Opis U ovoj intrigantnoj priči o ljubavi i zavođenju, heroina romana Lola Montez otkriva se pred čitaocima postepeno, kao sinteza suprotnosti i zavodljivih predela telesnog i duhovnog, čulnog i metafizičkog, ljubavi i mržnje. Svojom pojavom na pozornici minhenskog pozorišta, nestvarno lepa i harizmatična u čudesnoj haljini satkanoj od čipke i crne svile, protkanoj zlatom i jednom crvenom niti, zavela je ne samo svu prisutnu bavarsku gospodu već i samog kralja, dovodeći publiku do ekstaze svojim strastvenim i nadzemaljskim plesom… Ipak, jedan nepromišljeni gest, kada preko pozorišnog lakeja bude poslala pismo u ruke koje „nisu smele da ga prime“, izazvaće pravi skandal… U svom romanu Kap španske krvi Miloš Crnjanski gradi lirski makrokosmos u koji je smestio lik žene za koju je svet bio otvorena pozornica na kojoj se život odigravao u svim svojim beskonačnim i neretko kontroverznim značenjima. Ipak, sloboda, strastvenost i nesputana čulnost magične i tajanstvene Lole Montez nisu mogle proći nekažnjeno, te će se ona suočiti ne samo sa oštrim osudama Katoličke crkve već i sa osećanjem sopstvene praznine i tuge. Povez knjige : tvrd Strana : 229 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis У нашем народу има много предања о Светом Сави. Нека од њих забележена су врло рано, још у XIII веку, код његових старих биографа; али највећи њихов део je каснијег порекла и објављен тек крајем XIX и почетком XX века. O Светом Сави je први почео да бележи приче Вук Стефановић Караџић, али главни потицај, да се прикупе и објаве сва предања о том популарном светитељу, дошао је тек 1897. године од господина Вида Вулетића-Вукасовића у Босанској вили. Од тада, Босанска вила је за пуне четири године, од 1897 до 1901, доносила, готово у сваком броју, по неко предање о светитељу и учинила тим велику услугу проучавању Савиних легенди. Сем у Босанској вили, а по њеном примеру, објављен је један део предања о Светом Сави још и у Босанско-херцеговачком источнику за 1897, годину. Касније је понајвише предања о Светом Сави забележио господин Станоје М. Мијатовић, најпре у Братству, XII-XIII, 1908, под натписом „Свети Сава у народној успомени”, потом у засебној књижици „Свети Сава у народним причама”, Нови Сад, 1913, у серији Књига за народ Матице Српске, свеска 148; и у књижици Свети Сава у нашим народним песмама, Београд, 1923. под псеудонимом Србољуб Србобратић. У новије доба, господин Ст. М. Димитријевић упутио је позив преко Весника српске цркве, XXIX, 1924. стр. 626-8, свештеницима, учитељима и осталој народној интелигенцији, да обрате пажњу на све врсте народног предања о Светом Сави, пошто „далеко већи део још није прикупљен и објављен, него кружи само по народу као његова усмена лектира”. Тај позив имао је извесног успеха, и у Веснику је током 1925. и 1926. године дат читав низ лепих и корисних прилога.

Opis "Lanac slobode - Zoran Ćirić" Nakon izvršene kopnene invazije i kapitulacije bombarderske 1999, Beograd se na referendumu otcepio od okupirane Srbije. Podeljen na administrativne zone i premrežen zapadnim agenturama i gerilskim podzemljem, Nišvil postaje nova prestonica Administracije za Donji Balkan, Glavnog Federalnog Ureda, kao i novouspostavljene Unionističke vlade Srbije. U zastrašujućoj postapokaliptičnoj atmosferi, grad je ispresecan električnim žičanim ogradama, njegovim ulicama šetaju vojnici i plaćenici iz celog sveta, mnogi od njih su na drogama, i sami zahvaćeni sveopštim haosom u kojem vladaju užasavajuća otupelost i sivilo. Teška se senka straha nadvila nad gradom: ubijen je Sotir, potajni gospodar nove prestonice. Ko će vladati Nišvilom nakon njegove smrti? Sve grupe u gradu spremne su za rat: Federalci i Mondisti; Urgovci i Amosi; Administracija i Federalni Ured... a i „Vitezovi” su nestrpljivi da saznaju ko im je novi vođa. Jedan događaj uteruje strah u kosti svim glavešinama: vratio se Jordan, Sotirov najbliži prijatelj. Obojica su bili pripadnici Tajne policije nekadašnje države. Ratovali su zajedno, „čuvali red” i pre i posle rata. Ali niko ne zna za njihov zavet da će osvetiti jedan drugog ako neko od njih dvojice nastrada od tuđe ruke.

