Opis "Put u Radžastan - Stevan Pešić" Knjiga pripovedaka Put u Radžastan pravi je izraz Pešićevih preobraženih i preusmerenih literarnih tendencija koje neumitno vode u svet mišljenja i otkrivaju sve dublje gazove u zamršenim tokovima ljudske svesti. Kroz ove fantastične storije o Ciganima, govoreći o Raju i Paklu, iskazan je princip kosmičke kreacije... Na više mesta se kazuje da „gde smo od to dvoje”, zavisi od toga gde mislimo da se nalazimo, jer su i Raj i Pakao „od iste građe” i da sve zavisi od našeg izbora. Ti doživljaji su toliko jaki i čudesni, upravo zbog istovetnosti svega, zbog brzine proticanja i veličanstvene harmoničnosti, u kojima se čovek istovremeno oseća i kao mrvica i kao ravnopravni učesnik. Ići kroz ovde iznete snove i vizije znači zagaziti u duboki zdenac neizvesnosti... i na dnu njegovom naći neverovatna, sjajna zrnca čiste duhovnosti i imaginacije... „Vasuka je sišao na Zemlju i godinama putovao svetom, ne bi li sakupio Cigane i odveo ih u Radžastan... Govorio je da u Radžastanu, Kući Kraljeva, sja trostruko Sunce. Tamo su svi ljudi braća, a ljubav je jedini zakon. Vreme teče po otkucajima čovekovog srca i um odlučuje o njegovom postojanju. Zemlja je svim ljudima nežna mati, koja ih obasipa milošću i darovima. Pripitomljena nebesa bdiju nad njihovim domovima. Uvek pred vratima opasnosti i smrti, Vasuka je prošao sedamnaest zemalja. Izvadio je sopstveno srce i nosio ga da mu svetli u tim dugim noćima i hrabri ga među neprijateljima. Najteže mu je bilo da sakupi narod koji je kao trava i onde je gde i vetar, po svim drumovima sveta. Sada, kada je to učinjeno, nikakva zemaljska sila sa svojim zakonima, policijom i topovima, udružena sa svom vojskom iz Pakla, neće moći da ih spreči i zaustavi da odu tamo gde će biti srećan narod...″

Opis "Gospođa ministarka - Branislav Nušić" Kultna Nušićeva komedija – satira donosi čitavu galeriju živopisnih likova čija se potraga za društvenom respektabilnošću i ugledom pretvara u urnebesnu farsu. Šta se događa kada ljudi iz male, palanačke sree igrom sudbine budu uzdignuti na društvenoj lestvici? Ovo je drama o tragikomičnosti pokušaja da se bude neko drugi. Svako oponašanje ugleda, manira, karkatera osuđeno je da bude groteskna karikatura. „I , eto, iz te i takve sree ja sam uzeo za ruku jednu dobru ženu i dobru domaćicu — gospođu Živku Popović — i izneo je naglo, neočekivano i iznenadno, iznad njene normalne linije života. Takav jedan poremećaj na terazijama života kadar je učiniti, kod ljudi iz male sree, da izgube ravnotežu te da ne umeju da se drže na nogama. I eto, u tome je sadržina Gospođe ministarke, u tome sva jednostavnost problema koji taj komad sadrži“, zapisao je sam Nušić u predgovoru ove komedije.

Opis "Dinastija Petrović-Njegoš - Živko Andrijašević" "O dinastiji Petrović-Njegoš i njenim vladarima napisani su brojni naučni prilozi, članci i monografije, ali se poslednja monografska publikacija u kojoj su dati državnički portreti svih vladara ove dinastije, pojavila 1896. godine (Dvovekovna vlada slavne kuće Petrović-Njegoša). Od tada do danas nije bilo pokušaja da se napiše naučna monografija o ovoj vladarskoj porodici, iako su za takav istoriografski poduhvat postojali naučni razlozi. Upravo uviđajući taj nedostatak, odlučili smo se za pisanje monografije u kojoj se vladarske biografije svih sedam Petrovića-Njegoša nalaze na jednom mestu."

