Opis Pripovetke Grigorija Božovića doživele su, posle piščevog povratka medu "žive klasike", nekoliko antologijskih izbora. Ali evo i najnovijeg i najsvežijeg koji potpisuje mladi pesnik Milan Anđelković, rodom iz Zubinog Potoka, Božovićevog zavičaja. Ovaj izbor pokazuje da je Božovićev pripovedački svet prijemčiv i intrigantan i za moderni književni senzibilitet. Milisav Savić

Opis Mesto i vreme dešavanja radnje: Beograd 1993. Dve paralelne priče koje povezuje jedna žena – Lepa – tip Eve čije čari fasciniraju dva međusobno veoma različita junaka. Lepin ljubavnik Krle nema određeno zanimanje, ali vlada veštinom snalaženja u životu; on je švercer benzina i Don Žuan s velikim srcem. Drugi Lepin ljubavnik je Trif, uspešni naučnik koji se posle dvadeset godina vraća iz Amerike, razgrizen krivicom zbog smrti svoje žene Grace. Lepin energetski naboj treba da mu pomogne da se izvuče iz depresije i prihvati istinu o svom životu. U zanimljivoj paleti žena posebno mesto zauzima Quappi, vilinska hodočasnica ljubavi čiji dodir leči. Kada fascinacija lepotom prerasta u ljubav? Od čega to zavisi? Može li čovek u vreme istorijskih previranja odoleti zlu, sačuvati dušu? To su neka od pitanja ovog nesvakidašnjeg romana u kome se vesela ironija prepliće sa egzistencijalnom tragikom. Benzin je jedan od najboljih romana savremene srpske književnosti, prvi put objavljen 2000. godine. Dr Katarina Roringer Vešović

Opis O mentalitetu Srba i još ponečem 'Simićeva satirična žaoka pogađa duboko, u samo jezgro našeg karaktera,posebno tamo gde najviše boli, u onaj osetljivi, dobro skrivenideo o kojem ne znamo mnogo jeme želimo da znamo, kojinegiramo i kojegse stidimo. Pisac svojim oštrim perom nepotkupljivo i nemilosrdno ocrtava onu mračnu stranu mentaliteta Srba, rajinsku, podaničku psihologiju, potuljenost, servilnost prema moćnicima, zatim potkupljivost, iracionalni inat, zavist, pakost, političku ostrašćenost, netoleranciju, sklonost potkazivanju,nepoverljivost…' Žarko Trebješanin

Opis "Sve moje sestre - Laura Barna" Kako se likovi, dela i događaji bude iz nepomičnosti... Svako novo delo Laure Barne podizanje je uzbudljivog asocijativnog vrta, u kojem niču, rastu i ogledaju se biografije, ali i autorski citati i vertikalno konotirane fusnote. Takav je i roman Sve moje sestre, priča o jedinstvenom Rastku Petroviću. Ovaj vrt obrastao je poetičkim dokumentima daleko od narativne funkcionalnosti. One koja je od glavobolje, pada klavira, cijuka escajga ili hrastovog lista iza vlati kose mogla da stvori delo mudre čitkosti, koje nas, između ostalog, nagrađuje strasnom, kaleidoskopskom verzijom drhtanja kroz kalvarije i putopise, mudrost i epohe, intimu i fascinaciju, istoriju i geografiju, porodično i ekumensko, slovensko i evropsko... U ovom romanu čitalac pronalazi svoju verziju suptilnog sižea, ali ne bi trebalo da hita za prioritetima... Jer tu su vesnici srpskog modernizma: Isidora Sekulić, Danica Marković, Miloš Crnjanski, Sibe Miličić, Beta Vukanović, Brana Petronijević, Sava Šumanović, Marko Ristić, Moša Pijade i mnogi drugi... Tu su i Nadežda, Zora i Milica, tri sestre u sazvežđu koje beletrističkim umećem prebogat monolog Rastka Petrovića – svedoka vaskolike porodične sudbine – osvetljava kroz iskušenja, bolove, simboliku albanske golgote, sjaj Pariza i juga Italije, ili šumove prapostojbine Afrike. Tu su i odjeci terazijskih koraka, romora i proglasa hotelmoskovskih senki iz Berlina, ratnih bolnica, galerija i vašingtonskih prozora s pogledom... Život je nekom sestra, a nekom brat. Nekom reč, misao i stih, nekome boja, a nekome samo privid zebnje i brige. Kad sve zasvetli i progovori, tad postaje toplo porodično gnezdo. Kad ruka zadrhti, u cevčici kaleidoskopa pomere se, između onih vertikalnih ogledalaca, zrnca boje i života...