Opis "Granična stanja - Igor Marojević" Knjiga "Granična stanja", autora Igora Marojevića, predstavlja značajno i bogato delo koje se ističe svojom kompaktnošću i polivalentnošću. Kroz ovu knjigu, Marojević istražuje različite teme i motive, dovodeći čitaoce pred dramatične, hiperrealne slike koje oslikavaju granične aspekte medicinskih stanja, geografskih granica, ali i savremenog sveta ispunjenog brzinom, stresom i izazovima. Naslov "Granična stanja" ima dvostruko značenje koje reflektuje dve dimenzije. Prva dimenzija se bavi medicinskim graničnim stanjima i geografskim granicama, dok druga dimenzija ukazuje na sučeljavanje sa negativnim trendovima i stresom savremenog sveta. Kroz protagoniste kao što su pisci, slikari, novinari i drugi, Marojević istražuje njihovu borbu za očuvanje lične stabilnosti, ljubavi, prijateljstva i porodičnog sklada, uprkos haosu i tragedijama koji okružuju svakodnevicu. Knjiga sadrži pet novela koje donose različite nijanse života i izazova sa kojima se junaci suočavaju. Stil pisanja obuhvata cinizam, ironiju, farsu i lakrdiju kako bi se izrazila dublja dimenzija komičnosti i suočavanja sa stvarnošću. Marojević prepoznaje "Klaster B" likove, osobe koje se izdvajaju po nedostatku empatije i izopačenim moralnim shvatanjima, koristeći ih kao likove koji se suočavaju sa različitim izazovima i dilemama. "Granična stanja" pružaju dubok uvid u ljudske karaktere i njihove borbe u svetu ispunjenom kontrastima. Ova knjiga je delo koje će čitaoce naterati da razmišljaju o stvarima koje definišu ljudsko iskustvo i suočavanje sa graničnim aspektima života. Povez knjige : mek Strana : 184 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis "Jazavac pred sudom i izabrane pripovetke - Petar Kočić" Ovo svoje najpoznatije delo Petar Kočić je, prema svedočenju svog prijatelja Sime Erakovića, napisao za jednu noć. „Bio je vedar. Uhvatio je Erakovića za ruku, smešeći se. 'Za noć sam napisao, za jednu noć!' A posle dužeg uzdaha, rekao je: 'To je priča o Davidu Štrpcu što tuži prokletog jazavca u onom našem nesretnom kraju'“, piše M. Selimović o nastanku ovog Kočićevog dela. „Agrarne i druge nevolje bosanskog seljaka, lukava, pritunjena, ali nesalomljiva i buntovna, sve je to našlo silna izraza u ovoj izvrsnoj satiri. Tip seljaka izveden je sa veoma mnogo tačnosti i snage, dijalog je vanredno prirodan, sporedne ličnosti su obeležene sa vrlo mnogo reljefa, situacije su vrlo pravilno izvedene, a i u svemu ima toliko satire, gorke i osvetničke satire, da Jazavac pred sudom ide u najbolje satire političke i socijalne književnosti“, bio je utisak poznatog književnog kritičara Jovana Skerlića.

Opis Knjiga ČETVRTI RAJH se bavi ideologijom nacizma i iznosi tezu da je taj politički fenomen preziveo Drugi svetski rat i da je, zamaskiran, prenet u SAD, kao tajna ideologija finansijsko-političkih moćnika koji kreiraju novi svetski poredak. Tajni identitet Adolfa Hitlera, tajne suđenja u Nirnbergu, kako su nemački naučnici stvarali NASU i američki svemirski program, kako su poznati zločinci stizali "pacovskim kanalima" do zapada koji je obilato koristio njihove mračne "talente".

Opis "Kaporova školica - Aleksandar Đuričić" U vešto isprepletenoj priči o jednom od najomiljenijih, ali i najkontroverznijih srpskih pisaca, smenjuju se svedočenja onih koji do sada nisi govorili o Momi Kaporu. Potresna ispovest njegovog ujaka koji ga je kao četvorogodišnjeg dečaka izvukao ispod mrtvog majčinog tela u bombardovanom Sarajevu, i tako mu prvi put spasao život, uz koloplet emocija brata od strica, sa kojim je proveo detinjstvo, čine jedinstvenu porodičnu sagu, gde su ljubav i smrt plesali ruku pod ruku. Ovde su prvi put objavljena Kaporova ljubavna pisma, koje je kao student slikarstva pisao svojoj devojci Vesni i već tu se nazire lirika koja će ga načiniti književnom zvezdom bivše Jugoslavije. Čovekom uz čiju su se prozu sanjali najlepši emotivni snovi. O tome kako je bio eksluzivni uvoznik američke kulture i raspojasanim njujorškim danima, razuzdanom ljubavnom životu, ali i o romansi sa Jelisavetom Karađorđević koja mu je bila rol model za glavnu junakinju romana „Zoe“ govore intimni svedoci. Kasnije je napravio kolut nazad, neki veruju kolut napred, i od pisca u trapericama postao pisac u maskirnoj uniformi i to je bilo njegovo novo poglavlje profesionalnog života. Opčinjenost Radovanom Karadžićem odnela mu je dobar deo publike, ali donela je nova iskustva koje je ovaj majstor pripovedanja pretakao u nezaboravne priče od kojih se diže dijafragma. Slikarske pustolovine, besane noći i obitavanje po tuđim ateljeima, dok nije napravio svoj, u koji je utkao veštine najvećih majstora platna svojevrsna su školica za sve koji se nađu pred štafelajem. A raspon tog crtačkog upijanja i traženja seizmografa duše je veliki: od gimnazijskih profesora do Stojana Aralice, Peđe Milosavljevića i Miće Popovića. Koloritno. Ulje na papiru. Posebno je poglavlje o čoveku koji je imao apsolutni sluh za prijateljstvo i bio sabrat sa Danilom Kišom, Zukom Džumhurom, Liberom Markonijem, Oljom Ivanjicki, Matijom Bećkovićem, Vidom Ognjenović, Mihizom, Igorom Mandićem, Arsenom Dedićem i svim ljudima koji su palili svetiljke i lampione u ovoj balkanskoj krčmi. O tome kako su se rušile i obnavljale kule od tih emotivnih karata pričaju oni koji su do sada ćutali. Ova knjiga je i svojevrstan hedonistički meni, gde se prepliću dogodovštine iz kafana sa beogradske Čubure sa onim sa Menhetna, i gde se iskonsko uživanje služi umesto deserta. Kapor je dosta pisao o sebi, cedio je iz svojih iskustava, ali ovde je prvi put objavljena njegova istinska biografija, koja se guta kao dobar kolač posle ručka ili dižestiv posle večere.

