Naziv knjige SVETI KNEZ LAZAR I KOSOVSKI ZAVET, Autor knjige Grupa autora, Str 158, God 2007, Povez Tvrd, Bogata ilustrovana knjiga o zivotu Kneza Lazara 30 x 23 , a4.1

Cena knjige smanjena Povez : polutvrd Broj strana 480 Stanje : odlično

ČUDA PRESVETE BOGORODICE, Agapije Landos Krićanin, Pravoslavna crkvena opština Linc Austrija , mek povez, ćirilica, 220 strana, c7

Štampano sa blagoslovom njegovog preosveštenstva episkopa raško-prizrenskog G.G. Artemija svetlopisi Dragan S. Tanasijević ČUVARI SVETINJE Sveta srbska lavra manastir Visoki Dečani Ljiljana Tanasijević, leta gospodnjeg 2000. Tvrdi povez, zaštitni omot Broj strana: 188 Format: 32 x 24 cm D2

Nedelјko Grgurević. `Evharistija kao žrtva : liturgijsko bogoslovlјe.` Libertivil, Ilinois: Bogoslovski fakultet Svetog Save, 2008. 2. izd. 211 str. ; 20 cm.

Jevgenij Trubeckoj. 1. `Smisao života.` Ruski bogotražitelјi. 25, Beograd: Logos, 1997. 220 str. ; 20 cm. 2. `Istina u bojama.` Ruski bogotražitelјi. 5, Beograd: Logos, 2005. 93 str. ; 20 cm.

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Priručnik za učenike Starog zaveta 1, Kraljevi - Malahija na engleskom jeziku Izdavač: Church of Jesus Christ of Latter-day Saints, Salt Lake City, 2003. god. Broširan povez, 27,5 cm. 422 str. Ilustrovano This Church Educational System manual includes interpretive commentary, enrichment sections, historical and cultural insights, maps, and charts relating to the Old Testament. Does not include commentary on the book of Psalms. For institute course Religion 302. Also useful for individual and family study.

Ljubav nas pretvara u ono što volimo U središtu Ekhartovog interesovanja leži uzletna moć duše, koja kroz odeljivanje od svega telesnog i svetovnog hrli svojoj prvoj iskri i svom dnu - onom nečemu u duši gde je, po Ekhartu, `dno Boga moje dno, i moje je dno dno Boga`. Otac nemačke misli kako su ga zvali, rodio se 1260. u Tiringiji, a umro, možda u Kelnu, možda u Avinjonu, jer je naprosto nestao u vrtlogu teoloških, sholastičkih i političkih sukoba koji su ga u taj mah progutali, negde 1327. ili 1328. godine. Njegova predavanja i propovedi ostavili su dubok trag svuda kuda je prošao. Izdavač: Službeni glasnik Nav-id: A032899 ISBN: 9788675498285 Broj strana: 153

Sv. Justin Ćelijski. `Tumačenje Poslanica prve i druge Korinćanima Svetog apostola Pavla / Justin Popović.` Beograd: Manastir Ćelije kod Valјeva, 1983. 1. izd. 623 str. : ilustr. ; 24 cm. Prvo izdanje. Diskretno podvlačeno grafitnom olovkom, može se lako obrisati.

Sv. Justin Ćelijski. `Tumačenje Poslanica prve i druge Korinćanima Svetog apostola Pavla / Justin Popović.` Beograd: Manastir Ćelije kod Valјeva, 1983. 1. izd. 623 str. : ilustr. ; 24 cm. Prvo izdanje! Staro 40 godina, pa stoga pišemo da je feler, ali nema nedostataka osim vremešnosti.

Jovan Fundulis. `Omilitika : crkveno propovedništvo / prevod Gajo G. Gajić, Maja Rašović ; redaktura prevoda Radomir Rakić.` Žički putokazi. 16, Kralјevo: Eparhijski upravni odbor Eparhije žičke, 2011. 187 str. ; 25 cm. Feler je flekica na dnu tabaka, vidi foto. Takvu sam je kupio od izdavača, i nisam je čitao.

