Opis Roman Vesne Petković Duše su rekle „Da“ vodi vas do najdubljih dubina kroz najtananija osećanja. Vesna u ovoj interaktivnoj knjizi, na jedan prefinjeni način, opisuje emocije koje često potiskujemo, i ne samo da ih opisuje, već objašnjava uz koje se tehnike možemo suočiti sa njima. Istinita ljubavna priča BLIZANAČKOG PARA ostaviće vas bez daha. Kao i Vesnina hrabrost da se suoči sa sobom, zarad velike ljubavi koju oseća prema svom energetskom blizancu Zoranu. Suočavanjem dolazi do spokoja, do sebe i do svoje životne svrhe.

Opis Ovo je jedan od najuspelijih domaćih romana, dobitnik prestižne nagrade "Miroslavljevo jevanđelje". Roman počinje sa događajima iz 1995. godine gde na našim prostorima besni rat ali nosi u sebi elemente erotske proze i trilera na jednoj strani i intimne scene i olovni teret prolaznosti na drugoj strani.Prepoznatljivi kreativni rukopis Milisava Savica i u ovoj knjizi čini pečat koji garantuje lepotu čitanja i umetničkog proživljavanja naše životne stvarnosti.

Opis "Priče o junacima i antijunacima - Ivo Andrić" Proza Ive Andrića, a posebno njegove priče, često se bavi tragičnim sudbinama ljudi poodmaklih godina koji u sebi nose iskustvo sveta, njegove drame, uspone i padove. Kroz ovakve likove pisac razrešava unutrašnje životne protivrečnosti i kompleksno rastvara jednu moguću viziju stvarnosti koja nas okružuje. Na taj način Andrić iznalazi književni prostor u kom je vidljivo koliko čovek sam sebe stvara, koliko sam gradi svoju realnost ili pak kako se sam zatamnjuje i potkopava. U velikoj slici i predstavi junaka i antijunaka, osim pripovedačkog okvira koji je baziran na izvornoj bogatoj i dramaturški razuđenoj biografiji Simona Bolivara, putu Alije Đerzeleza, Mustafi Madžaru, legendama o pobuni, rzavskim bregovima i ruđanskim begovima, Andrić prolazi kroz vreme, događaje, geografiju i dokumenta dajući im jedan novi kontekst zbog kojeg čitalac poznate stvari vidi kao nove. Osim vanvremenskog majstorstva kompozicije, ovaj veliki majstor pripovetke pokazuje neprevaziđenu veštinu preplitanja planova protkanih uverljivim dijalozima koji nam otkrivaju i dočaravaju ljudske ćudi i podsticaje, afekte i gestove, ljutnju i plač, molbu i nemoć. Zavodljiva mudrost privlači svakog pasioniranog čitaoca i poštovaoca Andrićevog dela da mu se iznova vraća. Povez knjige : tvrd Strana : 222 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis Ni jedna vlast ne poštuje ljudska prava u bukvalnom smislu te reči jer bi to svetske procese uvelo u demontiranje svake hijerarhijske strukture, i vlast i vlasništva. "Jednakosti" neće biti nikada na globalnom nivou, ima je samo u zatvorenim krugovima. "Bratstva" ima samo u onim organizacijama (i "klasama") koje imaju zajednički interes i cilj. "Ljudskosti" u odnosima prema čovečanstvu ima u priči, ali svetski ratovi, porobljavanje, tlačenje i eksploatacija ljudi pokazuje da humanistički odnos prema ljudima ostaje neostvareni ideal svih klasnih društava jer je prosto neostvariv.

Opis Knjiga "Deca novog doba" Milana Vidojevića zaključuje njegov ciklus tema o novom svetskom poretku. Kada se činilo da "nema dalje," posle nekoliko godina, stiže završno poglavlje o mračnoj strani naše civilizacije. Iz ove knjige jasno je da postoji viševekovni kontinuitet i razvoj ideje dominacije nad Ijudima, otimanja i pljačke resursa i ostvarivanja nekih mračnih ciljeva u budućnosti koji se tek naziru. Ova knjiga razotkriva taj viševekovni mehanizam uspostavljen s ciljem "osvajanja sveta," porobljavanja čovečanstva i njegovog uništenja u onim duhovnim i materijalnim okvirima u kojima bi mogao da postoji, da nije onih koji bi to sve da potčine sebi. Ta slika je sumorna, neprijatna ali i upozoravajuća jer razotkriva mehanizme svetske dominacije. Ovom knjigom autor Milan Vidojević zaokružuje dvadesetogodišnje istraživanje ovih tema sa željom da neko nastavi taj rad, u mračnom vremenu koje nam predstoji.

