Opis Mesto i vreme dešavanja radnje: Beograd 1993. Dve paralelne priče koje povezuje jedna žena – Lepa – tip Eve čije čari fasciniraju dva međusobno veoma različita junaka. Lepin ljubavnik Krle nema određeno zanimanje, ali vlada veštinom snalaženja u životu; on je švercer benzina i Don Žuan s velikim srcem. Drugi Lepin ljubavnik je Trif, uspešni naučnik koji se posle dvadeset godina vraća iz Amerike, razgrizen krivicom zbog smrti svoje žene Grace. Lepin energetski naboj treba da mu pomogne da se izvuče iz depresije i prihvati istinu o svom životu. U zanimljivoj paleti žena posebno mesto zauzima Quappi, vilinska hodočasnica ljubavi čiji dodir leči. Kada fascinacija lepotom prerasta u ljubav? Od čega to zavisi? Može li čovek u vreme istorijskih previranja odoleti zlu, sačuvati dušu? To su neka od pitanja ovog nesvakidašnjeg romana u kome se vesela ironija prepliće sa egzistencijalnom tragikom. Benzin je jedan od najboljih romana savremene srpske književnosti, prvi put objavljen 2000. godine. Dr Katarina Roringer Vešović

Opis Plave cipelice čarobne je fantastična priča o mišu Mrvici - zvezdi Stobornici - i njegovim prijateljima. Oni se bore za spas svoje šume, ali i za opstanak celog sveta, koji se nasao na udaru mračnih sila. Svet šumskih životinja ukršta se sa svetom fantazije koji ispunjavanju neobična stvorenja: pećinski patuljci, ćotavci (strašna bića sveta tame), zvezdožderi. Miš Mrvica, glavni junak romana, silom prilika odvojen je od svoje porodice, ali mu neobično prijateljstvo sa patujcima pomaže da se nakon niza uzbudljivih avantura vrati svojoj kući. Na tom putu, ispunjenom nesvakidašnjim dogodovštinama u šumi i u gradu, njegovi prijatelji i on pokušavaju da pobede zlikovce - fantastična bića Rogobata i Vrkolaka - koji prete da unište ne samo drevnu šumu Stobornicu nego i čitavu planetu. U tome mu pomažu odani prijatelji, ali i neobične moći koje stiče zahvaljujući svojim čarobnim plavim cipelicama. Ujedno to je priča o odrastanju i sazrevanju, o spoznaji sveta, o opasnostima kojima je mlado biće u njemu izloženo. Ljubav prema porodici, prijateljima i svome domu kao i očuvanje prirode i njenih lepota osnovni su putokazi na Mrvičinom epskom putovanju.

Opis S ljudima se susrećemo i suočavamo, a njihov svet, neretko, ostaje tajna za nas i biva daleko od priče; priča je tek onaj trenutak kad se suočimo sa tajnom. Tajna, razume se, ne mora biti nešto skriveno (premda se najčešće tako doživljava), već nešto u čemu čovek zapazi saglasje između duha koji poznaje i iskona koji naslućuje. U tom pogledu kao da lebdi i želja za saznanjem, a ono izbija u neshvatljivim potrebama duha, u dugim razgovorima o umetnosti i prijateljstvu i u samoj umetnosti. Đorđe Kadijević je umetnik u pravom značenju, umetnik iznad svega, jer svako duhovno polje u kojem je ostao njegov trag ocrtano je ovom činjenicom. Sada nam, posle Božije volje, obznanjuje svoju drugu knjigu neobičnog naslova: Plagijati... Nalazeći ono što ga kao umetnika progoni, a kao čoveka muči, Kadijević pravi neobičan niz koji imenuje hrabro. Čitalac brzo može zapaziti da je posredi igra; dionizijska molitva u kojoj invokacija ima povlašćeno mesto, a „obrada“ odiše klasicističkim poštovanjem u kojem sloboda odnosi prevagu. Sloboda, dakle, i igra...