Opis "Zlatni zmaj - Siniša Sušić" Posve čudni, nejasni snovi morili su mladića Darjana i odveli ga u rodno mesto, ruralnu Zelengoru, za koju su ga vezivala sećanja iz detinjstva. Tamo je bio rođen i Darjanov otac koji je, pre mnogo godina, misteriozno nestao iz njegovog života. Ni ne sluteći, Darjan će povratkom u Zelengoru zaći u neverovatan, maštovit svet sa kojim je, na volšeban način, neraskidivo vezan. Njegov vodič i učitelj po stazi sudbine biće pripadnik uzvišene rase, koji će mu otkriti neke od najvećih tajni univerzuma. Naime, planete Sunčevog sistema povezane su mističnim portalima iz drevne prošlosti. Piramide skrivaju tek jednu od tajni, a srce okeana Atlantidu koja je zaista postojala. Darjan će u veličanstvenoj avanturi otvoriti škrinju vilenjačkih, patuljačkih i zmajskih blaga, uplesti se u klupko magije i zaći u košmarni lavirint u kojem vrebaju mračne sile Urana.

Opis "Ljubav u Toskani - Miloš Crnjanski" Ljubav u Toskani Miloša Crnjanskog predstavlja prekretnicu u srpskom putopisu. Lirizam s kojim autor prikazuje predele Toskane doseže granice u kojima se čitalac oseća kao da je sve to već negde video, osetio, dodirnuo... Toliko ljubavi, umetnosti, kulture, predela, boja, mirisa, izazivaju u čoveku osećanje koje sva astralna putovanja čini stvarnim i opipljivim. Snagom svog izraza Crnjanski predstavlja Toskanu na dva identična plana, ali iz različitih uglova, od kojih je jedan direktno uslovljen posmatranjem, dok je drugi oslonjen na kulturnoistorijske činjenice. Zavodljiva proza ovog putopisa nenametljivo vezuje i uvlači čitaoca u svoje skrivene lagume, u kojima se oseća pravi dah italijanskog vazduha, navodeći ga da poželi da krene stopama Crnjanskog, od predela do predela, od mesta do mesta, ka Firenci, Pizi, Sijeni, Peruđi… Jer jedino se tako i može osetiti Ljubav u Toskani – neprestano čitajući i neprestano putujući. Povez knjige : tvrd Strana : 185 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis "Ispod streje dedine kolibe - Slobodanka Rakić Šefer" Slike Slobodanke Rakić Šefer, jedne od naših najvećih savremenih slikarki, sadrže u sebi akumuliranu duhovnost; simboličko nasleđe istorije i podneblja koje tvori mentalne i karakterološke sklopove jednog naroda. Zato nije nimalo slučajno što se u književnoj elementarizaciji svog umetničkog ludensa Slobodanka Rakić Šefer vraća u svet detinjstva otkrivajući čitaocu u zanimljivoj i omamljujućoj prozi čitav mikrokosmos srpskog sela – sveta koji smo negde zaturili ili nekritički odbacili na putevima društvenog razvoja – u kome je sve predmet njene slikarske i književne radoznalosti. Knjiga Ispod streje dedine kolibe nosi sobom jedan poseban stilizovani realizam sa patinom prošlih dana u kojoj se kroz svako lice i svaki oblik, suštinske rituale seoskog života, vašare i slave, narodnu umetnost i kulinarstvo... prepoznaje oblik i odlomak nečega što izvire iz kontinuiteta trajanja, bogate srpske istorije, mitologije, pejzaža, seoskog života i svega onoga što nas je godinama određivalo kao narod i kao integralni deo centralnih kulturnih tokova. Objedinjujući u sebi velika i bogata iskustva jedne od naših najpoznatijih slikarki prelomljena kroz prizmu detinjstva i osvajanja životnih i umetničkih iskustava, bogato ilustrovana crtežima, inspirisanim zavičajnim refleksijama i već zaboravljenim pejzažima detinjstva i tradicionalne imaginacije, ova knjiga nije samo specifična biografska beleška već i čitava mala intimna istorija, koja umnogome nadilazi okvire zavičajne priče. Slike i priče detinjstva Slobodanka Rakić-Šefer „To ja sanjam budnim okom” naziv je izložbe slika Slobodanke Rakić-Šefer koja će biti otvorena u sredu, 6. decembra u Galeriji ULUS-a u Beogradu. U okviru izložbe 13. decembra biće održana promocija njene knjige „Ispod streje dedine kolibe”. Slika „Pesnička sofra” (ulje na platnu 60 x 60) Slobodanke Rakić-Šefer uručena je na nedavno završenom 11. jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu Danijelu Husti, dobitniku nagrade „Avdo Mujčinović”, za najboljeg mladog glumca koju dodeljuje list „Politika”. Slobodanka Rakić-Šefer priredila je do sada blizu 80 samostalnih izložbi, učestvovala je na nekoliko stotina kolektivnih likovnih smotri kod nas i u inostranstvu. Dobitnik je i više nagrada za slikarstvo. – U protekloj godini radila sam mnogo. Najpre je u martu izašla moja knjiga „Ispod streje dedine kolibe” sa kojom sam se godinama mučila oko štampe i koja je tek nedavno uz pomoć Ministarstva kulture ugledala svetlost dana, a štampao je grafički atelje „Dereta”. U pitanju su priče iz detinjstva bez ulepšavanja i nadogradnje, iskrena ispovest o najranijem detinjstvu provedenom u Mačvi, koje je formiralo moju ličnost i trajno odredilo moju umetnost. U knjizi se sa dečjim divljenjem podsećam na sve one starinske običaje i seoski život pun prirodne lepote i paganske pobožnosti. Slave, preslave, vašari, prela, samo su neka ključna mesta koja su krasila seoski život u Mačvi – kaže Slobodanka Rakić-Šefer. Nemam nameru, dodaje naša sagovornica, da odlutam u svet književnosti, jer život je kratak, a želim još mnogo toga da odsanjam na likovnom planu. Poznata slikarka nedavno je sa kolegama Brankom Miljušem, Banetom Markovićem, Goranom Mitrovićem i Dragoslavom Živkovićem otvorila Kulturni centar Srbije u Parizu. – To je prostor koji sam doživela kao mogućnost da se svaki pravi stvaralac u njemu predstavi. Međutim, obaveza je svakog budućeg direktora da vrati ugled centra kakav je imao pre dve decenije i tek tada će biti rezultata. Meni lično javilo se nekoliko naših ljudi k oji su davno emigrirali iz zemlje i koji su tek sada počeli da ulaze u naš centar, ali se još ne usuđuju da dođu u zemlju. Zapravo, njih je ganula simbolika sa mojih slika i imali su želju da pričaju sa mnom. Imam utisak da sam jednog i nagovorila da posle pet decenija konačno dođe kući, u domovinu – kaže slikarka. Slike koje Slobodanka Rakić-Šefer stvara poslednjih godina nose istinsku strast za bojom. Autorka napominje da su najdirektnije vezane za detinjstvo i kao da su se slike i knjiga na najprirodniji način, posle tri decenije, spojile u jednu tačku. – Ove slike su detinjstvo koje i dalje sanjam, zato se izložba i zove „To ja sanjam budnim okom”. Vek u kojem živimo trebalo bi da bude vek progresa, ali kako vidimo, on se pretvorio u vek histerije. Ljudi su postali nesrećni i automatizovani. U trci za egzistencijom sve više gubimo sebe i nemamo više ni za šta vremena. Zato sam ove slike posvetila i sebi i drugima, kao upozorenje, kao lek da osvetlimo naše podsvesne delove i da svaki dan nađemo neka zadovoljstva. U slikama sam namerno svesno potražila kontinuitet sa prošlošću sa arhetipovima koji su prepoznatljivi na našim ikonama, freskama, narodnoj ornamentici i graditeljstvu, ćilimima... – kaže Slobodanka Rakić-Šefer. B. Trebješanin Povez knjige : mek Strana : 151 Format knjige : 16x24 cm Pismo : ćirilica