Opis Aleksandar Baljak je, nesumnjivo, najveći živi srpski aforističar, a knjiga Rat je prvi počeo, nakon sedmogodišnje ćutnje, ono žižno mesto na kome se pretresaju, uhovito, uverljivo i, nadasve, neproverljivo, relevantna pitanja srpske stvarnosti s početka dvadeset i prvog veka. Šireći polje aforističarske predmetnosti, on u ovoj knjizi pokazuje kako nisu samo politika i politički život, kao se često misli, najvažniji predmet aforističarske opservacije u srpskoj satiri. Aleksandar Baljak ima zadivljujuću sposobnost jezgrovitog i tačnog određivanja suštine i najsloženije društvene, političke i antropološke pojave. Njegove iskošene, duhovite i krajnje sažete definicije ukazuju da on ima izuzetnog dara da napiše jedan rečnik naše političke i socijalno-psihološke stvarnosti. Žarko Trebješanin Satirična misao Aleksandra Baljaka i danas ima neku vrstu posebne uloge. Ona je minijaturna škola uspravnosti, lucidnog nepristajanja na niskosti, na trivijalne podvale, na ćiftinsku filozofiju. Miroslav Egerić Aleksandar Baljak, majstor i mag modernog aforizma, čini ovom književnom formom više nego mnogi drugi studijama, esejima i sociološkim raspravama. Naprosto pogađa u središte problema, mentaliteta, bića, istine, pitanjem odgovara a odgovorom pita. Ljiljana Šop Po Baljaku, aforizam, taj „dribling duha na malom prostoru” nema za svrhu uveseljavanje već problematizovanje. Igra je tu da označi nadmoć slobodnog duha koji se smeje tek ako misli. Neozbiljnosti i diletantizmu kao ključnim kategorijama u kulturi i društvu Baljak suprotstavlja ozbiljnost i filigrantski precizan rad. Predrag Marković Bojim se da nisam daleko od nalaženja nečeg aristofanskog u Aleksandru Baljaku. Možda ću se zadovoljiti manjim, pa zaključiti da je Baljak danas najduhovitiji u Srbiji. Svetlana Slapšak Među aforističarima Aleksandar Baljak skoro da ima kultno mesto. Njegovi aforizmi su pamćeni sa književnih večeri, prepričavani iz druge ruke, isecani iz novina… Milovan Vitezović

Opis Sada i na engleskom jeziku! Izvorne emigrantske priče, pri čemu emigranti potiču iz različitih naroda i sa različitih kontinenata, a pričaju o svetu koji je stvarniji u prozi nego sam po sebi. Čitalac, čitajući ove priče, privremeno prestaje da bude on. Okrećući stranice on postaje neko drugi i tako živi mnoge živote. Čitanje tako postaje prvo i najvažnije od svih putovanja. Sa ruba anegdote, katkad nagnuti nad samom provalijom sveta, Pištalovi junaci („ti uobličeni delovi ništavila”) pričaju o onim ličnim istinama koje „greju krv”. Pripovedaju, zapravo, svaki, o najbitnijim tačkama vlastite emotivnosti. Iza svake povesti, iza kaskadnog niza događajnog, otkriva se emotivnost kao potka celine. Smisao se, tako, otkriva u doživljenom, koje se predstavlja kao najfundamentalniji sloj stvarnosti. U najpovršnijem dizajnu knjige vidimo, kroz jedan američki prozor, različite nacionalne mentalne enterijere, „iz celog sveta”, u koje su, kao u različita odela, obučene njene priče. Junaci, raznobojnim nacionalnim očima, posmatraju manje-više isti svet. Sažimajuću tačku preseka ovih stilskih vežbi literarnog listanja geografskog atlasa svi oni nalaze negde u mentalnom prostoru Amerike. Sama tematska mondijalistička šarolikost, koja prati ovo ljuljanje duša u zamci usamljenosti, viđena kroz naočari ironije, često biva razotkrivena u optici egocentričnosti bića i etnocentričnosti naroda.