Opis "Severna kapija 1: Duhovi prošlosti - Danijel Jovanović" „Severna kapija: Duhovi prošlosti“ prva je od četiri priče fantastičnog serijala prepunog misterije, pustolovina, starih verovanja i zaboravljenih stvorenja koja su nas do sada vrebala samo iz priča pred spavanje. Trinaestogodišnja Suzana detinjstvo provodi na selu. Njen život se menja kada dobije stipendiju jedne od najelitnijih škola u Evropi. Biće to put u mračnu avanturu kakvu nije mogla ni da nasluti. Vrlo brzo po dolasku, devojčica biva uvučena u tajne koje su zidine te škole čuvale vekovima. Misteriozne pojave progone nju i njene prijatelje i oni sve dublje ulaze u lavirint opasnosti i strave. Deca će saznati da su bića poput drekavca, more, lesnika i veštice stvarna i da ih je gotovo nemoguće zaustaviti.Suzana, uz sve to, ulazi i u neku vrstu lične borbe koja će je zauvek promeniti. „Severna kapija“ uzbudljiva je priča o zagonetkama, misterijama zakopanim u prošlosti, zaboravljenim slovenskim bićima, simbolima i starim narodnim verovanjima. Pored toga, ovo je priča o snažnoj porodičnoj ljubavi, nesvakidašnjim prijateljstvima, razlici između društvenih slojeva i odrastanju koje ponekad ume da bude surovo. „Severnu kapiju“ možda možete ispustiti iz ruku, ali ona neće vas. Za razotkrivanje njenih tajni biće vam potrebno znanje pravog detektiva. I mnogo hrabrosti.

Opis "Sve one vole ljubav - Milica Jakovljević Mir-Jam" Ovo je prva zbirka neobjavljenih pripovedaka Mir-Jam. Sledeći svoj impuls za ljubavlju, Mir-Jam je ovom zbirkom dala portrete devojaka i mladića iz različitih društvenih slojeva koje objedinjuje čežnja za samostalnošću, čime je unela i socijalnu problematiku u svoje priče, lepotom trenutaka i novih poznanstava i pre svega zadovoljavanjem potrebe da se živi u dvoje...

Opis "Srce lutke - Boban Trifunović" U Beogradu, prestonici Kraljevine Jugoslavije, između Prvog i Drugog svetskog rata, pojedinci se, iz pripovetke u pripovetku, susreću sa stravom van svakog poimanja – sa preobražajima, prizivanjem duhova, oživljavanjem mrtvih, sa srpskim mitskim bićima, drevnim obredima, tajanstvenim kultovima, zaboravljenim paganskim božanstvima, zabranjenim knjigama… U pripovetkama Bobana Trifunovića svakodnevica, stvarnost za koju se svi čvrsto drže - kao što se dete, uplašeno, drži za suknju svoje majke – počinje da popušta pred našim očima, jer ništa nije onako kako izgleda. U svakoj pripoveci, strava je prisutna u svakom kutku našeg sveta, ali to je tek nagovešteno; užasi se naziru, a oni koji se sa njima susretnu, nisu sigurni šta vide, čuju ili dodiruju, jer to je sasvim u suprotnosti sa logikom, sa zdravim razumom. U prvim decenijama dvadesetog veka nastala su, nesumnjivo, najbolja dela horor proze, klasici kojima se i danas rado vraćamo. Ono što odlikuje klasike horor proze je odsustvo svake, pa i najmanje banalnosti, neukusa, kiča. Zbirka pripovedaka Srce lutke se čitaocima, upravo, predstavlja kao klasik horor proze – jer po uzoru na klasike je i pisana: deset pripovedaka prožetih jezom od početka do kraja; nabojenih suštinom horora – nagoveštajima, naznakama, nesigurnim opažajima i susretima sa užasnim u stilu Artura Makena, Hauarda Filipsa Lavkrafta, M. R. Džejmsa, Roberta Ejkmana, Aldžernona Blekvuda.