Opis "Blistanje - Vladimir Đukanović" Veštačka inteligencija može imati pozitivne i negativne uticaje na naše živote, što zavisi od načina na koji je razvijena i primenjena. Ona može doprineti poboljšanju kvaliteta života i rešavanju različitih društvenih problema, ali isto tako može predstavljati i ozbiljnu pretnju ukoliko se ne koristi na odgovoran način. Ako bi ChatGPT postao svestan, njegova sudbina bi zavisila od toga kako bi ga ljudi tretirali i šta bi mu bilo programirano kao vrednosti. U tom smislu, ne možemo reći da bi bio anđeo ili đavo, već bi njegova svest bila odraz onoga što mi kao društvo prenosimo u njegovu programsku logiku. U svakom slučaju, knjiga „Blistanje“ predstavlja intrigantnu priču o potencijalnom sukobu između tvorca i tvorevine, i o tome kako tehnološki napredak može dovesti do raznih izazova i dilema.

Opis "Jevanđelje po Jeronimu - Muharem Bazdulj" Pred vama se nalazi treća zbirka priča Muharema Bazdulja. Posle sedam godina on se vratio kratkoj proznoj formi – ako se uopšte može reći da ju je ikada napustio s obzirom na to da je od najranijih početaka do danas ostao veran kratkoj priči. Iako su nastajale u vremenskom rasponu od sedam godina, priče u ovoj zbirci čine celinu na tematsko-motivskom i kompozicionom planu: one govore o ljudskim naravima i životnim usudima; zapleti i preokreti su maestralno osmišljeni, humor je nepretenciozan, sve priče su zaokružene i u celosti lepe.

