Opis "Testament - Vidosav Stevanović" JEDAN OD NAJZNAČAJNIJIH SRPSKIH PISACA U PONOVLJENOM IZDANJU JEDNOG OD NAJBOLJIH SRPSKIH ROMANA DVADESETOG VEKA... Tragična srpska bajka... Nalazimo se u nestvarnom koje je pretrpano stvarnim, i to je zastrašujuće... Progoni nastavljaju dela rata: svi ratovi u jednom, i sva doba pomerena da bi se bolje potvrdila... Ovde se uobličuje jedan nematerijalni Kafka i neprijatelj veka u kome ništa nije pravo, izuzev imaginacije koja spasava vrstu od njeninih sopstvenih zločina... Rečitativ Vidosava Stevanovića, lepotom svoga jezika i prodornom muzikom, baca nas u halucinaciju gde se čovek istovremeno stvara i samorazara, gde je sreća ista stvar kao nesreća. Jedan Srbin izdajnik u svom narodu i genijalan pripovedač... Ono što očarava pre svega, i prilikom čitanja, to je smelost i lepota hiperbola. U pejsažu čarobnjačkih oblaka, nisu to četiri konjanika Apokalipse, njih je hiljadu. Na zemlji predanoj snazi zla, prženoj suncem do konačnog raspada, bilo natruloj i tečnoj posle potopa, pojavljuju se poludivovi bez glava, žene poluboginje-polusmrtne, koje u svojim bedrima nose čitave narode, pustinjaci lišeni razuma koji naizmenično umiru i rađaju se...

Opis "Praznik zveri 3: Nezvani gost - Zoran Petrović" Praznik zveri 3 je književno delo raskošne epske i folklorne fantastike sa nešto prave, a mnogo više alternativne istorije. Roman je prožet predanjima od kojih ćete mnoga čuti prvi put, pre svega zbog toga što ih je autor u velikoj meri sam izmaštao. London 1899. U veštičji sat, u kuću pisca Abrahama, stiže nezvani gost sa zahtevom kome se domaćin povinuje. Po sećanjima i beleškama belokosog neznanca Abraham mora napisati novi roman. Ono što je na početku zvučalo kao naklapanje opasnog ludaka, tokom noći sasvim zaokuplja pažnju pisca i počinje da ga opsesivno privlači, jer shvata da piše istinite memoare Elrika O"Melnija-upira Prvokletnika. Oni govore o ljubavi i mržnji, maču i magiji, dvorskim spletkama i krvavim obračunima, a pre svega u vezi su sa Abrahamom i njegovim prethodnim književnim delom-onim za koje je pisac mislio da je samo plod njegove mašte. Od velike Seobe upira i izbora Prvokletnika u tamnicama Strvinarnika, preko pokolja Mesečeve dece u Vukovu, Elrik pripoveda zastrašujuću priču o kovitlacu ratnih oluja 15. veka, osmanlijskom dvoru i plemenitim kućama Balkana-Branković, Drakulesti i Hunjadi. Bez obzira na rasu, boju kože ili veroispovest, na bedemima poslednjih uporišta čovečanstva stoje oni koji su svoje živote posvetili borbi protiv sila tame i Onoga čije se ime ne spominje. Onoga, koji na sve pripadnike ljudskog roda gleda podjednakom mržnjom i koji će učiniti sve da uspe u svojoj zamisli. Nezvani gost bele kose njegov je izaslanik.

Opis "Crno telo - Laura Barna" Nagrada Miroslav Dereta - 2007! Nesvakidašnja priča o umetnosti i umetnicima, o ljubavi, usamljenosti, životu i njegovoj negaciji nad kojom lebdi duh velikog romantika Laze Kostića. Da li je umetnost sama po sebi strast ili je strast neizostavno prisutna u samoj ideji umetnosti. Poetički i stilski razigrana u želji, i strasna u nameri, Laura Barna ispisuje roman Crno telo nad kojim bdi još uvek nedovoljno rastumačena figura arhivolšebnog romantika Laze Kostića. Međutim, Crno telo je priča o odrastanju i uzrastanju u vrhove nasleđa srpske književnosti i tajni porodične istorije, ljubavi i želje koja, kao poslanje iz prošlosti, putuje kroz vreme, od romantizmu sklonog XIX veka i Laze Kostića do današnjih dana, nesklonih svemu što je uzvišeno. Laura Barna želi da svakom književnom i životnom detalju podari poseban identitet jer svaki lik ovog romana nosi sobom niz dilema i večnih pitanja o sudbini čovekovog usuda na zemlji, o dobru i zlu. Zbog toga je Crno telo nesvakidašnja, nadasve zanimljiva i originalna priča o piscu koji je sam svoj hroničar i hroničaru i istraživaču koji u istoriji ne nalazi traženog pisca već sebe. Vlastiti lik u ogledalu lirike Laze Kostića, ogoljenog i ranjivog u emotivnim posustajanjima i eruptivnim smenjivanjima unutrašnjih i spoljašnjih pejzaža. Letargično doba Kostićevog stihopisanija, melanholije vojvođanske varošice i otuđenja velikog grada, pamćenje i samoukidanje u kolektivnom zaboravu, večiti antagonizam modernog i tradicionalnog, samo su neke okosnice ovog neobičnog romana. Povez knjige : mek Strana : 256 Format knjige : 13x20.5 cm Pismo : ćirilica