Opis "Buke - Katarina Vukmanović" Zbirka "Buke" sačinjena je od devet priča koje iznose na videlo iskru čudesnog u malom, običnom čoveku, a isečci iz svakodnevice obojeni su lucidnim zapažanjima koja u čitaocu bude pomisao - Tačno znam ovaj osećaj. Svaka od priča je, na neki način, produžetak jednog ključnog osećaja, konstatacije ili utiska o svetu, ljudskoj prirodi, pojavama izvan i unutar nas samih; zajedno imaju potencijal da zabave - što je možda i njihova najplemenitija svrha, inspirišu i navedu na razmišljanje.

Opis "Zamka genija Frenka Lojda Rajta - Smilja Stefanović Pregel" NOVA KNJIGA SMILJE STEFANOVIĆ PREGEL NAS UVODI U JEDAN NEOBIČAN SVET U KOME SE PREPLIĆU ARHITEKTURA KNJIŽEVNOST I POTREBA ZA NEPREKIDNIM LUTANJIMA.... Iako jednu od glavnih strukturalnih i poetičkih linija ovog romana možemo pratiti u genijalnom delu arhitekte F. L. Rajta, ovo je roman u kome se očitava životna priča Amerikanca koji je prvo koleno srpskih emigranata, ali i niz naporednosti i rukavaca koji nas vode u zemlju predaka, urbane pejzaže Vašingtona i prostranstva Zapadne Virdžinije. Iz jedne priče niče druga: iz ljubavi - mržnja, iz porodice - rascepljenost karaktera, iz života - izazov pisanja knjige... Sve velike svari i pojmovi su materijalizovani kao mozaik manjih mikrosvetova, uklopljenih u neobičnost i sugestivnost „velike" slike. Geometrija je došla na mesto sudbine, a sudbina na mesto istorije - tu počiva osnova lutanja, istorijskog i stvarnosnog usuda naroda, ali i glavnog junaka ovog romana. U leto 2003. mesto je vrvelo od glasina. Ljudska lobanja je otkrivena u zapuštenom prostoru ispod stare kuće.Detalji zločina nikada nisu obelodanjeni, niti su medijiikada pokazali neko posebno interesovanje za ovaj slučaj. Kao i svaki raj, i ovaj je imao svoje aveti Olivere.

Opis "Crno telo - Laura Barna" Nagrada Miroslav Dereta - 2007! Nesvakidašnja priča o umetnosti i umetnicima, o ljubavi, usamljenosti, životu i njegovoj negaciji nad kojom lebdi duh velikog romantika Laze Kostića. Da li je umetnost sama po sebi strast ili je strast neizostavno prisutna u samoj ideji umetnosti. Poetički i stilski razigrana u želji, i strasna u nameri, Laura Barna ispisuje roman Crno telo nad kojim bdi još uvek nedovoljno rastumačena figura arhivolšebnog romantika Laze Kostića. Međutim, Crno telo je priča o odrastanju i uzrastanju u vrhove nasleđa srpske književnosti i tajni porodične istorije, ljubavi i želje koja, kao poslanje iz prošlosti, putuje kroz vreme, od romantizmu sklonog XIX veka i Laze Kostića do današnjih dana, nesklonih svemu što je uzvišeno. Laura Barna želi da svakom književnom i životnom detalju podari poseban identitet jer svaki lik ovog romana nosi sobom niz dilema i večnih pitanja o sudbini čovekovog usuda na zemlji, o dobru i zlu. Zbog toga je Crno telo nesvakidašnja, nadasve zanimljiva i originalna priča o piscu koji je sam svoj hroničar i hroničaru i istraživaču koji u istoriji ne nalazi traženog pisca već sebe. Vlastiti lik u ogledalu lirike Laze Kostića, ogoljenog i ranjivog u emotivnim posustajanjima i eruptivnim smenjivanjima unutrašnjih i spoljašnjih pejzaža. Letargično doba Kostićevog stihopisanija, melanholije vojvođanske varošice i otuđenja velikog grada, pamćenje i samoukidanje u kolektivnom zaboravu, večiti antagonizam modernog i tradicionalnog, samo su neke okosnice ovog neobičnog romana. Povez knjige : mek Strana : 256 Format knjige : 13x20.5 cm Pismo : ćirilica