Opis Pred nama je Antologija srpske priče s početka 21. veka, Vase Pavkovića, pod nazivom 21 ZA 21. Vasa Pavković jeste jedan od najprisutnijih i najobaveštenijih srpskih kritičara u poslednje tri decenije, a sama knjiga osmišljena je tako da domaćim i stranim čitaocima ukazuje na najzanimljivije pripovedačke glasove sa početka 21. veka. Izbor otvaraju pripovedači sada već starijih generacija: Mirjana Pavlović, Radovan Beli Marković i Slobodan Tišma odnosno Milica Mićić Dimovska i David Albahari. Za njima idu priče najvažnijih pripovedača iz generacije 80-ih, koji su još uvek aktivni, kao što su: S. Basara, S. Marković, Ljubica Arsić, Gordana Ćirjanić, F. Petrinović, Đ. Pisarev, Ivana Dimić i Jelena Lengold. Iz naredne generacije, koja se nadovezala na postmoderniste u knjizi su antologijske priče G. Petrovića, Z. ĆiriĆa, Laure Barne, A. Gatalice, Đ. Jakova, Divne Vuksanović i A. Bjelogrlića. Antologija se završava izabranim pričama M. Spasojevića i B. Adaševića. Na kraju knjige su i precizne beleške o izabranim pripovedačima što daje jednu visokokvalitetnu informaciju o kontekstu iz kojeg nastaje uvid koga ova knjiga nudi.

Opis Regionalna nagrada za satiru “Tipar” 2013 Knjiga izabranih aforizama Radeta Jovanovića » Samo da izdrži slamka« je nesumnjivo najkvalitetnija knjiga aforizama koju bilo ko može da objavi, jer se u njoj nalaze probrani i selektovani baš najbolji aforizmi velikog majstora aforistike, iz svih do sada objavljenih njegovih knjiga satiričnih aforizama. Tu su aforizmi iz » San je da sve ovo sanjamo«, iz » Srbije na isteku«, » Kuće smeća« i poslednje » Kratko i kasno«. Tako skupljeni i na jednom mestu, aforizmi Radeta Jovanovića ubedljivo svedoče o tome zašto je baš on u samom vrhu aforistike srpskog govornog područja. Ima kritičara i autora koji Radeta Jovanovića smatraju najboljim srpskim aforističarem, koji u društvu sa Baljkom,Simićem i Čotrićem predstavlja upravo sam vrh u toj književnoj formi.

Opis "Sve one vole ljubav - Milica Jakovljević Mir-Jam" Ovo je prva zbirka neobjavljenih pripovedaka Mir-Jam. Sledeći svoj impuls za ljubavlju, Mir-Jam je ovom zbirkom dala portrete devojaka i mladića iz različitih društvenih slojeva koje objedinjuje čežnja za samostalnošću, čime je unela i socijalnu problematiku u svoje priče, lepotom trenutaka i novih poznanstava i pre svega zadovoljavanjem potrebe da se živi u dvoje...

Opis Kao što smo u tihoj, zamišljenoj ličnosti Jovana Deretića uvek mogli prepoznati znamenitog srpskog književnog istoričara,jer su njegove knjige bile deo našeg najintimnijeg susreta sa nestvarnim svetom, u kojem su se kretale neke figure, različiteod nas i daleke nam, koje su, me|utim snažno naselile naš život, stopile se sa njim i oblikovale ga, tako je sada vreme dase upitamo o prorodi Deretićeve književne istoriografije. Kakvo je, dakle, teorijsko zale|e njegovog književnoistorijskogpostupka? Koji su momenti odlučujući za njegovo shvatanje istorije srpske književnosti i u kakvim se vezama oni nalaze sashvatanjima ranijih književnih istoričara? Na kakvom odnosu izme|u književnosti i kulture izrasta Deretićeva književnaistoriografija? U čemu je smisao književne prošlosti i kakav je smisao angažmana koji nosi književnog istoričara?