Opis "Burleska gospodina Peruna Boga groma - Rastko Petrović" Rastko Petrović napisao je jedan od najneobičnijih romana srpske avangardne književnosti. „Burlesku” je žanrovski teško definisati jer se u njoj smenjuju elementi mitova, bajki, predanja, epskih pesama, žitija, apokrifa, biografske i autobiografske proze pa sve do konstruktivističke poezije. Kada se roman pojavio, početkom XX veka, podelio je čitalačku javnost tadašnje Jugoslavije. Kritičari i pisci naklonjeni tradicionalnoj literaturi su roman dočekali negativnim kritikama, a sa druge strane, Ivo Andrić je smatrao da su stranice Petrovićevog romana „pune rasta, pokreta, plođenja, znoja, igre, patnje želje i smeha. Perunov raj je mesto neke apsolutne animalne veselosti i duše napaćenih se ne primaju „da bi u raju ostalo veselo”, dok je Stanislav Vinaver naglašavao da je Rastkov roman genijalan i navodi da je „sav Beograd kupovao knjigu da se smeju i da vrište. Bila je to jeres u svetu dobronamernih grešnika”. Između ostalog, u Rastkovom svetu mešaju se Van Gog i Stari Sloveni, jer, šta ima prirodnije od toga?

Opis "Šarmiranje bola - Marko Veljković" Kada jedne večeri mala grupa navijača uđe u lokalni bar da proslavi pobedu svog tima, njihov vođa Darko ugledaće Noru i poželeće da je osvoji. Ubrzo shvata da to neće biti samo još jedna prolazna avantura, ali bi ipak želeo sve i odmah. Iako pojava namrgođene Eme Darku na prvu loptu kvari planove, on se ne predaje lako – upoznaće Emu sa svojim najboljim drugom, Ferveksom. Kada novoformirano društvance krene na izlet, neke će tajne isplivati na površ¡inu i pretiti da ugroze mlade živote. Ovo je priča o mladim ljudima, koji će morati da se uhvate u koštac s ozbiljnim problemima, gubicima i bolima, ali i da su iskrenost, ljubav i prijateljstvo najbolji saveznici u toj avanturi zvanoj odrastanje. „Šarmiranje bola je više nego prijatno iznenađenje za mene. Iako realistična, priča poseduje i magične delove koji su vešto utkani u roman. Mnogi pisci na loš način podrede svoju priču likovima, ideji ili nepotrebnim jezičkim vratolomijama – ovde to nije slučaj. Siguran sam da će vas Marko Veljković šarmirati ovom vešto ispričanom pričom.“ – Miloš Petković, pisac (Laguna, Pčelica, Fantazija)

Opis "Tuđi život - Milan Jovanović" Roman koji maestralno osvetljava XV vek – period naše istorije o kojem se danas malo zna. Četiri decenije nakon što je Srbija pala pod tursku vlast, u Smederevskom sandžaku odvijaju se neobični i intrigantni događaji kako među srpskim življem, tako i među malobrojnijim Turcima. Damnjanovići, stara vlastelinska porodica, morala je da osvajačima prepusti grad Borač i preseli se u svoj letnjikovac. U neposrednoj blizini ovih lokaliteta nalazi se Preobraženski skit, gde bratija umnožava bogoslužbene knjige. Po izuzetnom talentu i predanosti izdvaja se mladi monah Serafim. Jedne olujne večeri na vratima njegove kelije neočekivano se pojavljuje Seda, slobodoumna sestra boračkog dizdara, i moli ga da joj pomogne da izbegne udaju na koju je voljeni brat primorava. Iako svestan opasnosti u koju se upušta, Serafim popušta pred njenim molbama i sa Sedom kuje smeo plan koji podrazumeva drsku podvalu i zamenu neveste. U ovu opasnu igru oni će uvući čergarsku družinu, ali i Damnjanoviće i potomke Brankovića, koji stoluju na ugarskoj teritoriji u tvrđavi Kupinik. Posledice ovih naizgled romantičnih igrarija za neke od učesnika biće kobne. Istovremeno, grupa turskih prvaka kuje zaveru da na mesto prvog čoveka nahije dovede mladog i ambicioznog boračkog dizdara i Sedinog brata.

