Račun za kupovinu bicikla marke `Partizan`, Fabrika ulja `Domaća` Vrbas, 1953. A4 fformat K L 3

Atesti za zavarivače `ENERGOINVEST` Sarajevo Jugoslavija, iz 1975 i 1979 godine,u dobrom su stanju.

Konvencija o uzajamnoj upotrebi teretnih vagona u međunarodnom saobraćaju,korice zaprljane,sa tragovima pisanja na stranicama predviđenim za beleške. Izdavač:Feneralna Direkcija Švajcarske Savezne Železnice,Bern 1930. Format:20,5cm x 15cm. Broj Strana:155 strana,ilustrovana,tvrd povez.

5 praznih koverata sa pečatima 5 plakata napravljeni od masnog papira, oštećeni kao na fotografijama

Ultra retko,dan strajka u Politici,dokumenta vezana za Politiku i strajk,kao i privatna i poslovna prepiska novinara Momcila Pantelica

Stara etnografska karta Banata ( L. Wuhrer, Paris - Imp. Dufrénoy, Paris) D`après la statistique officielle hongroise de 1910. Dressée par A. Lazić Dimenzije: 50 x 32,5 cm Razmera: 1:1.000.000 -Ima oštećenja ( sitnija? ), dosta zacepljenja ( dva najveća u sredini od 10 i 4 cm ) -Slanje savijeno -Potpisano od strane Aleksandra Arnautovića ! ///Aлександар Арнаутовић Датум рођења 11. децембар 1888. Место рођења Пирот Краљевина Србија Датум смрти 14. септембар 1982. (93 год.) Место смрти Београд СФР Југославија Место укопа Ново гробље Образовање доктор књижевних наука Универзитет Сорбона Занимање књижевник, публициста, професор Деца Маргерита Арнаутовић (1926–2009) и Анђица Арнаутовић (1930–2017) Александар Арнаутовић (Пирот, 11. децембар 1888 – Београд, 14. септембар 1982) био је српски књижевник, публициста и професор. Биографија Завршио је основну школу у Пироту а гимназију у Београду. Наставио је школовање у главном граду па је уписао студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду на групи за југословенску књижевност. Још као студент почиње да пише и да објављује радове. После студија је био запослен у Трећој београдској гимназији а био је и референт за домаћу драму у Народном позоришту у Београду. Са појавом балкански ратова, Арнаутовић је прекинуо свој рад и за то време је боравио у Француској до 1937. године. У Француској се са познатијим људима оформљује и заговара формирање предлога наше делегације на Конференцији у Паризу. Током боравка у Француској је обављао више послова: био је директор Просветног одељења српског посланства у Француској, просветни референт у Посланству и главни секретар Културног одбора српско-хрватско-словеначких интелектуалаца у Паризу и радио је као уредник часописа Реви Југослав. У току боравка у Паризу се бавио публицистичким радом. Радио је и као предавач српског језика и југословенске књижевности у Националној школи за источне језике. Такође је одбранио и своју докторску дисертацију у Француској, у Сорбони 1927. године, а тема је била о писцу Анри Беку. После повратка у земљу, постављен је на место инспектора Министарства просвете 1937. године а две године касније је постављен на место управника Државне архиве. До 1941. године је остао на том месту све док га Немци нису ухапсили. Том приликом су га истерали из стана у коме је живео и под притисцима, био је условљен да се хитно пензионише. За то време, све до ослобођења, није прихватао понуде да ради као сарадник у часописима. По окончању окупације, радио је као сарадник у САНУ на изради Речника и Енциклопедије Југославије.Умро је 1982. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његове ћерке, Анђица и Маргерита су основале Фонд Александар Арнаутовић 1998. године у Архиву Србије. Циљеви Фонда јесу додељивање заслужним архивистима награда Златна архива. Такође су основале фонд под истим називом 2004. године на катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Радови Као студент је објављивао радове у Српском књижевном гласнику, у чешком часопису Словенски преглед, Летопису матице српске и Одјеку. Његова прва књига под називом Владимир М. Јовановић је објавио 1909. године. Годину дана касније је почео да ради на својој новој књизи - Штампарије у Србији у 19. веку која је штампана тек 1912. године. Написао је рад под називом Позориште у Србији од 1806. до 1850. године како би положио професорски испит. Ментор му је био познати Јован Скерлић. Награде и признања За време студија је добио своје прве награде и признања: награда Краља Петра I 1909. године. Касније су то биле: Албанска споменица 1921. године, Орден Светог Саве 1924. године, Спомен плакета Београда 1974. године. У Француској је такоже добио бројна признања: Орден просвете 1922. године, Награду Париског универзитета 1927. године, Награду Француске академије наука за књижевну критику 1928. године, Орден легије части - витез 1930. и Орден легије части - официр 1935. године. Добио је и медаљу Француске акадамије наука за допринос афирмацији француског језика 1937. године./// Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom ili CC paketom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom ili pismom ?-pitati za poštarinu.. Q-1