Opis "Naši - Predrag Smiljković" U NOVOJ KNJIZI PREDRAG SMILJKOVIĆ VEŠTO PREPLIĆE STARO I NOVO, URBANO I KOMIČNO, A OČARAVAVA SNAGOM ISPISANE REČI... Vlasnik uzvišenog smisla urbane osećajnosti, majstor da skenira detalj života koji će, preveden u prozu, zazvoniti kao kristal na carskom balu, smiljković je pisac brojnih literarnih osobina. Vezan za lokalno, svakim novim tekstom pomera se napred konceptom ubrzanja u pisanju, kada reč i rečenice alhemijski tretira kao niz slika za željeni zlatni kadar. Taj koncept piksela, frekvencija i bita lako se može raspoznati u tarantinovskoj dinamici teksta knjige Naši. Pri tome, pouzdanost piščeve radoznalosti za duboka duševna stanja nosilaca priča utemeljena je u profesionalnom iskustvu, i ta stanja jednako nadilaze i našu javu i naš san.

Opis "U pesku vremena : Afrika - magični kontinent tajni, raznolikosti i predrasuda - Sonja Lapatanov" Jedan veliki američki pesnik je zapisao: „Samo oni koji će rizikovati da odu predaleko mogu da otkriju koliko daleko može da se ode.” Knjiga Sonje Lapatanov govori o najuzvišenijim momentima putovanja: i na otkrivalačkom i na saznajnom polju priče koja se pred čitaocima otvara, baš kao i naslov knjige – U pesku vremena. Bogati detalji jednog putnika i vešto obraćanje jednog pisca garantuju uzbudljivo čitanje Afrike, nestvarno zavodljivog Crnog kontinenta, i upoznavanje stranog sveta: od srca saharske pustinje u Libiji, Aleje ajkula Južne Afrike, ponosnog crvenog naroda Namibije, padajuće vodene zavese Zimbabvea, kamene bajke Alžira, sve do divljeg juga Etiopije i neobičnih hramova Sudana. Reč je o susretu dva senzibiliteta koji se neprestano dopunjuju i bogate – piščevog sveta i sveta koji upoznaje. Zato je posebnost ove knjige u ispovednim minijaturama koje autor uvek uobličava jednom lirskom notom s velikom pažnjom i upornošću da svemu što vidi dâ jedan lični trag – kao stope u pesku.

Opis NAJBOLJE PESNIČKO I NAJBOLJE PROZNO DELO MOMČILA NASTASIJEVIĆA U JEDNOJ KNJIZI – zbirka pesama “7 lirskih krugova” i zbirka priča “Iz tamnog vilajeta”! “Svaka je njegova pesma ikona našeg devičanskog maternjeg jezika. (…) Bio je to veliki pesnik naš. Veliki svetski pesnik našeg jezika. Ime mu je svemoguća smernost. (…) Prekasno se javio, prerano je otišao.” – Vasko Popa “Zamislite ga (M. Nastasijevića) kako nekim savršeno ugođenim uhom sluša i prisluškuje, i traži, spravom nenadmašnom, samo onaj jedini svileni ton u sveopštem zvučnome tkanju. Našao ga je: i onda drži u svom dohvatu i biće, i njegov svet, i božanstvo toga sveta. Kod Nastasijevića se stalno traži — ali i nalazi.” – Stanislav Vinaver “Velika, samonikla pesnička ličnost. Zaverenik jezika, mistike, predanja. Jedini naš zaista folklorni pesnik u dubokom smislu te reči. Sav od sluha, od iskoni, od tajanstva.” – Borislav Mihajlović Mihiz Momčilo Nastasijević (1894—1938) bio je srpski pesnik, prozni pisac i prevodilac. Rođen u Gornjem Milanovcu, studirao u Beogradu gde i ostaje do kraja života i radi kao gimnazijski profesor. Njegovi “Lirski krugovi” su odjeknuli među čitaocima i kritikom čim su izašli, a pažnju publike izazivaju i danas. Pripovetke “Iz tamnog vilajeta” su njegovo najbolje prozno delo. Stanislav Vinaver je Nastasijevića nazivao „svecem srpskog jezika i srpskog književnog izraza”.

