Opis Posle smrti svoga oca, bogatog bankara i majke domaćice, Neda je ostala potpuno sama. Bila je primorana da napusti roditeljsku kuću gde je bila ušuškana ljubavlju i bogatstvom svojih roditelja i suoči se sa stvarnim svetom u kome su vladala pravila muškaraca. Posle niza događaja, vešta igra sudbine i zavet njene majke dovešće je pravo u ruke muškarca koji je bio njena sudbina...

Opis Slepo zlo sakriveno je u dubinama ljudske prirode i svako ga kad-tad oseti Rat, osvajanja, mržnja i nasilje dominantne su teme romana Fetva Murata Baltića. Priča o gradu Sjenici, neposredno pre nego što su ga osvojili Karađorđevi ustanici u Prvom srpskom ustanku, mogla je da bude objektivizovana kao priča o posustaloj carevini, zabranjenoj ljubavi, brutalnosti vlasti, strahu pred novim vojskama i novim vremenom, surovosti osvete... Zato četvorica prijatelja – Sail, Jerotije, Azah i Džem – svedoče da je zdrava pamet, i inače, svuda u svetu nemoćna. Jer svetom ne upravlјaju mudre misli, on je u vlasti nekih drugih sila. To Sail dobro zna, zato traži lek svome bolu i slepilu narodnom. Ali on, pre svega, traži pomirenje, ne toliko između lјudi i naroda, koliko svakoga od nas sa istinom i višim smislom postojanja. Ovo je dirljiva knjiga koja podseća na zajedničke korene tri monoteističke svetske vere (judejske, hrišćanske i muslimanske) i koja se zauzima za apsolutni mir i gospodstveno poštovanje svih različitosti... * * * Priča u Fetvi, koja me je držala do samog kraja, zatvara strahovitu spiralu uništenja u vremenu i prostoru. David Albahari Cijena da se ostane bolji, jeste pristanak da se postane vječita žrtva. I likovi ove knjige i njen autor, ovu cijenu su prihvatili i platili je. Može li se, čistotom vjere u ljudsku dobrotu, savladati i uništiti ljudska zloćudnost? Fetva čitavim svojim svijetom, i Murat Baltić, svojom intervencijom u tkivo neumitnih činjenica, ostali su nepokolebani u uvjerenju da – može. Baltićev roman Fetva traganje je za lijekom protiv mržnje. Almir Zalihić Poslije Derviša i smrti, ja nijesam pročitao bolju knjigu. Adil-beg Zulfikarpašić

Opis „VIKILIKS PROZA“ O NAJNOVIJIM RATOVIMA „Ukupan skor svakog rata izražava se 0 : 0. Pobednicima pripada velika nula. Poraženima ona manja. One dve tačke između tih nula – moje su slepe oči!“ – podrazumeva neko od brojnih narativnih lica ove knjige, zamišljene kao savremeni pandan Krležinog Hrvatskog boga Marsa, koji u konkretnom slučaju obrađuje na različite načine stvarnost nedavnog rata u Hrvatskoj i predstavlja deo zamišenog autorovog petoknjižja o sudbini Srba iz Hrvatske, od kojih su do sad štampana tri (Molski akordi, Trezvenjaci na pijanoj lađi i Po(v)ratnički rekvijem). Parodična i burleskna, ova proza donosi antimilarizam bez tendencije, baca novo svetlo na rivastvo Komšilije i Susjedstana, priča o o Zaumlju i Zaumljanima, kao posledicama i žrtvama megalomanije svake vrste. Istovremeno, u ovoj knjizi traje i stalan dijalog sa antiratnom literaturom, kako našom tako i svetskom. Sresćemo istorijske ličnosti, antiratni pisci (poput Hašeka i Birsa), ali i njihove junaci ( Švejka, jednogodišnjeg dobrovoljca Mareka, ili poručnika Jugovića). Nastavlja se dijalog sa Krležinom literaturom, započet u Demićevom romanu Trezvenjaci na pijanoj lađi. Knjigu Ataka na Itaku sačinjavaju pet dužih pripovedaka (Ataka na Itaku, (B)rat naš nasušni, Presretnute depeše Ambrozija Hapsanž-Birsa, Švejk na odsustvu, Susjedstabsko-komšilijski gambit ) uokvirenih prološkom i epiloškom pričom. Naslovna pripovetka Ataka na Itaku koja opisuje „junaštva“ legendarnog mitskog junaka Odiseja, iz usta dva sporedna junaka Odiseje – svirača Femija i psa Argusa. Njihova priča se razlikuje od one zvanične, nalikujući na istoriju autodestrukcije, što svaki rat svojoj suštini i jeste. Pripovetke knjige „Ataka na Itaku“ iako tematizuju poslednje ratove u našem okruženju, govore suvereno i o bivšim i budućim ratovima, bilo gde da se vode. U podnaslovu su označene Špenglerovom sintagmom, kao – „komedije burleskne besmislenosti“, nagoveštavajući neobične zgode i neočekivane obrte, one ustavri nagoveštavaju štošta od onoga što se odvija iznad i ispod onoga što je ratna pojavnost.