1. Nikolaj Ozolјin. `Pravoslavna ikona Pedesetnice : poreklo i razvoj njenih konstitutivnih tema u vizantijskoj epohi `. Šibenik: Istina, 2007. 206 str. : ilustr. ; 20 cm. 2. `Sveti Vasilije Ostroški : čudotvorac i iscelitelј / [urednik Radomir Nikčević ; uvodno slovo Amfilohije (Radović), Jovan (Purić) ; fotografije Života Ćirić ... i dr.].` Svetitelјi. 7, Cetinje: Svetigora, 2009. 160 str. : ilustr. ; 29 cm. 3. Aleksandar Torik. `Flavijan.` Beograd: Bard-Fin, 2012. 223 str. : ilustr. ; 17 cm. Posveta na predlistu. 4. Sv. Jovan Kronštatski. `Kako dostići svetost : praktični saveti i duhovne pouke.` Linc: Pravoslavna crkvena opština Linc, 20?? 80 str. ; 17 cm. Solidno očuvano.

Majstor Ekhart. 1. `Ljubav nas pretvara u ono što volimo : iz propovedi i izabrani traktati.` 1001 knjiga. 9, Beograd: Službeni glasnik, 2008. 149 str. ; 18 cm. Tragovi vlage! 2. `Sve što saznajemo saznaje nas : u spiritualnom životu.` 1001 knjiga. 79, Beograd: Službeni glasnik, 2019. 2. izd. 150 str. ; 18 cm. NOVA! 3. `Blagodat utehe : knjiga o božanskoj ugodi.` 1001 knjiga. 80, Beograd: Službeni glasnik, 2020. 2. izd. 95 str. ; 18 cm. NOVA!

Gajo Gajić. `Evharistija - poslednja tajna vaskrslog Hrista : evharistijsko bogoslovlјe Svetog Nikole Kavasile.` Vrnjci: Interklima-grafika, 2017. 279 str. : autorova slika ; 24 cm.

Lazar Mirković. `Pravoslavna liturgika. Deo 2, Posebni deo. (Svete tajne i molitvoslovlјa).` 3, Beograd: Sveti arhijerejski sinod SPC, 1983. 3. izd. 229 str. ; 21 cm. Fototipsko izdanje, reklo bi se. Nekorišćeno.

Nikola Ludovikos. `Evharistijska ontologija : evharistijski temelјi bića, kao nastajanje u zajednici, u eshatološkoj ontologiji svetog Maksima Ispovednika.` Savremeno bogoslovlјe 5, Karlovac: Martiria, 2011. 298 str. ; 22 cm.

Lars Tunberg. `Čovek i kosmos : vizija svetog Maksima Ispovednika.` Savremeno bogoslovlјe. 4, Šibenik: Istina, 2008. 223 str. : ilustr. ; 21 cm.

Sergej Sergejevič Horužij. `Diptih o tihovanju.` Ruski bogotražitelјi: kolo 7. 41, Beograd: Brimo, 2002. 154 str. ; 21 cm.

Arhimandrit Kiprijan (Kern). `Patrologija /[sa ruskog preveli Nikola Marojević, Radisav Marojević].` Mala patristička biblioteka. Vrnjačka Banja: Prolog, 2006. 282 str. ; 21 cm. Kupio sam novo i tek malo prelistao.

Jovan Majendorf. 1. `Hristos u istočno-hrišćanskoj misli.` Hilandarski putokazi. 12, Asprovalta: Manastir Hilandar, 2003. 2. izd. 204 str. ; 24 cm 2. `Vizantijsko nasleđe u Pravoslavnoj Crkvi.` Sveti Sava. 9, Kralјevo: Eparhija Žička, 2006. 280 str. ; 21 cm. 3. `Vizantijsko bogoslovlјe : istorijski tokovi i dogmatske teme / Džon Majendorf ; sa engleskog preveo Jovan Đ. Olbina.` Kragujevac: Kalenić, 2008. 317 str. ; 21 cm. Odlično očuvano.