Opis Plave cipelice čarobne je fantastična priča o mišu Mrvici - zvezdi Stobornici - i njegovim prijateljima. Oni se bore za spas svoje šume, ali i za opstanak celog sveta, koji se nasao na udaru mračnih sila. Svet šumskih životinja ukršta se sa svetom fantazije koji ispunjavanju neobična stvorenja: pećinski patuljci, ćotavci (strašna bića sveta tame), zvezdožderi. Miš Mrvica, glavni junak romana, silom prilika odvojen je od svoje porodice, ali mu neobično prijateljstvo sa patujcima pomaže da se nakon niza uzbudljivih avantura vrati svojoj kući. Na tom putu, ispunjenom nesvakidašnjim dogodovštinama u šumi i u gradu, njegovi prijatelji i on pokušavaju da pobede zlikovce - fantastična bića Rogobata i Vrkolaka - koji prete da unište ne samo drevnu šumu Stobornicu nego i čitavu planetu. U tome mu pomažu odani prijatelji, ali i neobične moći koje stiče zahvaljujući svojim čarobnim plavim cipelicama. Ujedno to je priča o odrastanju i sazrevanju, o spoznaji sveta, o opasnostima kojima je mlado biće u njemu izloženo. Ljubav prema porodici, prijateljima i svome domu kao i očuvanje prirode i njenih lepota osnovni su putokazi na Mrvičinom epskom putovanju.

Opis Rekvijem za ratnika je pripovest o čoveku bez lica, onom koji je smrtonosno oružje u rukama vladara senki, znan kao Hašiman, po bogu rata iz mitologije drevnog Japana. Takođe, ovo je priča o ljudskoj duši, o praznim ljušturama što koračaju bez emocija, o padu i smrti, o surovosti i pokajanju, teška, mudra, i nadasve , poučna.

Opis Ovo je najintimnija knjiga Jasmine Mihajlović u kojoj se intrigantno okrenula humoru, tananom hororu, zabavnoj esejistici. Naslov koji knjiga nosi predstavlja, pre svega, otklon od sveta (ljudi), s jednom blagom ironijom koju autorka ima, postavljajući pitanje: jer, ko će (još i) čitati Dosadnu knjigu? Kompoziciju knjige čine mali narativni svetovi, od jednog društveno-sociološkog paradoksa do intimno-lirskog obraćanja, u kojima ima svega, taman onoliko koliko je čoveku potrebno da oseti moć vrline i težinu svakodnevice, kako i kaže jedan poznati estetičar: Sve je savršeno u mikro i makro svetu. Samo u ovom našem – ništa ne valja. Autorka ovom knjigom predstavlja sebe u onim najtananijim i najfinijim predelima kratke proze u kojima dopušta i čitaocu da zastane, da se odmori, da udahne i, najzad, da pogleda u sopstvenu Svaštaru, kako glasi podnaslov-žanr knjige, i koji je rezime svega čime se autorka bavila u svojim prethodnim delima kao što su putopisi, ljubavne priče, praćenje fenomena modernog sveta i prepletaji sa drevnim... A tako se knjiga i završava, delom koji je naznačen kao Privatno. Pored otvorenosti prema svetu, koju donosi drugi deo knjige, ali i otvorenosti prema sebi, Jasmina Mihajlović uspela je da ispuni osnovni cilj svakog pisca, a to je da knjiga ima adresu. Uzbudljiva, intrigantna, na momente i bolna, oštra i duboko proživljena, ova topla knjiga ima samo jednu adresu koju nudi čitaocima, i ona glasi: Naša. Svaka adresa je naša.

