(6k)474. 1897. godina, Fotografija na kartonu, Kartonka, Fotografski atelje `Mojsilovic`, dimenzije 164x110 mm.

16 razglednica ruskih kosmonauta (SSSR),iz 1961,1962,1963,1964 godine,6 u koloru i 10 crno belih,nisu putovale,u solidnom su stanju. Андриян Григорьевич Николаев 1962 (1kom) Борис Борисович Егоров 1964 (2kom) Валентина Владимировна Терешкова 1963 (1kom) Валерий Федорович Быковский 1963 (1kom) Владимир Михайлович Комаров 1964 (2kom) Герман Степанович Титов 1961 (2kom) Юрий Алексеевич Гагарин 1961 (1kom) Константин Петрович Феоктистов 1964 (2kom) Павел Романович Попович 1962 (2kom) Герман Степанович Титов и Юрий Алексеевич Гагарин 1961 (1kom) Юрий Гагарин,Павел Попович,Герман Титов,Андриян Николаев 1963 (1kom)

13,5x8,5 cm

Godina navedena opciono Dimenzije: 10 x 7 cm Slike autentične ponudjenom predmetu Kov br 7 Aktovka BK

Godina navedena opciono Dimenzije: 12 x 9 cm Slike autentične ponudjenom predmetu Kov br 7 Aktovka BK

135x85mm

Unesite dužinu u cm: 13 Unesite širinu u cm: 8

Stanje verno prikazano na slikama U pozadini zastave filmskog festivala. Ne znam o čemu je reč, verovatno ekskurzija za vreme održavanja filmskog festivala