Opis "Sedam smrtnih grehova - Milorad Pavić" Vođen naratorom, čitalac prolazi kroz poglavlja-kuće značajnih srpskih zadužbinara: Luke Ćelovića, Dimitrija Perovića, braće Krsmanović, Todora Milišića i trgovca Nikolića, kuću u ulici Svetozara Radića 9, baštu krčme „Znak pitanja“, Monakovu kuću. Ujedno, svako poglavlje je eksplicitno ili vrlo diskretno obeleženo znakovima sedam umetnosti (književnošću, muzikom, slikarstvom, vajarstvom, pozorištem, filmom, arhitekturom). Književno delo ima tu moć da integriše sve umetnosti, tvoreći, makar idejno, univerzalno delo (Gesamtkunstwerk), u kome će sve one biti vagnerovski sjedinjene. Sedam smrtnih grehova samerava se, dakle, sa sedam umetnosti. Na tom tragu, pisac funkcionalizuje sliku „Sedam smrtnih grehova i četiri poslednje stvari“ holandskog renesansnog slikara Hijeronimusa Boša, ali i gravuru Bogorodice iz 1744. godine srpskog baroknog umetnika Hristifora Žefarovića. Žefarovićevo delo uticalo je na formiranje srpskog građanskog društva u 18. stoleću, a kuće iz romana svedoče o jačanju građanskog društva („usponu Beograda“) na početku 20. stoleća i plemenitom zadužbinarstvu koje se nakon Drugog svetskog rata urušava i postaje grešno. Čini se da ovom proznom knjigom „prvi pisac trećeg milenija“ pokušava da podstakne novu umetničku renesansu ili uspon srpskog građanskog društva u ovom veku. Jelena Marićević Balać

Opis Goran Labudović Šarlo u svom trećem romanu Revers za nebesku prugu čitaoce vodi na neobično putovanje, u kojem se autor vešto, i na već prepoznatljiv način, poigrava vremenom i tokovima pripovedanja, sa istorijskim i anegdotskim sekvencama, oblikujući jedan autentični narativ poetsko-dokumentarnog. Ovog puta, reč je o romanu čija se radnja odvija na domaku sna i prošlosti, jave i budućnosti, sa dominantnim realističkim metodom prikazivanja stvarnosti i veoma jasnim referencama na brojna kulturno-istorijska dešavanja u širem vremenskom luku. Likovi, socijalno i psihološki iznijansirani, simbolički se smenjuju od jedne do druge železničke stanice, otvarajući niz neočekivanih dijaloga, među kojima su: Miodrag Bulatović, Miroslav Krleža, Saša Božović, Isidor Papo, Đorđe Genčić, Libero Markoni, Milan Konjović, Branko Ćopić, Dušan Matić… I galerija usputnih sabesednika i putnika. Dva železničara, Limun i Božur, promenili su više država, pogleda na svet i ljude, dešavanja u čoveku i oko njega, kao da istovremeno nadgledaju sam svet romana proveravajući na stanicama – budućnost. Kao i u ranijim knjigama, tako i sada, Labudović vodi svojevrsni zapisnik. Likovi su slobodni i beskrajni, istovremeno igraju katenaćo, pa ko pobedi u životnoj utakmici bez poraženih, na večitim prugama koje su smeštene u čoveku jednako kao čekaonice u stanicama. Odlomak iz knjige u PDF formatu.

Opis O HIPOKRIZIJI NAŠEG SVETA Raša Papeš, kao retko ko u našoj satiričnoj misli, izvrgao je ruglu i podsmehu – duhovito i pronicljivo – glupost i hipokriziju sveta koji je oboleo od oholosti i zaborava. Ratko Božović.