Opis Bilo ih je troje. Krvlju svezani, sudbinom krunisani. Bat njihovih koraka isprva se nije mogao čuti, a onda... Po izlokanim drumovima, planinskim šumama i na bojnom polju, počeli su da ostavljaju sasvim drugačije tragove. One što ostaju, one što se i dan danas vide. Jednom od njih pogled beše uprt u srebrni dukat na tamnom nebu. Drugi je bio tih kao noćni leptir koji leti po pustom groblju, tražeći spomenik bez imena. A ona, koja beše voda između njih, voda što gasi vatre, bila je zmajevita. U njenim je venama tekla krv drevnih zmajeva... „Ovo je priča o Vukašinu, Strahinji i njihovoj sestri Ognjeni. Istkana nitima prošlosti, u vreme kada su vitezovi ognjem i mačem čuvali nevidljive granice, kada je noć sa sobom donosila bića iz staroslovenskih mitova i legendi, ova će vas pripovest povesti sa onima koji su, istovremeno, koračali sa obe strane nevidljive granice što deli ovaj od onoga sveta“ – Miloš Petković

Opis Prateći ekspediciju bogataša-avanturiste Žan Sebastijana, Žorž Mišić se obreva u svetu sasvim drugačijem od onog koji poznajemo. Pun razumevanja, uteha i oprosta, novi svet je slobodan od ogledala materijalne grešnosti, ali pasivan do skoro potpune apatije. U tom svetu on pronalazi novi ugao posmatranja – kroz suštinu našeg bića, pa sve do njegovih dubina iz čijih se utočišta ponekad teško izlazi. Tama je priča o bežanju od najmanjih, ali i najvećih odluka pred nama. Ispričana slobodnim žanrovskim stilom, ona nudi više od puke zabave. Oslanjajući se na popularnu estetiku osamdesetih, Tama će kod čitalaca izazivati osećaje trijumfa i jeda, neprekidno suočavajući sa pitanjem – ko smo i šta radimo? Nudeći alternativno objašnjenje gde se kao civilizacija nalazimo, ali što je važnije, u kom pravcu smo se zaputili, Tama upotpunjuje Priču o odrastanju čovečanstva. Prateći interesantne i zanemarene analogije, sakrivene iza svakodnevnih životnih problema, roman podseća da našu destinaciju možemo spoznati samo ako se udubimo i otvorimo oči u Tami.

Opis Kao što smo u tihoj, zamišljenoj ličnosti Jovana Deretića uvek mogli prepoznati znamenitog srpskog književnog istoričara,jer su njegove knjige bile deo našeg najintimnijeg susreta sa nestvarnim svetom, u kojem su se kretale neke figure, različiteod nas i daleke nam, koje su, me|utim snažno naselile naš život, stopile se sa njim i oblikovale ga, tako je sada vreme dase upitamo o prorodi Deretićeve književne istoriografije. Kakvo je, dakle, teorijsko zale|e njegovog književnoistorijskogpostupka? Koji su momenti odlučujući za njegovo shvatanje istorije srpske književnosti i u kakvim se vezama oni nalaze sashvatanjima ranijih književnih istoričara? Na kakvom odnosu izme|u književnosti i kulture izrasta Deretićeva književnaistoriografija? U čemu je smisao književne prošlosti i kakav je smisao angažmana koji nosi književnog istoričara?

Opis KNJIGA VELIKOG MAJSTORA KRATKE FORME „Čotrić je majstor kratke forme. Pišući tako da rečima bude tesno a mislima široko, stvorio je veliki broj aforizama antologijske vrednosti, pa stoga i ne čudi što se već godinama nalazi u samom vrhu srpske satirične književnosti." Aleksandar Baljak „Čotrić je izvorno moralan i pošten kritičar izoštrenih čula, na svetom zadatku borbe za bolji svet i pravednije društvo. Aforizam je njegovo nežno oružje, Arhangelov mač i Đurđevo koplje, kojim snažno i uporno napada Zlo u svakom društvenom pojavnom obliku, i na svakom koraku." Slobodan Simić

Opis „Милан Симић је одличан познавалац наших људи и наших нарави. Не само да добро познаје психологију свог народа, него има и знања и смелости да укаже на изразите мане у националном карактеру Срба и да их изложи разорном, али и лековитом подсмеху. На удару његове сатире нашле су се особине као што су : митоманија, агресивност, подаништво, превртљивост, поткупљивост, склоност хипокризији, склоност ка рационализацији, аутодеструктивност… „ Жарко Требјешанин