Kazino Robert de niro Sharon stone Joe pesci Original dvd Ocuvano

ISTORIJSKO-DRUŠTVENI KONTEKST OTKRIVENJA odlično očuvana SK.3

NOVE

После пропасти Српског царства и деспотовине у Смедереву (1459. године), Срби у Србији и другим српским крајевима потпали су под турско ропство, док су Срби преко Саве и Дунава потпали под власт Мађарско-аустријске државе. Они су ту били нешто слободнији и по дозволи мађарских краљева имали су своје старешине, који су се звали деспоти и управљали су Србима у Срему, Бачкој и Славонији. Тако је после пропасти Српске државе у Смедереву, српски деспот у Срему постао Змај Огњени Вук, син Гргура Бранковића Слепог, синовац светог Стефана Слепог, последњег деспота слободне Србије и Смедерева. По смрти пак Змај Огњеног Вука, мађарски краљ Матија даде деспотско звање Ђорђу Бранковићу, сину споменутог Светог Стефана Слепог и Свете Мајке Ангелине. Но како се Ђорђе убрзо замонаши и доби име Максим, деспотску титулу наследи његов брат Јован Бранковић, који и деспотоваше све до своје смрти 1502. године. После његове блажене кончине, његова благочестива супруга деспотица Јелена, обрати се своме сроднику на српском јадранском приморју кнезу Стефану Штиљановићу и позва га да, уместо преминулог супруга њеног Светог Јована, он преузме у Срему и Славонији српско деспотско достојанство. Овај блажени кнез Стефан Штиљановић, пореклом из српског племена Паштровића, јужно од Хума, са црногорског приморја, рођен је од православних и благочестивих родитеља и одгајен у свакој доброј науци Господњој. Још као млад показао се као веома богољубив и човекољубив и старао се да срце своје свагда има управљено ка Господу. Када је пак одрастао он је усрдно ревновао у делатном испуњавању воље Божје, којој се учио из Светог Писма. Стефан такође беше вешт и у војној вештини и срцем беше веома храбар, као што се то доцније показа у борбама са безбожним Агарјанима, то јест Турцима. Отишавши из свог родног краја у Срем (крајем 15. или почетком 16. века), он постаде деспот Српски и доби на управу место Моровић у Срему, где од тада беше његово седиште. Праведни Стефан се и овде, као и свуда до сада, уклањаше од свакога зла и чињаше своме народу многа добра. Он себе свагда ограђиваше страхом Божјим и богољубивим човекољубљем. Беше изобилан вером православном, молитвом и милостињама, како према људима, тако и према црквама и манастирима. Иако беше опасан влашћу, он никада не заборављаше чинити правду. Но времена у којима он управљаше беху врло тешка, и неприлике притискиваху њега и његов народ са сваке стране. Праведни Божји родољуб, овај дивни кнез и деспот Српски може се заиста успоредити са светим Александром Невским или са светим Јованом Владимиром. Јуначки се бораше праведни Стефан против насиља турског, јер безбожни Турци све више и више нападаху на северне хришћанске крајеве и народе. После знамените Мохачке битке 1526. године, где турски султан Сулејман I, звани Величанствени (1520-1566. г.)* победи мађарског краља, Турци све више залажаху у северније крајеве и страховито пљачкаху и злостављаху тамошњи хришћански живаљ. Уз то, у ово време настадоше и унутрашњи спорови мађарских и аустријских великаша око мађарског престола, што све још више умножаваше српска страдања и невоље у овим крајевима. Истакавши се својим борбама против безбоштва и насиља турског, а и својим праведним и правилним ставом према својим господарима у Мађарској, Стефан ускоро доби на управу и још неке области, као што су места Михољац и Глоговница у Вировитичкој Жупанији, затим градови Новиград и Ораховица, а потом, заједно са својом благочестивом супругом Јеленом, он доби на дар и посед звани Ешћем у Срему. Но када турски напади и насиља још више учесташе, јер Турци ускоро заузеше и град Будим (1529 г.) па опколише и сам град Беч, тада праведни Стефан замоли угарског краља да му да неко заштићеније место, еда би се са народом својим некако избавио од насиља агарјанског. Јер он говораше краљу да не може више поднети толике пљачке и насиља