Opis "Buke - Katarina Vukmanović" Zbirka "Buke" sačinjena je od devet priča koje iznose na videlo iskru čudesnog u malom, običnom čoveku, a isečci iz svakodnevice obojeni su lucidnim zapažanjima koja u čitaocu bude pomisao - Tačno znam ovaj osećaj. Svaka od priča je, na neki način, produžetak jednog ključnog osećaja, konstatacije ili utiska o svetu, ljudskoj prirodi, pojavama izvan i unutar nas samih; zajedno imaju potencijal da zabave - što je možda i njihova najplemenitija svrha, inspirišu i navedu na razmišljanje.

Opis "O ratu i bombardovanju - Ivo Andrić" Izabrani tekstovi u ovoj knjizi Ive Andrića predstavljaju presek čovekovih osećanja u godinama rata: od kraćih nacrta i zapisa do priča i stihova u kojima se često mogu sresti zapažanja poput ovih: Svuda izgled pustoši i zadah paljevina ili Gluva pustoš i grobni muk i hlad. Na metafizičkom planu, ali i na materijalističkom, uočavamo potragu za smislom čovekove egzistencije. Narativ u ovoj knjizi je ponekad okrutan i težak prema životu, ali i odmeren i bolan, s nekom čudnom vedrinom intimne ispovesti ljudske duše nad ambisom sećanja i svakodnevice. U jednoj slici u kojoj Andrić s terase posmatra ruševine Grada, u kontrolisanim pokretima i zasićenom pogledu neizbežne okolnosti, otkrivaju se i unutrašnji nemiri koji reflektuju dublji smisao istorijskog perioda koji je danas pred nama kao nekakva nužnost, kao bolno sećanje. Povez knjige : tvrd Strana : 234 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis Roman Kraut ili saće, ispisan u četiri poglavlja, arhaičnim jezikom i baroknim narativom oplemenjenim brojnim digresijama i asocijativnim prizorima, prati život i rad pesnika, filozofa, lekara i alhemičara Jakopusa Krauta od njegovih zrelih godina do starosti, njegova traganja i istraživanja širom Evrope poznog srednjeg veka. Obrazovan i nadaren za razne duhovne discipline, upućen u veštinu dugotrajnog memorisanja građenjem Zamka pamćenja, vođen knjigama i spisima (među kojima su i oni slavnog Paracelzusa) ali i narodnim pričama, Kraut putuje na ostrva, odnosno odlazi u planine kako bi se lično uverio u nepoznate, neobjašnjive pojave. Na ovom putovanju, svako otkriće menja njegove svetonazore, bilo da je reč o kosturu anđela, vampirovom oku, ili znamenitom kamenu mudrosti. On je u milosti bogatih aristokrata i gost u njihovim palatama, pritom upoznajući znamenite ličnosti poput Kazanove ili grofa Sen Žermena, koji je, navodno, ovladao tajnim znanjima koja su mu darovala besmrtnost. Alhemičar prisustvuje i demonstracijima tehnoloških novotarija finansiranih od bogatog mecene koji, zbog spletki, pada u nemilost dužda grada-države. I sam Kraut dopada u tamnicu, a odatle, iscrpljen i ostareo, biva, kao znak milosti, poslat da bude upravitelj gubavišta gde, uprkos svim nedaćama, pomaže gubavcima, nastavlja da piše traktate i da sistematično, po cenu ličnih žrtava, sprovodi eksperimente stvaranja veštačkog čoveka sve do konačnog uspeha. Tako se, u iskušenjima kroz koja njegov protagonista prolazi u interakcijama sa čitavom lepezom drugih aktera jedne mistične priče, otvara složeni lavirint između mistike, alhemije, fantastike i višestrukih preobražaja žanra romana koji i u savremenom trenutku nastavlja provokaciju sopstvenih konvencija…

Opis Nijedan filozof se do sada nije pozabavio kontroverzama entropije, iako je ovaj, filozofski najvažniji aspekt prirode svemira, termodinamika objasnila i opisala još pre sto pedeset godina! Duhovnu situaciju našeg vremena i dalje odlikuje odsustvo svesti o nestajanju sveta. Jedini način da se preusmeri prirodni put stvari (kakav predviđa termodinamika) jeste da se, pored uspostavljanja koherentnog jedinstva neorganskog i organskog, trasira i veza sa natprirodnim (pritom, natprirodno ne treba razumeti kao nešto volšebno, misteriozno, ezoterično u tradicionalnom smislu reči, već kao sastavni deo epistemološki proširenog i produbljenog, rafiniranog, neizmerno raznolikog velikog lanca bića). Ako je čovek biće od kosmičkog integriteta, istraživanjem entropije prirode i prirode entropije približiće se razumevanju porekla i smisla postojanja; ako nije – onda ni u saznajnom ni u egzistencijalnom smislu nema čemu da se nada.