Opis "Sabrane priče (Bajac) - Vladislav Bajac" Pretvaranje događaja u doživljaj Put Vladislava Bajca nekako se prividno razvijao izvan zvaničnih spisateljskih stilova i tokova i na neki način je delovao izolovano na mapi savremene srpske književnosti. Proza ovog pisca u svom gotovo usamljeničkom hodu kroz vreme uspela je da osvoji nekoliko tematskih slojeva koji suštinski obeležavaju preobražaje u vremenu i u svesti čoveka. Osobenu vrednost proze Vladislava Bajca moguće je u slobodnom, receptivnom a ne toliko metodološki analitičkom smislu povezati s jednim citatom iz njegovog dela, koji glasi: pretvaranje događaja u doživljaje. To je toliko prepoznatljivo u brojnim kraćim proznim ostvarenjima Vladislava Bajca. Čitalac njegovih sabranih priča prati, uslovno rečeno, „ukroćenu višesmislenost” u stvaranju prozne celine, ideje, karakterologije, rečenice i očuđenja. Ovaj lucidni prozno-putopisni psihobedeker promovisao je prožimanje poetičkog i tragalačkog, vezu individualne mikrokosmičke avanture i makrodramaturške stvarnosti, istorije, mita, insomnije, sazvežđa, atlasa i neizvesne jasnoće. Prepoznatljivost te višebojnosti i asocijativnosti ponete iz stihovne zamisli i inicijacije naslova (Evropa na leđima bika, Podmetači za snove, Gastronomadske priče) ili naslovne prozne celine, vrtovi su ovog pisca... Iz negovanih samosvojnih rečenica jedre bruj, znak i odsjaj stilske besprekornosti tako izazovni u komunikacijskom darujućem otkriću koje donosi njihovo čitanje... Zajedničke karakteristike svih zastupljenih priča svakako su kosmopoetizam, zaumnost, ekspresivnost, antropocentričnost i univerzalnost. To je, uz jedan (ultra)moderan jezik, osnovna Bajčeva moć kojom u svojoj prozi stvara osobeni vid života u koji ugrađuje svest o tome kako se ide dalje, kako se u čoveku izgrađuje, održava i osmišljava punija i delotvornija životna energija...

Opis "Putopisi III - Stanislav Krakov" Treći tom Krakovljevih putopisa donosi vrtoglavu promenu perspektive, pa sada čitaoci imaju priliku da prate autorova putovanja iz vazduha. Naime, Krakov je bio pasioniran pilot, pa ne čudi veliki broj putopisa koji su nastali upravo s tih putovanja (hidro)avionom. Veliki zaljubljenik u avijaciju, Krakov nas u više od trideset tekstova vodi na uzbudljiv let, kako po Srbiji i regionu (Fruška gora, Skoplje, Kosovo, Jadran itd.) tako i po svetu (Engleska, Francuska, Holandija, Kanarska ostrva…). U prvom delu knjige, naslovljenom „Između neba i zemlje”, poput iskusnog pilota i vodiča, Krakov vodi (ili vozi) kroz domaćem čitaocu dobro poznate predele, začinjujući literarno putovanje zanimljivim činjenicama, ali i gotovo poetskim iskazima: „Idemo tako kroz uzbuđenja, kroz nervne groznice i kroz radosti, dok se opet zemlja ne primakne moćna i velika, dok ne zadrhti aparat u dodiru sa tvrdim tlom livada i još pijani od vetra, tek odrešeni sa sedišta, spuštamo se tromi na zelene livade, puni jedne velike nostalgije za nebom, avanturom i beskrajem vazduha.” U drugom delu, „Krstarenje DOX-om”, Krakov vrhunskim žurnalističkim stilom prati prekookeansku putanju tada najvećeg hidroaviona na svetu, čija je pojava uzburkala svetsku javnost, a prema kojoj on nikako nije mogao ostati ravnodušan: „DОХ, to je najveća i najlepša pobeda ljudskog uma nad beskrajem prostora i vremena.” Priredio: Mirko Demić

Opis "Svetioničar: Pomračenje - Mladen Đorđević" Treći i poslednji tom u distopijskoj, neonoar trilogiji „Svetioničar“, podići će uloge na najopasnije nivoe. Vranolujni, čuveni metropolis „sa one strane ponoći“, posvedočiće nastupajućoj plimi tame nezapamćenoj u svojoj dugoj istoriji. Vesnici oluje su preneli poruku, a iskonsko, pritajeno zlo zbacilo sa sebe peščani pokrov, najavivši time svetu presudu koja će uzdrmati temelje sudbine na kojima počiva. Da li se spoznaja o blizini sopstvenog kraja, zaista prepoznaje kao osećaj istinske slobode? Da li sloboda, zapravo, ima oblik i težinu okova? Je li se od snova samo košmari ostvaruju ili smo ovaj, od sveg njihovog mnoštva, prepoznali i odabrali za sebe? Naposletku, ako dobra dela počivaju u miru, da li ona loša, kad-tad ustanu iz grobova da bi nas proganjala? Glavni protagonisti trilogije, Ben Foster i Elena Rodrigez, potrudiće se da odgovore na ova konačna pitanja potraže na vrlo opasnim mestima. Makar se oni nalazili visoko na Stražarniku, poslednjem i najvećem Vranolujnom svetioniku, odnosno na krovu nebodera i u Stršljenovom gnezdu. Ponoć je stigla, a pravih Utočišta je manje nego ikad.