Opis Knjiga predstavlja psihološku, feminističku i političku analizu tradicionalističkog patrijarhalnog viđenja i tretiranja normalnosti žene, kroz dekonstrukciju mitova o ženskim bolestima, i predstavlja jedinstveni doprinos ovoj oblasti u literaturi pisanoj na našem jeziku. U njoj se dekonstruišu strategije patologizacije žena u okvirima psihijatrije i psihoterapije kao i u samom društvu, kroz analizu obilja literature, praksi i primera iz psihoterapijskog iskustva same autorke. Kroz sistematizaciju, koja je hronološki obuhvatila period od prvih podela na normalno i patološko, preko analize histerije i depresije kao tzv. tipično ženskih simptoma do današnjih kompleksnih i višeslojnih dijagnostičkih kategorija problema u ishrani, sferi seksualnosti, postavljanja granica, opsesivno-kompulzivnih poremećaja i drugih (što realnih što nametnutih procena), ponuđeno je drugačije viđenje žene i njenog psihološkog zdravlja. Glavne junakinje knjige su klijentkinje, pacijentkinje, ali i sve druge žene koje su tako procenjivane, njihova priroda, otpori i nametnute norme. Ovom analizom obuhvaćene su i višestruko diskriminisane kategorije klijentkinja kao i same psihoterapeutkinje, praćene na trnovitom putu ka istini kreirajući pristupe koji su okrenuti slobodnom razvoju kapaciteta. Tema kojom se autorka bavi, iako je obrađena stručnim jezikom, ispričana je pitko i jasno, tako da je namenjena širokom krugu čitateljki i čitalaca.

Opis KNJIGA VELIKOG MAJSTORA KRATKE FORME „Čotrić je majstor kratke forme. Pišući tako da rečima bude tesno a mislima široko, stvorio je veliki broj aforizama antologijske vrednosti, pa stoga i ne čudi što se već godinama nalazi u samom vrhu srpske satirične književnosti." Aleksandar Baljak „Čotrić je izvorno moralan i pošten kritičar izoštrenih čula, na svetom zadatku borbe za bolji svet i pravednije društvo. Aforizam je njegovo nežno oružje, Arhangelov mač i Đurđevo koplje, kojim snažno i uporno napada Zlo u svakom društvenom pojavnom obliku, i na svakom koraku." Slobodan Simić

Opis FANTAZIJE NA TEMU SIBIRA I SREDNjE AZIJE Još jedan prozni projekat Matićevih „mističnih imaginarijuma”, već samom podnaslovnom odrednicom – „fantazije na temu Sibira i Srednje Azije”, otvara bujni svet simbola, oniričkog i fantastičnog formirajući narativnu sponu drevnog, mitskog i istorijskog sa sadašnjim izazovima civilizacije i uzbudljivim stazama utopijske/antiutopijske književnosti. Ova knjiga svoju specifičnost ispoljava i kao integralni deo ne jedne, nego čak dve Matićeve trilogije – prvu trilogiju čine „Sklapanje pejzaža”, „Zapisi iz Novog Saraja” i „Izgubljeni grad”, a drugu „Metak od leda”, „Detektiv Tezej i legenda o putniku” i „Izgubljeni grad”. Dok sa jedne strane prva trilogija kao „žarište” pripovedanja postavlja važnost istorije, ali i individualnog i kolektivnog pamćenja, druga trilogija sve tri knjige snažno povezuje vizijom postapokaliptičnog Severa, a složeni dijalog motiva, simbola i mističnih prostora iz obe trilogije još jednom ujedinjuje „Izgubljeni grad” u ličnom doživljaju pisca između istorijskog i fiktivnog, oniričkog i fantastičkog. Pisac se u katkad gustim i hermetičnim „šumama simbola” obraća svome čitaocu, katkad smelo i direktno ulazi u osetljive prostore postojanja savremenog čoveka, ali isto tako ovo delo koje sam autor, ne slučajno, naziva „novelom”, vodi složene intertekstualne dijaloge sa dobropoznatim glasovima savremene srpske literature, poput Pekićevog „Novog Jerusalima” u vizijama o „obećanom gradu”, ili pak Despotovljeve „Evrope broj dva” i njenim fantazijama iz Srednje Azije. Pojmove civilizacije, mita i istorije, svega što je drevno i, samo čini se, udaljeno od savremenog bivstvovanja, Matić preoblikuje kao „priču o nama”, priču koja je „samo moja”, ali i univerzalna, o prostorima i vremenima koji nikada nisu do kraja zamišljeni i dosanjani, ili onima nikad do kraja sagledanim, doživljenim… a koji gustom mrežom simbola ucrtavaju putanje ljudskog traganja za samim sobom… Vladan Matić (1959) savremeni je prozni autor, esejista i putopisac. Njegovi romani „Sklapanje pejzaža” i „Metak od leda” prevedeni su na nekoliko svetskih jezika (engleski, češki, švedski), a roman „Zapisi iz Novog Saraja” se 2019. pojavio u izdanju „Agore”.