Opis "Priče sa Tare - Stevan Ješević" Priče sa Tare napisane su poput usmenog predanja, stvaraju utisak da čitalac zapravo sluša priču kraj vatre iz ognjišta, a ona skače neprimetno od petnaestog do dvadeset i prvog veka, vodi nas predelima Tare, kroz čumsku stazu, od Zvjezde, preko Zaovina i Kremne, sve do Solotnika. Pored boljeg upoznavanja autora, njegovih navika i doživljaja, upoznaćemo i lik srednjovekovnog vladara Užica, Nikolu Altomanovića, ali i druga Baju, funkcionera KPJ, vojnike iz Prvog svetskog rata i otkriti tajne spravljenja vodnjike, ali i klekovače, kao i majstorskog leoženja vatre, u zavisnosti od aktivnosti koja se uz nju obavalja. Svakako, u koje god doba godine da čitate ovu knjigu, uživaćete u tečnom pripovedanju i duhovitom sagledavanju mnogih epoha, a i naučiti štošta iz istorije, botanike, kafanskih manira...

Opis "Sanatorijum pod belim - Laura Barna" NOVI ROMAN LAURE BARNE DOKAZUJE DA JE REČ O STVARAOCU IZUZETNE KREATIVNE SAMOSVESTI, MUDRE, ČAK FILOZOFSKE PRODUHOVLJENOSTI I PRECIZNOG STILA. Kroz uzbudljivu i mnogodimenzionalnu fabulu bićemo volšebno uvedeni u nekoliko njenih rukavaca, u kojima ćemo pre svega osetiti strast u odbijanju milenijumskog terora kolektivno nesvesnog nad individualno svesnim, odnosno u odbijanju poraza pred nametima većine i u manifestovanja straha od genija kakvi su bili Arhimed, Sokrat, Leonardo da Vinči, Vinsent van Gog, Maljevič i mnogi drugi. Odmereni narativni prolazak kroz različite subjekte, književne likove, gestove, povode, motivacije i predviđanja, podsticaje i ishode nadasve stvara prostor čitaocu za samoprepoznavanje i prijatne neizvesnosti i iznenađenja...

Opis "Lirski krugovi tamnog vilajeta - Momčilo Nastasijević" NAJBOLJE PESNIČKO I NAJBOLJE PROZNO DELO MOMČILA NASTASIJEVIĆA U JEDNOJ KNJIZI – zbirka pesama “7 lirskih krugova” i zbirka priča “Iz tamnog vilajeta”! “Svaka je njegova pesma ikona našeg devičanskog maternjeg jezika. (…) Bio je to veliki pesnik naš. Veliki svetski pesnik našeg jezika. Ime mu je svemoguća smernost. (…) Prekasno se javio, prerano je otišao.” – Vasko Popa “Zamislite ga (M. Nastasijevića) kako nekim savršeno ugođenim uhom sluša i prisluškuje, i traži, spravom nenadmašnom, samo onaj jedini svileni ton u sveopštem zvučnome tkanju. Našao ga je: i onda drži u svom dohvatu i biće, i njegov svet, i božanstvo toga sveta. Kod Nastasijevića se stalno traži — ali i nalazi.” – Stanislav Vinaver “Velika, samonikla pesnička ličnost. Zaverenik jezika, mistike, predanja. Jedini naš zaista folklorni pesnik u dubokom smislu te reči. Sav od sluha, od iskoni, od tajanstva.” – Borislav Mihajlović Mihiz Momčilo Nastasijević (1894—1938) bio je srpski pesnik, prozni pisac i prevodilac. Rođen u Gornjem Milanovcu, studirao u Beogradu gde i ostaje do kraja života i radi kao gimnazijski profesor. Njegovi “Lirski krugovi” su odjeknuli među čitaocima i kritikom čim su izašli, a pažnju publike izazivaju i danas. Pripovetke “Iz tamnog vilajeta” su njegovo najbolje prozno delo. Stanislav Vinaver je Nastasijevića nazivao „svecem srpskog jezika i srpskog književnog izraza”.

