Opis NAJČITANIJA KNJIGA BIBLIOTEKE SRBIJE. NIN-ova NAGRADA ZA ROMAN GODINE. KNJIGA PREVEDENA NA VIŠE OD 20 SVETSKIH JEZIKA. Najzanimljivija i najjasnija priča o Tesli, dosad ispričana. Svet se manje promenio od Platona do TeslInog rođenja nego od Teslinog rođenja do njegove smrti. Teško je ne biti fasciniran pričom o Istorijskom Iskoraku od homerskog guslara do letenja na plavom zraku energije – za samo jedan ljudski vek! Ovaj roman kombinuje fresku i ikonu, sagu i intimu. Teslina biografija je nadahnuta hronika jedne od najvećih promena u ljudskoj Istoriji, u nekoliko zemalja, na dva kontinenta. Povest o Tesli je priča o povesti epohe. Metro ispod grada i reklame na krovovima, njegova su dela. Čaplinov skitnica Šarlo je podsećao na njega kad je kopao rovove. Federsen, Fric Langov gospodar Metropolisa, je opet – bio on. Ludi naučnik sa njegovim kalemovima u filmu o Frankenštajnu je bio on. Besprekorno obučeni aristokrat sa zaliscima koga je Igrao Bela Lugoši je, po svojoj eleganciji i maniru, bio on. Zar nije on, pre Bretona, osluškivao geomagnetski puls Zemlje? Zar nije Orson Vels plašio ljude njegovim zrakama smrti? Pred čitaocem je, dakle, najubedljivija biografija jedinog gromovnika među ljudima. O romanu „Tesla, portret među maskama spada u tzv. višestruko kodirane postmoderne romaneskne hibride, u kojima se stapaju kodovi različtih tipova romana. Pritom, temeljeni okvir predstavlja kod biografskog romana, veoma rijedak u interliterarnoj južnoslavenskoj zajednici, a onda njemu Pištalo pridodaje naraciju karakterističnu za psihološki, poetski i na koncu kulturološki roman. Na taj način on stvara složenu romanesknu miksturu, u kojoj postoje okvir i ključni događaji Tesline biografije, ali roman odustaje od nakane da ispriča još jednu u čitavom nizu Teslinih biografija i počinje da se lepezasto širi, kako bi osvijetlio rad Teslina uma, njegovu psihu, etički horizont, modele naučnih uvjerenja i sagledao Teslu i njegovo djelo u kontekstu epohe moderne. Toj narativnoj liniji pridodaje se naracija karakteristična za kulturološki roman i to onaj model kulturološkog romna koji jedan kulturni sistem motri i procjenjuje iz pozicije nove epistemološke i ukupne paradigmatske situacije, da bi se u romanu ukrstio modernistički utopizama, čitav sistem novovjekovnog logocentrizma i utopijskog scijentizma, sa distopijskim pogledom postmoderne. Na taj način se u Pištalovom romanu susreću znanstveni optimizam karaketristčan za modernu, za njene velike priče na kojima su izgrađene industrijska i tehnološka civilizacija, sa postmodernim distopizmom, njegovim skpetičnim pogledom na zamke tradicije i saznanjem o tome da su sve velike utopije moderne postale, kako bi rekao Mihail Epštejn, okupatorima budućnosti. Cijeli ovaj narativni sistem natkriljuje Pištalov vanserijski poetski talent, a roman se ukazuje kao vanredna lirska rekonstrukcije Tesline svijesti i njene emocionalne, prometejske, donkihotske i faustovske supstance. Tesla sa svojom vjerom u boga Progresa prometejski stoji u kontekstu svijeta obilježenog različitim načinima masikranja, te se njegov prometsjki duh ukazuje u svojoj donkihotskoj gesti u odnosu na manipulativne Edisonove ili Markonijeve geste, odnosno logiku dobiti u surovim kapitalističkim uvjetima društva. Sanjar koji je vjerovao u besplatnu proizvodnju i prenos energije kroz zrak i zemlju, maštao o prenosu zvuka i slike talasima na daljinu, puštao kroz sebe struju ogromnog napona, od naučnih eksperimenta pravio gotovo cirkuske predstave za meodiokritetsku, pseudonaučnu publiku, pokretanjem elektromagnetnih talasa izazivao zemljotrese, postao kosmičkim gromovnikom među ljudima, taj je sanjar uticao na to da se, kako kaže Katarina Džons, jedna od junakinja u Pištalovom romanu, Teslina prijateljica i žena s kojom je Teslin odnos uvijek bio na granici ljubavničkog – svijet brže promijeni za njegova života nego od Platona do njegovog rođenja. U tom naglom ubrazavanju svijeta Tesla nije samo jedna od ključnih naučnih figura koja je odbila Nobelovu nagradu za fiziku, već je i frojdovac, futurist i nadrealist, volterovski racionalist i bretonovac koji je osluškivao geomagnetski impulst zemlje. No, iza tog horizonta romana, u poetsko-psihološkoj ravni priče, Pištalov Tesla izrasta u narativnu figuru koja je stalno na granici utvarnog i relanog. Njega cijeli život prati duh mrtvog brata Daneta i grižnja sasvijesti zbog te smrti; on je hipohondar bonvivan i kicoš, Pigmalion sa Balkana, čovjek koji je racionalnom snagom kontolirao libido i sebi uskratio svaku pomisao na sekusalnost, usamljenik koji se jedino druži s golubovima u hotelu Vladorf Astoria, tragična figura koju je manipultivni sistem naučne i društvene moći više puta obamnuo, čovjek kroz čiji su život protunjala dva rata, a on nije verovao u pesmicu o sukobu Velikog duha istoka i Zapada. Ta se pesmica nije obraćala njegovom umu. Nikola Tesla nije verovao u magijsku geografiju. Balkan, gdje on rođen, bio je šav, pa Pištalo slika Teslu kao čoveka s granice koji zna prenatalnu tamu srpskih crkava, islamski kult svetla i vode, latinski kult satova i zvona, a turska i ruska kultura za njega su bile po sebi razumljive. Otud se u svojoj višetrukoj kodiranosti i hiridnoj utemeljnosti, Pištalov roman ukazuje istodobno i kao arheološka rekonstrukcija kulturološkog, naučnog i tehnološkog, pa i ideološkog-političkog plana svijeta druge polovine 19. i prve polovine 20. vijeka, ali i vivisekcija Tesline psihe, etike i uma, te na koncu i kao društveni roman sa vanesrijskom galerijom likova. Iznad svega toga, pak, uzdiže se poetski intonirana, u fragmentarne slike razbijena, mozačna priča u kojoj se demaskira modernistička i Teslina iluzija Progresa, baš kao što su pale maske i sa iluzije o božanskom spasu čovjeka i čovječanstva. Jednom riječju, roman i poezija koji su srasli u fukoovsku dramu uma kakvu do sada nije imala interliterana južnoslavenska zajednica. –Enver Kazaz

