Vrlo lepa diploma Muzičke škole u Beogradu iz 1938.godine, u original kartonskoj rolni, ima tragove od savijanja kao na slikama...Potpisi naših poznatih dirigenata i muzčara iz tog doba, Josip Slavenski, Mihovil Logar, Miloje Lilojević, Jovan Zorko i drugi...

Retko Stanje kao na slikama.

Reklama narudžnenica ponuda : Voće iz Švajcarske : Preklopna : retko Bestellformular : Anzeige : Pommes de table : Societe pour lUtilisation des Fruits : Suisse : Conditions de Vente Štampani: 20-ih godina 20. veka Dimenzije: 14x12 cm K S V 12

izdavac Beograd 1957 brosirani povez 34 str odlicno ocuvana na nekoliko str citko podvucen tekst

NON Nove Omladinske novine- ukoricen komplet od br.542 8.novembar do broja 551 zakljucno sa 29.decembar 1985.godine -mnogo je naslova , a malo prostora za opisivanje pa cu se potruditi da izvucem po par ( bar meni zanimljivih ) naslova iz svakog broja generalno-sve sto je vezno za omladinu i goruca pitanja bivse Jugoslavije Neki bi hteli da znaju sve iz tog vremena, pa Vam pruzam priliku da ukljucite vremeplov za `80.-`90. i vidite sta je to valjalo tada,sta se promenilo a sta je ostalo isto.... izuzetno malo ili skoro nista nije sacuvano od NON-a ( sam bog zna zasto) Mozda je neko zeleo da se zaboravi taj period,a ko bi ga znao Vreme je da zagolicamo mastu uz britak jezik, sex, rokenrol, dosta fotografija,sport, filozofija, politika,kulture....... -neke zastupljene teme : -signali nad ulicama -bojkot kao ispit zrelosti -rockorama -nocni poslovi -Brana Crncevic-nisam nacionalista samo sam nacionalan -jugoslavija opet na kosovo kasni -kolektivna iluzija o brzom zaposljavanju -punk je slovenacka hiperbola mucenja -rec mladih dodatak Br 159, -portret rade markovic hedonista i likovni umetnik -gala videnovic,dejan cukic,-NON vas uci albanski u serijalu po brojevima -kosovske nus pojave-etnicki ciste igranke -covek koji je iznervirao mekinroa-slobodan boba zivojinovic kalendar za 1986-hronika pomracenja-ispisana po danima -retrospektiva za `85-sport-redovna rubrika u svim brojevima STA DA KAZEM-KUPI PA PROCITAJ... komplet je kolekcionarski jer cisto sumnjam da ga jos neko poseduje-necitan(tako da ove slike unutrasnjosti ne verujem da je neko video pre postavljanja) Kao sto rekoh necitan -,nisu bile pod uticajem vlage i slicno,bez neprijatnih mirisa.

Stanje kao na slikama.

Stari rasporedi časova `Polikolor` slikarski karbon kemijska industrija Zagreb i `Znanje` preduzeće za udžbenike Beograd Jugoslavija iz 50-tih i 70-tih godina,drugi je presavijen,u dobrom su stanju.

STANJE KAO NA SLIKAMA. GODINA JE STAVLJENA PROIZVOLJNO.

Pseća karta S.A.P. Vojvodina `Vetprom` Zrenjanin Jugoslavija,iz 80-tih godina,popunjavana u dobrom je stanju.

35 x 49 cm 4 x presavijeno stanje LOSE ESNAF grada beograd 1930 dodeljene SLEPCEVIC PETRU

CLANSKA KNJIZICA UZAJAMNE POMOCI

lep komad na starom papiru Prečnik 6 cm

Velika zidna školska karta SFR Jugoslavije iz 1962. godine, lepljena na platnu, stanje dosta dobro, sve kao na slikama... 124x128cm...

Zdravstvena knjižica vojnog obveznika i pitomca vojne škole - akademije Petković Mladen 1971. LETO.20/7

cena je po primerku pre kupovine INFO o dostupnosti LETO.20/7

Stara vozna (točkovna) karta `Žičnica Vitranc-Kranjska Gora` Jugoslavija,iz 70-tih ili 80-tih godina,u dobrom je stanju

Stara autobuska karta `Autobanat` Zrenjanin,na relaciji Zrenjanin-Beograd,iz 1981 godine,u dobrom je stanju.

Inžektor za izrađenu paru klase LF,sa kompletnim šematskim prikazom iz 1958 godine,korice zaprljane,sa tragovima žutih fleka od stajanja. Na trećoj fotografiji se vidi samo deo šematskog prikaza.

Pravilnik o manipulaciji pri prevozu putnika,prtljaga i ekpresne robe jugoslovenske železnice,iz 1957 godine FNRJ,u dobrom je stanju.

Turistička brošura sa cenovnikom usluga `SOKO BANJA` iz 80-tih godina,u dobrom su stanju.

Retko: recept iz 1914 god. Stanje kao na slikama.