Opis O mentalitetu Srba i još ponečem 'Simićeva satirična žaoka pogađa duboko, u samo jezgro našeg karaktera,posebno tamo gde najviše boli, u onaj osetljivi, dobro skrivenideo o kojem ne znamo mnogo jeme želimo da znamo, kojinegiramo i kojegse stidimo. Pisac svojim oštrim perom nepotkupljivo i nemilosrdno ocrtava onu mračnu stranu mentaliteta Srba, rajinsku, podaničku psihologiju, potuljenost, servilnost prema moćnicima, zatim potkupljivost, iracionalni inat, zavist, pakost, političku ostrašćenost, netoleranciju, sklonost potkazivanju,nepoverljivost…' Žarko Trebješanin

Opis "Život i priključenija Pismo Haralampiju - Dositej Obradović" Život i priključenija prvo je delo pisca i najvažnijeg srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića. Ovo delo napisano je 1783. godine, a 1788. godine napisao je i drugi deo. Delo je tematski strukturisano kao autobiografski zapis ili memoari iz detinjstva i života nakon odlaska iz manastira. zapisi su prožeti dubokim filozofsko-moralnim razmišljanjima, koji imaju i prosvetiteljsku ulogu. Ovo delo nije samo svedočanstvo piščeva života već i srpskog društva tog vremena, koje je kritički osmotrio i subjektivno analizirao. Pismo Haralampiju je pismo prijatelju, ono je književni proglas, ali je istovremeno Dositejev prosvetiteljski manifest. ovo nije obično pismo, štampano je u stotinak primeraka: o ličnim, familijarnim temama nema ni reči; nema intimnih poruka, ličnog, privatnog karaktera. Ono je, po samoj zamisli, književni proglas kojim se obaveštavaju prijatelji o štampanju knjige, ali pošto je knjiga na srpskom narodnom jeziku, opštem jeziku, bila neuobičajena, i posle štampanja Orfelinove pesme, prvina, valjalo je obrazložiti razloge zbog kojih se knjiga štampa na srpskom narodnom jeziku. Zato je Pismo Haralampiju Dositejev manifest prosvetiteljskih ideja.

Opis FANTAZIJE NA TEMU SIBIRA I SREDNjE AZIJE Još jedan prozni projekat Matićevih „mističnih imaginarijuma”, već samom podnaslovnom odrednicom – „fantazije na temu Sibira i Srednje Azije”, otvara bujni svet simbola, oniričkog i fantastičnog formirajući narativnu sponu drevnog, mitskog i istorijskog sa sadašnjim izazovima civilizacije i uzbudljivim stazama utopijske/antiutopijske književnosti. Ova knjiga svoju specifičnost ispoljava i kao integralni deo ne jedne, nego čak dve Matićeve trilogije – prvu trilogiju čine „Sklapanje pejzaža”, „Zapisi iz Novog Saraja” i „Izgubljeni grad”, a drugu „Metak od leda”, „Detektiv Tezej i legenda o putniku” i „Izgubljeni grad”. Dok sa jedne strane prva trilogija kao „žarište” pripovedanja postavlja važnost istorije, ali i individualnog i kolektivnog pamćenja, druga trilogija sve tri knjige snažno povezuje vizijom postapokaliptičnog Severa, a složeni dijalog motiva, simbola i mističnih prostora iz obe trilogije još jednom ujedinjuje „Izgubljeni grad” u ličnom doživljaju pisca između istorijskog i fiktivnog, oniričkog i fantastičkog. Pisac se u katkad gustim i hermetičnim „šumama simbola” obraća svome čitaocu, katkad smelo i direktno ulazi u osetljive prostore postojanja savremenog čoveka, ali isto tako ovo delo koje sam autor, ne slučajno, naziva „novelom”, vodi složene intertekstualne dijaloge sa dobropoznatim glasovima savremene srpske literature, poput Pekićevog „Novog Jerusalima” u vizijama o „obećanom gradu”, ili pak Despotovljeve „Evrope broj dva” i njenim fantazijama iz Srednje Azije. Pojmove civilizacije, mita i istorije, svega što je drevno i, samo čini se, udaljeno od savremenog bivstvovanja, Matić preoblikuje kao „priču o nama”, priču koja je „samo moja”, ali i univerzalna, o prostorima i vremenima koji nikada nisu do kraja zamišljeni i dosanjani, ili onima nikad do kraja sagledanim, doživljenim… a koji gustom mrežom simbola ucrtavaju putanje ljudskog traganja za samim sobom… Vladan Matić (1959) savremeni je prozni autor, esejista i putopisac. Njegovi romani „Sklapanje pejzaža” i „Metak od leda” prevedeni su na nekoliko svetskih jezika (engleski, češki, švedski), a roman „Zapisi iz Novog Saraja” se 2019. pojavio u izdanju „Agore”.