Opis "Severna kapija 3: Stranice od peska - Danijel Jovanović" Treća godina u „Severnoj kapiji“ počinje nevoljom – stara kapija se otvara već prve noći po Suzaninom dolasku na imanje. Vrlo brzo školu napada čudnovata strela, a čak ni policija ne može da pronađe njenog vlasnika i naslute njegove namere. Hoće li bliznakinje konačno sklopiti sve kockice svoje misteriozne prošlosti? Da li avetinjsko selo koje im progoni snove ima ikakve veze sa ubicom i njegovom strelom? I hoće li ljubavni trougao narušiti odnose unutar družine? Deca će ovog puta morati da zagaze još dublje u svet demona, a Suzana će biti stavljena pred izbor koji bi mogao da ugasi život jednog od njenih prijatelja. Može li njena savest to da podnese?

Opis O mentalitetu Srba i još ponečem 'Simićeva satirična žaoka pogađa duboko, u samo jezgro našeg karaktera,posebno tamo gde najviše boli, u onaj osetljivi, dobro skrivenideo o kojem ne znamo mnogo jeme želimo da znamo, kojinegiramo i kojegse stidimo. Pisac svojim oštrim perom nepotkupljivo i nemilosrdno ocrtava onu mračnu stranu mentaliteta Srba, rajinsku, podaničku psihologiju, potuljenost, servilnost prema moćnicima, zatim potkupljivost, iracionalni inat, zavist, pakost, političku ostrašćenost, netoleranciju, sklonost potkazivanju,nepoverljivost…' Žarko Trebješanin