Lot sa fotografije, koverte za recepte i dva recpta iz 1929 i 1931 godine.

Karton od smokija `SOKO-NADA ŠTARK` Beograd Jugoslavija,iz 80-tih godina,ćoškovi blago presavijeni,probušen za fasciklu sa jedne strane.

Vrlo lepa diploma Muzičke škole u Beogradu iz 1938.godine, u original kartonskoj rolni, ima tragove od savijanja kao na slikama...Potpisi naših poznatih dirigenata i muzčara iz tog doba, Josip Slavenski, Mihovil Logar, Miloje Lilojević, Jovan Zorko i drugi...

Velika zidna školska karta SFR Jugoslavije iz 1962. godine, lepljena na platnu, stanje dosta dobro, sve kao na slikama... 124x128cm...

Inžektor za izrađenu paru klase LF,sa kompletnim šematskim prikazom iz 1958 godine,korice zaprljane,sa tragovima žutih fleka od stajanja. Na trećoj fotografiji se vidi samo deo šematskog prikaza.

Dimenzije (sa ramom):(52.5 x 42.5)cm Tezina: 1.3kg Sa prednje strane je staklo

Ukaz Kralja Aleksandara I Obrenovića. Potpis ministra pravde Koste Hristića. Kosta Hristić (Beograd, 10. april 1852 — Beograd, 5. mart 1927) bio je srpski pravnik, političar, diplomata, književnik i prevodilac. Rođen je u Beogradu kao sin ministra i predsednika Vlade Nikole Hristića (1818-1911) i Julijane, rođene Hadži-Jovanović, u porodici koja je imala dvanaestoro dece. Po majci je bio praunuk Tome Vučića Perišića. Završio je u Beogradu četvororazrednu terazijsku osnovnu školu kod učitelja Paje Vekeckog, a potom i šestorazrednu gimnaziju. Završio je Pravni fakultet Velike škole koji je upisao 1867. godine. Posle toga je studirao prava u Nemačkoj (Berlin, Hajdelberg 1872) i Francuskoj. Radio je u sudu u Valjevu tri godine, a potom u Varoškom sudu u Beogradu. Posle toga bio je sekretar srpskog poslanstva u Carigradu (1883), generalni konzul u Solunu (1889-1890), načelnik Ministarstva inostranih dela (1888. i 1894). Bio je poslanik Kraljevine Srbije u Bukureštu (1895), Rimu (1899) i Beču (1900-1903). Bio je ministar pravde u vladi Vladana Đorđevića (1897-1899). Prevodio je drame koje su igrane u Narodnom pozorištu u Beogradu u periodu 1870-1907. U prvoj sezoni 1869/70 igrana je Skribova drama „Kromvelov sin“ po njegovom prevodu. Napisao je knjigu sećanja „Zapisi starog Beograđanina“, izašlu u dva toma 1923. i 1925. godine. Posvetio je uspomeni na svog oca Nikolu Hristića. U braku sa Leposavom (1859-1958), rođenom Živadinović, imao je sinove akademika i kompozitora Stevana Hristića (1885-1958), diplomatu Boška Hristića (1889-1941) i ćerku Jelicu udatu za armijskog generala Milutina Nedića. Kosta Hristić odlikovao se širokom kulturom i znanjem stranih jezika. Bavio se muzikom i voleo književnost i istoriju. Sarađivao je u periodičnim publikacijama „Pravda“, „Srpski književni glasnik“ i „Politika“, te u sarajevskoj „Domovini“, najčešće pod pseudonimom „Stari Beograđanin“. Kao posebna knjiga izdati su njegovi Zapisi starog Beograđanina, koji imaju i književnu i istorijsku vrednost. Od 1870. bavio se i prevođenjem. Prevodio je pozorišna dela francuskih pisaca: Ežena Skriba (Kromvelov sin, 1870. i Adrijena Lekuvrer, 1872), Aleksandra Dime-Oca (Kin, 1872), Ežena Labiša (Štedionica, 1884), Viktorijena Sardua (Rabagas, 1882. i Veštica, 1904), Žana Ekara (Čika Lebonar, 1907). Kao na fotografijama

