru Hajnrihu Fogeleru. Za nekoliko pesama iz tog ciklusa Paul Hindemit je napisao muziku 1923. godine. U maju odlazi u Veneciju, u stan kneginje Turn i Taksis. Sprijateljuje se sa Eleonorom Duze, koju uzalud nagovara na povratak pozornici. U novembru preko Minhena putuje u Španiju, podstaknut El Grekovim Toledom. Posećuje Toledo, Kordobu, Sevilju, Rondu, pa Madrid. U Rondi piše fragmenat kasnije Šeste devinske elegije. Od februara 1913. opet je u Parizu. Jedan je od prvih koji upoznaju i ukazuju na Prustovu veličinu. Podupire Norberta fon Helingrata u radu na izdavanju Helderlinovih dela, koja su ga oduševila i uputila u metafizičku istoriju. Upoznaje mladog Verfela. U novembru u Parizu piše Treću devinsku elegiju. Stupa u intimnu vezu s pijaniskinjom Magdom fon Hatingberg, „Benvenutom”. Godine 1914. prevodi Gideov „Povratak izgubljenog sina”. Krajem februara zajedno s Magdom fon Hatingberg putuje u Berlin, ali se veza raskida. Razočaran i iscrpljen, Rilke u julu napušta svoj stan u Parizu. U ratnim godinama, njegov posed je prodat na aukciji: knjige, slike, pisma, nešto pokućstva i garderobe. Spise uspeva da spase Andre Žid, pa mu ih uručuje nakon rata. Prolazi kroz „helderlinsku” fazu iznadpolitičkog nacionalizma. U ratu padaju njegovi znanci Helingrat, slikari Gece fon Sekendorf i Franc Mark. U avgustu i septembru leči se u lečilištu Iking. Od 1915. živi u Minhenu po hotelskim sobama i pansionima. Duboko ispašta zbog rata. U februaru se ponovno leči na Isaru. U decembru ga, posve neočekivano, pozivaju u austrijsku vojnu službu. Prolazi tri nedelje pešadijske obuke, potom sledi prekomanda u Ratni arhiv u Beču. Zahvaljujući prijateljskim intervencijama, otpuštaju ga u junu. Uveliko mu pomaže prijateljskim gestama Hofmanstal, nastanjen u blizini. U julu se vraća se u Minhen. U 1917. i 1918. učestvuje u priredbama pacifističke ustanove „Forum”. Ponovno pokušava da studira: pod uticajem je grupe „kosmičara”` iz Džordžovog kruga. Posebno ga privlači arheologija antike i Rima te istraživanje misterija Alfreda Šulera, učenika istraživača mitova J. J. Bahofena. Druži se s književnicom Hertom Kenig. Otkriva Pikasa i Klea. Minhenska revolucija, koja ga vrlo zanima, produžava njegov nemir, ali se ipak pokušava vratiti književnom radu. 1919—1926 U Nemačkoj više nije mogao da ostane, jer nove vlasti nisu izdavale dozvole boravka useljenicima nakon 1. avgusta 1914. Imao je poteškoće s putnim ispravama, austrijske mu više nisu važile, i teškom mukom je dobio čehoslovačke, prema mestu rođenja. U junu zauvek napušta Minhen. Seli se u Švajcarsku, boravi u Ženevi i Nionu. Tokom oktobra i novembra održava književne večeri u Cirihu, Sankt Galenu, Lucernu, Bernu, pa na kraju u Vinterturu. Za pesnika se počinje zanimati i bazelska aristokratija, pa on u Lokarnu prima poziv iz porodice Karla Jakoba Burkhardta, istoričara i kasnijeg ministra, te biva ugošćen najpre u Bazelu, a potom na njihovom porodičnom imanju. Od juna do sredine jula ponovno je u Veneciji, kod kneginje Turn i Taksis. U novembru provodi osam dana u