турска: „Пливамо усред непријатеља, као јабука посред воде“, говораше он. Иако се Стефан храбро бораше, турска сила ипак заузе Славонију између река Саве и Драве (1536. године), тако да Стефан би принуђен да се испред Турака повуче преко реке Драве, у место звано Шиклош. Како напади и пљачке агарјанске никако не престајаху, то у овим крајевима наступи тада велика и страшна глад. Глад не беше наступила толико од неродице и невремена, колико од турске пљачке и вишегодишњег ратовања са њима, којом приликом Турци поробише и одведоше и стоку и радну снагу, тако да земља не могаше бити обрађивана. Видећи глад и страдање народа свога од немаштице, праведни и човекољубиви Стефан отвори тада народу своје житнице, и братољубиво раздаде жито свакоме према његовој потреби, те тако прехрани гладне људе своје.Приликом деобе жита народу, Стефан је свакоме говорио да даје жито као на неки зајам, али је после тога окупио сав свој народ на једно брдо, звано Бунтир, близу споменутог Шиклоша, и ту је свима све опростио и сваког дуговања их разрешио. Због овакве милости и човекољубивости своје, праведни Стефан би вољен од свега народа свога, и од Славонаца и Барањаца поштован као светитељ још за живота свога. Поживевши тако чесно и богоугодно, блажени Стефан се мирно пресели ка Господу (негде после 1540. године) и би чесно погребен од своје супруге Јелене и православног народа, на брду Бунтиру изван града. Супруга пак његова Јелена, распустивши слуге своје, сама се повуче испред Турака негде у немачке земље. Када пак силни Агарјани наиђоше и у ове крајеве и заузеше град и место где беше погребен праведни Стефан, тада се деси следеће дивно чуло Божје. Једне тамне ноћи турски војници, на месту где је Стефан био погребен, видеше једну чудну светлост небеску како светли на оном брду. Мислећи да је ту можда скривено неко злато или сребро, Агарјани почеше копати на месту где се појави ова светлост. Копајући, они наиђоше на ковчег са телом блаженог праведника, које нађоше да беше сасвим цело и нетрулежно и из себе издаваше диван благоухани мирис. Тако исто и одело светога беше остало неиструлело и из њега се шираше благопријатни мирис. Турски војници одмах о томе известише свога старешину Амира (или Амурат-бега), који испитавши добро ко је ту погребен, дознаде да је то Српски кнез Стефан, пореклом из приморја, са којим овај Амир беше у неком даљњем сродству. Јер и овај Амир беше пореклом хришћанин, али је као дечак узет од Турака и постао јаничар. Глас о проналаску светих моштију Св. Стефана убрзо се пронесе на све стране, па стога овоме Амиру дођоше и неки српски монаси и замолише га да им преда ковчег са моштима Светог Стефана. Иако потурчењак, Амир указа част моштима хришћанина и сродника свога Стефана, те дозволи монасима да га узму са собом. Монаси узеше ковчег са моштима праведног кнеза Стефана и однеше га у манастир Пресвете Богородице звани Шишатовац, који се налази у Фрушкој Гори у Срему, где је Свети Стефан и пре живео. Чувши за све ово, благочестива супруга Стефанова Јелена, дође одмах из Немачке у манастир Шишатовац. Поклонивши се са сваком побожношћу моштима свога светог мужа, она се затим ту замонаши добивши монашко име Јелисавета. Удаљивши се недалеко од тога места, она провођаше свој живот у молитвама и подвизима, па се после три године мирно престави у Господу и доби наслеђе са светим супругом својим у вечном Царству Небеском. Њено свето тело такође би пренето у манастир Шишатовац и ту чесно погребено. Тело Светог Стефана почивало је у манастиру Шишатовцу и њему су долазили да се поклоне и помоле многи српски људи, међу њима и патријарх српски из Пећи Пајсије са митрополитом београдско-сремским Авесаломом (године 1631.). Том приликом је патријарх Пајсије написао кратко житије Св. Стефана. Службу пак написао му је монах Петроније у манастиру Хопову (1675. г.), на молбу јеромонаха Јефрема Шишатовчанина. У Стефановом пак крају, у селу Бечићу у Паштровићима, на црногорском приморју, подигнута је њему црква у прошлом веку и