Opis "Sedam smrtnih grehova - Milorad Pavić" Vođen naratorom, čitalac prolazi kroz poglavlja-kuće značajnih srpskih zadužbinara: Luke Ćelovića, Dimitrija Perovića, braće Krsmanović, Todora Milišića i trgovca Nikolića, kuću u ulici Svetozara Radića 9, baštu krčme „Znak pitanja“, Monakovu kuću. Ujedno, svako poglavlje je eksplicitno ili vrlo diskretno obeleženo znakovima sedam umetnosti (književnošću, muzikom, slikarstvom, vajarstvom, pozorištem, filmom, arhitekturom). Književno delo ima tu moć da integriše sve umetnosti, tvoreći, makar idejno, univerzalno delo (Gesamtkunstwerk), u kome će sve one biti vagnerovski sjedinjene. Sedam smrtnih grehova samerava se, dakle, sa sedam umetnosti. Na tom tragu, pisac funkcionalizuje sliku „Sedam smrtnih grehova i četiri poslednje stvari“ holandskog renesansnog slikara Hijeronimusa Boša, ali i gravuru Bogorodice iz 1744. godine srpskog baroknog umetnika Hristifora Žefarovića. Žefarovićevo delo uticalo je na formiranje srpskog građanskog društva u 18. stoleću, a kuće iz romana svedoče o jačanju građanskog društva („usponu Beograda“) na početku 20. stoleća i plemenitom zadužbinarstvu koje se nakon Drugog svetskog rata urušava i postaje grešno. Čini se da ovom proznom knjigom „prvi pisac trećeg milenija“ pokušava da podstakne novu umetničku renesansu ili uspon srpskog građanskog društva u ovom veku. Jelena Marićević Balać

Opis "Klavirštimer - Zoran Grujić-Gruja" „Vešto menjajući ključeve na nevidljivom svežnju pripovedanja, Zoran Grujić-Gruja nam otvara škrinju nevelikih ali blistavih bisera priča, čija je radnja mahom smeštena između dva svetska rata na neimenovanim prostorima Srbije. Iako treba proći različitim stazama pripovedanja – koje ostaju u okvirima naše najbolje tradicije – čitalac ovde nikada ne biva osuđen na naporno lutanje po gustim maglama reči. Mnogi plodovi humora čekaju u vrtu ove zbirke, svaki na svojoj grani gorčine“ – Nikola Filipović „Knjiga poput zaboravljenog albuma starih fotografija. Slike, krtih, požutelih ivica, koje izmamljuju poneki osmeh, setu ili suzu“ – Tihomir Stevanović

Opis Draško Ređep tvrdi da je geografija duha stvar gotovo zaumna,a da Banat nije zadata književna tema, niti se u 20. veku sabornom i difuznom, mare zadaci koji se dopadaju svima. Pred čitaocem je pesnička, sasvim svetska a naša ANTOLOGIJA koju grade devet naših nezaobilaznih pesnika 20. veka: Todor Manojlović, Žarko Vasiljević, Miloš Crnjanski, Dušan Vasiljev, Bogdan Čiplić, Vasko Popa, Miroslav Antić, Vujica Rešin Tucić, Vojislav Despotov. Banat je njihova tajanstvena tačka koju antologičar vidi.

Opis Plemeniti RED SIONA je po legendi 15. jula 1099. godine u Jerusalimu osnovao Gofri Bujonski, u Opatiji NAŠE DAME OD SIONA, kao RED NAŠE DAME OD SIONA. Članstvo u REDU, kao i rukovodstvo, je kroz vekove poveravano, bez izuzetka, samo onima koji su bili sposobni da produbljuju i proučavaju taina znanja. Tako se među imenima VELIKIH MAJSTORA SIONSKOG PRIORATA nalaze Leonardo da Vinči, Isak Njutn, Sandro Fililepi, Robert Bojl i Mišel Nostradamus. VELIKI MAJSTOR SIONSKOG PRIORATA, Pjer Plantard, ie odlučio da obnovi i institucionalizuje RED 1956. godine. Jedan od na poznatijih simbola SIONSKOG PRIORATA je OKTOPOD, čija glava sugenše na izvesno UPRAVNO TELO, a kraci predstavljaju ostala tajna društva koja su pod direktnim "nadzorom" SUPERIORA ili TAJNIH MAJSTORA SIONA. Iz očiglednih razloga SIONSKI PRIORAT možemo smatrati najmočmjim tajnim društvom sveta. Danas SIONSKI PRIORAT doživljava novu renesansu", RED se preporađa a izvesni članovi, koji su javno obznanili svoje članstvo, drže predavanja, seminare, publikuju časopise i knjige, čini se da je RED danas mnogo bliži "običnom puku" i kao da izlazi iz "senke". No, sve je usklađeno sa VELIKIM PLANOM i ciklusima, kojih se SIONSKI PRIORAT pridržava od samog osnivanja; naiđu periodi intezivnih "aktivnosti" a onda se RED uspava' ili povuče sa javne scene; kako bi sačekao povoljne okolnosti i "mrno more", po kojem će IZIDINA BARKA sa njenim NAVIGATORIMA nastaviti da plovi, pod svetlošću ZVEZDE.