Opis Život ume da bude fer je roman koji se čita lagano, gustira se, kako bi to rekli Banaćani. U njemu čitaoci više generacija traže, ali i nalaze asocijacije na vlastiti život, na detinjstvo u znaku pionirskih marševa i priredbi, na prve redovno nesrećne ljubavi, na školovanje u daleko humanijim uslovima od današnjih, ali i na godine krize i nestašice kada su i osnovne životne namirnice bile nedostupne. Dragana V. Todoreskov

Opis U kreativno zrelom predelu između duboke intime i tajni ali i borbe otvorenosti, osetljivosti i osvetljavanja ogrebotina Biljana Minić daruje čitaocu spremnom za avanturu otkrivanja i samoprepoznavanja nešto trajnije i dublje od nastupa između života i aplauza Radivoj Šajtinac

Opis Još je Gete govorio da ništa tako moćno, tako snažno ne otkriva čovekovu narav kao smeh. Reklo bi se da nas Andrić, upravo na tom fonu, kroz ovih sedam priča o smehu, podseća da smeh ne košta ništa, ali daje mnogo; da obogaćuje one koji ga primaju, a ne siromaši one koji ga daju. Za osmeh je potreban samo trenutak, ali sećanje na njega nekada traje zauvek. Niko nije toliko bogat ili moćan da može bez njega. Ipak, osmeh ne može da se kupi, izmoli, pozajmi ili ukrade, jer je to nešto što nema vrednost sve dok se ne pokloni. Umberto Eko kaže da smeh ubija strah, a bez straha od đavola nema potrebe za Bogom... Zato Andrić, kroz ovu neveliku ali izuzetno zavodljivu i mudru knjigu, i poručuje: Neki ljudi su isuviše umorni da bi mogli da vam pruže osmeh. Dajte im jedan od svojih, jer nikome nije toliko potreban osmeh kao onome koji nema više da ga da... Povez knjige : tvrd Strana : 99 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis Roman Vesne Petković Duše su rekle „Da“ vodi vas do najdubljih dubina kroz najtananija osećanja. Vesna u ovoj interaktivnoj knjizi, na jedan prefinjeni način, opisuje emocije koje često potiskujemo, i ne samo da ih opisuje, već objašnjava uz koje se tehnike možemo suočiti sa njima. Istinita ljubavna priča BLIZANAČKOG PARA ostaviće vas bez daha. Kao i Vesnina hrabrost da se suoči sa sobom, zarad velike ljubavi koju oseća prema svom energetskom blizancu Zoranu. Suočavanjem dolazi do spokoja, do sebe i do svoje životne svrhe.