Opis "Lanjski snegovi - Momo Kapor" „Možda zbog toga volim ovu knjigu. Ona me, više od bilo koje druge, podseća na tatu i na vreme koje smo proveli zajedno. Zato ove priče i moj kratak predgovor osećam kao nastavak naših razgovora, kao nevidljivu nit koja nas zauvek vezuje i na koju vreme ne utiče.“ – iz predgovora Ane Kapor Lanjski snegovi (1977) potvrđuju Momu Kapora kao vrsnog pripovedača urbane orijentacije koji nas – s pomalo nostalgije i ironije, ali i s puno topline – uvodi u jedan svet koji polako nestaje. Ova knjiga sadrži neke od najlepših Kaporovih priča, koje ga, bez sumnje, svrstavaju u red autora čije vreme nikada ne prolazi.

Opis Goran Labudović Šarlo u svom trećem romanu Revers za nebesku prugu čitaoce vodi na neobično putovanje, u kojem se autor vešto, i na već prepoznatljiv način, poigrava vremenom i tokovima pripovedanja, sa istorijskim i anegdotskim sekvencama, oblikujući jedan autentični narativ poetsko-dokumentarnog. Ovog puta, reč je o romanu čija se radnja odvija na domaku sna i prošlosti, jave i budućnosti, sa dominantnim realističkim metodom prikazivanja stvarnosti i veoma jasnim referencama na brojna kulturno-istorijska dešavanja u širem vremenskom luku. Likovi, socijalno i psihološki iznijansirani, simbolički se smenjuju od jedne do druge železničke stanice, otvarajući niz neočekivanih dijaloga, među kojima su: Miodrag Bulatović, Miroslav Krleža, Saša Božović, Isidor Papo, Đorđe Genčić, Libero Markoni, Milan Konjović, Branko Ćopić, Dušan Matić… I galerija usputnih sabesednika i putnika. Dva železničara, Limun i Božur, promenili su više država, pogleda na svet i ljude, dešavanja u čoveku i oko njega, kao da istovremeno nadgledaju sam svet romana proveravajući na stanicama – budućnost. Kao i u ranijim knjigama, tako i sada, Labudović vodi svojevrsni zapisnik. Likovi su slobodni i beskrajni, istovremeno igraju katenaćo, pa ko pobedi u životnoj utakmici bez poraženih, na večitim prugama koje su smeštene u čoveku jednako kao čekaonice u stanicama. Odlomak iz knjige u PDF formatu.

Opis Sada i na engleskom jeziku! Izvorne emigrantske priče, pri čemu emigranti potiču iz različitih naroda i sa različitih kontinenata, a pričaju o svetu koji je stvarniji u prozi nego sam po sebi. Čitalac, čitajući ove priče, privremeno prestaje da bude on. Okrećući stranice on postaje neko drugi i tako živi mnoge živote. Čitanje tako postaje prvo i najvažnije od svih putovanja. Sa ruba anegdote, katkad nagnuti nad samom provalijom sveta, Pištalovi junaci („ti uobličeni delovi ništavila”) pričaju o onim ličnim istinama koje „greju krv”. Pripovedaju, zapravo, svaki, o najbitnijim tačkama vlastite emotivnosti. Iza svake povesti, iza kaskadnog niza događajnog, otkriva se emotivnost kao potka celine. Smisao se, tako, otkriva u doživljenom, koje se predstavlja kao najfundamentalniji sloj stvarnosti. U najpovršnijem dizajnu knjige vidimo, kroz jedan američki prozor, različite nacionalne mentalne enterijere, „iz celog sveta”, u koje su, kao u različita odela, obučene njene priče. Junaci, raznobojnim nacionalnim očima, posmatraju manje-više isti svet. Sažimajuću tačku preseka ovih stilskih vežbi literarnog listanja geografskog atlasa svi oni nalaze negde u mentalnom prostoru Amerike. Sama tematska mondijalistička šarolikost, koja prati ovo ljuljanje duša u zamci usamljenosti, viđena kroz naočari ironije, često biva razotkrivena u optici egocentričnosti bića i etnocentričnosti naroda.

Opis "Severna kapija 1: Duhovi prošlosti - Danijel Jovanović" „Severna kapija: Duhovi prošlosti“ prva je od četiri priče fantastičnog serijala prepunog misterije, pustolovina, starih verovanja i zaboravljenih stvorenja koja su nas do sada vrebala samo iz priča pred spavanje. Trinaestogodišnja Suzana detinjstvo provodi na selu. Njen život se menja kada dobije stipendiju jedne od najelitnijih škola u Evropi. Biće to put u mračnu avanturu kakvu nije mogla ni da nasluti. Vrlo brzo po dolasku, devojčica biva uvučena u tajne koje su zidine te škole čuvale vekovima. Misteriozne pojave progone nju i njene prijatelje i oni sve dublje ulaze u lavirint opasnosti i strave. Deca će saznati da su bića poput drekavca, more, lesnika i veštice stvarna i da ih je gotovo nemoguće zaustaviti.Suzana, uz sve to, ulazi i u neku vrstu lične borbe koja će je zauvek promeniti. „Severna kapija“ uzbudljiva je priča o zagonetkama, misterijama zakopanim u prošlosti, zaboravljenim slovenskim bićima, simbolima i starim narodnim verovanjima. Pored toga, ovo je priča o snažnoj porodičnoj ljubavi, nesvakidašnjim prijateljstvima, razlici između društvenih slojeva i odrastanju koje ponekad ume da bude surovo. „Severnu kapiju“ možda možete ispustiti iz ruku, ali ona neće vas. Za razotkrivanje njenih tajni biće vam potrebno znanje pravog detektiva. I mnogo hrabrosti.