Opis RIZNICA EROTSKIH AFORIZAMA „O oslobodilačkoj energiji erotike i humora, i u njihovim posebnim vidovima i u njihovom sadejstvu, pisali su filozofi i kritičari i širom sveta, i kod nas. Pomenimo ovde samo nekoliko velikana naše kulture – Vuka Karadžića, Tihomira Đorđevića, Veselina Čajkanovića… Sa senzibilitetom modernog intelektualca i pisca, Rade Jovanović je iznedrio još jednu vrednu knjigu posvećenu erotici iz humorističke perspektive. Reč je o sažetim ili razuđenim, višeslojnim metaforama, od kojih niz ulazi u riznicu duhovitih iskaza, u širokom rasponu od visprenih ležernih pošalica do umnih socio-psiholoških opaski." Vitomir Teofilović

Opis 101 lice fantastike Ilije Bakića nominalno čine kratki ogledi o delima više od stotinu pisaca prevashodno naučne fantastike ali i epske fantastike odnosno fantastike natprirodnog – horora ili mračne fantastike, kako pisaca koji su odavno zauzeli svoje mesto u analima žanrovskih književnosti odnosno sveukupne Literature tako i autora koji poslednjih decenija određuju pravce aktuelnog razvoja ovih žanrova. Naučna i epska fantastika, odnosno mračana fantastika/horor, većim delom XX veka tretirani su kao paraliterarni proizvodi za „široku potrošnju“ da bi im krajem ovog perioda u svetskim razmerama priznat umetnički kredibilitet i relevatnosti. Na žalost na ovdašnjim prostorima još uvek nema njihovog adekvatnog akademskog razmeravanja odnosno podrške šire kulturne javnosti; deo negativnog (ili krajnje uzdržanog) odijuma prema njima posledica je i nepoznavanja istorijata žanrova odnosno tekućih dešavanja u svetu ali i na srpskoj žanrovskoj sceni. 101 lice fantastike moguće je iščitavati kao niz ogleda o piscima fantastike u kojima je bez, za žanrove uobičajenih frazeoloških pompeznosti, već, naprotiv, sintetički, racionalno i argumentovano tretiran njihov opus, razmatrana pojedina reprezentativna dela odnosno dat zaključak koji sažima autorova interesovanja i domete. Pisci se ne tretiraju izolovano već su pozicionirani u opšteistorijskim tokovima razvoja žanrovske literature, precizirani su pomaci koje doneli odnosno njihov doprinos razvoju specifične žanrovske tematike i ikonografije. Tako čitalac biva upoznat ne samo sa opusom autora kao pojedinaca već i sa osnovnim tendencijama razvoja ove grane Literature, od njenog nastanka do danas. Konačno, 101 lice fantastike se može iščitavati i kao kritički leksikon relevantnih žanrovskih pisaca odnosno svojevrsno žanrovsko hrestomatije iz pera autora koji više od tri decenije aktivno prati i iščitava naučnofantastična dela te o njima daje svoj kritičarski sud. 101 lice fantastike jeste dobrodošli kritički uvod u svetove žanrovske fantastike i kao takvo je delo jedinstveno na ovdašnjoj književnoj i kulturnoj sceni koje popunjava jednu od većih praznina u poznavanju sveukupnog bogatstva Literature.