Opis ČITAJUĆI BANATSKE PRIČE ŠIMONA ĐARMATIJA Kad čovek počne da čita zbirku priča „Ljubav u Orlovatuˮ, on se neminovno, od prvih reči seti nekih ranijih knjiga Šimona Đarmatija vezanih za Banat. Jer i u ovim pričama, Banat je rodno mesto sećanja i pripovedanja o prošlosti, ali i o savremenim iskustvima i osećanjima pisca, o njegovom odnosu prema ljudima i svetu. Čitanje knjige pokazaće, međutim, da se na početku zbirke nalaze priče tematski i smisaono vezane za Banat, ali da u centralnom delu rukopisa pisac odlazi i u druge prostore, u Beograd, Peštu, do Abacije ili do jezera Zaovine... Da namerava da otputuje u Suboticu ili sedi u kafani „Kod četiri lava“ u lepim Sremskim Karlovcima. Na kraju ovog čitalačkog putovanja kroz četrdeset priča, čitaoca će sačekati „Povratakˮ, kao poenta celog rukopisa i svojevrsni pozdrav čitaocima, Banaćanima i drugima do čijih će ruku ova topla knjiga stići. Šimon Đarmati je realistički pisac koji u pisanju polazi, kako od priča koje je čuo ili čiji je svedok bio, tako i od vlastitih sećanja i doživljaja. U njegovim pričama i lirskim zapisima, Banat ima izdvojeno i povlašćeno mesto. Piščeva bogata iskustva i raznovrsna znanja omogućavaju mu da pripoveda interesantno i emotivno i da uvek ostane u granicama dobrog i plemenitog ukusa. Vasa Pavković, književnik i književni kritičar U Pančevu na Tamišu, toplog decembra 2020

Opis Crne priče srpske svakodnevice Posmatrano u svetlu srpske satire, Raša Papeš gotovo da nema pandana u dosadašnjoj produkciji. Nov, prepoznatljiv stil, koji je već godinama uzor mnogim autorima, nezabeležena veština sa rečima i asocijacijama, maestralne igre sa smislom, povremeno gotovo poetska rešenja a sve u granicama žanra, angažovanost sa merom i širim kontekstom, zaista najraskošniji talenat koji je srpska satirična književnost imala zadnjih dvadeset godina.

Opis Pred nama je Antologija srpske priče s početka 21. veka, Vase Pavkovića, pod nazivom 21 ZA 21. Vasa Pavković jeste jedan od najprisutnijih i najobaveštenijih srpskih kritičara u poslednje tri decenije, a sama knjiga osmišljena je tako da domaćim i stranim čitaocima ukazuje na najzanimljivije pripovedačke glasove sa početka 21. veka. Izbor otvaraju pripovedači sada već starijih generacija: Mirjana Pavlović, Radovan Beli Marković i Slobodan Tišma odnosno Milica Mićić Dimovska i David Albahari. Za njima idu priče najvažnijih pripovedača iz generacije 80-ih, koji su još uvek aktivni, kao što su: S. Basara, S. Marković, Ljubica Arsić, Gordana Ćirjanić, F. Petrinović, Đ. Pisarev, Ivana Dimić i Jelena Lengold. Iz naredne generacije, koja se nadovezala na postmoderniste u knjizi su antologijske priče G. Petrovića, Z. ĆiriĆa, Laure Barne, A. Gatalice, Đ. Jakova, Divne Vuksanović i A. Bjelogrlića. Antologija se završava izabranim pričama M. Spasojevića i B. Adaševića. Na kraju knjige su i precizne beleške o izabranim pripovedačima što daje jednu visokokvalitetnu informaciju o kontekstu iz kojeg nastaje uvid koga ova knjiga nudi.

Opis Ovo je jedan od najuspelijih domaćih romana, dobitnik prestižne nagrade "Miroslavljevo jevanđelje". Roman počinje sa događajima iz 1995. godine gde na našim prostorima besni rat ali nosi u sebi elemente erotske proze i trilera na jednoj strani i intimne scene i olovni teret prolaznosti na drugoj strani.Prepoznatljivi kreativni rukopis Milisava Savica i u ovoj knjizi čini pečat koji garantuje lepotu čitanja i umetničkog proživljavanja naše životne stvarnosti.