PORESKA KNJIŽICA IZ 1986 GODINE

Podrinski okrug geografska karta EB1 Podrinski okrug geografska karta Kartu izradio Nikola Ilić Štampa Forum Novi Sad. Razmera 1 : 200 000 veličina : 42 x 57 cm otvorena ; 20,5 x 14,5 cm sklopljena. presavijan po sredini, latinica, kolor , Pocerina, Mačva, Jadar, Rađevina, Azbukovica, Posavo- Tamnava Šabac, Bogatić, Loznica, Krupanj, Osečina, Vladimirci, Koceljeva , Ljubovija, Mali Zvornik , Banja Koviljača ,

Originalno, rukom pisano i potpisano pismo Mališe Atanackovića, upućeno Bogoljubu Jovanoviću, iz 1907 Borisav - Mališa Atanacković (1860 – Užice, 19. maj 1919 je užički ugostitelj, trgovac, urednik, odbornik i predsednik opštine, narodni poslanik Narodne radikalne partije i industrijalac. Nadimak `Mališa` dobio je zbog niskog rasta i kasnije je bio poznat pod tim imenom. Rođen je 1860. godine u selu Zaglavak. Roditelji su mu živeli odvojeno, majka Jela (domaćica poreklom iz Duba) je živela sa decom u Zaglavku, a otac Tripko, kolar iz Kremana, živeo je u Užicu. Posle majčine smrti 24.12.1871. doselio se kod oca. Biografi Mališe Atanackovića (Aleksandar Kale Spasojević, Mladen St. Đuričić, Miodrag Gluščević) navode da su ga očevi prijatelji predali Jevtu Petkoviću da kod njega, u centralnoj kafani užičkih trgovaca nauči kafedžijsko umeće i `stekne osnovne pojmove o varoškom životu i trgovačkim poslovima i odnosima“. Osamdesetih godina 19. veka na inicijativu profesora realke, Dobrosava Ružića i njegovih kolega, Mališa odlazi na krojačko - tkački zanat u Beograd kod tkača Tilera gde je naučio i nemački jezik i germanski odnos prema poslu. Po povratku u Užice otvorio je kafanu i rakidžinicu, a finansijsku potporu su mu dali trojica profesora Užičke realke: Dobrosav Ružić, Nastas Petrović i Ljubomir-Ljuba Davidović. Bio je narodni poslanik na listi Radikalne stranke od 1897-1919. godine. U istom periodu u nekoliko navrata bio je predsednik opštine užičke i odbornik iste opštine, predsednik Okružne skupštine okruga užičkog, predsednik Izvozničkog esnafa u Užicu, predsednik Upravnog odbora trgovačke banke u Užicu (1908-1919), član Trgovačke komore u Beogradu za okrug užički (1912-1919), član nekoliko humanitarnih i prosvetnih ustanova itd. Jedno vreme bio je urednik `Zlatibora`, prvih novina koje su izlazile u Užicu sa prekidima od 1885. do 1900. godine. Tri industrijska objekta u Užicu su bila u njegovom vlasništvu: parni mlin (1910), hidrocentrala na Đetinji u klancu `Groto` (1911) i električni mlin na Rakijskoj pijaci (1912). Političko delovanje Mališe Atanackovića u Užicu obeležilo je zalaganje za izgradnju Užičke realke i osnivanje Tkačke škole gradu. Najveći politički protivnici su mu bili Milorad Mićić i Dimitrije Tucović. Prvi svetski rata proveo je u izbeglištvu na Krfu, u Švajcarskoj i Francuskoj. Bio je član delegacije industrijalaca iz Srbije (1917) koja je obišla industrijske centre u Engleskoj. Otuda je poneo mnogo viđenog, nameran da to primeni u Srbiji i u Užicu. Samo nekoliko meseci po povratku u zemlju i u Užice, zbog srčanih komplikacija, život ovog užičanina se završio. Imao je kuću na Rakijskoj pijaci (deo Užica), pored nje kafanu, a naspram kuće prvi industrijski mlin u Užicu. Prva žena mu se zvala Jelena Šunderić, datum venčanja 16.01.1886. Sa njom je imao ćerku Simku rođenu 17.05.1887. godine. Drugom ženom Dragom Marković oženio se 09.02.1892. godine i sa njom je imao šest ćerki: Jelena, Kosara, Milica, Nadežda, Spasenija Caca, Milena i dva sina: Branislav i Miloš (blizanac sa Milenom). 1907. godine izgradio je električni mlin u klisuri Grot, a hidroelektranu za pokretanjeu mlina u periodu 1911-1913. godine. Novi mlin, na Rakijskoj pijaci, izgrađen je 1912. godine. Na Begluku (deo Užica) je imao skladište robe i građevinskog materijala, 1912. godine. Posle kafedžije i trgovca Tome Naumovića, Mališa je jedan od prvih proizvođača Klekovače u užičkom kraju. U centru Rakijske pijace 1912. Atanacković je podigao dve vage: malu i veliku koja je mogla da meri volujska kola natovarena žitom. Osnivač i utemeljivač Tkačke radionice koja je počela sa radom 3.maja 1901. godine. Crepana i ciglana sagrađena je 1913. godine u Krčagovu (deo Užica), a u njoj je radilo 15-20 radnika. Posebno se angažovao na izgradnji električne centrale na Đetinji. Užice je tako 1899. godine dobilo električno osvetljenje, a Tkačnica struju, kao prva fabrika u Srbiji koja je primenila hidro-električnu energiju za industrijski pogon. Kao na fotografijama.

Račun (paragon blok) `TEKSTIL` Zrenjanin Jugoslavija, iz 1980 godine,u dobrom je stanju.