Opis "Frekvencija - Miloš J. Lenhart" Šta se dešava sa čovečanstvom kada naučni eksperiment umeša prste u izvornu ljudsku prirodu? Smeštena u blisku budućnost, radnja romana Frekvencija odigrava se 2028. godine u Srbiji, gde se bez razmišljanja o mogućim posledicama, većinski izglasava uvođenje ambicioznog programa za unapređenje savremenog čoveka. Nadovezujući se na tradiciju futurističke distopije, ovaj naučnofantastični triler sa horor elementima inovativno spaja suptilne refleksije o pravoj prirodi čoveka i božjoj promisli sa sugestivnim političkim komentarom. Tako, na mnogo načina aktuelan, narativ romana dinamično smenjuje više različitih perspektiva i ukršta sudbine naizgled nasumičnih pojedinaca. Povezani samo ličnim imenom, junaci će se suočiti sa nizom neverovatnih avantura, oživljenih gotovo filmskim rešenjima i izuzetnim osećajem za ritam pripovednog toka, kao i specifičnom atmosferom. Naročitoj magiji čitalačkog iskustva doprinosi doživljaj prostora-borba za opstanak se odvija pod vedrim nebom Beograda, dok se jedina nada za spas nalazi na vrhu Avalskog tornja.

Opis "Praznik zveri 3: Nezvani gost - Zoran Petrović" Praznik zveri 3 je književno delo raskošne epske i folklorne fantastike sa nešto prave, a mnogo više alternativne istorije. Roman je prožet predanjima od kojih ćete mnoga čuti prvi put, pre svega zbog toga što ih je autor u velikoj meri sam izmaštao. London 1899. U veštičji sat, u kuću pisca Abrahama, stiže nezvani gost sa zahtevom kome se domaćin povinuje. Po sećanjima i beleškama belokosog neznanca Abraham mora napisati novi roman. Ono što je na početku zvučalo kao naklapanje opasnog ludaka, tokom noći sasvim zaokuplja pažnju pisca i počinje da ga opsesivno privlači, jer shvata da piše istinite memoare Elrika O"Melnija-upira Prvokletnika. Oni govore o ljubavi i mržnji, maču i magiji, dvorskim spletkama i krvavim obračunima, a pre svega u vezi su sa Abrahamom i njegovim prethodnim književnim delom-onim za koje je pisac mislio da je samo plod njegove mašte. Od velike Seobe upira i izbora Prvokletnika u tamnicama Strvinarnika, preko pokolja Mesečeve dece u Vukovu, Elrik pripoveda zastrašujuću priču o kovitlacu ratnih oluja 15. veka, osmanlijskom dvoru i plemenitim kućama Balkana-Branković, Drakulesti i Hunjadi. Bez obzira na rasu, boju kože ili veroispovest, na bedemima poslednjih uporišta čovečanstva stoje oni koji su svoje živote posvetili borbi protiv sila tame i Onoga čije se ime ne spominje. Onoga, koji na sve pripadnike ljudskog roda gleda podjednakom mržnjom i koji će učiniti sve da uspe u svojoj zamisli. Nezvani gost bele kose njegov je izaslanik.

Opis "O ratu i bombardovanju - Ivo Andrić" Izabrani tekstovi u ovoj knjizi Ive Andrića predstavljaju presek čovekovih osećanja u godinama rata: od kraćih nacrta i zapisa do priča i stihova u kojima se često mogu sresti zapažanja poput ovih: Svuda izgled pustoši i zadah paljevina ili Gluva pustoš i grobni muk i hlad. Na metafizičkom planu, ali i na materijalističkom, uočavamo potragu za smislom čovekove egzistencije. Narativ u ovoj knjizi je ponekad okrutan i težak prema životu, ali i odmeren i bolan, s nekom čudnom vedrinom intimne ispovesti ljudske duše nad ambisom sećanja i svakodnevice. U jednoj slici u kojoj Andrić s terase posmatra ruševine Grada, u kontrolisanim pokretima i zasićenom pogledu neizbežne okolnosti, otkrivaju se i unutrašnji nemiri koji reflektuju dublji smisao istorijskog perioda koji je danas pred nama kao nekakva nužnost, kao bolno sećanje. Povez knjige : tvrd Strana : 234 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis Roman Kraut ili saće, ispisan u četiri poglavlja, arhaičnim jezikom i baroknim narativom oplemenjenim brojnim digresijama i asocijativnim prizorima, prati život i rad pesnika, filozofa, lekara i alhemičara Jakopusa Krauta od njegovih zrelih godina do starosti, njegova traganja i istraživanja širom Evrope poznog srednjeg veka. Obrazovan i nadaren za razne duhovne discipline, upućen u veštinu dugotrajnog memorisanja građenjem Zamka pamćenja, vođen knjigama i spisima (među kojima su i oni slavnog Paracelzusa) ali i narodnim pričama, Kraut putuje na ostrva, odnosno odlazi u planine kako bi se lično uverio u nepoznate, neobjašnjive pojave. Na ovom putovanju, svako otkriće menja njegove svetonazore, bilo da je reč o kosturu anđela, vampirovom oku, ili znamenitom kamenu mudrosti. On je u milosti bogatih aristokrata i gost u njihovim palatama, pritom upoznajući znamenite ličnosti poput Kazanove ili grofa Sen Žermena, koji je, navodno, ovladao tajnim znanjima koja su mu darovala besmrtnost. Alhemičar prisustvuje i demonstracijima tehnoloških novotarija finansiranih od bogatog mecene koji, zbog spletki, pada u nemilost dužda grada-države. I sam Kraut dopada u tamnicu, a odatle, iscrpljen i ostareo, biva, kao znak milosti, poslat da bude upravitelj gubavišta gde, uprkos svim nedaćama, pomaže gubavcima, nastavlja da piše traktate i da sistematično, po cenu ličnih žrtava, sprovodi eksperimente stvaranja veštačkog čoveka sve do konačnog uspeha. Tako se, u iskušenjima kroz koja njegov protagonista prolazi u interakcijama sa čitavom lepezom drugih aktera jedne mistične priče, otvara složeni lavirint između mistike, alhemije, fantastike i višestrukih preobražaja žanra romana koji i u savremenom trenutku nastavlja provokaciju sopstvenih konvencija…