Opis "Priče o junacima i antijunacima - Ivo Andrić" Proza Ive Andrića, a posebno njegove priče, često se bavi tragičnim sudbinama ljudi poodmaklih godina koji u sebi nose iskustvo sveta, njegove drame, uspone i padove. Kroz ovakve likove pisac razrešava unutrašnje životne protivrečnosti i kompleksno rastvara jednu moguću viziju stvarnosti koja nas okružuje. Na taj način Andrić iznalazi književni prostor u kom je vidljivo koliko čovek sam sebe stvara, koliko sam gradi svoju realnost ili pak kako se sam zatamnjuje i potkopava. U velikoj slici i predstavi junaka i antijunaka, osim pripovedačkog okvira koji je baziran na izvornoj bogatoj i dramaturški razuđenoj biografiji Simona Bolivara, putu Alije Đerzeleza, Mustafi Madžaru, legendama o pobuni, rzavskim bregovima i ruđanskim begovima, Andrić prolazi kroz vreme, događaje, geografiju i dokumenta dajući im jedan novi kontekst zbog kojeg čitalac poznate stvari vidi kao nove. Osim vanvremenskog majstorstva kompozicije, ovaj veliki majstor pripovetke pokazuje neprevaziđenu veštinu preplitanja planova protkanih uverljivim dijalozima koji nam otkrivaju i dočaravaju ljudske ćudi i podsticaje, afekte i gestove, ljutnju i plač, molbu i nemoć. Zavodljiva mudrost privlači svakog pasioniranog čitaoca i poštovaoca Andrićevog dela da mu se iznova vraća. Povez knjige : tvrd Strana : 222 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis Као цењен и један од најпревођенијих српских песника данас, Драган Драгојловић је у последњих десетак година објавио неколико читаних и у више издања штампаних прозних књига. У овом избору налазе се приче из његових књига Приче из Аустралије и Америчке и друге приче. У предговору, критичар Марко Недић каже: ΄΄Драган Драгојловић први програмски узима тему о животу наше дијаспоре у прекоокеанским просторима, поготово у Аустралији, за кључни предмет већине својих прозних књига,΄΄ као и да његове књиге ΄΄доносе значајну тематску новину нашој савременој прози.΄΄ По Недићу, Драгојловићева проза поседује ΄΄занимљиву и стандардним књижевним средствима изложену и добро компоновану причу, изразите опсервације о средини у којој се одвија садржина књижевног текста, елиптично наговештаване али јасно мотивисане поступке и одлуке књижевних ликова, непосредан и сликовит наративни стил. Дух толеранције међу различитим нацијама и религијама, који се активно појављује у већем броју прича, додатно обележава приповедачке особине овог аутора. Његова проза је слојевита, компонована од различитих прозних регистара од информативног, лирског, есејистичког, наративног... ΄΄ Додали бисмо да Драгојловићева проза сведочи о своме времену, у њој ћемо наћи мајсторски обликоване и упечатљиве ликове, универзалне поруке. Њени јунаци, изгубљени и разбацани по разним деловима и провинцијама света, наћи ће место у срцу сваког читаоца. Она оплемењује и нуди задовољство читања. Такође, помаже нам да схватимо свет и да се запитамо где смо ми у њему.

Opis Ni jedna vlast ne poštuje ljudska prava u bukvalnom smislu te reči jer bi to svetske procese uvelo u demontiranje svake hijerarhijske strukture, i vlast i vlasništva. "Jednakosti" neće biti nikada na globalnom nivou, ima je samo u zatvorenim krugovima. "Bratstva" ima samo u onim organizacijama (i "klasama") koje imaju zajednički interes i cilj. "Ljudskosti" u odnosima prema čovečanstvu ima u priči, ali svetski ratovi, porobljavanje, tlačenje i eksploatacija ljudi pokazuje da humanistički odnos prema ljudima ostaje neostvareni ideal svih klasnih društava jer je prosto neostvariv.