Opis ROMAN O BEOGRADU KOJI JE POSTIGAO VELIKI USPEH U FRANCUSKOJ Milenijum u Beogradu je mozaički napisan roman gde se, kao što naslov naznačuje, gradi portret grada, isto koliko i jedne generacije u njemu. „Beli grad“ je čudesan, prosanjan i proklet, a generacija koja liči na njega, uhvaćena je kroz grupu petoro prijatelja i njihovih ljubavi. Međutim, kada dođe početak rata 1991, te ljubavi ne mogu da prežive. Milenijum u Beogradu nije roman pisan po pravilima, niti je hronika ratnih godina: to je freska o ljudskom ludilu, čija je glavna žrtva – Beograd. Crpeći sa dalekih slovenskih izvora, prožet nadrealizmom, autor koristi sve registre da svome delu udahne duh grandiozne epopeje. „…knjiga koja oduzima dah svojom lepotom i poetskim kvalitetima, čiji je glavni junak srpska prestonica.“ – Le Magazine Literraire „Ovo je priča o noćnoj mori – Istoriji sa velikim I… Priča je kombinacija osvezavajući kratkih poglavlja, gorkih scena iz stvarnosti, žučnih ali i lirski nežnih…“ – La Nouvel Observateur „Autor retkog literarnog dara dočarava osećaj gubitka i bespomoćnosti stanovnika zemlje koja se rasula kao kula od karata.“ – Le Figaro „Jedinstven srpski glas, zvučan, urban i nov … srećni smo što smo našli tako pažljivog, veoma obrazovanog pisca sa ironičnom notom, koji jedinstvenim, često halucinatnim manirom opisuje poslednju dekadu 20. veka u gradu sa kojim se identifikuje: Beograd, to sam ja!“ – Le Monde „I posle halucinatorne unutrašnje i spoljašnje destrukcije Beograda… vidimo kako grad još uvek uspeva da zadrži magične oblasti svog šarma, bogati spektar svojih boja.“ – Livre Hebdo

Opis Sada i na engleskom jeziku! Izvorne emigrantske priče, pri čemu emigranti potiču iz različitih naroda i sa različitih kontinenata, a pričaju o svetu koji je stvarniji u prozi nego sam po sebi. Čitalac, čitajući ove priče, privremeno prestaje da bude on. Okrećući stranice on postaje neko drugi i tako živi mnoge živote. Čitanje tako postaje prvo i najvažnije od svih putovanja. Sa ruba anegdote, katkad nagnuti nad samom provalijom sveta, Pištalovi junaci („ti uobličeni delovi ništavila”) pričaju o onim ličnim istinama koje „greju krv”. Pripovedaju, zapravo, svaki, o najbitnijim tačkama vlastite emotivnosti. Iza svake povesti, iza kaskadnog niza događajnog, otkriva se emotivnost kao potka celine. Smisao se, tako, otkriva u doživljenom, koje se predstavlja kao najfundamentalniji sloj stvarnosti. U najpovršnijem dizajnu knjige vidimo, kroz jedan američki prozor, različite nacionalne mentalne enterijere, „iz celog sveta”, u koje su, kao u različita odela, obučene njene priče. Junaci, raznobojnim nacionalnim očima, posmatraju manje-više isti svet. Sažimajuću tačku preseka ovih stilskih vežbi literarnog listanja geografskog atlasa svi oni nalaze negde u mentalnom prostoru Amerike. Sama tematska mondijalistička šarolikost, koja prati ovo ljuljanje duša u zamci usamljenosti, viđena kroz naočari ironije, često biva razotkrivena u optici egocentričnosti bića i etnocentričnosti naroda.

Opis GLASNOGOVORNIK PONIŽENIH I UVREDJENIH Dragan Rajičić piše onako kako misli i govori, on je nezadovoljan, besan i ogorčen i u njegovim aforizmima sve prašti i seva od pravednog gneva. Zato je Rajičićeva reč tako bliska srcu običnog čitaoca. On je glas savesti, materijalizovani urlik obespravljenih, neka imaginarna viša pravda. Uvek najteži posao svakog satiričara je da obavi sublimovanje i kondenzovenje tih silnih emocije i jakih naboja u odgovarajuću književnu tvorevinu, ovog puta u maleni aforizam. Ovog puta, kao nikad tako uspešno, Rajičić je spakovao svoj gnev u pregršt sjajnih i trajnih » monumentalnih minijatura« , dokazao i prikazao da je sazreo autor » Beogradskog aforističarskog kruga« i podsetio da je vredan ozbiljnije pažnje i novog vrednovanja. Slobodan Simić

Opis U kreativno zrelom predelu između duboke intime i tajni ali i borbe otvorenosti, osetljivosti i osvetljavanja ogrebotina Biljana Minić daruje čitaocu spremnom za avanturu otkrivanja i samoprepoznavanja nešto trajnije i dublje od nastupa između života i aplauza Radivoj Šajtinac