Parizu. Po povratku u Švajcarsku Nani Vanderli-Volkart, sestričina Vernera Rajnharta, švajcarskog industrijalca, posreduje njegov boravak u dvorcu Berg am Irhel, na pola puta između Ciriha. Tu ostaje šest meseci. Oduševljen Valerijevim pesništvom prevodi 1921. „Groblje pored mora”. To je bio početak jednog velikog prijateljstva i uzajamnog poštovanja. U maju mora napustiti Berg am Irhel. Seli u Etoj na Ženevskom jezeru, gde se predaje novoj ljubavi: Baladini Klosovskoj, slikarki za čija se dva sina brine Rilke, naročito za mlađeg Baltusa. Lutajući s Baladinom kantonom Vale, otkriva pored gradića Sijer dvorac iz 13. veka, Muzot, nad dolinom reke Rone. Dvorac otkupljuje mecena Verner Rajnhart, adaptira ga, te ga daje Rilkeu na raspolaganje. Nakon višegodišnjih unutrašnjih i spoljnih priprema, u zaista čudnom nadahnuću, Rilke za samo tri nedelje, 1922. godine, dovršava „Devinske elegije”, od kojih su samo prve četiri ranije bile definitivne, te niz od 56 „Soneta Orfeju”. Od 1923. počinje osećati ozbiljne zdravstvene tegobe. U leto i jesen putuje po Švajcarskoj. Krajem godine odlazi u sanatorijum Valmont na Ženevskom jezeru. Do kraja života piše pesme na francuskom jeziku, čitava četiri velika ciklusa. Piše i niz pesama na nemačkom, od velikog značaja za nov obrat u pesništvu. Dana 20. januara 1924. vraća se iz sanatorija u Muzotu. U aprilu ga posećuje Valeri. U Parizu 1925. doživljava velike književničke počasti. Putuje s Baladinom Klosowskom po Francuskoj, Švajcarskoj i Italiji, a koncem septembra opet je na lečenju u Ragazu. Potom se nakratko vraća u svoj usamljeni dvorac, a krajem decembra ponovno je u sanatorijumu. U novembru piše oporuku. U njoj određuje i mesto vlastite sahrane. Do kraja maja 1926. je u sanatorijumu, po vlastitom osećanju nešto poboljšana zdravlja. Velik deo leta provodi u Ragazu, gde se poslednji put susreće s kneginjom, a 13. septembra i s Valerijem na Ženevskom jezeru. Vraća se u Siere, ali ne ide u svoj dvorac, nego u hotel Belevju. Tek pošto je 30. novembra ponovno smešten u Valmont, dijagnozirana je njegovu bolest kao akutnu leukemija. Dana 29. decembra u 3,30 umire ispaćen i osamljen. Sahranjen je 2. januara 1927. na malom groblju u Raronu, prema vlastitoj želji i prema vlastitim estetskim nazorima. Dela „Život i pesme“ (Leben und Lieder), 1894. „Žrtva Larima“ (Larenopfer), 1896. „Krunisan snom“ (Traumgekront), 1897. „Advent“ 1898. „Meni u slavu“ (Mir zur Feier), 1899. „Knjiga slika“ ( Das Buch der Bilder), 1902. „Časlovac“ (Das Stunden-Buch), 1905. „Nove pesme I-II“ (Neue Gedichte), 1907-1908. „Rane pesme“ (Die frilhen Gedichte), 1909. „Rekvijem“ (Requiem), 1909. „Život Marijin“ (Das Marien-Leben), 1913. „Devinske elegije“ (Duineser Elegien), 1923. „Soneti Orfeju“ (Die Sonette an Orpheus), 1923. „Voćnjaci i Valeski katreni“ (Vergers suivi des Quatrains Valaisans), 1926. „Prozori“ (Les Fenetres), 1927. „Ruže“ (Les Roses), 1927. „Stihovi i proza iz zaostavštine“ (Verse und Prosa aus dem Nachlass), 1929. „Pozne pesme“ (Spate Gedichte), 1934. „Sabrana dela“ (Gesammelte Werke)