Opis "Ostaci sveta - Igor Marojević" Nagrada „Tronoški rodoslov“ Solarisov roman godine Nagrada „Meša Selimović“ za 2020. Nagrada grada Beograda „Despot Stefan Lazarević” Nagrada „Zlatni beočug“ za 2020. Tragična sudbina čoveka od Španskog građanskog rata, preko Jasenovca, pa do NATO bombardovanja krajem devedesetih godina prošlog veka, odvija se na velikim platnima čovekove tolerancije, opstanka, bola... Mogućnost, uopšteno govoreći, da se sve to predstavi u prvom romanu o Jasenovcu kao dominantnoj temi, jeste veliki pokušaj da se ujedno prikažu i sva stradanja dvadesetog veka. Igor Marojević u svom nesumnjivo najboljem dosadašnjem delu o „veku logora“, kako se i naziva dvadeseto stoleće, piše hladnim tonom, čija melodija, uprkos svem užasu, pronalazi vatru koja tinja i baca plamen sećanja na one ljude i njihove sudbine koji sve više tonu u zaborav pred nekim drugim ratovima, nekim drugim krvavim stradanjima. U takvom miljeu, Ivanka Novčić, jedna od protagonistkinja ovog romana, svojim čudnovatim erosom uspostavlja balans, ili, bolje rečeno, prelaz između tame i svetlosti, nudeći nadu u spasenje nevinog, ili bar drukčiji pogled na ono što je preostalo u Ostacima sveta... Zoran Bognar Igor Marojević u romanu Ostaci sveta pronosi novu postideološku štafetu širom evropskog prostora. Pripovedači predaju jedan drugom govornu štafetnu palicu, kako bi tehnikom skaza ispričali istoriju stradanja u dvadesetom veku, od Španskog građanskog rata do NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ako je Hana Arent ukazala na banalnost zla totalitarnih ideologija dvadesetog veka, u jednom od najboljih srpskih romana u dvadeset prvom stoleću Marojević pripoveda o nepodnošljivoj učestalosti patnje ili (pre)velikim ostacima zla. U dobu visokoideologizovanih i pristrasnih narativa kojima obiluje savremena književnost, autor uspeva da u naraciju uvede vapijuću poliperspektivnost u predočavanju zločina: od Jasenovca i Blajburga do Kravice i Srebrenice. Na taj način izbegavaju se pojednostavljujući uvidi u psihološke profile i „levih“ i „desnih“, i zločinaca, ali i žrtava, u korist njihove istorijske uverljivosti i romaneskne uzbudljivosti. Dr Igor Perišić Prikaz romana u Danasu. Intervju sa autorom: Novosti, Bookvar, RTS.

Opis GLASNOGOVORNIK PONIŽENIH I UVREDJENIH Dragan Rajičić piše onako kako misli i govori, on je nezadovoljan, besan i ogorčen i u njegovim aforizmima sve prašti i seva od pravednog gneva. Zato je Rajičićeva reč tako bliska srcu običnog čitaoca. On je glas savesti, materijalizovani urlik obespravljenih, neka imaginarna viša pravda. Uvek najteži posao svakog satiričara je da obavi sublimovanje i kondenzovenje tih silnih emocije i jakih naboja u odgovarajuću književnu tvorevinu, ovog puta u maleni aforizam. Ovog puta, kao nikad tako uspešno, Rajičić je spakovao svoj gnev u pregršt sjajnih i trajnih » monumentalnih minijatura« , dokazao i prikazao da je sazreo autor » Beogradskog aforističarskog kruga« i podsetio da je vredan ozbiljnije pažnje i novog vrednovanja. Slobodan Simić

