Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-25 od 56177 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
stripovi iz politikinog zabavnika odlične očuvanosti u periodu oko 1970. godine raspon brojeva 1000 - 1200 preko 60 stripova -Čarobni mitraljez ( U amazonskoj džungli / Zatočenici ) -Braća -Krvava dolina -Pjegavko -Guranson među škotima I-II -Uplaši me vikinže I-II -Klopka -Indijanac -Gorak ukus -Dejvi Kroket osveta medveda -Tajanstveni VI razred -Tajanstveni VI razred ( nova učenica / Mladić koji je izgubio pamćenje / dve otmice / dva podviga ) -Pol Templ (Falsifikatori / brisač / ucena / lažna čistačica / slučaj kabloni / potraga za rembrantom / slučaj starog tigra ) -Tim Tajler ( šarena staza / tvrdoglavi doseljenik / dijamantska pećina / put u močvaru ) -Tedi ted ( čovek koji je pucao obema rukama I - Ii / zabranjeni grad ) -Fantazija ( neobična bića/ roboti prete zemlji / lutka sa tavana / daleko od zemlje / svemirski brod u škotskoj ) -Tajni agent koridan ( operacija leopard / grad izgubljen u džungli ) -Prolaznik -Poslednje utočište -Lutalica -krijumčari oružja -Osvetnica -Otmičari -Nada Dimić -Mali dobošar Edmondo de Amičis -Banditi sa zerosita -Svemirski pirati -Džek mađioničar leteći automobil -Džems Bond vatrene lopte -Zid smrti -Tunga -Zlato u planini -Zaljubljeni provalnik -Žak Flaš pečurke od pene -Vinset Molberi Vitezovi okruglog stola -Ukradeno pismo -Avanture šerifa Ralfa O`Konora Trojica iz kolorada -Tri musketara A.Dima -Tajna agencija sreća -Dani futuro As Brad Formen -Kejzijevi pirati -Experiment X -Bela lisica Zamka u zamku Ii
ko je na vas presudno uticao i zašto? IRO `Privredna štampa`, 1982 - 426 str, Dragoslav Adamović je razgovarao sa skoro dve stotine i pedeset jugoslovenskih kulturnih radnika. Nastojao je da zabeleži iskaze najpre najstarijih, čak i onih od kojih reč treba upravo otimati, pa do stvaralaca koji su još uvek u podnošljivim godinama, ali su svoje delo zaokružili ili su bar stvorili i prikazali svoj duhovni lik. Izbor je ostvaren sjajno, osobito kad su u pitanju ljudi koji su se bližili zaranku života;: nekima je Adamović uhvatio skoro poslednje reči, i one su zvučale duboko kao oporuka, a neki su svojim prevelikim iskustvom i stišanom mudrošću rekli mnogo istine ne samo o sebi i o svome pokolenju nego i o svetu uopšte. Andrić Aralica O.B.Merin Dedinac kašanin Klajn Krklec Matić Novak Ostrogorski Hegedušić Crnjanski i mnogi drugi... zL0.4
Е.Г.Баш Е.Ю.Владимирский Т.М.Дорофеева М.Н.Лебедева В.И.Половникова Л.Н.Шведова Учебник русского языка 1-2 для студентов-иностранцев,обучающихся на подготовительных факультетах вузов СССР Уџбеник руског језика за стране студенте који студирају на припремним факултетима универзитета у СССР-у Уџбеник је написан у складу са програмом руског језика за стране студенте који студирају на припремним факултетима универзитета. Ојачавање и лексичког и граматичког материјала врши се помоћу система модела. Књига је илустрована.