Opis Život ume da bude fer je roman koji se čita lagano, gustira se, kako bi to rekli Banaćani. U njemu čitaoci više generacija traže, ali i nalaze asocijacije na vlastiti život, na detinjstvo u znaku pionirskih marševa i priredbi, na prve redovno nesrećne ljubavi, na školovanje u daleko humanijim uslovima od današnjih, ali i na godine krize i nestašice kada su i osnovne životne namirnice bile nedostupne. Dragana V. Todoreskov

Opis ČITAJUĆI BANATSKE PRIČE ŠIMONA ĐARMATIJA Kad čovek počne da čita zbirku priča „Ljubav u Orlovatuˮ, on se neminovno, od prvih reči seti nekih ranijih knjiga Šimona Đarmatija vezanih za Banat. Jer i u ovim pričama, Banat je rodno mesto sećanja i pripovedanja o prošlosti, ali i o savremenim iskustvima i osećanjima pisca, o njegovom odnosu prema ljudima i svetu. Čitanje knjige pokazaće, međutim, da se na početku zbirke nalaze priče tematski i smisaono vezane za Banat, ali da u centralnom delu rukopisa pisac odlazi i u druge prostore, u Beograd, Peštu, do Abacije ili do jezera Zaovine... Da namerava da otputuje u Suboticu ili sedi u kafani „Kod četiri lava“ u lepim Sremskim Karlovcima. Na kraju ovog čitalačkog putovanja kroz četrdeset priča, čitaoca će sačekati „Povratakˮ, kao poenta celog rukopisa i svojevrsni pozdrav čitaocima, Banaćanima i drugima do čijih će ruku ova topla knjiga stići. Šimon Đarmati je realistički pisac koji u pisanju polazi, kako od priča koje je čuo ili čiji je svedok bio, tako i od vlastitih sećanja i doživljaja. U njegovim pričama i lirskim zapisima, Banat ima izdvojeno i povlašćeno mesto. Piščeva bogata iskustva i raznovrsna znanja omogućavaju mu da pripoveda interesantno i emotivno i da uvek ostane u granicama dobrog i plemenitog ukusa. Vasa Pavković, književnik i književni kritičar U Pančevu na Tamišu, toplog decembra 2020

Opis Ovo je jedan od najuspelijih domaćih romana, dobitnik prestižne nagrade "Miroslavljevo jevanđelje". Roman počinje sa događajima iz 1995. godine gde na našim prostorima besni rat ali nosi u sebi elemente erotske proze i trilera na jednoj strani i intimne scene i olovni teret prolaznosti na drugoj strani.Prepoznatljivi kreativni rukopis Milisava Savica i u ovoj knjizi čini pečat koji garantuje lepotu čitanja i umetničkog proživljavanja naše životne stvarnosti.