Opis NAJČITANIJA KNJIGA BIBLIOTEKE SRBIJE. NIN-ova NAGRADA ZA ROMAN GODINE. KNJIGA PREVEDENA NA VIŠE OD 20 SVETSKIH JEZIKA. Najzanimljivija i najjasnija priča o Tesli, dosad ispričana. Svet se manje promenio od Platona do TeslInog rođenja nego od Teslinog rođenja do njegove smrti. Teško je ne biti fasciniran pričom o Istorijskom Iskoraku od homerskog guslara do letenja na plavom zraku energije – za samo jedan ljudski vek! Ovaj roman kombinuje fresku i ikonu, sagu i intimu. Teslina biografija je nadahnuta hronika jedne od najvećih promena u ljudskoj Istoriji, u nekoliko zemalja, na dva kontinenta. Povest o Tesli je priča o povesti epohe. Metro ispod grada i reklame na krovovima, njegova su dela. Čaplinov skitnica Šarlo je podsećao na njega kad je kopao rovove. Federsen, Fric Langov gospodar Metropolisa, je opet – bio on. Ludi naučnik sa njegovim kalemovima u filmu o Frankenštajnu je bio on. Besprekorno obučeni aristokrat sa zaliscima koga je Igrao Bela Lugoši je, po svojoj eleganciji i maniru, bio on. Zar nije on, pre Bretona, osluškivao geomagnetski puls Zemlje? Zar nije Orson Vels plašio ljude njegovim zrakama smrti? Pred čitaocem je, dakle, najubedljivija biografija jedinog gromovnika među ljudima. O romanu „Tesla, portret među maskama spada u tzv. višestruko kodirane postmoderne romaneskne hibride, u kojima se stapaju kodovi različtih tipova romana. Pritom, temeljeni okvir predstavlja kod biografskog romana, veoma rijedak u interliterarnoj južnoslavenskoj zajednici, a onda njemu Pištalo pridodaje naraciju karakterističnu za psihološki, poetski i na koncu kulturološki roman. Na taj način on stvara složenu romanesknu miksturu, u kojoj postoje okvir i ključni događaji Tesline biografije, ali roman odustaje od nakane da ispriča još jednu u čitavom nizu Teslinih biografija i počinje da se lepezasto širi, kako bi osvijetlio rad Teslina uma, njegovu psihu, etički horizont, modele naučnih uvjerenja i sagledao Teslu i njegovo djelo u kontekstu epohe moderne. Toj narativnoj liniji pridodaje se naracija karakteristična za kulturološki roman i to onaj model kulturološkog romna koji jedan kulturni sistem motri i procjenjuje iz pozicije nove epistemološke i ukupne paradigmatske situacije, da bi se u romanu ukrstio modernistički utopizama, čitav sistem novovjekovnog logocentrizma i utopijskog scijentizma, sa distopijskim pogledom postmoderne. Na taj način se u Pištalovom romanu susreću znanstveni optimizam karaketristčan za modernu, za njene velike priče na kojima su izgrađene industrijska i tehnološka civilizacija, sa postmodernim distopizmom, njegovim skpetičnim pogledom na zamke tradicije i saznanjem o tome da su sve velike utopije moderne postale, kako bi rekao Mihail Epštejn, okupatorima budućnosti. Cijeli ovaj narativni sistem natkriljuje Pištalov vanserijski poetski talent, a roman se ukazuje kao vanredna lirska rekonstrukcije Tesline svijesti i njene emocionalne, prometejske, donkihotske i faustovske supstance. Tesla sa svojom vjerom u boga Progresa prometejski stoji u kontekstu svijeta obilježenog različitim načinima masikranja, te se njegov prometsjki duh ukazuje u svojoj donkihotskoj gesti u odnosu na manipulativne Edisonove ili Markonijeve geste, odnosno logiku dobiti u surovim kapitalističkim uvjetima društva. Sanjar koji je vjerovao u besplatnu proizvodnju i prenos energije kroz zrak i zemlju, maštao o prenosu zvuka i slike talasima na daljinu, puštao kroz sebe struju ogromnog napona, od naučnih eksperimenta pravio gotovo cirkuske predstave za meodiokritetsku, pseudonaučnu publiku, pokretanjem elektromagnetnih talasa izazivao zemljotrese, postao kosmičkim gromovnikom među ljudima, taj je sanjar uticao na to da se, kako kaže Katarina Džons, jedna od junakinja u Pištalovom romanu, Teslina prijateljica i žena s kojom je Teslin odnos uvijek bio na granici ljubavničkog – svijet brže promijeni za njegova života nego od Platona do njegovog rođenja. U tom naglom ubrazavanju svijeta Tesla nije samo jedna od ključnih naučnih figura koja je odbila Nobelovu nagradu za fiziku, već je i frojdovac, futurist i nadrealist, volterovski racionalist i bretonovac koji je osluškivao geomagnetski impulst zemlje. No, iza tog horizonta romana, u poetsko-psihološkoj ravni priče, Pištalov Tesla izrasta u narativnu figuru koja je stalno na granici utvarnog i relanog. Njega cijeli život prati duh mrtvog brata Daneta i grižnja sasvijesti zbog te smrti; on je hipohondar bonvivan i kicoš, Pigmalion sa Balkana, čovjek koji je racionalnom snagom kontolirao libido i sebi uskratio svaku pomisao na sekusalnost, usamljenik koji se jedino druži s golubovima u hotelu Vladorf Astoria, tragična figura koju je manipultivni sistem naučne i društvene moći više puta obamnuo, čovjek kroz čiji su život protunjala dva rata, a on nije verovao u pesmicu o sukobu Velikog duha istoka i Zapada. Ta se pesmica nije obraćala njegovom umu. Nikola Tesla nije verovao u magijsku geografiju. Balkan, gdje on rođen, bio je šav, pa Pištalo slika Teslu kao čoveka s granice koji zna prenatalnu tamu srpskih crkava, islamski kult svetla i vode, latinski kult satova i zvona, a turska i ruska kultura za njega su bile po sebi razumljive. Otud se u svojoj višetrukoj kodiranosti i hiridnoj utemeljnosti, Pištalov roman ukazuje istodobno i kao arheološka rekonstrukcija kulturološkog, naučnog i tehnološkog, pa i ideološkog-političkog plana svijeta druge polovine 19. i prve polovine 20. vijeka, ali i vivisekcija Tesline psihe, etike i uma, te na koncu i kao društveni roman sa vanesrijskom galerijom likova. Iznad svega toga, pak, uzdiže se poetski intonirana, u fragmentarne slike razbijena, mozačna priča u kojoj se demaskira modernistička i Teslina iluzija Progresa, baš kao što su pale maske i sa iluzije o božanskom spasu čovjeka i čovječanstva. Jednom riječju, roman i poezija koji su srasli u fukoovsku dramu uma kakvu do sada nije imala interliterana južnoslavenska zajednica. –Enver Kazaz

Opis "Severna kapija 3: Stranice od peska - Danijel Jovanović" Treća godina u „Severnoj kapiji“ počinje nevoljom – stara kapija se otvara već prve noći po Suzaninom dolasku na imanje. Vrlo brzo školu napada čudnovata strela, a čak ni policija ne može da pronađe njenog vlasnika i naslute njegove namere. Hoće li bliznakinje konačno sklopiti sve kockice svoje misteriozne prošlosti? Da li avetinjsko selo koje im progoni snove ima ikakve veze sa ubicom i njegovom strelom? I hoće li ljubavni trougao narušiti odnose unutar družine? Deca će ovog puta morati da zagaze još dublje u svet demona, a Suzana će biti stavljena pred izbor koji bi mogao da ugasi život jednog od njenih prijatelja. Može li njena savest to da podnese?