Stanje:dosta dobro Izdanje:Gradina,Niš 1990 Korica:meka Pismo :latinica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----- 55 -----

MINISTARSTVO ISTINE BIOGRAFIJA ORVELOVE - Dorijan Linski Izdavac: Vulkan Mek povez 335 str. Tragovi pozutelosti na rubu knjiznog bloka zbog cega je knjiga pecatirana kao ostecen primerak na prvom listu.

Tvrd povez sa improvizovanim plastičnim omotom. Izdanje Otokar Keršovani, Rijeka, 1978. godine. Bibliotekarski otpis. Blag miris dugog stajanja knjige. Očuvana knjiga, 254. strana. zemun, 2023.

Nova knjiga ISPOVEST MONIKE LEVINSKI - Endrju Morton Moja ljubavna igra sa predsednikom Amerike ITP `Pharos`, Beograd 2004. 413 str.; 20x13cm; ilustrovano Afera `Levinski` je odjeknula 1998. godine. Vest da se između Monike Levinski i Bila Klintona dogodio seks, i to u Ovalnom kabinetu Bele kuće, je priča koja je tada zasenila sve svetske vesti. Monika Levinski bila je `hrabra`, pa je otvoreno pričala da je sa tadašnjim predsednikom Klintonom imala oralni seks. Klinton je prvo poricao na sudu, ali ga je čuvena plava haljina gospođice Levinski, koja je sadržala DNK dokaz, naterala da se izvini javnosti zbog laži i da prizna aferu. On je kasnije okončao svoj predsečniki mandat, a Monika je živela u Londonu gde je magistrirala socijalnu psihologiju. Živela je i u Los Anđelesu, Njujorku i Portlandu. N.S.O.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Izvanredna studija Marte Petreu razmatra genezu i pozadinu Joneskovog odnosa prema, to jest oduševljenom priklanjanju intelektualaca desnom, a kasnije i levom totalitarizmu. Marta Petreu je pseudonim Rodice Marte Vartic, rođene Rodice Crisan (rođena 14. ožujka 1955.), rumunjske filozofkinje, književne kritičarke, esejistice i pjesnikinje. Profesorica je filozofije na Sveučilištu Babeş-Bolyai u Cluj-Napoci, objavila je osam knjiga eseja i sedam knjiga poezije, a urednica je mjesečnika Apostrof. Petreu je poznata i kao povjesničarka fašizma, čime se posebno bavila u svojoj knjizi o kontroverznim stavovima filozofa Emila Ciorana (An Infamous Past: E. M. Cioran and the Rise of Fascism in Romania, 1999).

Na prodaju dobro očuvana knjiga autora Dragana Čolića pod nalovom Priče iz Kolone,izbeglice u Srbiju Raški okrug,izdavač:Krjevo 1997god.,23 cm,biografska knjiga o teșkim sudbinama Srba iz kolone

RAD/VUKOV SABOR odlično očuvana

Stylos art Beograd 2008g. 328str.

-Izdavač: `Nova knjiga` -povez: Mek -Pismo: Latinica -Broj strana: 214 -Format: 20 cm -Stanje: novo, nekorišćeno Ko želi da sazna kako je zaista bilo, moraće da se drži žena. Jer muškarci su se u ruinama pokazali kao `slabiji pol`. Tako to vidi autorka ove knjige koja je kraj rata dožvijela u Berlinu. Njeni zapisi su oslobođeni svake samocenzure. U Švajcarskoj ih je 1959. godine objavila jedna mala izdavačka kuća bez ikakvih dodavanja i dotjerivanja. Posle toga više nisu bili dostupni novo izdanje bilo je moguće tek nakon smrti autorke. U ovom jedinstevnom dokumentu nije opisano ništa iznimno, već ono što su milioni žena doživjeli prvo preživljavanje u ruševinama bez vode, plina i struje, praćeno glađu , strahom i patnjom. Zatim, osvetu pobjednika posle bitke za Berlin. Ovdje nema ni traga samosažaljenju od koga su patili poraženi Nemci. Dnevnik karakteriše hladnokrvnost bez ikakvih iluzija, nepodmitljivo zapažanje, bespoštedno posmatranje i morbidan humor. Autorka kratko i jasno konstatuje: `Istorija je veoma tegobna.`