Opis Regionalna nagrada za satiru “Tipar” 2013 Knjiga izabranih aforizama Radeta Jovanovića » Samo da izdrži slamka« je nesumnjivo najkvalitetnija knjiga aforizama koju bilo ko može da objavi, jer se u njoj nalaze probrani i selektovani baš najbolji aforizmi velikog majstora aforistike, iz svih do sada objavljenih njegovih knjiga satiričnih aforizama. Tu su aforizmi iz » San je da sve ovo sanjamo«, iz » Srbije na isteku«, » Kuće smeća« i poslednje » Kratko i kasno«. Tako skupljeni i na jednom mestu, aforizmi Radeta Jovanovića ubedljivo svedoče o tome zašto je baš on u samom vrhu aforistike srpskog govornog područja. Ima kritičara i autora koji Radeta Jovanovića smatraju najboljim srpskim aforističarem, koji u društvu sa Baljkom,Simićem i Čotrićem predstavlja upravo sam vrh u toj književnoj formi.

Opis "Zvezdana prašina - Milan Vlajčić" Pate li ljudi i dalje od Stendalovog sindroma, da li je sada holivudskim glumicama teže nego ranije, zašto smo ožalili Ostoju koji prevozi klavire; zašto su danas aktuelne Vlajčićeve uspomene iz vojske, da li bi sreća postojala bez nesreće, otkud su baš plavuše postale erotski simbol, odakle eksplozija memoara, šta se desilo s filmovima na nitratu, koja je autorova omiljena književna i filmska lektira, da li smo dobili svet koji zaslužujemo, kakav je zapravo naš obrazovni sistem, šta znači prijateljstvo, koji su Srbi u Nojevoj barci a koji van nje, kako se dodeljuju književne nagrade, da li je istina da „glupost ne boli”, zašto je značajna pesma „Zelena trava doma mog”? U svojoj novoj „kulturološkoj svaštari”, Vlajčić se još jednom pokazuje kao beskompromisno iskren i bridak komentator današnjice. Između duhovitih redova o raznovrsnim pitanjima iz oblasti filma, književnosti, muzike, elitne umetnosti i kulture, ulične kulture, naše i svetske kulturne politike, izbija autorova subjektivna, ironična ocena života, pohvala jednima, kritika drugima, uvek po zasluzi. Prema sopstvenim rečima, autor daje „dijagnozu” kulturi na intenzivnoj nezi, na šta samo treba dodati da joj on ovom knjigom pruža i reanimaciju. Tijana Petković Prikaz knjige na sajtu Avant Art Magazin i u Kulturnom dnevniku