Opis "Priče o junacima i antijunacima - Ivo Andrić" Proza Ive Andrića, a posebno njegove priče, često se bavi tragičnim sudbinama ljudi poodmaklih godina koji u sebi nose iskustvo sveta, njegove drame, uspone i padove. Kroz ovakve likove pisac razrešava unutrašnje životne protivrečnosti i kompleksno rastvara jednu moguću viziju stvarnosti koja nas okružuje. Na taj način Andrić iznalazi književni prostor u kom je vidljivo koliko čovek sam sebe stvara, koliko sam gradi svoju realnost ili pak kako se sam zatamnjuje i potkopava. U velikoj slici i predstavi junaka i antijunaka, osim pripovedačkog okvira koji je baziran na izvornoj bogatoj i dramaturški razuđenoj biografiji Simona Bolivara, putu Alije Đerzeleza, Mustafi Madžaru, legendama o pobuni, rzavskim bregovima i ruđanskim begovima, Andrić prolazi kroz vreme, događaje, geografiju i dokumenta dajući im jedan novi kontekst zbog kojeg čitalac poznate stvari vidi kao nove. Osim vanvremenskog majstorstva kompozicije, ovaj veliki majstor pripovetke pokazuje neprevaziđenu veštinu preplitanja planova protkanih uverljivim dijalozima koji nam otkrivaju i dočaravaju ljudske ćudi i podsticaje, afekte i gestove, ljutnju i plač, molbu i nemoć. Zavodljiva mudrost privlači svakog pasioniranog čitaoca i poštovaoca Andrićevog dela da mu se iznova vraća. Povez knjige : tvrd Strana : 222 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis Knjiga "Deca novog doba" Milana Vidojevića zaključuje njegov ciklus tema o novom svetskom poretku. Kada se činilo da "nema dalje," posle nekoliko godina, stiže završno poglavlje o mračnoj strani naše civilizacije. Iz ove knjige jasno je da postoji viševekovni kontinuitet i razvoj ideje dominacije nad Ijudima, otimanja i pljačke resursa i ostvarivanja nekih mračnih ciljeva u budućnosti koji se tek naziru. Ova knjiga razotkriva taj viševekovni mehanizam uspostavljen s ciljem "osvajanja sveta," porobljavanja čovečanstva i njegovog uništenja u onim duhovnim i materijalnim okvirima u kojima bi mogao da postoji, da nije onih koji bi to sve da potčine sebi. Ta slika je sumorna, neprijatna ali i upozoravajuća jer razotkriva mehanizme svetske dominacije. Ovom knjigom autor Milan Vidojević zaokružuje dvadesetogodišnje istraživanje ovih tema sa željom da neko nastavi taj rad, u mračnom vremenu koje nam predstoji.

Opis "Sredozemlje - Savo Stijepović" Nagrada „Miroslav Dereta” za 2017. godinu. Sećajući se svojih mladih dunavskih godina, koje je proveo u sumnjivim poslovima, pripovedač osvetlјava prostor Balkana u 20. veku, a njegove refleksije su usmerene i na aktuelni trenutak. Sredozemlje u romanu Sava Stijepovića je prostor između istorijskog i umetničkog, svakako i avanturističkog nasleđa Mediterana i prostora oko Save i Dunava, “trorečje”, vrata istočnog, odnosno kraja zapadnog sveta gde se uticaji prepliću a karakteristični tumači i nosioci radnje u svojim karakterološkim osobinama nose i osobine obadva sveta. Boka kotorska je, naravno, centralni deo priče, ali se ova avantura često otiskuje i u zaleđe, pa i dublje u kopno. Stijepovićeva sklonost ka ovom prostoru obogatila je ovaj roman neobičnom pričom koja se provlači između stvarnog nasleđa i imaginativnih storija o izneverenom životu, putovanju kao iskupljenju, tamnim delovima duše i sveta koji je nesklon duhu koji u ovom romanu nose u sebi i istinski posvećenici i najveće bitange. Zato ovde nema pozitivnih i negativnih junaka u pravom smislu reči, glavni junak je prostor koji sebi podređuje ljude i njihove sudbine – zakonitosti iznad sudbine i sudbina čije zakone samo retki mogu da prepoznaju u meandrima lične melanholije. Junaci ove pripovesti istovremeno su i hulje i sveci, okolnosti su samo okvir njihovih unutrašnjih borbi, a istorija prostor u kome se snalaze samo oni koji uspevaju da utiču na glavne tokove. Naslov romana, kako se ispostavlјa, sam po sebi jeste prevareno očekivanje: reč je o Sredozemlјu, o sredokraći istorijskih puteva, o srednjoj Evropi, Balkanu, Srbiji i Srbima, kakvi jesu i kakvi bi mogli biti. Želim da istaknem novi roman Sredozemlje Sava Stjepovića. Dobili smo jednog pisca koji nije pod uticajem uvozne književnosti, naše stare boljke i nepoverenja u sebe. Ovaj roman je crna slika modernog sveta napisan u duhu značajnih romana kakve su pisali Kafka, Broh i Muzil, ti veliki posmatrači raspada vrednosti i uspona beznačajnosti. Savo je, inače, jedan od najboljih knjižara u Srbiji, zaslužan za razvijanje ukusa mladih čitalaca i širenja najboljeg od književnosti i ideja. Branko Kukić, pisac i izdavač