Opis "Pustolovine bačkog opsenara - Mirko Demić" Nagrada „Miroslav Dereta” za 2018. U romanu Pustolovine bačkog opsenara narator, pedesetogodišnji otpravnik vozova, bavi se rekonstrukcijom životopisa mogućeg pretka Dimitrija Vujića, glavnog junaka ove pripovesti, neobičnog čoveka, pustolova, karijeriste i lažova s polovine XVIII veka. Posredno, preko rekonstruisanja detalja misteriozne i nedovoljno jasne priče o drugom čoveku, narator pravi rekapitulaciju vlastitog života, ili bolje reći sopstvenog osećanja života. Na osnovu šturih dokumenata i porodičnog predanja, gradi se lik Dimitrija Vujića, bačkog Kazanove i avanturiste, s namerom da se razume njegova uloga u dvorskim spletkama po evropskim dvorovima na kojima je često zauzimao veoma uticajne položaje. Ono što izgleda razdvojeno vremenom, prostorom i karakterom, kako pripovedanje odmiče, pokazuje se sve više kao slično, srodno, istovetno. S jedne strane stoje događaji neobičnog pretka, a sa druge – bogatstvo emocija i doživljaja, detaljno nijansiranje delikatnog i senzitivnog naratorovog sveta, o kome ne saznajemo preko ličnih biografskih podataka, već kroz njegov doživljaj samog Vujića. Tako se od naizmenične naracije o prošlosti i sadašnjosti, o tuđem i sopstvenom, u ovom raskošnim jezikom ispisanom romanu, formira treći sloj, u kome se od događaja jednog i doživljaja drugog života stvara moguća celovitost postojanja.

Opis "Ženski u sto tehnika - Slađana Ilić" Mislili ste da znate nešto o ženama?! Zbirka priča Ženski – u sto tehnika Slađane Ilić zasniva se na tematskim osnovama važnim i tipičnim za savremeni svet u kojem se i mi, poput junaka priča, na razne načine snalazimo i ne snalazimo. I baš to snalaženje i nesnalaženje koji dovode do sudbonosnih, nekada i kobnih ishoda čine dodirne tačke čitalaca sa svetom ove knjige, ali i sa svetom kulturne tradicije i delima stvaralaca koje autorka poštuje i voli. Služeći se različitim pripovedačkim tehnikama, ona postiže spontano kretanje kroz prošlost, sadašnjost i budućnost, koliko god da je to komplikovano i bolno. U pričama Slađane Ilić zavodljivim igrama strasti, orgazmima, velikim, jakim ljubavima ili njihovim neminovnim i strašnim nestajanjima neprestano se nadmudruju eros i tanatos tako što junaci učvršćuju svoj identitet ili od njega nemoćni odustaju gubeći i sebe i druge zbog iskonskog nerazumevanja. Ova knjiga poziva čitaoce da se zagledaju u svoju unutrašnju golotinju i da iz te pozicije razgolite svet. Ona iz drugačije perspektive otkriva žensko. Ona je brutalno iskrena...

Opis "Sve moje sestre - Laura Barna" Kako se likovi, dela i događaji bude iz nepomičnosti... Svako novo delo Laure Barne podizanje je uzbudljivog asocijativnog vrta, u kojem niču, rastu i ogledaju se biografije, ali i autorski citati i vertikalno konotirane fusnote. Takav je i roman Sve moje sestre, priča o jedinstvenom Rastku Petroviću. Ovaj vrt obrastao je poetičkim dokumentima daleko od narativne funkcionalnosti. One koja je od glavobolje, pada klavira, cijuka escajga ili hrastovog lista iza vlati kose mogla da stvori delo mudre čitkosti, koje nas, između ostalog, nagrađuje strasnom, kaleidoskopskom verzijom drhtanja kroz kalvarije i putopise, mudrost i epohe, intimu i fascinaciju, istoriju i geografiju, porodično i ekumensko, slovensko i evropsko... U ovom romanu čitalac pronalazi svoju verziju suptilnog sižea, ali ne bi trebalo da hita za prioritetima... Jer tu su vesnici srpskog modernizma: Isidora Sekulić, Danica Marković, Miloš Crnjanski, Sibe Miličić, Beta Vukanović, Brana Petronijević, Sava Šumanović, Marko Ristić, Moša Pijade i mnogi drugi... Tu su i Nadežda, Zora i Milica, tri sestre u sazvežđu koje beletrističkim umećem prebogat monolog Rastka Petrovića – svedoka vaskolike porodične sudbine – osvetljava kroz iskušenja, bolove, simboliku albanske golgote, sjaj Pariza i juga Italije, ili šumove prapostojbine Afrike. Tu su i odjeci terazijskih koraka, romora i proglasa hotelmoskovskih senki iz Berlina, ratnih bolnica, galerija i vašingtonskih prozora s pogledom... Život je nekom sestra, a nekom brat. Nekom reč, misao i stih, nekome boja, a nekome samo privid zebnje i brige. Kad sve zasvetli i progovori, tad postaje toplo porodično gnezdo. Kad ruka zadrhti, u cevčici kaleidoskopa pomere se, između onih vertikalnih ogledalaca, zrnca boje i života...