FUDBALSKA EKIPA RADNIKA FABRIKE AVIONA ROGOŽARSKI A.D. 9x6,5 cm. Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д. је формирана на основу одобрења Индустријске коморе у Београду 21. априла 1924. године. Оснивач фабрике је био Живојин Рогожарски. Историјат У свом раду „Мемоар о организацији ваздухопловства у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца“ генерал пилот Милан Узелац је поред свега осталог, истако значај развоја домаће ваздухопловне индустрије. Он у том свом раду на једном месту каже: `Према изложеном моћи ће се ваздухопловство, да у рату буде стално способно за акцију, само на домаћем производу аеронаутичког материјала основати, тј. у нашим сопственим фабрикама, које би нам осигурале исто тако допуну текућих губитака, као у свако доба неопходну нужну опрему најновијим типовима.` Не само искуство Србије него и осталих земаља учесница у Првом светском рату говоре у прилог ове тврдње. Стога је 1923. Министарство војске и морнарице расписало конкурс за избор домаћих предузећа, којима би се уз одговарајућу техничку, материјалну и организациону помоћ државе поверила израда авиона. На расписаном конкурсу се пријавило неочекивано велики број државних и приватних предузећа. У оштрој конкуренцији уговор су добиле две мале приватне фирме: Икарус из Новог Сада и Рогожарски из Београда. Рогожарски је првобитно била столарска радионица у Београду, али је давала наду да ће бити у могућности да организује производњу ваздухоплова, јер је њен власник Живојин Рогожарски у току Првог светског рата радио у Будимпешти као мајстор на изради аероплана. Фабрика Рогожарски је основана 21. априла 1924. године као Прва српска фабрика аероплана Рогожарски у Београду. Почетак производње У циљу провере, Одељење за ваздухопловство је код Рогожарског наручило израду двадесет и седам крила за авион Мали Бранденбург ШБ-1 (оригиналан назив Ханса Бранденбург Б1). Испорука првих фабрикованих крила за ШБ-1 је отпочела 1924. године., пошто је успешно обавила посао, фабрика Рогожарски је склопила уговор и за израду 10 комплетних авиона ШБ-1. ШБ-1 је био лаки школски авион-двокрилац са једним мотором Мерцедес снаге 100КС. Пробни лет првог серијског авиона ШБ-1 израђеног код Рогожарског је извршен на Бањици 10. маја 1925. године.[1] До краја 1926. године код Рогожарског је произведено 22 примерка авиона ШБ-1 и 24 примерака авиона типа Средњи Браденбург СБ-1 са моторима Аустро-Дајмлер снаге 160 КС и 185 КС. Фабрика је била охрабрена овим напретком и почела је да уговара нове послове. Крајем 1927. године Команда ваздухопловства на челу са генералом Станојловићем наручује 12 извиђачких авиона Физир-Мајбах од 260 KS. Осим серије од 12 Физир-Мајбаха, у фабрици Рогожарски је на основу исте концепције, у периоду од 1928. до 1931. године израђено више прототипа, као што су: једномоторним Физир Лорен 1928. године, са мотором снаге 450 KS, Физир Хиспано 1928. године, са мотором снаге 450 KS, једномоторни Физир-Рајт 1930. године, са мотором снаге 220 KS, Физир Ф1Г-Кастор 1930. године, са мотором снаге 220 KS и Физир Ф1Г-Титан 1930. године, са мотором снаге 230 KS. Израда овако великог броја прототипова је било проузроковано великим проблемом набавке авио мотора који су потицали из увоза, репарација или ратног плена јер домаће производње авио мотора у то време није било. У серијску производњу је ушао само прототип Физир-Рајт. Комплетну производњу ваздухоплова типа Физир је касније у потпуности преузела фабрика Змај из Земуна. Развојно - техничка функција Схватајући значај развојне функције у производњи авиона, Рогожарски је запослио инж. Виљема Шустера, формирао конструкциони биро и решио да осим лиценцне производње почне да реализује и домаће пројекте. Тада је (1929. године) покренуо израду сопственог тренажног авиона Рогожарски АЖР, са мотором Валтер Кастор снаге 240 КС. Овај авион у хоризонаталном лету могао је да постигне брзину од 240 km/h и ако је имао време пењања 38 минута на висину од 5000 m, због примедби на управљивост авиона Команда ваздухопловства није дозволила серијску производњу. Криза Рогожарски је у то време доста новца инвестирао у развој нових пројеката и производних погона, па је делом због тога али и због изостајања нових поруџбина изазваних светском економском кризом и неплаћених дугова доспео у стечај. Главни поверилац фабрике авиона Рогожарски је била Општа трговинска банка која је почетком 1934. године преузела контролу над предузећем. Исте године 1934. компанија је поново почела са радом, али као акционарско друштво под називом Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.. Управа предузећа је поверена млађој и способној екипи у којој је техничко руковођење фабриком преузео већ афирмисани конструктор авиона Сима Милутиновић. Доласком инж. Симе Милутиновић за техничког директора фабрике Рогожарски знатно је ојачана и развојна функција што доказује број прототипова и фабрикованих авиона у периоду од 1934. до 1941. године. Први посао који је направљен у трансформисаном предузећу Рогожарски био је израда прототипа школског ловачког авиона Рогожарски ПВТ. Војска је са своје стране помогла да се фирма извуче из дугова откупом авиона Рогожарски АЖР и поруџбином од 40 авиона Физир ФН у 1935. години. Поновни успон Од 1935. године долази до оживљавања привредних активности у Краљевини СХС па тиме и ваздухопловне индустрије. Фабрика авиона Рогожарски прати општи тренд развоја и овај период од 1935. до 1941. године представљају „златне године“ у пословању фабрике авиона Рогожарски. Вредност производње 1935. године износила је 4,5 милиона динара а 1939. преко 51 милион, што је повећање преко десет пута. То је пратило повећање производних капацитета и броја радника са 85 у 1935. на 899 крајем 1939. године. Пред рат, фабрика је имала око 1.000 запослених радника. У том периоду Рогожарски је произвео следеће авионе: школски авион Физир ФН, по пољској лиценци РВД-8, РВД-13 и РВД-13С, школскои ловачки авион Рогожарски ПВТ, тренажни авион једносед са ознаком Рогожарски Р-100, чувени југословенски ловац ИК-3, спортски авион Рогожарски СИМ-VI, школски тренажни Рогожарски СИМ-Х, акробатски авион Рогожарски СИМ-XI, хидроавионе Рогожарски СИМ-XII-Х и Рогожарски СИМ-XIV-Х, прототип школског авиона Рогожарски Бруцош, прототип вишенаменског борбеног авиона Рогожарски Р-313. Рогожарски је такође 1941. године, по енглеској лиценци израђивао и чувени британски ловачки авион Хокер харикен Мк-1.