Opis "Izdah iz staklenika - Robert Tili" Nagrada „Miroslav Dereta“ za 2012. Robert Tili, pesnik po vokaciji, filozof po obrazovanju, roker i bluzer u duši, ispisao je bespoštednu autobiografiju, podignutu na univerzalni nivo, sa jasnim znakovima vremena, prostora, imenskog registra i toponima. Sve u surovo ispovednom tonu porodičnog haosa, kolapsa i raspadanja. U potpunom očišćenju od konkretnog promašenog života pedesetdvogodišnjaka, u državi poremećenih vrednosti, autor, bez kolebanja, najmanje štedi upravo uzvišeno grozno svoje prvo lice. Ovo je neprestani dijalog sa sopstvenom sudbinom, sa njenim ishodima i prividima. Tili pominje i preminule i žive, vrlo konkretno i personalno okruženje, iz sopstvene sadašnjosti, prošlosti, ali i iz krika i škrguta. U Izdahu iz staklenika smenjuju se dijagnoze i metafore, likovi i trikovi, košmari i neuroze, citat i blistavi poetski aforizam, beli i oštri stih, kao i tamna i veličanstvena bol ovovremenog bluza. Povez knjige : mek Strana : 468 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis "Čuvari fantazmi - Zoran Petrović" “Izvanredna erudicija i maštovitost, bilo da se bavi epskim i mitološkim temama, bilo da nas zasipa stravom i akcijom u svojim pričama: Zoran Petrović je snažan, autentičan glas domaće žanrovske književnosti “- Goran Skrobonja Samo posebne knjige uspevaju da nas nestvarnom brzinom uvuku među korice. Ova to čini raskošno satkanim rečenicama, živopisnim likovima, stvarnim i izmaštanim mestima, a sve to sa mnogo ljubavi. Veština Petrovićevog pripovedanja kojom nas prebacuje iz jedne epohe u drugu-velika je. Uspešna igra dijalektima, vožnja gradskim ulicama u džipovima modernih lovaca na vampire, jahanje po zabitima na konjima čije su potkovice zakovane naopačke, ostavljaju čitaoca bez daha, te nestrpljivo očekuje svaku sledeću stranicu. Lakoća kojom nas je autor “naterao” da verujemo u neverovatno i izaberemo sa kojim ćemo se likom poistovetiti uistinu je poseban. Neće nam smetati jesmo li egzekutor ili žrtva, heroj ili antiheroj, niti ćemo znati da li čitanjem ovog književnog dela sve vreme sanjarimo o životu ili živimo san. Opisi filmični i ozbiljni, dijalozi nestvarni, a realni, doprinose čarobnoj moći Petrovićevog stila, koji je tako redak na ovim prostorima. Posle pročitane knjige nameće mi se pitanje…Da li Zoran Petrović stvara neke nove legend, ili one, zapravo stvaraju njega? Goran Stojičić