Opis "Seobe - Miloš Crnjanski" „Seobe" su roman o zvezdi u beskrajnom, plavom krugu. „Seobe" su roman o čoveku koji je u ratu ostavio ženu i o ženi koja je tog čoveka čekala. „Seobe" su roman o ljubavi i roman o preljubi. „Seobe" su roman o nacionu što je ginuo po tuđoj volji i za tuđ račun. „Seobe" su roman o uzaludnosti ratovanja. „Seobe" su roman o sudbini pojedinca koji je verovao da postoji lepša i svetlija budućnost od one koja se nazirala u pomeranjima sadašnjosti. „Seobe" su roman o neusaglašenosti želje i cilja. „Seobe" su roman o otuđenju. „Seobe" su roman o večitoj želji da se ode daleko, jer su daljine uvek bezgranični prostori nade. „Seobe" su roman o žudnji da se ispuni praznina. „Seobe" su roman o beskrajnom, plavom krugu. U tom krugu, i danas treperi ona ista zvezda. „Nijedan drugi roman Miloša Crnjanskog nije dočekan sa takvim priznanjima i pohvalama, ni o jednom od njih nije zauvek ostalo da važi ono što je od početka kazano: ’Roman Seobe je delo velikih ostvarenja, jedno od najboljih književnih dela srpske književnosti i drugih južnoslovenskih literatura’.“ Milo Lompar

Opis "10, 9, 8, 7… - Dušan Petričić" Svetski poznati karikaturista i ilustrator Dušan Petričić revnosno komentariše svakodnevicu i odbrojava naše dane. „… U poređenju sa katastrofama u koje nas poremećeni i neodgovorni vladari uvaljuju, nikad se nije desilo, niti će se desiti da jedan, makar i 'zlonamerni' karikaturista napravi bilo kakvu štetu nekoj državi ili nekom društvu. Molim cenjenu publiku da ima to u vidu kad im se učini da je neka karikatura preterana.“ – Dušan Petričić

Opis "Istorijske priče - Aleksandar Gatalica" Šta je istorija? Neko je shvata kao orijašku silu koja lomi narode, briše pokrete, uništava ili inauguriše dobre ili loše ideje, svejedno, silu koja u osnovi nema veze s ljudima samim. Drugi, poput Lava Tolstoja, kažu da je istorija podvodačica koja traži ljude prekomerne, ljude s one strane normalnog postojanja da bi od njih načinila marionete povesti, koji će narode voditi u pobedu ili češće u propast. Junaci ove knjige, svi odreda, imaju treći pogled na istoriju. Oni na povest gledaju kao na složni rad ogromnog mnoštva malih ljudi, zapravo svih koji su oduvek živeli, od kojih svi imaju ličinku istorije u svom malom i efemernom genomu, larvu koja udruživanjem s nebrojeno mnogo drugih ličinki može da porodi leptira istorije – crnog ili belog svejedno. – iz Uvoda

Opis "Prvi put s ocem na jutrenje i druge pripovetke - Laza Lazarević" Laza Lazarević, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma, često se uzima kao utemeljitelj tradicije psihološkog pripovedanja i nijansiranja u srpskoj modernoj književnosti. Česti motivi Lazarevićevih pripovedaka su isticanje patrijahalnih vrednosti i centralna uloga porodice kojoj likovi Lazarevićevog romanesknog sveta često žrtvuju svoje biće i svoju ljudsku sreću. Tako je u delu ovog značajnog srpskog pisca, porodica i porodična zajednica ona ultimativna vrednost ljudskog života koja konstituiše samu individuu. „Lazarevića baš psihologija interesuje. On upravo najviše slika prelome u čoveku, onaj trenutak kad posle pretrpljenog poraza u čoveku nastaje moralni preobražaj", primetio je o Lazarevićevom književnom izrazu Predrag Protić. Ova zbirka pripovedaka donosi remek-dela srpske pripovetke kao što su Prvi put sa ocem na jutrenje, Švabica, Sve će to narod pozlatiti...