Opis "Kaporova školica - Aleksandar Đuričić" U vešto isprepletenoj priči o jednom od najomiljenijih, ali i najkontroverznijih srpskih pisaca, smenjuju se svedočenja onih koji do sada nisi govorili o Momi Kaporu. Potresna ispovest njegovog ujaka koji ga je kao četvorogodišnjeg dečaka izvukao ispod mrtvog majčinog tela u bombardovanom Sarajevu, i tako mu prvi put spasao život, uz koloplet emocija brata od strica, sa kojim je proveo detinjstvo, čine jedinstvenu porodičnu sagu, gde su ljubav i smrt plesali ruku pod ruku. Ovde su prvi put objavljena Kaporova ljubavna pisma, koje je kao student slikarstva pisao svojoj devojci Vesni i već tu se nazire lirika koja će ga načiniti književnom zvezdom bivše Jugoslavije. Čovekom uz čiju su se prozu sanjali najlepši emotivni snovi. O tome kako je bio eksluzivni uvoznik američke kulture i raspojasanim njujorškim danima, razuzdanom ljubavnom životu, ali i o romansi sa Jelisavetom Karađorđević koja mu je bila rol model za glavnu junakinju romana „Zoe“ govore intimni svedoci. Kasnije je napravio kolut nazad, neki veruju kolut napred, i od pisca u trapericama postao pisac u maskirnoj uniformi i to je bilo njegovo novo poglavlje profesionalnog života. Opčinjenost Radovanom Karadžićem odnela mu je dobar deo publike, ali donela je nova iskustva koje je ovaj majstor pripovedanja pretakao u nezaboravne priče od kojih se diže dijafragma. Slikarske pustolovine, besane noći i obitavanje po tuđim ateljeima, dok nije napravio svoj, u koji je utkao veštine najvećih majstora platna svojevrsna su školica za sve koji se nađu pred štafelajem. A raspon tog crtačkog upijanja i traženja seizmografa duše je veliki: od gimnazijskih profesora do Stojana Aralice, Peđe Milosavljevića i Miće Popovića. Koloritno. Ulje na papiru. Posebno je poglavlje o čoveku koji je imao apsolutni sluh za prijateljstvo i bio sabrat sa Danilom Kišom, Zukom Džumhurom, Liberom Markonijem, Oljom Ivanjicki, Matijom Bećkovićem, Vidom Ognjenović, Mihizom, Igorom Mandićem, Arsenom Dedićem i svim ljudima koji su palili svetiljke i lampione u ovoj balkanskoj krčmi. O tome kako su se rušile i obnavljale kule od tih emotivnih karata pričaju oni koji su do sada ćutali. Ova knjiga je i svojevrstan hedonistički meni, gde se prepliću dogodovštine iz kafana sa beogradske Čubure sa onim sa Menhetna, i gde se iskonsko uživanje služi umesto deserta. Kapor je dosta pisao o sebi, cedio je iz svojih iskustava, ali ovde je prvi put objavljena njegova istinska biografija, koja se guta kao dobar kolač posle ručka ili dižestiv posle večere.

Opis ČITAJUĆI BANATSKE PRIČE ŠIMONA ĐARMATIJA Kad čovek počne da čita zbirku priča „Ljubav u Orlovatuˮ, on se neminovno, od prvih reči seti nekih ranijih knjiga Šimona Đarmatija vezanih za Banat. Jer i u ovim pričama, Banat je rodno mesto sećanja i pripovedanja o prošlosti, ali i o savremenim iskustvima i osećanjima pisca, o njegovom odnosu prema ljudima i svetu. Čitanje knjige pokazaće, međutim, da se na početku zbirke nalaze priče tematski i smisaono vezane za Banat, ali da u centralnom delu rukopisa pisac odlazi i u druge prostore, u Beograd, Peštu, do Abacije ili do jezera Zaovine... Da namerava da otputuje u Suboticu ili sedi u kafani „Kod četiri lava“ u lepim Sremskim Karlovcima. Na kraju ovog čitalačkog putovanja kroz četrdeset priča, čitaoca će sačekati „Povratakˮ, kao poenta celog rukopisa i svojevrsni pozdrav čitaocima, Banaćanima i drugima do čijih će ruku ova topla knjiga stići. Šimon Đarmati je realistički pisac koji u pisanju polazi, kako od priča koje je čuo ili čiji je svedok bio, tako i od vlastitih sećanja i doživljaja. U njegovim pričama i lirskim zapisima, Banat ima izdvojeno i povlašćeno mesto. Piščeva bogata iskustva i raznovrsna znanja omogućavaju mu da pripoveda interesantno i emotivno i da uvek ostane u granicama dobrog i plemenitog ukusa. Vasa Pavković, književnik i književni kritičar U Pančevu na Tamišu, toplog decembra 2020

Opis Kao što smo u tihoj, zamišljenoj ličnosti Jovana Deretića uvek mogli prepoznati znamenitog srpskog književnog istoričara,jer su njegove knjige bile deo našeg najintimnijeg susreta sa nestvarnim svetom, u kojem su se kretale neke figure, različiteod nas i daleke nam, koje su, me|utim snažno naselile naš život, stopile se sa njim i oblikovale ga, tako je sada vreme dase upitamo o prorodi Deretićeve književne istoriografije. Kakvo je, dakle, teorijsko zale|e njegovog književnoistorijskogpostupka? Koji su momenti odlučujući za njegovo shvatanje istorije srpske književnosti i u kakvim se vezama oni nalaze sashvatanjima ranijih književnih istoričara? Na kakvom odnosu izme|u književnosti i kulture izrasta Deretićeva književnaistoriografija? U čemu je smisao književne prošlosti i kakav je smisao angažmana koji nosi književnog istoričara?