KNJIŽEVNA ISTORIJA broj 155 : Časopis za nauku o književnosti , Institut za književnost i umetnost Beograd 2015 , str. 340. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4. Књижевна историја покренута је 1968. године као часопис цетињског издавачког предузећа „Ободˮ а касније и ИП „Вук Караџићˮ. Покретач и њен први главни уредник био је Александар Петров, а потом Јован Деретић. Часопис се све време ослањао на сарадњу сарадника са научноистраживачких пројеката Института за књижевност и уметност. Од 1991. године Књижевна историја постаје гласило Института, а за њеног главног уредника постављен је Душан Иванић који наставља препознатљиву књижевнотеоријску и књижевноисторијску оријентацију часописа. Доласком Миодрага Матицког на место главног уредника 2001. године Књижевна историја концепцијски се отвара и за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и научне чланке. Као часопис са М24 категоријом, Књижевна историја данас представља један од водећих научних часописа у Србији, отворен за све ауторе/ауторке из земље, региона и иностранства, чији радови пролазе пажљиво разрађен систем уредничког и анонимног рецензентског читања. На овај начин међународна редакција часописа настоји да у сваком новом броју подигне квалитет објављених чланака и успостави прецизне критеријуме и висок стандард академског писања и научног истраживања. Од јануара 2015. године, часопис је прикључен листи међународних часописа ERIH PLUS., a од јуна 2017. часопис се индексира у CEEOL бази. У Књижевној историји објављују се текстови из науке о књижевности, односно радови интердисциплинарног или мултидисцплинарног типа, у оквиру следећих рубрика: Студије и чланци, Историја српске књижевне периодике, Појмовник, Књижевни портрети, Књижевна грађа, Оцене и прикази.
ABC TEHNIKE 184/75 Casopis je broj 184 iz 1975 godine. To je bas ovaj sa slike. Ovaj primerak ima dodatak koji je pokazan na slici. Stanje: -naslovna strana je presavijana u gornjem desnom uglu pa otud one bele linije. -na naslovnoj strani se vide dve rupe koje prolaze kroz ceo casopis. Te rupe uglavnom nisu preko teksta a tamo gde mozda jesu ne uticu bitno na upotrebljivost teksta. -dodatak je ostecen jer jedna od one dve famozne rupe prolaze kroz njega ali to ne utice na upotrebljivost dodatka. Probajte da vidite na slici. Na fotografijama mozete pogledati detalje. Ako Vam nesto nije jasno ili smatrate da nisam napisao pitajte i ja cu Vam odgovoriti. SLANJE-ISPORUKA-DOSTAVA -Saljemo navedenom kurirskom sluzbom i postom (tiskovina ili vrednosno pismo sa otkupom). -Placanje kupljenog predmeta je moguce samo na navedene nacine. -Postanske troskove placa kupac prema tarifi odabrane poste. -Licno preuzimanje je iskljucivo na mojoj adresi. -Ostale varijante slanja i placanja mi za sada ne odgovaraju.
Иван Новиков Алексанр Сереевич Пушкин Биографије и мемоари Роман совјетског писца Ивана Алексејевича Новикова (1877 - 1959) `Пушкин у Михајловском` једно је од најбољих дела совјетске књижевности посвећено животу и делу великог песника. Књига истиче период његовог живота, важан за стваралаштво А.С. Пушкина, када је осрамоћени песник био у царском изгнанству. Роман Новикова прича о Пушкиновом животу у егзилу у Михајловском после свађе са царем Александром, о његовим односима са рођацима, комшијама, пријатељима, а у исто време и са непријатељима и „чуварима“. Период приповедања је 2 године. Од 1924 - долазак у Микхаиловскоие - до 1926 - гушење устанка децембриста. Наравно, требало је да почнем да читам од првог дела дијалога, али ову књигу сам имао само код куће ... Мислим да ми је зато почетак био донекле тежак - не само да се не сећам скоро ништа о Пушкину, осим да је он „наше све“, а позивање аутора на први део било је збуњујуће. Али нешто касније, већ сам почео да схватам „шта је шта“, и процес је кренуо снажније. Свидело ми се