Opis "Zamka genija Frenka Lojda Rajta - Smilja Stefanović Pregel" NOVA KNJIGA SMILJE STEFANOVIĆ PREGEL NAS UVODI U JEDAN NEOBIČAN SVET U KOME SE PREPLIĆU ARHITEKTURA KNJIŽEVNOST I POTREBA ZA NEPREKIDNIM LUTANJIMA.... Iako jednu od glavnih strukturalnih i poetičkih linija ovog romana možemo pratiti u genijalnom delu arhitekte F. L. Rajta, ovo je roman u kome se očitava životna priča Amerikanca koji je prvo koleno srpskih emigranata, ali i niz naporednosti i rukavaca koji nas vode u zemlju predaka, urbane pejzaže Vašingtona i prostranstva Zapadne Virdžinije. Iz jedne priče niče druga: iz ljubavi - mržnja, iz porodice - rascepljenost karaktera, iz života - izazov pisanja knjige... Sve velike svari i pojmovi su materijalizovani kao mozaik manjih mikrosvetova, uklopljenih u neobičnost i sugestivnost „velike" slike. Geometrija je došla na mesto sudbine, a sudbina na mesto istorije - tu počiva osnova lutanja, istorijskog i stvarnosnog usuda naroda, ali i glavnog junaka ovog romana. U leto 2003. mesto je vrvelo od glasina. Ljudska lobanja je otkrivena u zapuštenom prostoru ispod stare kuće.Detalji zločina nikada nisu obelodanjeni, niti su medijiikada pokazali neko posebno interesovanje za ovaj slučaj. Kao i svaki raj, i ovaj je imao svoje aveti Olivere.

Opis "Čovek na balkonu - Tihomir Stevanović" Sve ono što čini jedan život nezamislivim smešteno je u ovoj priči koja se bavi čovekovim egzistencijalnim pitanjima, gde je borba za goli život predstavljena kroz najmračnija sočiva sudbine. Dve godine posle Drugog svetskog rata, Paja Jovanović angažovan je da naslika portret maršala J. B. Tita, što promućurno prihvata samo zbog toga da dobije dozvolu da otputuje u Beč i trajno napusti zemlju s retrogradnim režimom. Do tada, on i Milutin Milanković, kao personifikacije takozvane plave krvi, bivaju pod stalnom prismotrom kapetana Jakovljevića, naprasitog jurišnika iz neposrednog Brozovog okruženja, koji gaji animozitet prema Jovanoviću zbog toga što je jednom prilikom odbio da uradi portret njegove preminule majke. Skrhan unutrašnjim sukobima sa svojim avetima i besanim noćima, Jakovljević se premišlja da likvidira velikog srpskog slikara... Ovo je intrigantna i dragocena storija o čuvenom slikaru i jednom naučniku, ali i o njihovim životima u prilikama koje ponekad nisu ni dostojne jednog pristojnog življenja. Čovek je neprestano na raskršću iznenadnih odluka za koje ponekad unapred zna da mogu biti pogubne.

Opis Pred čitaocem je jedanaesti roman Slobodana Mandića. Tematski okvir ove proze jeste zrenje, dugotrajni i naoko neprimetni proces tokom koga protagonisti stiču spremnost za unutrašnje preobražaje. Drugim rečima, na ovim stranicama teče priča o bezazlenosti izloženoj svetu, o odbrani prostora intime. Polazna tačka Antikvara Gospodnjeg u figuri je pripovedača: on dobija nalog da sačini rodoslovno stablo svoje porodice, pritom uvidevši da u rodoslov mora uvrstiti i pojedince koji tu spadaju tek po unutarnjoj srodnosti sa njim. Slede neočekivana otkrića, iskrsavaju srodnici i preteče iz dubina vremena. Pripovedač traga za mestom od koga počinje područje duha. „Konačno je sve propalo, dosta sam strepeo, najzad sam slobodan.“ Eto prvog stepenika; motoa za epitaf, u kome je lik Senatora u celosti sažet. Napuštanje karijere i visokog položaja, povlačenje iz svetskih poslova, u tišinu – već samo po tome, rodonačelnik je neobične loze čije razgranavanje pisac prati iz stranice u stranicu. I moj slučaj ponavlja, kaže pripovedač, kako će se svako više puta naći pred Sfingom, kada mora dati odgovor. Njegov prvi susret sa tim čudovištem zbio se kada je dečak od koga se neprekidno udaljava posađen na stolicu bez naslona, da polaže račune veštaku zvanom otac. Tada se po prvi put, i ne znajući o čemu je reč, prihvatio prevođenja stvarnosti u fikciju, upinjući se da ona bude toliko uverljiva da je istražitelj prihvati kao istinsku realnost, stvarniju od one koja mu se pričinjava. Istovremeno je, iz odgovora na unakrsno očevo ispitivanje, počinjalo otkrivanje sopstvenog života kao priče. Slobodan Mandić (1947, Sutjeska) savremeni je prozni stvaralac; autor romana, pripovedaka, eseja. Njegova prozna ostvarenja nagrađena su sa više značajnih književnih priznanja među kojima su i nagrade „Isidora Sekulić“, „Beskrajni plavi krug“, „Svetozar Ćorović“ i „Branko Ćopić“.