Opis Mirko Demić, posle višegodišnjeg priređivačkog rada na rukopisima i zaostavštini Stanislava Krakova, pred naše čitaoce donosi prvu knjigu njegovih putopisa u kojoj nas vodi po Evropi, Sredozemlјu i Severnoj Africi. Putopisi obuhvataju tekstove koje je Krakov sastavlјao putujući po Evropi, Sredozemlјu i Severnoj Africi, objavlјivane u časopisu „Vreme” i brojnim drugim međuratnim dnevnim i nedelјnim novinama od 1924. do 1931. Proučavaoci ove rukopisne građe smeštaju je u sam vrh srpske putopisne proze, uz slična dela Miloša Crnjanskog, Rastka Petrovića i Stanislava Vinavera. Kao samosvojan intelektualac širokog obrazovanja, Krakov u svojim tekstovima koristi raznovrsnu i po mnogo čemu unikatnu građu, na koju se može računati kao na značajan izvor književne i nacionalne istorije, te istorije umetnosti (u njima je obilјe informacija značajnih za arheologiju, arhitekturu, političke prilike). Ne očarava u ovim putopisima samo ono što autor vidi (a malo ko u svom veku vidi toliko) nego i ono kako vidi i predočava, uplićući literarne i mitološke reminiscencije, biografije značajnih lјudi, tradiciju i istoriju mesta kroz koja putuje. Krakovlјev opus pripada onoj velikoj grupi dela koja su sve do devedesetih godina prošlog veka, kao „emigrantska građa” bila smeštena po kutijama i ormarima Narodne biblioteke Srbije (u posebnoj kutiji, kao dragocenost, čuvan je i deo rukopisa Stanislava Krakova), sklonjena od očiju javnosti. Tek devedesetih godina se pristupilo bibliotečkoj obradi te građe i njenom spuštanju u knjižni fond, te ponovnom objavlјivanju njegovih dela (romana „Kroz buru” i „Krila” iz 1921, odnosno 1922. i knjige novela „Crveni Pjero i druge novele”). Dr Jasmina Ahmetagić

Opis Srpski pisci bez šminke Ova knjiga nastoji da pokaže, da pruži informaciju o srpskoj epistolarnoj, kovertiranoj književnosti u poslednja dva veka – od Vuka Karadžlča pa do ,Miodraga Bulatovića i Borislava Pekića. Ta pisma nam dočaravaju segmente iz života pisaca; njihova raspoloženja, izvesne životne činjenice, opservacije o svetu u kojem žive, strasti, ljubavi i mržnje, intrige, ushićenja, blaženstva duše… Srpska epistolarna književnost u protekla dva veka pokazuje izuzetno leksičko bogatstvo ali i "prozirnost duše:’ što rekao Žid, i to one bez ulepšavanja. Svako pismo u ovoj knjizi otkriva, na neki način, karakter pismopisca i čini zanimljiv detalj iz piščeve biografije – otkriva ga…

Opis "Predeli i staze - Ivo Andrić" Sjaj darežljivih otkrića putovanja ka večnosti Još od najranijih srednjovekovnih zapisa, pa do najsavremenijih tekstova, putopisi su imali značajno mesto u biografskom, etnološkom, istorijskom i drugim vidovima tumačenja sveta. Putopisna proza nije redak slučaj u našoj književnosti – Ivo Andrić dostigao je vrhunac u ovom žanru, a pred vama su odabrani putopisni tekstovi preuzeti iz poslednjeg toma prvog izdanja Sabranih dela, uz fragmente i zapise iz Znakova pored puta i Svezaka. U Andrićevoj putopisnoj prozi zanimljiva je uloga naratora koji putovanje uzima kao sliku koju ugrađuje u sklop naracije, priče i serije zapleta, prateci relaciju od prve do poslednje tačke. Motiv pejzaža, ne samo kao deo pripovedačke celine nego i kao samostalna tema, novost je koju Andrić uvodi u naše prozno stvaralaštvo. Andrćev pejzaž se ne zaustavlja samo na spoljnoj slici vec aktivno uključuje svog autora koristeći lirsku intonaciju, izraz koji nosi ličnu notu i poseban fokus kroz koji autor sagledava taj pejzaž, a narocito to što svaki pejzaž umnožava asocijacije za promišljanja posve različitih problema, te je stoga putopisna proza Ive Andrića uvek iznova izazovna za čitaoce. Posebno se to ogleda u njegovim brojnim putopisnim refleksijama o Sremu, Vojvodini, Bosni, Dubrovniku, Krakovu... Pogledi, vreme, predeli i lica kod Ive Andrića podsećaju da je pretvaranje tajni u otkrića istovremeno i darovni čin, koji od putovanja iziskuje i očekivano požrtvovanje: susret sebe i sveta, otkrića i iznenađenja, nečeg većeg od započetog predela i trajnijeg od jednoznačnog utiska. Povez knjige : tvrd Strana : 301 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis ,,Kivan" je ,,drumska priča" , i znatno više o toga. Naizgled besciljno krstarenje auto-putevima Zapadne Evrope mizanscen je u kome se odigrava drama o velikim egzistencijalnim temama: usamljenosti u svetu punom ljudi u pokretu, saosećajnosti, naknadnom sazrevanju, trnovitom traganju za smislom vlastitog postojanaja, o gubitku i nalaženju nade. Sanda Pekić ovim delom uverljivo opravdava svoje veliko književo prezime. - Zoran Živković