Opis Knjiga "Deca novog doba" Milana Vidojevića zaključuje njegov ciklus tema o novom svetskom poretku. Kada se činilo da "nema dalje," posle nekoliko godina, stiže završno poglavlje o mračnoj strani naše civilizacije. Iz ove knjige jasno je da postoji viševekovni kontinuitet i razvoj ideje dominacije nad Ijudima, otimanja i pljačke resursa i ostvarivanja nekih mračnih ciljeva u budućnosti koji se tek naziru. Ova knjiga razotkriva taj viševekovni mehanizam uspostavljen s ciljem "osvajanja sveta," porobljavanja čovečanstva i njegovog uništenja u onim duhovnim i materijalnim okvirima u kojima bi mogao da postoji, da nije onih koji bi to sve da potčine sebi. Ta slika je sumorna, neprijatna ali i upozoravajuća jer razotkriva mehanizme svetske dominacije. Ovom knjigom autor Milan Vidojević zaokružuje dvadesetogodišnje istraživanje ovih tema sa željom da neko nastavi taj rad, u mračnom vremenu koje nam predstoji.

Opis "Zanosi i prkosi Laze Kostića - Stanislav Vinaver" Knjiga koja je prećutkivana poslednjih pedeset godina. Na skoro šesto strana briljantnog eseja o velikom srpskom pesniku Lazi Kostiću, Stanislav Vinaver je uspeo da oslika kompletno duhovno i umetničko nasleđe srpske književnosti, kulture, mitologije, državnosti... Osoben i originalan pogled jednog od najvećih posvećenika srpske i evropske kulture dvadesetog veka sadrži u sebi, u isto vreme, umetničku radoznalost, enciklopedijsko znanje i etičnost autentičnog duha. Povez knjige : tvrd Strana : 577 Format knjige : 18x24.5 cm Pismo : latinica

Opis "Bilija - Bisera Boškailo" DOBITNIK NAGRADE "MIROSLAV DERETA" ZA NEOBJAVLJENI ROMAN 2009. GODINE. Roman Bilija Bisere Boškailo sav je u funkciji i u činu življenja. Osnovna i jedina motivsko-tematska vodilja ove knjige je čudnovato lepa apoteoza ljubavi, dakle, apoteoza tom čarobnom petom elementu bez kojeg života nema. Taj peti element isijava iz gotovo svake stranice ovog romana. Reč je o lucidnoj ispovesti žene... žene koja je i kćerka i supruga i majka i ljubavnica i prijateljica... I bez obzira da li Bisera Boškailo piše o drami izgnane žene (izgnane iz svog tela, duha, budućnosti) ili o strastvenoj ispovesti umetnice... uvek je reč o dirljivoj ispovesti žene koja je na raskršću iznenadnih odluka, i ranjena i hranjena, i razočarana i usamljena...

Opis "Zoo Called London - Vida Nenadić" Roman Vide Nenadić "Zoo Called London" bez ustezanja - pravo je otkrovenje, u svakom smislu te reči. Pre svega, reč je o neposrednosti književnog postupka, odnosno o sentimentalnom putovanju kroz vreme i prostor koje karakteriše poetika sadržajne i nepoštedne preotvorenosti, strast i invencija u iskušenjima u odlomcima, znacima, šiframa i komadićima lične i generacijske istorije i prozna artikulacija tog pikarskog intimnog mikrokosmosa kao sadržaj javnih i tajnih džepova na telu i duši, egzodus mladih izndomovine, bombardovanje, pakao politike i politika pakla, različito shvatanje ličnog samouništenja i samospasenja. Bez ikakvih tragova uticaja i idolopoklonstva, lirski pakao mladosti, kombinovanom s neizvesnim poverenjem u ljubav i samoizlečivi karakter nostalgije i druge neizbežne utopije, zavičajni koncentrati i prividi lica u naličja, vera, ljubav i nada... Prigušeni erotizam i globalizam, rok, mirisi i rodni jezik, poezija, muzika i stranstvovanje, glad za prijateljstvom, čuvanje bližnjih, pomen na otkrivene tajne, dva jezika u svesti i disanju, nekoliko civilizacija u samooslobađanju i preživljavanju, melanž i posleistorijskih spomenara, sitnice i spomenici, modrice i citati, stihovi i dokumenta, sve to ključa u romanu komponovanom kao strasna agenda, neposredno, poetski hrabro, s epifanijskim otkrićima oko kojih mogu začeti čitave nove povesti. Pikarski amanet jednoj generaciji i jednom vremenu, jednoj nepriličnoj prilici ili priličnoj neprilici Srbije, Evrope i sveta. Hrabro, uzbudljivo, neopterećeno, bez treme od svakog stilskog modela, čitko u "jednom cugu"!