Opis "Otkrovenje staroslovenskih priča - Rastko Petrović" Autentična figura srpske avangarde, „začetnik slovenskog neomitologizma”, Rastko Petrović višestruko je značajan za srpsku književnost i kulturu u celini: s jedne strane, Petrović je prenosio ideje aktuelne evropske, pre svega francuske književnosti, umetnosti, filozofije, a s druge strane, potvrđivao je vrednost tradicije sopstvenog naroda, isticao njegovo slovensko poreklo, mitologiju i folklor. Iako je svoje obrazovanje sticao u pariskim bibliotekama i galerijama (a možda upravo stoga, smatra Marko Ristić), Petrović se zanimao za mitsku prošlost i arhetipske predstave, čije tragove je pronalazio i proučavao u narodnim umotvorinama. Uloga i značaj slovenstva, elemenata slovenske mitologije i paganstva, kao i umetnikova vizija slovenskog panteona, izrazito je prisutna u ranim delima Rastka Petrovića, nastalim u poratnom periodu 1919 –1928. godine. Ovo unikatno izdanje sastoji se od dve celine: zbirke pesama Otkrovenje i pripovedaka pod nazivom Staroslovenske priče. (iz predgovora Aleksandre D. Matić)

Opis "Kameni brodovi - Savo Stijepović" KAMENI BRODOVI SAVE STIJEPOVIĆA SU ORIGINALNA I VEŠTO ZAMIŠLJENA VERZIJA ON THE ROAD ROMANA... Tela saputnika, bez obzira na njihov broj, u prezentu koji se uz benzin troši i naracijom prepunom lucidnih, epskih i zavičajnih digresija uz rok-muziku, zastaju na nekim mestima, jedu, piju i noće u konkretnim motelima i objektima... dok duše ipak brode velikim brodovima po kotlinama i klancima koji spajaju Hercegovinu, Bosnu, Crnu Goru i Dalmaciju. Duhovito, ponekad autoironično, ali na vrlo autentičan način, ovo se štivo presipa iz bogatog neometajućeg znanja i ubeđenja, sećanja i erosa, tanatosa i potkožnih grafita lične biografije... i kao igra sa svetom, prostorom, nevremenom, istorijom, legendama, predanjima, manirima i sudbinom, velikim slikama i malim svemirima. Ideja o putu koji pojede sam sebe, kao i brojne druge krajnje poetičke paradigme, u ovom su romanu, prepunom bogatog podtekstualnog brujanja, primer osobenog shvatanja proze u našem vremenu.

Opis "Đavo gudi na raskršću: razgovori sa Čarlsom Simićem - Vesna Roganović" Iz izuzetno podsticajnih i mudrih upitnih provokacija dijalog Roganović–Simić pretvara se u uzbudljivi, metatekstualni teatar u kom se otkrivaju nova značenja brojnih termina, ubeđenja i uverenja, mitologije svakodnevice i kreativnih podozrenja. Sagovornici inspirativno podstiču izuzetnu pesničku izričitost, čarobnu erudiciju, epifanijski originalne, otvorene i nepoštedne odgovore na brojna pitanja o ličnom životu, istoriji, politici, filozofiji, svetu i pojedincu, o razlozima života i razlozima poezije. Dozirana a životna ispovednost i funkcija sećanja kod vrlo autopoetičkih iskaza velikog pesnika, ubedljivost u otvorenosti i stavovima, sve je to ovde predstavljeno kao stereo-prožimanje intelektualno požrtvovanog čitanja i onog kultivisanog nivoa i bogatstva poetske eksplicitnosti koji i od života dobija suštinu, izuzetnu autobiografiju o prožimanju svih vremena i svih predela koji traju i žive u pesniku. Tu su, naravno, i neizbežni bogati činjenični pasaži o događajima, priznanjima i odlikama stvaralačkog statusa same ličnosti i dela pesnika Čarlsa Simića. Bez lažne uzdržanosti, Vesna Roganović uspeva da uzbudljivom i sadržajnom otvorenošću, uz znanje i iskustvo, ali i energiju i radoznalost, intervju pretvori u podelu darova i otkrića s čitaocima.