Opis Као цењен и један од најпревођенијих српских песника данас, Драган Драгојловић је у последњих десетак година објавио неколико читаних и у више издања штампаних прозних књига. У овом избору налазе се приче из његових књига Приче из Аустралије и Америчке и друге приче. У предговору, критичар Марко Недић каже: ΄΄Драган Драгојловић први програмски узима тему о животу наше дијаспоре у прекоокеанским просторима, поготово у Аустралији, за кључни предмет већине својих прозних књига,΄΄ као и да његове књиге ΄΄доносе значајну тематску новину нашој савременој прози.΄΄ По Недићу, Драгојловићева проза поседује ΄΄занимљиву и стандардним књижевним средствима изложену и добро компоновану причу, изразите опсервације о средини у којој се одвија садржина књижевног текста, елиптично наговештаване али јасно мотивисане поступке и одлуке књижевних ликова, непосредан и сликовит наративни стил. Дух толеранције међу различитим нацијама и религијама, који се активно појављује у већем броју прича, додатно обележава приповедачке особине овог аутора. Његова проза је слојевита, компонована од различитих прозних регистара од информативног, лирског, есејистичког, наративног... ΄΄ Додали бисмо да Драгојловићева проза сведочи о своме времену, у њој ћемо наћи мајсторски обликоване и упечатљиве ликове, универзалне поруке. Њени јунаци, изгубљени и разбацани по разним деловима и провинцијама света, наћи ће место у срцу сваког читаоца. Она оплемењује и нуди задовољство читања. Такође, помаже нам да схватимо свет и да се запитамо где смо ми у њему.

Opis Nijedan filozof se do sada nije pozabavio kontroverzama entropije, iako je ovaj, filozofski najvažniji aspekt prirode svemira, termodinamika objasnila i opisala još pre sto pedeset godina! Duhovnu situaciju našeg vremena i dalje odlikuje odsustvo svesti o nestajanju sveta. Jedini način da se preusmeri prirodni put stvari (kakav predviđa termodinamika) jeste da se, pored uspostavljanja koherentnog jedinstva neorganskog i organskog, trasira i veza sa natprirodnim (pritom, natprirodno ne treba razumeti kao nešto volšebno, misteriozno, ezoterično u tradicionalnom smislu reči, već kao sastavni deo epistemološki proširenog i produbljenog, rafiniranog, neizmerno raznolikog velikog lanca bića). Ako je čovek biće od kosmičkog integriteta, istraživanjem entropije prirode i prirode entropije približiće se razumevanju porekla i smisla postojanja; ako nije – onda ni u saznajnom ni u egzistencijalnom smislu nema čemu da se nada.