[2] Поред редовне производње (серијске и израде прототипова) у фабрици су вршене веће поправке авиона, оне које нису могле да обаве пуковске радионице, ревизије авиона властите и туђе производње и производња делова авиона по поруџбини. Други светски рат Априла месеца 1941. године након капитулације Краљевине Југославије, Немци су запленили сав материјал, делове и започете као и затечене авионе на оправци или ревизији у фабрици авиона Рогожарски у Београду, реквирирали фабрику која је наставила да ради за потребе немачких окупационих власти под именом Werwirtschaftsstab Südost und Verbindungsstelle der C.L. - Rogozarski. Савезничко бомбардовање Током рата тј. 16. и 17. априла 1944. године фабрика Рогожарски је оштећена у току савезничког бомбардовања Београда. Национализација Након ослобођења Београда и Земуна преостали производни капацитети фабрике Рогожарски су укључени у опште напоре за ослобођење земље. Фабрика Рогожарски је припојена заједно са делом фабрике Змај 1946. године Земунском Икарусу у новоформирану потпуно национализовану ваздухопловну индустрију (Државна Фабрика Авиона). Од тада је Рогожарски престао да ради као Прва српска фабрика аероплана Рогожарски. За 22 године свога постојања у погонима ове фабрике произведено је 305 авиона. Развијено је и израђено 15 прототипова авиона домаће конструкције а 5 типова авиона је произвођено на основу купљених лиценци. Касније је (1948. године) у погонима фабрике Рогожарски на простору оивичен улицама Далматинска, Станоје Главаша, Кнез Данилова и Старине Новака формирана Индустрија Котрљајућих Лежаја - ИКЛ Београд. Технологија производње авиона у фабрици авиона Рогожарски У време док је радила фабрика авиона Рогожарски доминантан конструкциони материјал за израду авион је било дрво. Дрво као конструкциони материјал за израду авиона има следеће добре особине: малу специфичну тежину, лако се и јефтино обрађује, висока отпорност на замор материјала, јефтина и лака поправка авиона направљених од дрвета, ниска цена дрвета у односу на остале конструктивне материјале и отпорност на рђу. Када се овоме дода још и то да у то време у нашој земљи није постојала развијена производња осталих конструктивних материјала као што су високо легирани челици, легуре алуминијума типа Дурал или остале лаке легуре на бази магнезијума, а дрвета свих могућих врста и квалитета смо имали у изобиљу природно је било очекивати да се производња авиона у нас углавном одвијала на бази дрвета као основног конструктивног материјала. Фабрика авиона Рогожарски је важила за најбољу фабрику авиона дрвених конструкција у тадашњој Југославији. Почела је као столарска радионица непосредно после Првог светског рата и развила се у првокласну фабрику авиона. Док су остале фабрике авиона као што су Икарус, Змај и Фабрика авиона у Краљеву, захваљујући лиценцама, прешле на производњу авиона металне или комбиноване конструкције, Рогожарски је остао везан за традиционалну производњу авиона дрвене конструкције све до почетка Другог светског рата. Производња авиона домаће конструкције Физир-Мајбах - школски (32 примерака 1927. до 1929. год.) Физир Лорен – школски (1 примерак конверзија - прототип 1928. год.) Физир Хиспано – школски / извиђач (1 примерак конверзија – прототип 1928. год.) Физир-Рајт – школски (1 примерак - прототип 1930. год.) Физир Ф1Г-Кастор – школски (1 примерак - прототип 1931. год.) Физир Ф1Г-Титан – школски (1 примерак - прототип 1931. год.) СИМ-VIII - спортско туристички авиона (3 примерка 1931. год.) Рогожарски АЖР- прелазни школски (1 примерак –прототип 1934. год.) Рогожарски ПВТ – (скраћеница од Прелазни Ваздухопловно Технички)-ловачки школски авион (61 примерак 1935—1941. год.) Физир ФН - школски (40 примерака 1935. год.) Рогожарски СИМ-VI - спортско-туристички (2 примерка-прототип 1936. и 1937. година) Рогожарски ПВТ-Х – прелазно школски хидроавион (1 примерак конверзија ПВТ +3 примерка 1937. год.) Рогожарски СИМ-Х – једномоторни школски авион двосед за почетну обуку и пилотажу (21 примерак 1937. год.) Рогожарски СИ-ЏИП – модификација СИМ-Х са мотором Џипси Мајор (1 примерак конверзија СИМ-Х 1940. год ) Рогожарски СИ-ЏИП – модификација СИМ-Х школски авион за ноћно летење (1 примерак конверзија СИМ-Х 1941. год) Рогожарски ИК-3 – ловац једносед (1 примерак – прототип 1937. год.) Рогожарски ИК-3 – ловац једносед (12 примерака – серијска производња 1940. год.) Рогожарски Р-100 – једномоторни авион, једносед за обуку у вишим пилотским школама (26 примерака 1938. и 1939. год.) Рогожарски СИМ-XI – акробатски авион, једносед намењен за обуку и тренажу пилота ловаца (1 примерак – прототип 1938. год.) Рогожарски СИМ-XII-Х – школски хидроплан (1 прототип +4 примерка 1938. + 4 примерка 1940. год.) Рогожарски СИМ-XIV-Х – обални извиђач (1 прототип 1938. + 6 примерака 1939. год.) Рогожарски СИМ-XIVБ–Х – бомбардер хидроавион (12 примерака 1940. год.) Рогожарски Бруцош (НМС)– школски авиона (1 прототип 1940. год.) Рогожарски Р-313 (првобитно назван СИМ-XV) – вишенаменски борбени авион –разарач (1 примерак – прототип 1940. год) Производња авиона по лиценци Мали Бранденбург - (школски двосед 22 примерака 1925—1928. год) Средњи Бранденбург - (школски двосед прелазни 24 примерака 1926—1928. год) РВД-8 – спортско туристички авион по пољској лиценци (3 примерак 1935. год.) РВД-13 – спортско туристички тросед по пољској лиценци (4 примерка 1939. год.) РВД-13С – санитетски авион по пољској лиценци (2 примерка 1939. год.) Хокер харикен Мк-1 - ловачки авион произведен по енглеској лиценци (18 примерака 1941. год)