само дело, иако ауторска одступања у опису природе делују помало измишљено, помало вештачки, слично лошој имитацији некога (можда самог јунака романа Александра Сергејевича). Било би боље убацити Пушкинове песме. Али, очигледно, текстове у том тренутку није написао Пушкин, будући да је на другим местима Новиков убацио поезију (Пушкин и његови гости-песници), и цитате из преписке, и одломке из прозних дела. У те две године Александар Сергејевич је скоро све време посветио раду на `Борису Годунову`, `Еугену Оњегину` и љубавним текстовима. Ипак, тај женскар је још увек био наш Александар - заљубио се десно и лево и заљубио се у даме свих узраста и рангова. С тим у вези, он се врло добро открива - знао сам да је Пушкин миљеник једне жене, али сцене из његовог живота помогле су ми да схватим зашто је то био! Слажем се, гледајући портрете, читајући опис његовог изгледа, тешко је замислити због чега су жене изгубиле главу. Такође у роману `Пушкин у Михајловском` откривен је вео мистерије рађања песникових дела - `Еугене Онегин`, `Борис Годунов`, песме, бајке итд. Говори о прототиповима јунака, о приче које су дале подстицај писању. Желео сам много да поново прочитам - уосталом, под готово сва дела можете ставити: „На основу стварних догађаја“. И дефинитивно ћу пронаћи и прочитати први део дијалога - да ли треба да разумем како је све почело? odlično očuvana bogato ilustrovana PRO.20/3
Najpre bi trebalo razjasniti naslov. Zašto ’nakaze i bogalji’, uz dodatak kiborga, a ne druga, politički korektnija oznaka, poput ’invalida’, ’hendikepiranih’, ’nesposobnih’, čak ’onesposobljenih’? Razlozi za to proističu iz pristrasne pozicije priređivača: bivajući i sam invalidno telo, odlučio sam se za pogrdne, neprimerene termine ’nakaza’ i ’bogalj’ (kiborg zasad nije pogrdan, mada je ambivalentan), zbog toga što oni ističu različitost oštećenog, nesposobnog, hendikepiranog tela, istovremeno ga politizuju i stvaraju nelagodu pri korišćenju takvih termina. Naposletku, pompeznije i privlačnije zvuče, pretvaraju nekadašnje reklamne uzvike sa vašara nakaza u strategiju otpora, dok naglašavaju invalidima dobro poznato osećanje zurenja i istovremene privlačnosti i odbojnosti oštećenog, izuzetnog tela. Sadržaj: - Lenard Dejvis - „Bogalji uzvraćaju udarac: Uspon studija invaliditeta“ - Homer - Hefestova radionica, Ilijada, XVIII pevanje - Krivonogi Tersit vređa Agamemnona, Ilijada, II pevanje - Vilijam Ebenštajn - „Ka arhetipskoj psihologiji invalidnosti zasnovanoj na mitu o Hefestu“ - Biblija - Kako je Jakov postao hrom i dobio ime Izrael, Prva Mojsijeva, glava 32 - „U koga bi bila mana na tijelu, neka ne pristupa da prinosi hljeb Boga svojega“, Treća Mojsijeva, glava 21 - Isus Hristos isceljuje bogalja u Vitezdu, Jovan, glava 5 - Saul M. Olian - „Invalidnost u jevrejskoj Bibliji“ - Sveti Avgustin - „Adamovi potomci“ (odlomak iz Države Božje) - Anri-Žak Stiker - „Sistem(i) dobročinstva“ - Poglavlje iz knjige „Istorija invaliditeta“ - Mišel de Montenj - „O bogaljima“ (odlomak iz eseja) - Šeron L. Snajder - „Bezbroj oblika: Invalidna figura u umetničkoj tradiciji“ - Lord Gordon Bajron - „Izobražen preobražen“ (odlomak iz drame The Deformed Transformed) - Fridrih Niče - „O iskupljenju“ (odlomak iz Tako je govorio Zaratustra) - Rozmeri Garland Tompson - „Američki vašar nakaza, 1835-1940“ - Edgar Allan Poe - „Skočižabac“ (odlomak iz pripovetke) - Ivan Velisavljević - „Teatar bogalja: Invalidno telo u dramama Beketa i Bernharda“ - Thomas Bernhard - „Uzrok“ (odlomak iz romana) - Karen Kadora - „Feministički kiberpank“ - Dajan M. Nelson - „Fantomski udovi i nevidljive ruke: Tela, proteze i identifikacije kasnog kapitalizma“ ______________________________________ GRADAC br.182: NEOBIČNA TELA Izdanje: GRADAC Čačak, 2012. F: 18x24 cm O: 110 cm Mek povez, ćirilica. Ilustrovano crno-belim fotografijama