Opis NAJČITANIJA KNJIGA BIBLIOTEKE SRBIJE. NIN-ova NAGRADA ZA ROMAN GODINE. KNJIGA PREVEDENA NA VIŠE OD 20 SVETSKIH JEZIKA. Najzanimljivija i najjasnija priča o Tesli, dosad ispričana. Svet se manje promenio od Platona do TeslInog rođenja nego od Teslinog rođenja do njegove smrti. Teško je ne biti fasciniran pričom o Istorijskom Iskoraku od homerskog guslara do letenja na plavom zraku energije – za samo jedan ljudski vek! Ovaj roman kombinuje fresku i ikonu, sagu i intimu. Teslina biografija je nadahnuta hronika jedne od najvećih promena u ljudskoj Istoriji, u nekoliko zemalja, na dva kontinenta. Povest o Tesli je priča o povesti epohe. Metro ispod grada i reklame na krovovima, njegova su dela. Čaplinov skitnica Šarlo je podsećao na njega kad je kopao rovove. Federsen, Fric Langov gospodar Metropolisa, je opet – bio on. Ludi naučnik sa njegovim kalemovima u filmu o Frankenštajnu je bio on. Besprekorno obučeni aristokrat sa zaliscima koga je Igrao Bela Lugoši je, po svojoj eleganciji i maniru, bio on. Zar nije on, pre Bretona, osluškivao geomagnetski puls Zemlje? Zar nije Orson Vels plašio ljude njegovim zrakama smrti? Pred čitaocem je, dakle, najubedljivija biografija jedinog gromovnika među ljudima. O romanu „Tesla, portret među maskama spada u tzv. višestruko kodirane postmoderne romaneskne hibride, u kojima se stapaju kodovi različtih tipova romana. Pritom, temeljeni okvir predstavlja kod biografskog romana, veoma rijedak u interliterarnoj južnoslavenskoj zajednici, a onda njemu Pištalo pridodaje naraciju karakterističnu za psihološki, poetski i na koncu kulturološki roman. Na taj način on stvara složenu romanesknu miksturu, u kojoj postoje okvir i ključni događaji Tesline biografije, ali roman odustaje od nakane da ispriča još jednu u čitavom nizu Teslinih biografija i počinje da se lepezasto širi, kako bi osvijetlio rad Teslina uma, njegovu psihu, etički horizont, modele naučnih uvjerenja i sagledao Teslu i njegovo djelo u kontekstu epohe moderne. Toj narativnoj liniji pridodaje se naracija karakteristična za kulturološki roman i to onaj model kulturološkog romna koji jedan kulturni sistem motri i procjenjuje iz pozicije nove epistemološke i ukupne paradigmatske situacije, da bi se u romanu ukrstio modernistički utopizama, čitav sistem novovjekovnog logocentrizma i utopijskog scijentizma, sa distopijskim pogledom postmoderne. Na taj način se u Pištalovom romanu susreću znanstveni optimizam karaketristčan za modernu, za njene velike priče na kojima su izgrađene industrijska i tehnološka civilizacija, sa postmodernim distopizmom, njegovim skpetičnim pogledom na zamke tradicije i saznanjem o tome da su sve velike utopije moderne postale, kako bi rekao Mihail Epštejn, okupatorima budućnosti. Cijeli ovaj narativni sistem natkriljuje Pištalov vanserijski poetski talent, a roman se ukazuje kao vanredna lirska rekonstrukcije Tesline svijesti i njene emocionalne, prometejske, donkihotske i faustovske supstance. Tesla sa svojom vjerom u boga Progresa prometejski stoji u kontekstu svijeta obilježenog različitim načinima masikranja, te se njegov prometsjki duh ukazuje u svojoj donkihotskoj gesti u odnosu na manipulativne Edisonove ili Markonijeve geste, odnosno logiku dobiti u surovim kapitalističkim uvjetima društva. Sanjar koji je vjerovao u besplatnu proizvodnju i prenos energije kroz zrak i zemlju, maštao o prenosu zvuka i slike talasima na daljinu, puštao kroz sebe struju ogromnog napona, od naučnih eksperimenta pravio gotovo cirkuske predstave za meodiokritetsku, pseudonaučnu publiku, pokretanjem elektromagnetnih talasa izazivao zemljotrese, postao kosmičkim gromovnikom među ljudima, taj je sanjar uticao na to da se, kako kaže Katarina Džons, jedna od junakinja u Pištalovom romanu, Teslina prijateljica i žena s kojom je Teslin odnos uvijek bio na granici ljubavničkog – svijet brže promijeni za njegova života nego od Platona do njegovog rođenja. U tom naglom ubrazavanju svijeta Tesla nije samo jedna od ključnih naučnih figura koja je odbila Nobelovu nagradu za fiziku, već je i frojdovac, futurist i nadrealist, volterovski racionalist i bretonovac koji je osluškivao geomagnetski impulst zemlje. No, iza tog horizonta romana, u poetsko-psihološkoj ravni priče, Pištalov Tesla izrasta u narativnu figuru koja je stalno na granici utvarnog i relanog. Njega cijeli život prati duh mrtvog brata Daneta i grižnja sasvijesti zbog te smrti; on je hipohondar bonvivan i kicoš, Pigmalion sa Balkana, čovjek koji je racionalnom snagom kontolirao libido i sebi uskratio svaku pomisao na sekusalnost, usamljenik koji se jedino druži s golubovima u hotelu Vladorf Astoria, tragična figura koju je manipultivni sistem naučne i društvene moći više puta obamnuo, čovjek kroz čiji su život protunjala dva rata, a on nije verovao u pesmicu o sukobu Velikog duha istoka i Zapada. Ta se pesmica nije obraćala njegovom umu. Nikola Tesla nije verovao u magijsku geografiju. Balkan, gdje on rođen, bio je šav, pa Pištalo slika Teslu kao čoveka s granice koji zna prenatalnu tamu srpskih crkava, islamski kult svetla i vode, latinski kult satova i zvona, a turska i ruska kultura za njega su bile po sebi razumljive. Otud se u svojoj višetrukoj kodiranosti i hiridnoj utemeljnosti, Pištalov roman ukazuje istodobno i kao arheološka rekonstrukcija kulturološkog, naučnog i tehnološkog, pa i ideološkog-političkog plana svijeta druge polovine 19. i prve polovine 20. vijeka, ali i vivisekcija Tesline psihe, etike i uma, te na koncu i kao društveni roman sa vanesrijskom galerijom likova. Iznad svega toga, pak, uzdiže se poetski intonirana, u fragmentarne slike razbijena, mozačna priča u kojoj se demaskira modernistička i Teslina iluzija Progresa, baš kao što su pale maske i sa iluzije o božanskom spasu čovjeka i čovječanstva. Jednom riječju, roman i poezija koji su srasli u fukoovsku dramu uma kakvu do sada nije imala interliterana južnoslavenska zajednica. –Enver Kazaz