Opis "Poremećaj - Aleksandar Bečanović" U Poremećaju, novom romanu Aleksandra Bečanovića, na naročito skladan način se spajaju tri magistralna pravca književno-teorijskog djelovanja ovog autora: proza, poezija i flozofija. Činjenica da je Bečanović nagrađivani autor (Nagrada Evropske unije za književnost za prozu; Ratkovićeva nagrada za poeziju), ujedno i značajni ovdašnji teoretičar kulture, navodi na oprez. Doista, Poremećaj je eksplozivna naprava načinjena od najboljih materijala: neodoljivog narativa koji elegantno oscilira između žanrova melodrame, horora i evangelističke apokaliptičke pornografije, rafniranog, poezijom brušenog jezika i provokativnih flozofsko-psihoanalitičarskih pasaža. Poremećaj je ne samo neobično lijepa i istovremeno zabavna i zahtjevna, nego i opasna knjiga. Raskošan i radikalan tekst, istinska majstorija. Andrej Nikolaidis

Opis "Svetioničar: Pritajeno zlo - II tom sage Utočište - Mladen Đorđević" U drugom delu, trilogije „Svetioničar“, pod naslovom „Pritajeno zlo“, istražuje se čovekova mračna strana, zaranja se do samih dubina ljudske psihe, ne bi li se i u tom crnilu mogao naći i prepoznati tračak svetlosti i nade. Da li se od bolne prošlosti može pobeći? Da li je zlo, kao takvo, produkt ljudske prirode ili je u sve to umešano i onostrano, izvan našeg poimanja? Je li ono samo puki katalizator ili su ljudi spremni da stave uzde na sve ono, što bi im pomoglo ka ostvarenju užasnih ciljeva? Sa druge strane priče o pojedincu, nalazi se i društveno-odgovorna tematika. Do kog stadijuma je svet došao (ili će doći), kada su tajne versko-fanatične grupacije, u stanju da zariju kandže u mali kutak raja, kojeg nazivamo našim domom? Koliko je mračna prošlost, danas velikih korporacija, u stanju da baci senku na našu budućnost? I, naposletku, šta možemo da očekujemo kada na konto svega pomenutog, enigmatično „Pritajeno zlo“, nepojmljivo ljudskoj vrsti i istoriji, odluči da izađe na svetlost dana ili tminu noći?

Opis "Severna kapija 2: Glasovi u tami - Danijel Jovanović" Stara kapija, skrivena duboko unutar planinske šume, se ponovo otvara. Ovoga puta zlo ne ostaje samo sa druge strane već se tiho, poput nevidljive pošasti, širi po školskom imanju i čitavoj planini. Uprkos nadama da će ova školska godina proteći u bezbednoj atmosferi, Suzana i njeni prijatelji bivaju uvučeni u misteriju o kakvoj nisu mogli ni da sanjaju. Prošlost još uvek nije ispričala svoju priču do kraja. Suzana će morati da donese teške odluke ne bi li sebe i svoje prijatelje iščupala iz kandži tame koja ih sa svih strana pritiska. Može li u tome uspeti čak iako se među njima krije izdajnik? Drugi deo serijala „Severna kapija“ donosi nam šapate glasova u tami od kojih se ne može pobeći. Samo najhrabriji nastaviće avanturu. „Ogledalo Danijela Jovanovića sjajno je, uglačano i ram mu je od rezbarenog drveta. U njemu nema senki. Kapija je to. Svih strana sveta. Danijel Jovanović nije pisac za decu. On je pisac za decu u nama.“