ORA Omladinske novine-akcijaske omladinske novine za 1983.godinu ukoricen komplet od br.427 11.jun do broja 446 zakljucno sa 27.avgustom 1983.godine iz sadrzaja: -mnogo je naslova , a malo prostora za opisivanje -sve sto je vezno za omladinske radne akcije na teritoriji bivse Jugoslavije Neki bi hteli da znaju sve iz tog vremena, a neki bi da ih zaborave(da zagolicamo mastu)znoj,britak jezik, sex, rokenrol, sloboda, izgradnja, fotografije-puno fotografija,jos fotografija, sport, filozofija, malcice-skroz malcice politike,kulture na preetek... bez stripa-9-te umetnosti nikako,pa je tu `URA ORA`od autora Rade Markovic da razbije monotoniju,jako ozbiljno-neozbiljnog casopisa kao sto je ovaj - OMLADINSKI... Udarnici-dobri,,,udarnice jos bolje.... STA DA KAZEM-KUPI PA PROCITAJ... komplet je kolekcionarski jer cisto sumnjam da ga jos neko poseduje-necitan(tako da ove slike unutrasnjosti ne verujem da je neko video pre postavljanja-ne racunajuci aktere omladinskih akcija `80-ih godina) Kao sto rekoh necitan -,nisu bile pod uticajem vlage i slicno,bez neprijatnih mirisa.

Katalog proizvoda za vozove metalni zavod `TITO` Skopje Jugoslavija,iz 60-tih ili 70-tih godina,u dobrom je stanju.

Katalog proizvoda za vozove `Tvornica Parnih Kotlova` Zagreb Jugoslavija,iz 70-tih godina,u originalnoj fascikli,u dobrom je stanju.