LYON FRANCUSKA 1.MAJ 1946 GODINE Originalna fotografija , Podrška Titu i DEMOKRATSKOJ JUGOSLAVIJI Stanje kao na slikama.. Dimenzije 11,5*18 cm Privatna kolekcija.. RARITET (593)

14,5x7cm

Originalna fotografija. 9x14cm.

Originalna fotografija. 9x14cm.

Originalna fotografija. 9x14cm.

LYON FRANCUSKA 1.maj 1946 godine Originalna fotografija.. PODRŠKA TITU I DEMOKRATSKOJ JUGOSLAVIJI Stanje kao na slikama.. Dimenzije 11,5*17,5 cm Privatna kolekcija.. RARITET (593)

KAO NA SLIKAMA 10x7 cm

Lyon Francuska 1.maj 1946 godine Originalna fotografija.. Podrška Titu i DEMOKRATSKOJ JUGOSLAVIJI. Dimenzije 11, 5*18 cm Stanje kao na slikama. Iz privatne kolekcije. RARITET (593)

Unesite dužinu u cm: 14 Unesite širinu u cm: 9

Unesite dužinu u cm: 11 Unesite širinu u cm: 9

14x9 cm

Nov i nekoriscen album za slike Hama Nature. Za 300 slika dimenzija 10x12. Dimenzije albuma 230x320.

-

FOTOGRAFIJA SILVANE MANGANO IZ 1950.G Crno-bela fotografija 9 x 6 cm Stara fotografija Silvane Mangano iz filma`Gorki pirinač` iz 1950. godine Rođena je u Rimu u mešovitoj porodici ― a živela je u siromaštvu tokom Drugog svetskog rata. Vrlo mlada je počela da radi kao model i plesačica, a 1946. godine, kao šesnaestogodišnjakinja, pobedila je na izboru za Mis Rima, što joj je obezbedilo ulogu u filmu slavnog režisera Marija Koste. Godinu dana kasnije, učestvovala je na takmičenju za Mis Italije, a interesantno je da su te godine na ovom izboru `otkrivene` i buduće velike zvezde italijanske kinematografije Đina Lolobriđida, Đijana Marija Kanale, Lusija Bose, koja je i pobedila, i Eleonora Rosi Drago. Nakon nekoliko manjih uloga, već 1949. godine emitovan je film `Gorki pirinač`, koji je režirao Đuzepe de Santis, a Silvana je igrala beračicu na polju pirinča u dolini Poa. Film se ističe detaljnim i realističnim prikazom ekonomskih prilika u od rata još uvek neoporavljenoj Italiji, tematski se bavi problemom iskorištavanja radnica na pirinčanim poljima Piemontea. No film se najviše pamti po nastupu mlade i dotada nepoznate Mangano, koja je postala velika zvezda i jedan od prvih seks simbola posleratne italijanske kinematografije. `Gorki pirinač` je postigao veliki uspeh i izvan Italije zahvaljujući sigurno erotskim elementima nastupa glumice Silvane Mangano, koja je tako postala prva predstavnica pin-upa u italijanskoj kinematografiji. Odmah je bilo očigledno da će kao glavni adut Manganova koristiti svoj seksepil, a maltene preko noći Italija je bila očarana lepotom i zavodljivošću mlade Silvije. Nikad, doduše, nije stekla svetsku slavu kakvom su mogle da se pohvale Đina Lolobriđida i Sofija Loren, ali je decenijama bila jedna od omiljenih glumica u Italiji. Interesantno, u Italiji se šuškalo da je Silvana imala romansu sa zgodnim iranskim šahom Rezom Pahlavijem, što nikada nije dokazano. Nakon `Gorkog pirinča`, zabeležila je uloge u filmovima `Zlato Napulja`, `Ana`, `Mambo`, `Smrt u Veneciji`... U svetu je dosta pažnje privukla je Silvanina uloga u filmu `Dina` Dejvida Linča iz 1984. godine, inače jedan od Silvaninih poslednjih filmova, u kom je igrala časnu majku Ramalo. Već na početku karijere pronašla je ljubav svog života: bio je to producent Dino de Laurentis, za kog se udala 1949. godine, s kojim je dobila četvoro dece. U 59-oj godini, nakon operacije, pala je u komu, a potom umrla od raka pluća u Madridu 1989. godine