Opis Karantinija je balkanska pogranična oblast, sa karantinskom kontrolom na graničnim prelazima, između istočnog i zapadnog carstva. Autor prati sudbinu porodice, koja je pre tri veka izbegla sa Kosova u Vrbnicu, kod Kruševca, a jedan njen deo je produžio dalje da luta, pa se nastanio, preko reke, u Carevini. „U drugom delu svoje romansirane istorijske hronike Dragić Ilić je, našavši skladno kompoziciono rešenje, faktografski oživljeno kazivanje o ljudima i događajima zahvaćenim tragičnim kolopletom istorije minulog veka organizovao iz dva zasebna ugla; iz perspektiva dva ženska dnevnika. U te je pronađene rukopise upisano slikovito svedočanstvo o slomu i golgoti Velikog rata, kao i o dramama i ideološko-političkim izazovima i maglama jugoslovenskih društava i država. Bliskost događajima i ton neposrednog kazivanja, kao i slikovitost u dijaloško-narativnom predstavljanju i znatna saznajna usmerenost na razumevanje nacionalne istorije, karaktera i mentaliteta, uz isticanje odabranih primera, podarile su ovoj knjizi odlike istorijske čitanke i moralnog poučnika. Ističući, pri tom, nauk o „večnoj promenljivosti sudbine“ i seobama kao istorijskoj stalnosti. Krcata istorijskim sadržajima koliko i ličnim iskustvima i uvidima, ova se knjiga obraća čitaocima voljnim i spremnim da se suoče sa bolnim i polemičkim saznanjima o nacionalnoj sudbini. Stečenim u uverenju da se, prodenuta kroz ličnu priču, ona može potpunije doživeti i svestranije razumeti.” Mileta Aćimović Ivkov O AUTORU: Prota Dragić Ilić, negdašnji katiheta kruševačke Gimnazije, rođen je 1969. godine u Prokuplju, u svešteničkoj kući. Završio je Bogosloviju Svetoga Save i Bogoslovski fakultet Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Služi pri Sabornoj crkvi Svetoga Đorđa u Kruševcu. Jedan je od osnivača časopisa studenata Bogoslovskog fakulteta Logos, u kome je objavio svoje prve radove. Autor je knjiga: troknjižje Poslušanja, 1997, 2001, 2006, Mojsinjski meandri, 2000, Tople suze na putu za Jerusalim, 2002, Ptice iz Naisa, 2005, Maurianus, 2005, Jesenje klupko, 2007, Manastiri s pogledom na Kruševac, 2007, Zaboravljeno putovanje kir Sretena Dinića, 2008, Iz istorije Crkve Svetog arhangela u Velikom Šiljegovcu, 2009, Iz istorije Crkve Svete Petke u Majdevu, 2010, Kucanje, 2013, Lazarički protokoli, 2013, Let u Svetu Zemlju, 2013, Zaboravljeni prota Milun J. Stojadinović (1864–1941), 2014, Dobrica Ćosić i jedan sveštenik iz Velikog Šiljegovca, 2014, Pobedonosci, 2016, Zemlja s nadimkom, 2016, Tople suze na putu za Jerusalim; drugo, dopunjeno izdanje, 2017, Na pola puta, 2018.