Opis "Slike sveta - Ivo Andrić" U ovim zapisima, koji su pokušaj da se od zaborava otrgne doživljeni utisak sa putovanja, nazire se Andrić putnik, posmatrač i beležnićar. Putopisi sabrani oko zemalja kojima je pisac hodio, otkrivaju čitaocu Andrićeva shvatanja, razmišljanja i naklonosti zabeležene povodom zdanja, svetkovina i znamenitosti, koje je, širom zemljina šara, obilazio i posećivao. U nastojanju da sačuva vlastite impresije, nobelovac je stvorio živopisnu i zanimljivu prozu, koja zrači i jednim ličnim pečatom.

Opis Još je Gete govorio da ništa tako moćno, tako snažno ne otkriva čovekovu narav kao smeh. Reklo bi se da nas Andrić, upravo na tom fonu, kroz ovih sedam priča o smehu, podseća da smeh ne košta ništa, ali daje mnogo; da obogaćuje one koji ga primaju, a ne siromaši one koji ga daju. Za osmeh je potreban samo trenutak, ali sećanje na njega nekada traje zauvek. Niko nije toliko bogat ili moćan da može bez njega. Ipak, osmeh ne može da se kupi, izmoli, pozajmi ili ukrade, jer je to nešto što nema vrednost sve dok se ne pokloni. Umberto Eko kaže da smeh ubija strah, a bez straha od đavola nema potrebe za Bogom... Zato Andrić, kroz ovu neveliku ali izuzetno zavodljivu i mudru knjigu, i poručuje: Neki ljudi su isuviše umorni da bi mogli da vam pruže osmeh. Dajte im jedan od svojih, jer nikome nije toliko potreban osmeh kao onome koji nema više da ga da... Povez knjige : tvrd Strana : 99 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis "Pričica - Radivoj Šajtinac" Davnih godina Kold Simon je poručio, primajući Nobelovu nagradu za književnost, piscima, kritičarima i književnoj publici, da je stvaralački odnos jedna vrsta igre u kojoj nije bitno da li se dobija ili gubi, ali u kojoj je važno pomeriti granice izražajnih mogućnosti. Roman Pričica, Radivoja Šajtinca nosi, upravo takav, autentičan dah u posustaloj nacionalnoj književnosti koja se iscrpljuje u reciklaži već potrošenih poetičkih (i političkih) obrazaca realističke tlapnje i (post)moderne pseudo urbanosti. Osnovna metafora Pričice ne otkriva se samo putem kreativnog podrivanja klasične naracije, već i putem originalne semantičke i topološke pozicije i smeranih identičnosti, koje iznutra dokazuju već pomalo zaboravljenu istinu, o priči kao univerzalnom znanju o svetu ali i kao o njegovom, jedino autentičnom, pojmovnom brevijaru. Ovaj roman Radivoja Šajtinca je, u najvećoj meri, proza kodifikovana vlastitom ontologijom, unutrašnjim bićem priče, koje se preliva preko granica žanra i mimetičkih određenosti. Pričica posmatrana iznutra nosi introspektivni vlastiti opis, koji nije samo u funkciji kočenja naracije, naprotiv, on najbolje izražava sve slike i pojave unutrašnjeg čovekovog pejzaža u kome nema udaljenih i bliskih stvari, i u kome one postoje simultano. U mreži značenja koju, između korica ovog romana, stvara Šajtinac, reči i pojmovi nisu samo znaci nego i čvorovi značenja (Lakan) u kojima Pričica roman postaje osobena i originalna kristalna slika života i njegove književne materijalizacije. Povez knjige : mek Strana : 111 Format knjige : 13.5X18.5 cm Pismo : latinica