Odlično očuvana knjiga… K201

Ernst Bloch in Selbstzeugnissen und Bilddokumenten Izdavac - Rowohlt, Hamburg Godina - 1978. Ernst Bloh Knjiga u dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,ilustracije,format 19 cm,148 str. (04)

Novo, nekorisceno.. Izdavač: Laguna ISBN: 978-86-521-2070-3 Broj strana: 268 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 30. oktobar 2015. Kristina Oksenberg Karađorđević (Christina Oxenberg), potomkinja srpske kraljevske porodice i afirmisana američka spisateljica, predstavlja nam uzbudljivu ličnu i porodičnu priču koja sadrži tri segmenta: kratku povest porodice čija sudbina je bila čvrsto povezana sa jednim evropskim narodom, ali i povešću našeg kontinenta i uopšte Zapada tokom protekla dva stoleća; srpsku istoriju viđenu očima Amerikanke koja je odrasla daleko od zemlje svog porekla, a zatim je, u zrelom dobu, pasionirano proučavala; konačno, pred čitaocem je i priča o samootkrivanju. Brojni stranci su tokom protekla dva stoleća otkrivali i predstavljali Srbiju kao „drugost“ Evrope, deo mračnog, tajanstvenog a privlačnog Orijenta ili izgubljeni raj slobode, pravde i blagostanja. Kristina Oksenberg Karađorđević nije jedna od njih jer ne otkriva stranu, egzotičnu zemlju, već svoju staru, pravu otadžbinu. Ona, dakle, posle ove knjige nije samo Amerikanka koja je pre kratkog vremena došla u srpsku zemlju u potrazi za svojim korenima jer je Kraljevska dinastija, kako mi se čini, jedno intelektualno ambasadorstvo i svojevrsno predstavljanje jedne Srpkinje-Amerikanke svom narodu.

Broj strana: 374 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 22 cm Opis U pitanju je knjiga autobiografskih zapisa u kojoj slavni glumac otvoreno govori o događajima i ljudima koji su presudno uticali na njegov život i umetničku karijeru. Ova knjiga je 2004. objavljena u Hrvatskoj i Sloveniji a Šerbedžija je specijalno za srpsko izdanje autobiografije napisao ove godine dva nova poglavlja. Dodatnu atrakciju ove knjige predstavlja serija crno-belih Šerbedžijinih fotografija koje je poznati fotograf Vladan Elaković snimio početkom ove godine u Santa Moniki. Knjiga u PERFEKTNOM stanju 1k

62477) Branislav Petronijević rođeni metafizičar , Vojislav Budo Gledić , Štampar Makarije Beograd 2014 , Istaknuti filozof i naučnik Branislav Petronijević je svojim plodotvornim radom obeležio čitavu prvu polovinu XX veka. Njegovo stvaralaštvo proteže se na široko područje: od najsloženijih problema geometrije i matematike, preko astronomije i nebeske mehanike, do raznih oblasti psihologije i bioloških nauka. U svim tim oblastima pokazivao je izvanredno znanje, pronicljivost i stručnost, ali i kreativnost kojoj je daleko prevazišao svoje životno opredeljenje i zanimanje stručnjaka za filozofiju. mek povez, format 13 x 20 cm , ćirilica, 189 strana

Stanje ok

Izdavac Beograd 1971 brosiran povez na 237 str jako lepo ocuvana XYQ

Lep roman, autor francuski pisac GIJOM MUSO.

Jelena Tinska - Od svakog koga sam volela udzbenički format lepo očuvana ilustrovana

Još jedan lep roman turske književnice ELIF ŠAFAK.

F V BEOGRAD 1991g. 367str.