Plakat `Apel srpskom narodu`, stampan na tankom, novinskom papiru. OVO JE ORIGINALNI PLAKAT IZ 1941. GODINE! Dimenzije su 47x31cm. EKSTREMNO RETKO, SUMNJAM DA JE DO DANAS PREZIVELO VISE OD NEKOLIKO PRIMERAKA! Apel srpskom narodu je dokument kojim se osuđuje partizanski ustanak u okupiranoj Srbiji i stanovništvo poziva na borbu protiv komunista i slušanje okupatora. Autor je Velibor Jonić, ministar prosvete u Komesarskoj upravi Milana Aćimovića. Apel je objavljen u listu „Novo vreme“ 13. avgusta 1941. godine. Ideju za pisanje Apela dali su Nemci, i to odmah po izbijanju ustanka, krajem jula 1941. godine. Oni su time želeli da se u javnosti stvori utisak da je srpska inteligencija protiv ustanka. Uprkos pritiscima, mnoge javne ličnosti su odbile da potpišu Apel, a najpoznaiji među njima su Ivo Andrić, Miloš Đurić, Isidora Sekulić, Milivoje Kostić i dr.[1] Ostala je i poznata epizoda sa profesorom Milošem Đurićem, koji je na nagovor Miloja Milojevića, uglednog profesora i kompozitora da potpiše Apel, odgovorio rečima: Lako je tebi, ti u diple sviraš, ali ja predajem etiku! Profesor Đurić je ubrzo potom penzionisan, a kasnije je bio i zatočen u Banjičkom logoru. Sadržaj 1 Sadržaj 2 Potpisivanje apela 3 Istaknuti potpisnici 4 Literatura 5 Izvori 6 Vidi još 7 Vanjske veze Sadržaj Tekst Apela napisalo je Ministarstvo prosvete u Komesarskoj upravi, na čelu sa Veliborm Jonićem i njegovim zamenikom Vladimirom Velmar Jankovićem. U Apelu se srpski narod pozivao da se „svim snagama zalaže za red i mir, jer se samo na taj način može uspešno ostvariti nacionalna obnova otadžbine“. Razbojničke bande, sastavljene od komunista i odbeglih robijaša, koji su se odmetnuli od vlasti, upropašćuju narodnu imovinu, ubijaju i pljačkaju naše sugrađane i ugrožavaju živote nevinih žena i dece. Ovim svojim nedelima ti zločinci dovode u pitanje opstanak celokupnog našeg stanovništva, cele srpske nacije. (...) Dužnost je svakog pravog srpskog rodoljuba da svima silama nastane da se onemoguće paklene namere komunističkih zločinaca. Zato pozivamo celokupan srpski narod da odlučno u svakoj prilici i svima sredstvima pomogne naše vlasti u borbi protivu ovih zlotvora srpskog naroda i njegove budućnosti.[2] Potpisivanje apela Zajedno sa Apelom bio je napravljen i spisak ljudi - naučnih, kulturnih, političkih i javnih ličnosti, koji bi trebalo da ga potpišu. Taj spisak je bio predat policiji i Dragom Jovanoviću, upravniku grada Beograda. On je pojedine sa spiska pozivao u zgradu Opštine i tamo im objašnjavao ratnu situaciju, posledice nemira, govorio o represalijama koje će zadesiti Srbe ako oni ne pruže pomoć i dr. Oni koji posle ovog ubeđivanja nisu želeli da potpišu, bili su izloženi psihološkom pritisku, strahu od posledica i direktnom prinudom. Istaknuti potpisnici Neki od 411 potpisnika „Apela srpskom narodu“ su: episkop niški dr Jovan episkop zvorničko-tuzlanski Nektarije episkop budimljanski Valerijan, vikar njegove svetosti patrijarha Gavrila Dožića dr Kosta Kumanudi, bivši predsednik Narodne skupštine dr Miroslav Spalajković, poslanik u penziji Aleksandar Cincar-Marković, bivši ministar inostranih poslova Josif Kostić, senator i armirski đeneral u penziji Petar V. Kosić, armiski đeneral dr Velizar Janković, ministar u penziji Dragutin Pećić, bivši ministar Aleksandar Mijović, bivši ministar Milan Aćimović, bivši ministar dr Svetislav Popović, bivši ministar Dušan Letica, bivši ministar Dimitrije Ljotić, bivši ministar Rista Jojić, bivši ministar dr Lazar Marković, bivši ministar Živojin Rafajlović, bivši ministar i ban Đura Janković, bivši ministar Spasoje Piletić, bivši ministar Panta Jovanović, bivši ministar Vojislav Đorđević, bivši ministar Vasa Jovanović, bivši ministar Dušan Pantić, bivši ministar Ugrin Joksimović, bivši senator dr Jovan Radonić, senator i član Srpske kraljevske akademije nauka Momčilo Janković, advokat i bivši narodni poslanik Tasa Dinić, pukovnik i bivši narodni poslanik Đura Kotur, bivši senator Milan Jovanović Stojimirović, bivši narodni poslanik Dragomir Stojadinović, bivši narodni poslanik dr Aleksandar Belić,predsednik Srpske kraljevske akademije nauka inž Petar Micić, rektor Univerziteta Rusomir Janković, predsednik Kasacionog suda dr Milan Radosavljević, guverner Narodne banke Toma Rosandić, vajar i rektor Umetničke likovne akademije dr Aleksandar Jovanović, rektor Ekonomsko-komercijalne škole Petar Konjović, rektor Muzičke akademije dr Milosav Stojadinović, potpredsednik Beogradske opštine dr Jovan Mijušković, potpredsednik Lekarske komore Vlada Ilić, predsednik Industrijske komore Veljko Petrović, književnik i član Srpske kraljevske akademije nauka Đoka Jovanović, vajar i član Srpske kraljevske akademije nauka dr Laza Stanojević, profesor Univerziteta Velibor Jonić, profesor dr Mihailo Ilić, profesor Univerziteta dr Ljubomir Dukanac, profesor Univerziteta dr Miloš Moskovljević, profesor Više pedagoške škole dr Milan Kašanin, književnik i direktor muzeja dr. Svetislav Stefanović, lekar i književnik inž Milosav Vasiljević, dr Kosta Luković, književnik i novinar Jovan Tanović, novinar i predsednik izdavackog preduzeca „Politika“ Jovan Tomić, profesor Univerziteta Vladimir Velmar Janković, književnik Đorđe Perić, novinar Sima Pandurović, književnik Ratko Parežanin, novinar dr Viktor Novak, profesor Univerziteta dr Milan Budimir, profesor Univerziteta Stevan Stanković, sekretar Akademije likovne umetnosti Momir Veljković, upravnik Narodnog pozorišta dr Miloš Trivunac, dekan i profesor Univerziteta dr Radivoj Kašanin, profesor Univerziteta dr Jovan Đorđević, profesor Univerziteta dr Jovan Erdeljanović, profesor Univerziteta i član Srpske kraljevske akademije nauka dr Milutin Milanković, profesor Univerziteta i član Srpske kraljevske akademije nauka dr Toma Živanović, profesor Univerziteta dr Miodrag Ibrovac, profesor Univerziteta Vladeta Dragutinović, glumac Narodnog pozorišta Nikola Cvejić, operski pevač dr Milan Vlajinac, profesor Univerziteta dr Vojislav Mišković, profesor Univerziteta dr Ivan Đaja, profesor Univerziteta u Beogradu dr Fehim Bajraktarević, profesor Univerziteta dr Jovan Lovčević, profesor Univerziteta dr Dušan Glumac, profesor Univerziteta u Beogradu dr Miloje Milojević, profesor Muzičke akademije dr Dušan Borić, profesor Univerziteta dr Jovan Tucaković, profesor Univerziteta dr Ilija Đuričić, profesor Univerziteta dr Radoslav Grujić, profesor Univerziteta dr Rastislav Marić, profesor Univerziteta tags: drugi svetski rat, milan nedic, milan acimovic, komesarska uprava, dragi jovanovic, nediceva srbija, velibor jonic, dimitrije ljotic, jnp zbor, zborasi, ljoticevci, kosta musicki...