Opis S ljudima se susrećemo i suočavamo, a njihov svet, neretko, ostaje tajna za nas i biva daleko od priče; priča je tek onaj trenutak kad se suočimo sa tajnom. Tajna, razume se, ne mora biti nešto skriveno (premda se najčešće tako doživljava), već nešto u čemu čovek zapazi saglasje između duha koji poznaje i iskona koji naslućuje. U tom pogledu kao da lebdi i želja za saznanjem, a ono izbija u neshvatljivim potrebama duha, u dugim razgovorima o umetnosti i prijateljstvu i u samoj umetnosti. Đorđe Kadijević je umetnik u pravom značenju, umetnik iznad svega, jer svako duhovno polje u kojem je ostao njegov trag ocrtano je ovom činjenicom. Sada nam, posle Božije volje, obznanjuje svoju drugu knjigu neobičnog naslova: Plagijati... Nalazeći ono što ga kao umetnika progoni, a kao čoveka muči, Kadijević pravi neobičan niz koji imenuje hrabro. Čitalac brzo može zapaziti da je posredi igra; dionizijska molitva u kojoj invokacija ima povlašćeno mesto, a „obrada“ odiše klasicističkim poštovanjem u kojem sloboda odnosi prevagu. Sloboda, dakle, i igra...

Opis U ovoj intrigantnoj priči o ljubavi i zavođenju, heroina romana Lola Montez otkriva se pred čitaocima postepeno, kao sinteza suprotnosti i zavodljivih predela telesnog i duhovnog, čulnog i metafizičkog, ljubavi i mržnje. Svojom pojavom na pozornici minhenskog pozorišta, nestvarno lepa i harizmatična u čudesnoj haljini satkanoj od čipke i crne svile, protkanoj zlatom i jednom crvenom niti, zavela je ne samo svu prisutnu bavarsku gospodu već i samog kralja, dovodeći publiku do ekstaze svojim strastvenim i nadzemaljskim plesom… Ipak, jedan nepromišljeni gest, kada preko pozorišnog lakeja bude poslala pismo u ruke koje „nisu smele da ga prime“, izazvaće pravi skandal… U svom romanu Kap španske krvi Miloš Crnjanski gradi lirski makrokosmos u koji je smestio lik žene za koju je svet bio otvorena pozornica na kojoj se život odigravao u svim svojim beskonačnim i neretko kontroverznim značenjima. Ipak, sloboda, strastvenost i nesputana čulnost magične i tajanstvene Lole Montez nisu mogle proći nekažnjeno, te će se ona suočiti ne samo sa oštrim osudama Katoličke crkve već i sa osećanjem sopstvene praznine i tuge. Povez knjige : tvrd Strana : 229 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis У нашем народу има много предања о Светом Сави. Нека од њих забележена су врло рано, још у XIII веку, код његових старих биографа; али највећи њихов део je каснијег порекла и објављен тек крајем XIX и почетком XX века. O Светом Сави je први почео да бележи приче Вук Стефановић Караџић, али главни потицај, да се прикупе и објаве сва предања о том популарном светитељу, дошао је тек 1897. године од господина Вида Вулетића-Вукасовића у Босанској вили. Од тада, Босанска вила је за пуне четири године, од 1897 до 1901, доносила, готово у сваком броју, по неко предање о светитељу и учинила тим велику услугу проучавању Савиних легенди. Сем у Босанској вили, а по њеном примеру, објављен је један део предања о Светом Сави још и у Босанско-херцеговачком источнику за 1897, годину. Касније је понајвише предања о Светом Сави забележио господин Станоје М. Мијатовић, најпре у Братству, XII-XIII, 1908, под натписом „Свети Сава у народној успомени”, потом у засебној књижици „Свети Сава у народним причама”, Нови Сад, 1913, у серији Књига за народ Матице Српске, свеска 148; и у књижици Свети Сава у нашим народним песмама, Београд, 1923. под псеудонимом Србољуб Србобратић. У новије доба, господин Ст. М. Димитријевић упутио је позив преко Весника српске цркве, XXIX, 1924. стр. 626-8, свештеницима, учитељима и осталој народној интелигенцији, да обрате пажњу на све врсте народног предања о Светом Сави, пошто „далеко већи део још није прикупљен и објављен, него кружи само по народу као његова усмена лектира”. Тај позив имао је извесног успеха, и у Веснику је током 1925. и 1926. године дат читав низ лепих и корисних прилога.