Opis „Милан Симић је одличан познавалац наших људи и наших нарави. Не само да добро познаје психологију свог народа, него има и знања и смелости да укаже на изразите мане у националном карактеру Срба и да их изложи разорном, али и лековитом подсмеху. На удару његове сатире нашле су се особине као што су : митоманија, агресивност, подаништво, превртљивост, поткупљивост, склоност хипокризији, склоност ка рационализацији, аутодеструктивност… „ Жарко Требјешанин

Opis "Priči nikad kraja - Jelica Greganović" Knjiga koju ste nekad nekom pozajmili i više је nikad niste dobili nazad. „Gorica Nešović i Jelica Greganović druže se već duže od četiri decenije. Pomislite samo koliko priča može da stane u to vreme, od devojaštva u gimnaziji, preko studiranja, izlazaka, rada u medijima, momaka, supruga, venčanja i razvoda, do dece, а bogami i unučića. Ovo је knjiga koja ne beleži samo događaje i vreme već predstavlja i jedinstvenu istoriju jednog ženskog prijateljstva. Sve ove priče su one jedna drugoj ispričale, а onda su ih podelile sa čitaocima. Zato је priča koja se krije iza svih ovih ona najvažnija, večita, retko ispričana priča о prijateljstvu, о drugarici sa kojom možeš da podeliš sve lepe i teške trenutke koje život donosi. А u ovoj naizgled kolokvijalnoj frazi dve ovdašnje genijalne prijateljice otkrivena је velika istina: priči nikad kraja...“ – Dragan Ilić „Čarobni šareni svet ima svoju geometriju. U toj geometriji između idealnog i onog mogućeg, između gostinskih soba koje žive u hladnoj tišini prostora i dnevnih boravaka prepunih devojačke vriske, od detinjstva gusto naseljenog babama i dedama do trenutka kada vi dobljete dedu (svekra) na čuvanje, u geometriji izmedu ćutanja i negde mora da se eksplodira, stanuju priče koje pričaju Jelica i Gorica.“ – Vojka Pajkić Đorđević

Opis "Rekvijem za ratnika - Boban Vučković" Rekvijem za ratnika je pripovest o čoveku bez lica, onom koji je smrtonosno oružje u rukama vladara senki, znan kao Hašiman, po bogu rata iz mitologije drevnog Japana. Takođe, ovo je priča o ljudskoj duši, o praznim ljušturama što koračaju bez emocija, o padu i smrti, o surovosti i pokajanju, teška, mudra, i nadasve , poučna.

Opis "Most na vetru - Beroslav Stojanović" U ovom romanu autor govori da čoveku treba mir i radost svaki dan, pa čak i kad napravi grešku, on treba da živi s tom greškom i da se raduje životu, a ne samo da razmišlja o učinjenom propustu. Početak priče je smešten u Americi a drugi deo priče se odvija u Srbiji.

Opis "Gospođa ministarka - Branislav Nušić" Kultna Nušićeva komedija – satira donosi čitavu galeriju živopisnih likova čija se potraga za društvenom respektabilnošću i ugledom pretvara u urnebesnu farsu. Šta se događa kada ljudi iz male, palanačke sree igrom sudbine budu uzdignuti na društvenoj lestvici? Ovo je drama o tragikomičnosti pokušaja da se bude neko drugi. Svako oponašanje ugleda, manira, karkatera osuđeno je da bude groteskna karikatura. „I , eto, iz te i takve sree ja sam uzeo za ruku jednu dobru ženu i dobru domaćicu — gospođu Živku Popović — i izneo je naglo, neočekivano i iznenadno, iznad njene normalne linije života. Takav jedan poremećaj na terazijama života kadar je učiniti, kod ljudi iz male sree, da izgube ravnotežu te da ne umeju da se drže na nogama. I eto, u tome je sadržina Gospođe ministarke, u tome sva jednostavnost problema koji taj komad sadrži“, zapisao je sam Nušić u predgovoru ove komedije.