ERMITAŽ - Lenjingrad Petite Verriere Fotografija Printed iz the USSR Ekstra ***************

PROMO FOTOGRAFIJA THE ASSOCIATION IZ 1968. G. Poslata iz Californie, Los Angelesa 10. aprila 1968. godina Crno bela fotografija 25 x 20,5 cm The Association je američki pop bend iz Kalifornije specijaliziran za folk rock ili soft rock, a koji je 1960-ih imao niz hitova na vrhu Billboardovih listi. Poznati su i kao bend koji je imao čast biti prvi izvođač na Monterey Pop Festival 1967. Poznati su po složenim vokalnim harmonijama višestrukih pevača benda. Skoro pre 55 godine grupa The Association je startovala Monterej Pop Festival, prvi pravi rok festival koji se tradicionalno održava i danas.Trojac singlova koji su prodati u preko milion primeraka i koji su i dalje puštani na radiju u okviru oldiz kategorije `Ceni/volim`, `Vetrovito` i `Nikad moja ljubavi` (od kojih je poslednja zapravo druga najviše emitovana pesma na radiju i TV u 20. veku, po BMI-ju). The Association uspeva da se zadrži u sećanju kao jedan od najdražih bendova iz tog doba zbog svog specijalnog miksa baroknog popa i psihodelije. Verzija benda koja se pojavila pri obnovi benda u Rivijera Teatru u Nort Tonavandi, predstavila je originalnog člana i glavnog gitaristu Džulz Aleksandra (Jules Gary Alexander ), koji je, zanimljivo, izučavao meditaciju u Indiji tokom pojavljivanja na Monterej Popu ali se vratio jatu ubrzo, zatim i ranijeg(starijeg) gitaristu, Džima Jestera (Jim Yester). Ostatak trenutne postavke priključivala se povremeno tokom celokupnog trajanja(aktivnosti) benda, a najviše ih je bilo na sceni između 1979, kada se The Association reformirala, posle kratkotrajnog raspada godinu dana pre, i sredine 1980 -ih. Bili su famozno konzervativni (demode) u šezdesetim godina prošlog veka, (prodajno uspešan) pop odgovor `pravim` psihodeličnim i rok grupama, ali The Association je zapravo grupa veoma talentovanih muzičara sa najmanje jednim tekstopiscem-vizionarom, bend sposoban da praši, da stvara nežne, mile savremene balade za odrasle, ali i pravi idealizatorski pop ako je potrebno. Najpopularnije pesme: Vetrovito, Evo ide Meri, Cenim/Volim, Nikad moja ljubavi, Sve što te dotiče, Rekvijem za mase, Nema pravde uopšte, Vreme za življenje, Bend od šestorice, Pandorine zlatne nervoze. Numera `Evo ide Meri` je zadobila reputaciju kao pametna pesma o drogi (nije jasno da li je to tačno), a `Volim/Cenim` ostaje jedna od najdugotrajnijih i najromantičnijih balada te epohe. Njihova najveća skorašnja zastupljenost svakako bi bila u ekstremno popularnoj seriji Breaking Bad, gde je Vindi (”Vetrovito”) poslužila kao jedna od najhladnijih i najironičnijih početnih scena ikada. Članovi grupe tokom postojanja: Jules Gary Alexander, Terry Kirkman, Brian Cole,Ted Bluechel JrRuss Giguere, Larry Ramos, Jim Yester, Bruce Pictor, Del Ramos, Jordan Cole…