Opis Slepo zlo sakriveno je u dubinama ljudske prirode i svako ga kad-tad oseti Rat, osvajanja, mržnja i nasilje dominantne su teme romana Fetva Murata Baltića. Priča o gradu Sjenici, neposredno pre nego što su ga osvojili Karađorđevi ustanici u Prvom srpskom ustanku, mogla je da bude objektivizovana kao priča o posustaloj carevini, zabranjenoj ljubavi, brutalnosti vlasti, strahu pred novim vojskama i novim vremenom, surovosti osvete... Zato četvorica prijatelja – Sail, Jerotije, Azah i Džem – svedoče da je zdrava pamet, i inače, svuda u svetu nemoćna. Jer svetom ne upravlјaju mudre misli, on je u vlasti nekih drugih sila. To Sail dobro zna, zato traži lek svome bolu i slepilu narodnom. Ali on, pre svega, traži pomirenje, ne toliko između lјudi i naroda, koliko svakoga od nas sa istinom i višim smislom postojanja. Ovo je dirljiva knjiga koja podseća na zajedničke korene tri monoteističke svetske vere (judejske, hrišćanske i muslimanske) i koja se zauzima za apsolutni mir i gospodstveno poštovanje svih različitosti... * * * Priča u Fetvi, koja me je držala do samog kraja, zatvara strahovitu spiralu uništenja u vremenu i prostoru. David Albahari Cijena da se ostane bolji, jeste pristanak da se postane vječita žrtva. I likovi ove knjige i njen autor, ovu cijenu su prihvatili i platili je. Može li se, čistotom vjere u ljudsku dobrotu, savladati i uništiti ljudska zloćudnost? Fetva čitavim svojim svijetom, i Murat Baltić, svojom intervencijom u tkivo neumitnih činjenica, ostali su nepokolebani u uvjerenju da – može. Baltićev roman Fetva traganje je za lijekom protiv mržnje. Almir Zalihić Poslije Derviša i smrti, ja nijesam pročitao bolju knjigu. Adil-beg Zulfikarpašić

Opis "Maska - Miloš Crnjanski" Sam komad smešten je u 1851. godinu, a radnja se odigrava u Beču, u salonu Generalice, oko šest sati uveče. Crnjanski će u „Pismu dramaturgu i ravnatelju” dati detaljan opis prisutnih na ovom balu i na svoj način opevati „cveće zla” – društvo koje sve uzima olako u raskošnoj scenografiji i pijanoj igri u visećim vrtovima jednog čudnovatog neobaroka. Zaplet je koktel suprotnosti, nezadrživih strasti i sputanosti kao posledice dekadencije i osećanja prolaznosti: „Društvo je puno smeha, frivolnosti i trulosti posle revolucije”, […] „dame su vitke, polugole, strasne, vole samo sebe, […] ne stide se da piju, a ni onoga što kažu, još manje onoga što prećute”, […] „muški su oduševljeni, lakoga karaktera, nervozni; generali i oficiri nisu naduti i smešni, […] nego tužni i umorni; […] Branko sav u crnom, ali nema suviše dugu kosu i lepši je nego u Karlovcima; Rajačić je, ili hoće da se pokaže, ’čovek od sveta’”, kaže Crnjanski o svojim likovima u drami „Maska”. Maja D. Stojković

Opis "Gotske priče - Aleksandar Gatalica" Postoje različite književne teorije o tome šta se dešava na relaciji pisac-čitalac, to jest, kakav je čitaočev horizont očekivanja. Da li je sama knjiga objekat lepote, ili je to štampani tekst? Pisac ovog predgovora veruje u lepotu samih knjiga, pa i u lepotu prelomljenog teksta na stranicama, ali ne veruje u to da je to atribut lepote same književnosti. Ono u šta pisac ovih gotskih priča veruje jeste ono što je sadržaj fenomenološke teorije u recepciji književnosti. Jednostavno rečeno: čitalac dobija tekst kao predložak za maštanje i pravljenje slika u svojoj glavi. Pisac takođe ima svoje slike kada piše knjigu i on ih na najprecizniji način saopštava lepim tekstom. Čitalac, međutim, svaki za sebe, ima svoje slike u glavi dok čita knjigu. Nema dva ista čitaoca i nema dve iste vizuelne predstave književnosti. Tu negde, u tim slikama, stanuje i književni strah. Čime se on meri? – Iz Uvoda