Opis "Moja Gernika - Danijela Knez" U najnovijem romanu Danijela Knez izgrađuje složenu mrežu likova i radnji smeštenih u dve metropole (Pariz i Beograd), dok se sama okosnica odvija na periferiji prestonice. Likovi su građeni mudro, iskreno i gotovo sa razornim emotivnim nabojem. U život mlade devojke, umetnice, jednoga dana ulazi misteriozna starija žena i njihovi putevi se čudno prepliću dok uporedo teče priča o snažnoj ljubavi muškarca i žene, sagledana iz života dve glavne junakinje, koja ruši svaku veru u večiti mit o ljubavi, čak dovodi u sumnju i ljubav kao takvu usred njenog trajanja. Roman Moja Gernika priručnik je za buđenje sanjara, ali i stub temeljac za realnu sreću i osećanja – roman koji detaljno analizira različite duboke emocije koje zadiru u najtananije pore duše. Ovo je demistifikujuća slika opsesije, ljubavi, straha od smrti, radosti života, samozavaravanja, žudnje, kukavičluka, praštanja, usamljenosti. Ovo je knjiga o rafiniranosti duše i razotkrivanju njenih najdubljih kontroverzi.

Opis Kada su uverenja tvrda, a savest krta, sve sluti na značajnu cenu koja može biti plaćena. Poput svojevrsnog „omnibusa” od sedam priča, naizgled strukturom i tematski potpuno različitih, a suštinski neraskidivo povezanih, Alma Koman, nakon nekoliko prethodnih romana svojim čitaocima daruje još jedan romaneskni rukopis intrigantnih zapleta koji, pišući pod svetlima sopstvenog senzibiliteta, iz stranice u stranicu poziva svakog čitaoca ponaosob da se intimno upozna sa sudbinama i krahovima njenih protagonista koji defiluju pod plaštom fabule. Kao osnovna nit narativnog lavirinta, misteriozna pozivnica koju dobija svaki od junaka ovih priča, postaće onaj semantički čvor sa uvek istim hronotopskim žarištem – Trgom heroja, kao jezgrom neograničenog jezičko-stilskog, simboličkog i idejno-filozofskog klupka koje se iz priče u priču odmotava u snažan nabujali narativ napetosti. Kroz intertekstualnu vezu sa motivima „prodaje duše” đavolu i spasonosnog izbavljenja, galerija likova među kojima su figure iz različitih socijalnih slojeva: stara profesorka klavira, balerina, zemljoradnik, studentkinja, bankar, biznismen lepljivih prstiju, poštar itd, postaje odraz jedne dubinske introspekcije kojom će se, pre ili kasnije, oslobađati one najmračnije, ali i one najsvetlije strane egzistencije – ogoljene i surovo ljudske… Odlomak iz knjige u PDF formatu.

Opis "Vratio se Trifun - Zoran Grujić" Zoran Grujić Gruja piše šeretski spontano, proživljeno i neopterećeno, te otuda i vedrina duha njegovog pripovedanja. Kao i u njegovoj zbirci priča Klavirštimer, radnja ove knjige je smeštena na neimenovanim srpskim prostorima između dva svetska rata, no život je svojevrstan perpetuum mobile pa su nam likovi i situacije iz Grujinog „kofera“ – hteli mi to ili ne hteli – veoma bliski i poznati. Vratio se Trifun je nenametljiva i pitka satira sa elementima burleske i crnog humora. Glavni junak ove priče ima neuobičajen životni poziv – opsednut je organizovanjem sahrana. Dok ga se neki varošani sujeverno plaše i klone, drugi, prepredeniji će pokušati da njegove talente iskoriste. Sve u ovoj knjizi mogli biste shvatiti ozbiljno, kao što sigurno nećete.

Opis "Mulen ruža - Radivoje Bojičić" Istorijski roman u savremenoj drami. Kazivanje o prijateljstvu između kralja Milana Obrenovića i slikara Anri de Tuluz Lotreka i njihovoj ljubavi prema Evropi, Parizu, slikarstvu, Mulen Ružu... U romanu se pojavljuju; Njegovo veličanstvo, kralj Milan Obrenović i Milan, knez od Takova, Anri de Tuluz Lotrek, kraljica Natlija.... Povez knjige : mek Strana : 176 Format knjige : 21 cm Pismo : ćirilica