DENSITÉ DE LA POPULATION SERBO-CROATE DANS LE BANAT ( L. Wuhrer, Paris - Imp. Dufrénoy, Paris) D`après la statistique officielle hongroise de 1910. Dressée par A. Lazić Dimenzije: 50,4 x 32,7 cm Razmera: 1:1.000.000 -Ima oštećenja ( sitnija? ), rupica, dosta zacepljenja, iskrzanosti ... -Slanje savijeno -Potpisano od strane Aleksandra Arnautovića ! ///Aлександар Арнаутовић Датум рођења 11. децембар 1888. Место рођења Пирот Краљевина Србија Датум смрти 14. септембар 1982. (93 год.) Место смрти Београд СФР Југославија Место укопа Ново гробље Образовање доктор књижевних наука Универзитет Сорбона Занимање књижевник, публициста, професор Деца Маргерита Арнаутовић (1926–2009) и Анђица Арнаутовић (1930–2017) Александар Арнаутовић (Пирот, 11. децембар 1888 – Београд, 14. септембар 1982) био је српски књижевник, публициста и професор. Биографија Завршио је основну школу у Пироту а гимназију у Београду. Наставио је школовање у главном граду па је уписао студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду на групи за југословенску књижевност. Још као студент почиње да пише и да објављује радове. После студија је био запослен у Трећој београдској гимназији а био је и референт за домаћу драму у Народном позоришту у Београду. Са појавом балкански ратова, Арнаутовић је прекинуо свој рад и за то време је боравио у Француској до 1937. године. У Француској се са познатијим људима оформљује и заговара формирање предлога наше делегације на Конференцији у Паризу. Током боравка у Француској је обављао више послова: био је директор Просветног одељења српског посланства у Француској, просветни референт у Посланству и главни секретар Културног одбора српско-хрватско-словеначких интелектуалаца у Паризу и радио је као уредник часописа Реви Југослав. У току боравка у Паризу се бавио публицистичким радом. Радио је и као предавач српског језика и југословенске књижевности у Националној школи за источне језике. Такође је одбранио и своју докторску дисертацију у Француској, у Сорбони 1927. године, а тема је била о писцу Анри Беку. После повратка у земљу, постављен је на место инспектора Министарства просвете 1937. године а две године касније је постављен на место управника Државне архиве. До 1941. године је остао на том месту све док га Немци нису ухапсили. Том приликом су га истерали из стана у коме је живео и под притисцима, био је условљен да се хитно пензионише. За то време, све до ослобођења, није прихватао понуде да ради као сарадник у часописима. По окончању окупације, радио је као сарадник у САНУ на изради Речника и Енциклопедије Југославије.Умро је 1982. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његове ћерке, Анђица и Маргерита су основале Фонд Александар Арнаутовић 1998. године у Архиву Србије. Циљеви Фонда јесу додељивање заслужним архивистима награда Златна архива. Такође су основале фонд под истим називом 2004. године на катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Радови Као студент је објављивао радове у Српском књижевном гласнику, у чешком часопису Словенски преглед, Летопису матице српске и Одјеку. Његова прва књига под називом Владимир М. Јовановић је објавио 1909. године. Годину дана касније је почео да ради на својој новој књизи - Штампарије у Србији у 19. веку која је штампана тек 1912. године. Написао је рад под називом Позориште у Србији од 1806. до 1850. године како би положио професорски испит. Ментор му је био познати Јован Скерлић. Награде и признања За време студија је добио своје прве награде и признања: награда Краља Петра I 1909. године. Касније су то биле: Албанска споменица 1921. године, Орден Светог Саве 1924. године, Спомен плакета Београда 1974. године. У Француској је такоже добио бројна признања: Орден просвете 1922. године, Награду Париског универзитета 1927. године, Награду Француске академије наука за књижевну критику 1928. године, Орден легије части - витез 1930. и Орден легије части - официр 1935. године. Добио је и медаљу Француске акадамије наука за допринос афирмацији француског језика 1937. године./// Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom ili CC paketom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom ili pismom ?-pitati za poštarinu.. Q-1

