Izdavac matica Hrvatska 1907 tvrdog poveza na 252 str odlicno ocuvana ZIMA.19/1

Knjižara J. Tošovića, Dubrovnik, 1924. 90 strana. Korice oštećene, požutela i sa flečicama - pogledajte slike - sem toga očuvana. s

ТИН УЈЕВИЋ ЛЕЛЕК СЕБРА + КОЛАЈНА ИСТОЧНИК БЕОГРАД 2003 СТАРИ И НОВИ Предговор и поговор СЛОБОДАН РАКИТИЋ ................................................................... ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ 21 ЦМ 191 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 2003 ЕКСТРА *********

Branko Copic- Bojna lira pionira Prosvjeta, Zagreb, 1946. Mek povez, korice na prevoju delimicno pukle, litografisano, 47 strana, nekoliko potpisa i pecat na praznom predlistu. RETKO!

MILAN RAKIĆ U MOJIM USPOMENAMA - Andreja Andrejević Izdavač: ŠTAMPARIJA DRAG. GREGORIĆA Beograd Godina izdanja: 1940. Povez: broš Broj strana: 54 Pismo: ćirilica Stanje: dobro

NA LEDENOM JUGU - Jakša Sedmak Putovanja po Antarktiku i na Južni pol od najstarijih vremena do danas Po originalnim putopisima najglavnijih putnika Roalda Amudsena i Roberta Scotta Izdavač: KNJIŽARA Z. i V. VASIĆA Zagreb Godina izdanja: 1928. Povez: tvrd Broj strana: 153 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

Beograd mart 1932. redak antikvarni primerak Iz sadržaja: Gete kao pozorišni čovek Gete na našoj pozotnici `Hasanaginica` u Geteovom prevodu Gostovanje Pie Iđirosanu Šta je Gete mislio o našoj `Narodnoj poeziji` Nepoznati Gete... Dodatak gomila isečaka iz dnevnih novina tog perioda dobro očuvana PROL.19/7

dobro stanje, vidi slike

E. Boronin- Price o junacima Novo kolo, Beograd, 1941. Mek povez, 32 strane. ILUSTRACIJE DJORDJE LOBACEV!

Georges Duby, TRIJE REDI ALI IMAGINARIJ FEVDALIZMA (TRI REDA ILI IMAGINARIJ FEUDALIZMA). Preveo na slovenački Gregor Moder. Ljubljana: ŠKUC; Filozofska fakulteta, 1985, 439 str., meki povez. (Naslov izvornika: Les trois ordres ou l’imaginaire du féodalisme, Paris, 1978) Stanje: VRLO DOBRO OČUVANO!

UREDBA O LIKVIDACIJI ZEMLJORADNICKIH DUGOVA- Zbirka zakona Knjiga 1 Uredba o likvidaciji zemljoradnickih dugova od 25 septembra 1936 sa pravilnicima za njeno izvrsenje Tvrd povez, 194 strane, 1936 godina, Izdavac: Geca Kon, Beograd Knjiga ocuvana SS

godine 1848,.1887.u svijetlu nepoznatih izvora Marin Pavlinović Mihovil Pavlinovic i narodni preporod u Dalmaciji od godine 1848,.1887.u svijetlu nepoznatih izvora 1936. Zagreb knjiga odlično očuvana /hrbat oštećen/ napredlistu crtež

Специјално пролећно издање француског часописа Л`ИЛЛУСТРАТИОН, 12. мај 1928. - Часопис Л`Иллустратион излазио је недељно од 1843. до 1944. године, а такође је објављивао посебна издања часописа за Божић, уметничке изложбе, итд. Међу 52 странице реклама налази се додатак од 46 страница на квалитетном папиру који садржи чланке о уметности са много лепих слика...

Solidno očuvana. DOBRA KNJIGA SA PUNO SLIKA PRILIKOM POSETE TITA KRUŠEVCU I KADA JE KRUŠEVAC DOBIO SADAŠNJI IZGLED. Samo bez suvišnih pitanja sve se vidi na slikama. Šaljem isključivo POSTEXPRESS-om ili kao PAKET posle uplate na moj žiro račun ili članovima sa vise od deset pozitivnih (bez negativnih) ocena pouzecem, moze i lično preuzimanje na mojoj adresi. Licima koji nisu registrovani na KUPINDO, šaljem samo posle uplate. Pogledaj sve moje oglase. **MOLIM KUPCE DA ME OCENE NAKON ZAVRŠENE KUPO-PRODAJE** Pošaljite poruku (preko KUPINDA) sa Vašim podacima: Ime i prezime. Ulica i broj. Mesto i poštanski broj. Broj telefona za kontakt. Slanje POSTEXPRESS-om. ili kao PAKET