Opis O mentalitetu Srba i još ponečem 'Simićeva satirična žaoka pogađa duboko, u samo jezgro našeg karaktera,posebno tamo gde najviše boli, u onaj osetljivi, dobro skrivenideo o kojem ne znamo mnogo jeme želimo da znamo, kojinegiramo i kojegse stidimo. Pisac svojim oštrim perom nepotkupljivo i nemilosrdno ocrtava onu mračnu stranu mentaliteta Srba, rajinsku, podaničku psihologiju, potuljenost, servilnost prema moćnicima, zatim potkupljivost, iracionalni inat, zavist, pakost, političku ostrašćenost, netoleranciju, sklonost potkazivanju,nepoverljivost…' Žarko Trebješanin

Opis "Pustolovine bačkog opsenara - Mirko Demić" Nagrada „Miroslav Dereta” za 2018. U romanu Pustolovine bačkog opsenara narator, pedesetogodišnji otpravnik vozova, bavi se rekonstrukcijom životopisa mogućeg pretka Dimitrija Vujića, glavnog junaka ove pripovesti, neobičnog čoveka, pustolova, karijeriste i lažova s polovine XVIII veka. Posredno, preko rekonstruisanja detalja misteriozne i nedovoljno jasne priče o drugom čoveku, narator pravi rekapitulaciju vlastitog života, ili bolje reći sopstvenog osećanja života. Na osnovu šturih dokumenata i porodičnog predanja, gradi se lik Dimitrija Vujića, bačkog Kazanove i avanturiste, s namerom da se razume njegova uloga u dvorskim spletkama po evropskim dvorovima na kojima je često zauzimao veoma uticajne položaje. Ono što izgleda razdvojeno vremenom, prostorom i karakterom, kako pripovedanje odmiče, pokazuje se sve više kao slično, srodno, istovetno. S jedne strane stoje događaji neobičnog pretka, a sa druge – bogatstvo emocija i doživljaja, detaljno nijansiranje delikatnog i senzitivnog naratorovog sveta, o kome ne saznajemo preko ličnih biografskih podataka, već kroz njegov doživljaj samog Vujića. Tako se od naizmenične naracije o prošlosti i sadašnjosti, o tuđem i sopstvenom, u ovom raskošnim jezikom ispisanom romanu, formira treći sloj, u kome se od događaja jednog i doživljaja drugog života stvara moguća celovitost postojanja.

Opis "Ženski u sto tehnika - Slađana Ilić" Mislili ste da znate nešto o ženama?! Zbirka priča Ženski – u sto tehnika Slađane Ilić zasniva se na tematskim osnovama važnim i tipičnim za savremeni svet u kojem se i mi, poput junaka priča, na razne načine snalazimo i ne snalazimo. I baš to snalaženje i nesnalaženje koji dovode do sudbonosnih, nekada i kobnih ishoda čine dodirne tačke čitalaca sa svetom ove knjige, ali i sa svetom kulturne tradicije i delima stvaralaca koje autorka poštuje i voli. Služeći se različitim pripovedačkim tehnikama, ona postiže spontano kretanje kroz prošlost, sadašnjost i budućnost, koliko god da je to komplikovano i bolno. U pričama Slađane Ilić zavodljivim igrama strasti, orgazmima, velikim, jakim ljubavima ili njihovim neminovnim i strašnim nestajanjima neprestano se nadmudruju eros i tanatos tako što junaci učvršćuju svoj identitet ili od njega nemoćni odustaju gubeći i sebe i druge zbog iskonskog nerazumevanja. Ova knjiga poziva čitaoce da se zagledaju u svoju unutrašnju golotinju i da iz te pozicije razgolite svet. Ona iz drugačije perspektive otkriva žensko. Ona je brutalno iskrena...

Opis "Sve moje sestre - Laura Barna" Kako se likovi, dela i događaji bude iz nepomičnosti... Svako novo delo Laure Barne podizanje je uzbudljivog asocijativnog vrta, u kojem niču, rastu i ogledaju se biografije, ali i autorski citati i vertikalno konotirane fusnote. Takav je i roman Sve moje sestre, priča o jedinstvenom Rastku Petroviću. Ovaj vrt obrastao je poetičkim dokumentima daleko od narativne funkcionalnosti. One koja je od glavobolje, pada klavira, cijuka escajga ili hrastovog lista iza vlati kose mogla da stvori delo mudre čitkosti, koje nas, između ostalog, nagrađuje strasnom, kaleidoskopskom verzijom drhtanja kroz kalvarije i putopise, mudrost i epohe, intimu i fascinaciju, istoriju i geografiju, porodično i ekumensko, slovensko i evropsko... U ovom romanu čitalac pronalazi svoju verziju suptilnog sižea, ali ne bi trebalo da hita za prioritetima... Jer tu su vesnici srpskog modernizma: Isidora Sekulić, Danica Marković, Miloš Crnjanski, Sibe Miličić, Beta Vukanović, Brana Petronijević, Sava Šumanović, Marko Ristić, Moša Pijade i mnogi drugi... Tu su i Nadežda, Zora i Milica, tri sestre u sazvežđu koje beletrističkim umećem prebogat monolog Rastka Petrovića – svedoka vaskolike porodične sudbine – osvetljava kroz iskušenja, bolove, simboliku albanske golgote, sjaj Pariza i juga Italije, ili šumove prapostojbine Afrike. Tu su i odjeci terazijskih koraka, romora i proglasa hotelmoskovskih senki iz Berlina, ratnih bolnica, galerija i vašingtonskih prozora s pogledom... Život je nekom sestra, a nekom brat. Nekom reč, misao i stih, nekome boja, a nekome samo privid zebnje i brige. Kad sve zasvetli i progovori, tad postaje toplo porodično gnezdo. Kad ruka zadrhti, u cevčici kaleidoskopa pomere se, između onih vertikalnih ogledalaca, zrnca boje i života...