Opis "Zvezdana prašina - Milan Vlajčić" Pate li ljudi i dalje od Stendalovog sindroma, da li je sada holivudskim glumicama teže nego ranije, zašto smo ožalili Ostoju koji prevozi klavire; zašto su danas aktuelne Vlajčićeve uspomene iz vojske, da li bi sreća postojala bez nesreće, otkud su baš plavuše postale erotski simbol, odakle eksplozija memoara, šta se desilo s filmovima na nitratu, koja je autorova omiljena književna i filmska lektira, da li smo dobili svet koji zaslužujemo, kakav je zapravo naš obrazovni sistem, šta znači prijateljstvo, koji su Srbi u Nojevoj barci a koji van nje, kako se dodeljuju književne nagrade, da li je istina da „glupost ne boli”, zašto je značajna pesma „Zelena trava doma mog”? U svojoj novoj „kulturološkoj svaštari”, Vlajčić se još jednom pokazuje kao beskompromisno iskren i bridak komentator današnjice. Između duhovitih redova o raznovrsnim pitanjima iz oblasti filma, književnosti, muzike, elitne umetnosti i kulture, ulične kulture, naše i svetske kulturne politike, izbija autorova subjektivna, ironična ocena života, pohvala jednima, kritika drugima, uvek po zasluzi. Prema sopstvenim rečima, autor daje „dijagnozu” kulturi na intenzivnoj nezi, na šta samo treba dodati da joj on ovom knjigom pruža i reanimaciju. Tijana Petković Prikaz knjige na sajtu Avant Art Magazin i u Kulturnom dnevniku

Opis Aleksandar Baljak je, nesumnjivo, najveći živi srpski aforističar, a knjiga Rat je prvi počeo, nakon sedmogodišnje ćutnje, ono žižno mesto na kome se pretresaju, uhovito, uverljivo i, nadasve, neproverljivo, relevantna pitanja srpske stvarnosti s početka dvadeset i prvog veka. Šireći polje aforističarske predmetnosti, on u ovoj knjizi pokazuje kako nisu samo politika i politički život, kao se često misli, najvažniji predmet aforističarske opservacije u srpskoj satiri. Aleksandar Baljak ima zadivljujuću sposobnost jezgrovitog i tačnog određivanja suštine i najsloženije društvene, političke i antropološke pojave. Njegove iskošene, duhovite i krajnje sažete definicije ukazuju da on ima izuzetnog dara da napiše jedan rečnik naše političke i socijalno-psihološke stvarnosti. Žarko Trebješanin Satirična misao Aleksandra Baljaka i danas ima neku vrstu posebne uloge. Ona je minijaturna škola uspravnosti, lucidnog nepristajanja na niskosti, na trivijalne podvale, na ćiftinsku filozofiju. Miroslav Egerić Aleksandar Baljak, majstor i mag modernog aforizma, čini ovom književnom formom više nego mnogi drugi studijama, esejima i sociološkim raspravama. Naprosto pogađa u središte problema, mentaliteta, bića, istine, pitanjem odgovara a odgovorom pita. Ljiljana Šop Po Baljaku, aforizam, taj „dribling duha na malom prostoru” nema za svrhu uveseljavanje već problematizovanje. Igra je tu da označi nadmoć slobodnog duha koji se smeje tek ako misli. Neozbiljnosti i diletantizmu kao ključnim kategorijama u kulturi i društvu Baljak suprotstavlja ozbiljnost i filigrantski precizan rad. Predrag Marković Bojim se da nisam daleko od nalaženja nečeg aristofanskog u Aleksandru Baljaku. Možda ću se zadovoljiti manjim, pa zaključiti da je Baljak danas najduhovitiji u Srbiji. Svetlana Slapšak Među aforističarima Aleksandar Baljak skoro da ima kultno mesto. Njegovi aforizmi su pamćeni sa književnih večeri, prepričavani iz druge ruke, isecani iz novina… Milovan Vitezović