GENERALNO REŠENJE BEOGRADSKE KANALIZACIJE 2000 GODINA -OSNOVNI KONCEPT-II SVESKA-PRILOZI. ORIGINALNI PLANOVI I CRTEŽI IDEJNIH REŠENJA ZA IZRADU KANALIZACIJE U BEOGRADU NASTALI 1976-1977 GODINE. SVESKA SADRZI 31 ORIGINALNI CRTEŽ-IDEJNO REŠENJE,PRILOG. 1. GENERALNO REŠENJE KANALIZACIJE BEOGRADA R=1:50000 PODACI O STANOVNIŠTVU I RADNIM MESTIMA. 2. NAMENA TERENA PREMA GUP-u 2000 god. 3.TERITORIJA POSTOJEĆE KANALIZACIJE U ODNOSU NA TERITORIJU GUP-A SA PODSISTEMIMA. 4. TERITORIJA POSTOJEĆE KANALIZACIJE SA OZNAKOM VRSTE SISTEMA. 5. PRIKAZ POVRŠINA PO SISTEMIMA. 6.ELEMENTI GUP-A PO SLIVOVIMA-SITUACIJA-. 7.KOLEKTOR OD KCS UŠĆE DO UL.MARKA OREŠKOVIĆA U ZEMUNU. 8.UZDUŽNI PROFIL KOLEKTORA OD KCS UŠĆE DO UL.MARKA OREŠKVIĆA U ZEMUNU. 9. CENTRALNI SISTEM-SREM KONCEPT KANALIZACIJE ZA UPOTREBLJENE VODE. 10.CENTRALNI SISTEM-SREM- KONCEPT KIŠNE KANALIZACIJE. 11. SITUACIJA-SLIVNA POVRŠINA ZA KANAL U T-8. 12.UZDUŽNI PROFIL-PRIBLIŽNI. 13.NAMENA TERENA PO GUP-U 2000 I PRIKAZ VRSTE KANALIZACIONOG SISTEMA. 14. PODUŽNI PRESEK POSTOJEĆEG TOPČIDERSKOG KOLEKTORA. 15. PODUŽNI PRESEK POSTOJEĆEG KOLEKTORA ČUKARICA-ŽELEZNIK. 16. CENTRALNI KANALIZACIONI SISTEM-ŠUMADIJA SA OSNOVNIM ELEMENTIMA KANALIZACIONOG SISTEMA. 17. SLIV MOKROLUŠKOG POTOKA SA PODSLIVOVIMA. 18. SITUACIJA POSTOJEĆEG KOLEKTORA U SARAJEVSKOJ ULICI. 19. PODUŽNI PRESEK POSTOJEĆEG KOLEKTORA U SARAJEVSKOJ ULICI. 20. TERITORIJA CENTRALNOG KANALIZACIONOG SISTEMA SA VRSTOM SISTEMA I POLOŽAJEM INTERCEPTORA. 21. TERITORIJA GUP-A 2000 SA VRSTOM SISTEMA. 22. TRASA INTERCEPTORA-PREGLEDNA SITUACIJA-. 23. TRAKA INTERCEPTORA-SITUACIJA. 24. PREGLEDNI UZDUŽNI PROFIL INTERCEPTORA. 25. UZDUŽNI PROFIL INTERCEPTORA. 26. POPREČNI PROFILI KANALA-INTERCEPTORA. 27. BOLEČKI KANALIZACIONI SISTEM SA NAMENOM TERENA I OPTEREĆENJIMA PREMA GUP-U. 28. BOLEČKI KANALIZACIONI SISTEM SA OSNOVNIM ELEMENTIMA KANALA ZA UPOTREBLJENE VODE. 29. BATAJNIČKI SISTEM SA ELEMENTIMA KANALIZACIJE ZA UPOTREBLJENE VODE. 30. BATAJNIČKI KANALIZACIONI SISTEM SA OSNOVNIM ELEMENTIMA KANALIZACIJE ZA KIŠNE VODE. 31. OSTRUŽNIČKI KANALIZACIONI SISTEM, OSNOVNI ELEMENTI KANALIZACIJE ZA UPOTREBLJENE VODE.. ZA SVA DODATNA PITANJA I INFORMACIJE OČEKUJTE ODGOVOR U NAJKRAĆEM MOGUĆEM ROKU.. SLOBODNO PITAJTE SVE ŠTO VAS ZANIMA.