Opis "Seobe - Miloš Crnjanski" „Seobe" su roman o zvezdi u beskrajnom, plavom krugu. „Seobe" su roman o čoveku koji je u ratu ostavio ženu i o ženi koja je tog čoveka čekala. „Seobe" su roman o ljubavi i roman o preljubi. „Seobe" su roman o nacionu što je ginuo po tuđoj volji i za tuđ račun. „Seobe" su roman o uzaludnosti ratovanja. „Seobe" su roman o sudbini pojedinca koji je verovao da postoji lepša i svetlija budućnost od one koja se nazirala u pomeranjima sadašnjosti. „Seobe" su roman o neusaglašenosti želje i cilja. „Seobe" su roman o otuđenju. „Seobe" su roman o večitoj želji da se ode daleko, jer su daljine uvek bezgranični prostori nade. „Seobe" su roman o žudnji da se ispuni praznina. „Seobe" su roman o beskrajnom, plavom krugu. U tom krugu, i danas treperi ona ista zvezda. „Nijedan drugi roman Miloša Crnjanskog nije dočekan sa takvim priznanjima i pohvalama, ni o jednom od njih nije zauvek ostalo da važi ono što je od početka kazano: ’Roman Seobe je delo velikih ostvarenja, jedno od najboljih književnih dela srpske književnosti i drugih južnoslovenskih literatura’.“ Milo Lompar

Opis "10, 9, 8, 7… - Dušan Petričić" Svetski poznati karikaturista i ilustrator Dušan Petričić revnosno komentariše svakodnevicu i odbrojava naše dane. „… U poređenju sa katastrofama u koje nas poremećeni i neodgovorni vladari uvaljuju, nikad se nije desilo, niti će se desiti da jedan, makar i 'zlonamerni' karikaturista napravi bilo kakvu štetu nekoj državi ili nekom društvu. Molim cenjenu publiku da ima to u vidu kad im se učini da je neka karikatura preterana.“ – Dušan Petričić

Opis "Istorijske priče - Aleksandar Gatalica" Šta je istorija? Neko je shvata kao orijašku silu koja lomi narode, briše pokrete, uništava ili inauguriše dobre ili loše ideje, svejedno, silu koja u osnovi nema veze s ljudima samim. Drugi, poput Lava Tolstoja, kažu da je istorija podvodačica koja traži ljude prekomerne, ljude s one strane normalnog postojanja da bi od njih načinila marionete povesti, koji će narode voditi u pobedu ili češće u propast. Junaci ove knjige, svi odreda, imaju treći pogled na istoriju. Oni na povest gledaju kao na složni rad ogromnog mnoštva malih ljudi, zapravo svih koji su oduvek živeli, od kojih svi imaju ličinku istorije u svom malom i efemernom genomu, larvu koja udruživanjem s nebrojeno mnogo drugih ličinki može da porodi leptira istorije – crnog ili belog svejedno. – iz Uvoda

Opis "Prvi put s ocem na jutrenje i druge pripovetke - Laza Lazarević" Laza Lazarević, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma, često se uzima kao utemeljitelj tradicije psihološkog pripovedanja i nijansiranja u srpskoj modernoj književnosti. Česti motivi Lazarevićevih pripovedaka su isticanje patrijahalnih vrednosti i centralna uloga porodice kojoj likovi Lazarevićevog romanesknog sveta često žrtvuju svoje biće i svoju ljudsku sreću. Tako je u delu ovog značajnog srpskog pisca, porodica i porodična zajednica ona ultimativna vrednost ljudskog života koja konstituiše samu individuu. „Lazarevića baš psihologija interesuje. On upravo najviše slika prelome u čoveku, onaj trenutak kad posle pretrpljenog poraza u čoveku nastaje moralni preobražaj", primetio je o Lazarevićevom književnom izrazu Predrag Protić. Ova zbirka pripovedaka donosi remek-dela srpske pripovetke kao što su Prvi put sa ocem na jutrenje, Švabica, Sve će to narod pozlatiti...