Opis "Varoška legenda II: Đavolji tefter - Tajana Poterjahin" U smrtonosnom vrtlogu sreće, pravde i straha... Smrtno ranjen, Maksim Nestorović napušta varoš u kojoj ključaju političke netrpeljivosti, a nesposobna liberalska vlast ne može da uspostavi red. To će učiniti novi varoški učitelj, čovek s tajanstvenim namerama, Damjan Uzunski. Spretan političar i svirep mladić, obeležen mržnjom još na rođenju, pridobiće varoš koja više ne sanja Maksimov povratak. Na udaru su i liberali i radikali, Damjan neumoljivo progoni svakoga na koga mu kao na nepoštenog pokažu prstom siromašni i slabi. Imena krivaca upisuje u sveske čuvene po zlu širom Srbije. Ipak, u Кraljevu će upasti u smrtonosnu zamku. Zavoleće lepu Stevku, opančarevu kćer. Sreća će prizvati strah i savest, i zato će prvi put posumnjati u svoju pravdu. Кada ga varošani izaberu za predsednika opštine, Damjan pomišlja da napusti svoj krvavi put, ali već je otišao predaleko, oko njega se zatvara krug. Mnogima odavno smeta, jednom čoveku najviše. Ivanjdanski atentat na kralja Milana doneće Damjanu odgovor na pitanje da li će ga đavo prepoznati kada dođe po svoje. Može li zloglasne teftere da trampi za spasenje svog doma... Povez knjige : mek Strana : 507 Format knjige : 20 cm Pismo : ćirilica

Opis "Sredozemlje - Savo Stijepović" Nagrada „Miroslav Dereta” za 2017. godinu. Sećajući se svojih mladih dunavskih godina, koje je proveo u sumnjivim poslovima, pripovedač osvetlјava prostor Balkana u 20. veku, a njegove refleksije su usmerene i na aktuelni trenutak. Sredozemlje u romanu Sava Stijepovića je prostor između istorijskog i umetničkog, svakako i avanturističkog nasleđa Mediterana i prostora oko Save i Dunava, “trorečje”, vrata istočnog, odnosno kraja zapadnog sveta gde se uticaji prepliću a karakteristični tumači i nosioci radnje u svojim karakterološkim osobinama nose i osobine obadva sveta. Boka kotorska je, naravno, centralni deo priče, ali se ova avantura često otiskuje i u zaleđe, pa i dublje u kopno. Stijepovićeva sklonost ka ovom prostoru obogatila je ovaj roman neobičnom pričom koja se provlači između stvarnog nasleđa i imaginativnih storija o izneverenom životu, putovanju kao iskupljenju, tamnim delovima duše i sveta koji je nesklon duhu koji u ovom romanu nose u sebi i istinski posvećenici i najveće bitange. Zato ovde nema pozitivnih i negativnih junaka u pravom smislu reči, glavni junak je prostor koji sebi podređuje ljude i njihove sudbine – zakonitosti iznad sudbine i sudbina čije zakone samo retki mogu da prepoznaju u meandrima lične melanholije. Junaci ove pripovesti istovremeno su i hulje i sveci, okolnosti su samo okvir njihovih unutrašnjih borbi, a istorija prostor u kome se snalaze samo oni koji uspevaju da utiču na glavne tokove. Naslov romana, kako se ispostavlјa, sam po sebi jeste prevareno očekivanje: reč je o Sredozemlјu, o sredokraći istorijskih puteva, o srednjoj Evropi, Balkanu, Srbiji i Srbima, kakvi jesu i kakvi bi mogli biti. Želim da istaknem novi roman Sredozemlje Sava Stjepovića. Dobili smo jednog pisca koji nije pod uticajem uvozne književnosti, naše stare boljke i nepoverenja u sebe. Ovaj roman je crna slika modernog sveta napisan u duhu značajnih romana kakve su pisali Kafka, Broh i Muzil, ti veliki posmatrači raspada vrednosti i uspona beznačajnosti. Savo je, inače, jedan od najboljih knjižara u Srbiji, zaslužan za razvijanje ukusa mladih čitalaca i širenja najboljeg od književnosti i ideja. Branko Kukić, pisac i izdavač