освећена 1875. године од стране которског епископа Герасима Петрановића. За време Другог светског рата, због насиља и безбоштва усташког, мошти Светог и праведног кнеза Стефана пренете су из манастира Шишатовца у Београд (14. априла 1942. године), и од тада се налазе у Саборној цркви у Београду. Свети ликови, то јест иконе Светог Стефана налазе се у манастиру Новом Хопову и Шишатовцу, а и у његовим Службама, штампаним у Србљаку (римничком и београдском). Св. Стефан Штиљановић (1498 — 1543), (У писмима се потписивао као Шкиљановић. [1] Симеон Пишчевић га у својој Историји српског народа наводи као Шкриљановић [2]) последњи је кнез паштровски, каштелан Врховачког града код Пожеге [3], добротвор и српски светитељ. Животопис Свети Стефан Штиљановић, 1753, рад Христофора Жефаворића Своје порекло води из Приморја, из Паштровића. Жена му је била Јелена Богдановић.[4] Све имање је оставио народу својем и отишао у Срем 1498. године због сукоба са Млечанима. У Срему столовао је у граду Моровићу. Народна традиција приказује деспота Стефана Штиљановића као најузорнијег хришћанског владара и за њега везује многобројна племенита дела, као и јуначку борбу против Турака. Приликом борбе за угарски престо између краља Фердинанда и војводе Јована Запоље нашао се на страни Фердинандовој. Учествовао је у грађанском рату од Мохачке битке 1526. до 1541. године, када су Турци заузели Будим. Од Фердинанда је био добио имања у вировитичкој жупанији (1527),[5] као и град Валпово где је владао. Последњи податак о Стефану Штиљановићу потиче из 1540. године, када је био префект утврђеног града Валпова, након чега му се изгубио сваки траг. Претпоставља се да се, након што је град пао под Турке, повукао у Шиклош, где је и окончао свој живот.[5] Сматра се да је умро, највероватније, око 1543. године. Према предању и запису у „Повесном слову”, најпре је сахрањен на оближњем брду Ђунтир.[5] Већ 1545. године његове мошти налазиле су се у манастиру Шишатовцу у Срему. У доба турске владавине Сремом мошти имале су несумњиво велик значај и веровало се да имају посебну исцелитељску снагу.[6] Од СПЦ уврштен је у ред светитеља. У јесен, 17. октобра сваке године се помиње и слави његово име. Његове мошти почивају у ризници Саборне цркве у Београду од априла 1942. године, када су пренесене из манастира Шишатовац.[7] У манастиру Шишаштовац је постојао је култ св. Стефана Штиљановића.[8] У Панагирику манастира Шишатовац из 1545. године постоји један кратак запис који каже: „Ова света и божанствена књига која се зове Панагирик, манастира Шишатовца храма Рођења Пресвете Богородице, где нетљене мошти почивају светог и праведног и дивног Стефана Штиљановића, српског деспота“. Најупечатљивије предање о Стефану Штиљановићу забележено је у приповеци Скочидјевојка — Приповијест паштровска измаком петнаестог вијека, коју је забележио паштровски политичар и књижевник Стјепан Митров Љубиша у „Приповијестима црногорским и приморским”[9]: Стефан се родио и живео у Бечићима, на самој обали наспрам острва Св. Николе. Био је кнез и најбогатији међу Паштровићима. Рано је остао удовац. Помогао је манастире и саградио манастир Прасквицу и цркву Св. Николе код Бечића. Одлучивши да се одсели опростио се од ратачког игумана Серафима, поверивши му своју опоруку и жељу да сво имање подели манастиру Прасквици и Св. Николи у Паштровићима. Затим се на скупштини опростио од народа и отишао у Херцеговину, Хрватску, па у Срем. После њега Паштровићи више нису бирали кнеза, чувајући успомену на Стефана Штиљановића. retko knjiga nova omotnica neznatno taknuta

Ikone / Kurt Vajcman / Gajane Alibegašvili / Aneli Voljskaja / Gordana Babić / Manolis Hadžidakis / Mihail Alpatov / Teodora Voinesku Tvrde korice, omotnica, ćirilica, veliki format 415 strana. Beograd 1983. Bogato ilustrovano kvalitetnim reproukcijama najpoznatijih svetskih ikona Reprezentativna knjiga, sa izvanrednim ilustracijama i studijama najpoznatijih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti. odlično očuvana