List fabrike čarapa `UDARNIK` Zrenjanin Jugoslavija, iz 1978 godine,u dobrom su stanju.

100% original 25 x 20 cm signature, autograph, signed photo Morin O`Hara (engl. Maureen O`Hara; 17. avgust 1920 — 24. oktobar 2015) bila je irska glumica i pevačica poznata po brojnim ulogama u vestern filmovima. Rođena je 17. avgusta 1920. godine u Reneli, Okrug Dablin (Republika Irska), a preminula u 95. godini 24. oktobra 2015. u Bojsiju u američkoj saveznoj državi Ajdaho.

Vasko Popa potpis autograf autogram Svojeručni potpis pesnika Vaska Pope na naslovnoj strani knjige . Format lista 11,5 x 18,5 cm , Cena 6000 dinara

Originalno i autentično pismo koje je 1879 godine Patrijarhu Germanu Anđeliću (u to vreme episkopu), uputio Jozef Podhradski. ______________________________________________________________________________________ German Anđelić (svetovno Grigorije Anđelić, 10. avgusta 1822, Sremski Karlovci — 26. novembra 1888, Sremski Karlovci) je bio mitropolit karlovački i patrijarh srpski i jedan od braće Anđelića. ______________________________________________________________________________________ Jozef Podhradski (svk. Jozef Podhradský; Skalica (Slovačka), 19. april 1823 — Jagodina, 13. novembar 1915) je bio slovački profesor, evangelistički sveštenik, urednik listova, publicista i prevodilac. ____________________________________________________________________________________ Kao na fotografijama.

Atelje 212, program predstave KUĆEVLASNIK I PALIKUĆE iz sezone 1959/60, na kojem su potpisi / autogrami 15 učesnika predstave: - Maja Čučković - Stanko Buhanac - Sima Ilić - Ljuba Tadić - Brana Kravljanac - Radomir Popović - Slobodan Aligrudić - Bekim Fehmiu - Zaga Marjanović - Milutin Butković - Margita Predić-Nušić - Ljubomir Draškić - Stojan Dečermić - Radmilo Ćurčić Petnaesti potpis / autogram ne mogu da identifikujem. Kao na fotografijama.

Overena kopija na 83 strana sa 45 fotografija i sema (12X17cm.) i 4 priloga.