Opis Život sa mačkama Posle čitavog života druženja sa mačkama, u čoveku ostaje talog tuge, potpuno različiteod tuge za preminulim ljudima, sačinjene iz bola zbog bespomoćnosti tih životinja i osećaja krivice. No, sentimentalnost od Doris Lesing ne treba očekivati. Njeni memoari su sumorni, puni nasilnih dela i često otrežnjujući. Praćeni vernim saosećanjemsa mačkama i njihovom sudbinom. Kroz njeno uverljivo pripovedanje neizbežno provejava metafizička tama. Prevod sa engleskog Mirjana Đurđević

Opis "Na rubu pameti - Miroslav Krleža" Danilo Kiš je u intervjuu iz 1982. godine govorio o Miroslavu Krleži i tom prilikom kazao je kako u Krležinoj rečenici uvek ima vetra, te da zbog toga njegova zastava neprestano treperi. Skoro četrdeset godina kasnije, pred vama se nalazi roman Na rubu pameti, koji je prvi put objavljen daleke 1938. godine, a koji ćete čitati imajući utisak da ga je napisao vaš savremenik. Ovo je priča o onima koji su se bar jednom zapitali da li je svaka borba za istinu uzaludna ukoliko je društvena stvarnost zasnovana na licemerstvu i gluposti. Ovo je priča i o onima koji se nikada nisu pomirili sa takvom stvarnošću. Naposletku, ovo je priča o pojedincu koji je odlučio da se souči sa takvom stvarnošću i suprotstavi joj se. Zbog svega toga je Danilo Kiš bio u pravu – Miroslav Krleža je jedan od onih pisaca čija će se zastava vijoriti u svim stolećima. „Roman Na rubu pameti možda nije poput Povratka Filipa Latinovicza i Gospode Glembajevih među najviše citiranim ili najčešće tumačenim ostvarenjima Miroslava Krleže, najznačajnijeg hrvatskog, i jednog od najznačajnijih južnoslovenskih pisaca dvadesetog stoleća. Pa ipak, to je danas možda i najaktuelnije delo ovog izuzetno plodnog i angažovanog autora, koji se – kao istinski angažovani intelektualac – tokom cele karijere nije libio toga da u svojim književnim delima tematizuje najvažnije probleme i događaje epohe u kojoj je živeo.“ Tihomir Brajović

Opis "Pseća suza - Radivoj Šajtinac" Poezija Radivoja Šajtinca obeležena je izrazito jakom emotivnošću koja nije izraz samo nekog stanja ili raspoloženja, nije samo uznemirenost, ona je više i dublje filozofska promišljenos. Pesme iz ove knjige su duboki žig trećemilenijumske pošasti i poremećenih vrednosti ali i snažni krik protiv sadašnjeg vremena u kojem je vernost značenje koje nestaje, vremena u kojem znamo koliko šta košta, ali ne znamo više koliko šta vredi; gde se trguje svim i svačim, pa i istinskom slobodom i ljudskim dostojanstvom. Ove pesme su snažna refleksija obolelog sveta kojeg karakterišu otuđenje, depresija, melanholija, umor, strah i bol; sveta u kojem je čak i pseća suza i te kako prisutna, ali istovremeno i obavezujuća i sveta... Ipak, trebalo bi naglasiti da nam Šajtinac kroz ovu knjigu poklanja i duh obnove i preobražaja. To njegovoj poeziji daje ozbiljnost, a od čitaoca se očekuje da bude aktivan sagovornik koji će u njoj umeti da pronađe utočište i uporište. Poezija Radivoja Šajtinca zaista je osobena, jer ovaj pesnik svoju pesmu izvodi iz najdubljih slojeva bića.