Opis "Zamka genija Frenka Lojda Rajta - Smilja Stefanović Pregel" NOVA KNJIGA SMILJE STEFANOVIĆ PREGEL NAS UVODI U JEDAN NEOBIČAN SVET U KOME SE PREPLIĆU ARHITEKTURA KNJIŽEVNOST I POTREBA ZA NEPREKIDNIM LUTANJIMA.... Iako jednu od glavnih strukturalnih i poetičkih linija ovog romana možemo pratiti u genijalnom delu arhitekte F. L. Rajta, ovo je roman u kome se očitava životna priča Amerikanca koji je prvo koleno srpskih emigranata, ali i niz naporednosti i rukavaca koji nas vode u zemlju predaka, urbane pejzaže Vašingtona i prostranstva Zapadne Virdžinije. Iz jedne priče niče druga: iz ljubavi - mržnja, iz porodice - rascepljenost karaktera, iz života - izazov pisanja knjige... Sve velike svari i pojmovi su materijalizovani kao mozaik manjih mikrosvetova, uklopljenih u neobičnost i sugestivnost „velike" slike. Geometrija je došla na mesto sudbine, a sudbina na mesto istorije - tu počiva osnova lutanja, istorijskog i stvarnosnog usuda naroda, ali i glavnog junaka ovog romana. U leto 2003. mesto je vrvelo od glasina. Ljudska lobanja je otkrivena u zapuštenom prostoru ispod stare kuće.Detalji zločina nikada nisu obelodanjeni, niti su medijiikada pokazali neko posebno interesovanje za ovaj slučaj. Kao i svaki raj, i ovaj je imao svoje aveti Olivere.

Opis "Čovek na balkonu - Tihomir Stevanović" Sve ono što čini jedan život nezamislivim smešteno je u ovoj priči koja se bavi čovekovim egzistencijalnim pitanjima, gde je borba za goli život predstavljena kroz najmračnija sočiva sudbine. Dve godine posle Drugog svetskog rata, Paja Jovanović angažovan je da naslika portret maršala J. B. Tita, što promućurno prihvata samo zbog toga da dobije dozvolu da otputuje u Beč i trajno napusti zemlju s retrogradnim režimom. Do tada, on i Milutin Milanković, kao personifikacije takozvane plave krvi, bivaju pod stalnom prismotrom kapetana Jakovljevića, naprasitog jurišnika iz neposrednog Brozovog okruženja, koji gaji animozitet prema Jovanoviću zbog toga što je jednom prilikom odbio da uradi portret njegove preminule majke. Skrhan unutrašnjim sukobima sa svojim avetima i besanim noćima, Jakovljević se premišlja da likvidira velikog srpskog slikara... Ovo je intrigantna i dragocena storija o čuvenom slikaru i jednom naučniku, ali i o njihovim životima u prilikama koje ponekad nisu ni dostojne jednog pristojnog življenja. Čovek je neprestano na raskršću iznenadnih odluka za koje ponekad unapred zna da mogu biti pogubne.

Opis Pred čitaocem je jedanaesti roman Slobodana Mandića. Tematski okvir ove proze jeste zrenje, dugotrajni i naoko neprimetni proces tokom koga protagonisti stiču spremnost za unutrašnje preobražaje. Drugim rečima, na ovim stranicama teče priča o bezazlenosti izloženoj svetu, o odbrani prostora intime. Polazna tačka Antikvara Gospodnjeg u figuri je pripovedača: on dobija nalog da sačini rodoslovno stablo svoje porodice, pritom uvidevši da u rodoslov mora uvrstiti i pojedince koji tu spadaju tek po unutarnjoj srodnosti sa njim. Slede neočekivana otkrića, iskrsavaju srodnici i preteče iz dubina vremena. Pripovedač traga za mestom od koga počinje područje duha. „Konačno je sve propalo, dosta sam strepeo, najzad sam slobodan.“ Eto prvog stepenika; motoa za epitaf, u kome je lik Senatora u celosti sažet. Napuštanje karijere i visokog položaja, povlačenje iz svetskih poslova, u tišinu – već samo po tome, rodonačelnik je neobične loze čije razgranavanje pisac prati iz stranice u stranicu. I moj slučaj ponavlja, kaže pripovedač, kako će se svako više puta naći pred Sfingom, kada mora dati odgovor. Njegov prvi susret sa tim čudovištem zbio se kada je dečak od koga se neprekidno udaljava posađen na stolicu bez naslona, da polaže račune veštaku zvanom otac. Tada se po prvi put, i ne znajući o čemu je reč, prihvatio prevođenja stvarnosti u fikciju, upinjući se da ona bude toliko uverljiva da je istražitelj prihvati kao istinsku realnost, stvarniju od one koja mu se pričinjava. Istovremeno je, iz odgovora na unakrsno očevo ispitivanje, počinjalo otkrivanje sopstvenog života kao priče. Slobodan Mandić (1947, Sutjeska) savremeni je prozni stvaralac; autor romana, pripovedaka, eseja. Njegova prozna ostvarenja nagrađena su sa više značajnih književnih priznanja među kojima su i nagrade „Isidora Sekulić“, „Beskrajni plavi krug“, „Svetozar Ćorović“ i „Branko Ćopić“.