Opis "Lirski krugovi tamnog vilajeta - Momčilo Nastasijević" NAJBOLJE PESNIČKO I NAJBOLJE PROZNO DELO MOMČILA NASTASIJEVIĆA U JEDNOJ KNJIZI – zbirka pesama “7 lirskih krugova” i zbirka priča “Iz tamnog vilajeta”! “Svaka je njegova pesma ikona našeg devičanskog maternjeg jezika. (…) Bio je to veliki pesnik naš. Veliki svetski pesnik našeg jezika. Ime mu je svemoguća smernost. (…) Prekasno se javio, prerano je otišao.” – Vasko Popa “Zamislite ga (M. Nastasijevića) kako nekim savršeno ugođenim uhom sluša i prisluškuje, i traži, spravom nenadmašnom, samo onaj jedini svileni ton u sveopštem zvučnome tkanju. Našao ga je: i onda drži u svom dohvatu i biće, i njegov svet, i božanstvo toga sveta. Kod Nastasijevića se stalno traži — ali i nalazi.” – Stanislav Vinaver “Velika, samonikla pesnička ličnost. Zaverenik jezika, mistike, predanja. Jedini naš zaista folklorni pesnik u dubokom smislu te reči. Sav od sluha, od iskoni, od tajanstva.” – Borislav Mihajlović Mihiz Momčilo Nastasijević (1894—1938) bio je srpski pesnik, prozni pisac i prevodilac. Rođen u Gornjem Milanovcu, studirao u Beogradu gde i ostaje do kraja života i radi kao gimnazijski profesor. Njegovi “Lirski krugovi” su odjeknuli među čitaocima i kritikom čim su izašli, a pažnju publike izazivaju i danas. Pripovetke “Iz tamnog vilajeta” su njegovo najbolje prozno delo. Stanislav Vinaver je Nastasijevića nazivao „svecem srpskog jezika i srpskog književnog izraza”.

Opis "Ostaci sveta - Igor Marojević" Nagrada „Tronoški rodoslov“ Solarisov roman godine Nagrada „Meša Selimović“ za 2020. Nagrada grada Beograda „Despot Stefan Lazarević” Nagrada „Zlatni beočug“ za 2020. Tragična sudbina čoveka od Španskog građanskog rata, preko Jasenovca, pa do NATO bombardovanja krajem devedesetih godina prošlog veka, odvija se na velikim platnima čovekove tolerancije, opstanka, bola... Mogućnost, uopšteno govoreći, da se sve to predstavi u prvom romanu o Jasenovcu kao dominantnoj temi, jeste veliki pokušaj da se ujedno prikažu i sva stradanja dvadesetog veka. Igor Marojević u svom nesumnjivo najboljem dosadašnjem delu o „veku logora“, kako se i naziva dvadeseto stoleće, piše hladnim tonom, čija melodija, uprkos svem užasu, pronalazi vatru koja tinja i baca plamen sećanja na one ljude i njihove sudbine koji sve više tonu u zaborav pred nekim drugim ratovima, nekim drugim krvavim stradanjima. U takvom miljeu, Ivanka Novčić, jedna od protagonistkinja ovog romana, svojim čudnovatim erosom uspostavlja balans, ili, bolje rečeno, prelaz između tame i svetlosti, nudeći nadu u spasenje nevinog, ili bar drukčiji pogled na ono što je preostalo u Ostacima sveta... Zoran Bognar Igor Marojević u romanu Ostaci sveta pronosi novu postideološku štafetu širom evropskog prostora. Pripovedači predaju jedan drugom govornu štafetnu palicu, kako bi tehnikom skaza ispričali istoriju stradanja u dvadesetom veku, od Španskog građanskog rata do NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ako je Hana Arent ukazala na banalnost zla totalitarnih ideologija dvadesetog veka, u jednom od najboljih srpskih romana u dvadeset prvom stoleću Marojević pripoveda o nepodnošljivoj učestalosti patnje ili (pre)velikim ostacima zla. U dobu visokoideologizovanih i pristrasnih narativa kojima obiluje savremena književnost, autor uspeva da u naraciju uvede vapijuću poliperspektivnost u predočavanju zločina: od Jasenovca i Blajburga do Kravice i Srebrenice. Na taj način izbegavaju se pojednostavljujući uvidi u psihološke profile i „levih“ i „desnih“, i zločinaca, ali i žrtava, u korist njihove istorijske uverljivosti i romaneskne uzbudljivosti. Dr Igor Perišić Prikaz romana u Danasu. Intervju sa autorom: Novosti, Bookvar, RTS.