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dr Velimir Mihajlović Građa za rečnik stranih reči u predvukovskom periodu I tom ( A-Lj ) Velimir Mihajlović (Staro Lanište, 1928 – Beograd, 1994), leksikolog, filolog, diplomirao na Katedri za ruski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu, doktorirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, upravnik Instituta za lingvistiku – Odseka za srpski jezik i lingvistiku u Novom Sadu. U periodu od 1958. do 1964. bio je v. d. upravnika Istorijskog arhiva AP Vojvodine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Herbert Džordž Vels: Čovečanstvo: rad, blagostanje i sreća lјudskoga roda. Knj. 1 Originalni naslov: The Work, Wealth and Happiness of Mankind the Work, Wealth and Happiness of Mankind Herbert Džordž Vels[1][2] (engl. Herbert George Wells; Bromli, 21. septembar 1866 — London, 13. avgust 1946) je bio engleski novinar, sociolog, istoričar i književnik najviše poznat po svojim delima naučne fantastike kao što su Vremenska mašina, Rat svetova, Nevidljivi čovek i dr.[3] Plodan u mnogim žanrovima, napisao je na desetine romana, kratkih priča i dela društvenih komentara, istorije, satire, biografije i autobiografije. Njegov rad obuhvata i dve knjige o rekreativnim ratnim igrama. Vels se sada najbolje pamti po naučnofantastičnim romanima i često ga nazivaju „ocem naučne fantastike“, zajedno sa Žil Vernom i izdavačem Hjugom Gernsbakom.[4][5][a] Tokom svog života, međutim, bio je najistaknutiji naprednim stajalištima, čak proročanski društveni kritičar koji je svoje književne talente posvetio razvoju progresivne vizije na globalnom nivou. Kao futurista, napisao je brojna utopijska dela i predvideo je pojavu aviona, tenkova, svemirskih putovanja, nuklearnog oružja, satelitske televizije i nečega što podseća na Svetsku mrežu.[6] Njegova naučna fantastika zamišljala je putovanje kroz vreme, invaziju vanzemaljaca, nevidljivost i biološki inženjering. Brajan Oldis je Velsa nazvao „Šekspirom naučne fantastike“, dok ga je američki pisac Čarls Fort smatrao „divljim talentom“.[7][8] Vels je činio svoja dela uverljivima unoseći uobičajene detalje uz jednu izuzetnu pretpostavku - nazvanu „Velsov zakon“ - što je novelo Džozefa Konrada da ga 1898. nazove „realistom fantastike“.[9] Njegova najznačajnija naučnofantastična dela uključuju Vremeplov (1895), koji je bio njegov prvi roman, Ostrvo doktora Moroa (1896), Nevidljivi čovek (1897), Rat svetova (1898) i vojnu naučnu fantastiku Rat u vazduhu (1907). Vels je četiri puta bio nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.[10] Velsovo najranije specijalizovano obrazovanje bilo je u oblasti biologije, a njegovo razmišljanje o etičkim pitanjima odvijalo se u specifično i fundamentalno darvinističkom kontekstu.[11] On je takođe je bio otvoreni socijalista od malih nogu, često (ali ne uvek, kao na početku Prvog svetskog rata) simpatizirajući pacifističke stavove. Njegovi kasniji radovi postajali su sve više politički i didaktički, a pisao je malo naučne fantastike, dok je ponekad u službenim dokumentima naznačio da je njegovo zanimanje novinar.[12] Romani poput Kipsa i Istorije gospodina Polija, koji opisuju život niže srednje klase, doveli su do sugestije da je on dostojan naslednik Čarlesa Dikensa,[13] ali je Vels opisao niz društvenih slojeva i čak pokušao, u Tono-Bungahz (1909), dijagnozirati englesko društvo u celini. Vels je bio dijabetičar i saosnivač je dobrotvorne organizacije Dijabetičarske asocijacije (danas poznate kao Dijabetes UK) 1934.[14] Biografija Rodio se u porodici radničke klase. Školovao se do 1879, kad roditelji više nisu bili u mogućnosti da ga finansiraju, pa je postao tapetarski pomoćnik. Taj posao mu se nije svideo, pa je bio srećan kada ga je majstor otpustio 1883. Radio je kao pomoćni učitelj u osnovnoj školi, pa je sa osamnaest godina dobio stipendiju i počeo da studira biologiju. Na univerzitetu se ističe znanjem, ali i interesovanjem za reformu društva kroz ideje socijalizma i platonizma. Izgubio je stipendiju i posvetio se pedagoškom radu. Relativno kasno je počeo da piše. Bio je politički aktivan u socijalističkim krugovima, ali je vremenom postao marginalna politička ličnost. Zanimljivo je da se smatra začetnikom stonih ratnih društvenih igara. Ženio se dva puta, prvi put sa sestričnom Izabel Meri Vels, 1891. godine, a drugi put sa Ejmi Ketrin Robins, 1895. godine, sa kojom je imao dva sina. Poznate su njegove brojne vanbračne avanture kao i vanbračna deca. Njegov savremenik je bio Žil Vern. U Velsovim delima poenta je bila na posledici upotrebe pronalazaka, i to najčešće mračnim. Njegov roman prvenac bio je Vremeplov koji se bavi potpuno novom idejom putovanja kroz vreme i negativnom utopijom daleke budućnosti.

Hortus, poljoprivredni katalog, Subotica 1939/40. HORTUS, VOĆNI I LOZNI VELE RASADNIK SUBOTICA, 1939-1940. Udžbenički format, 80 strana. Požutela, podvlačena i obeležavana drvenim bojicama, sem toga očuvana. s

ALMANACH HACHETTE 1927 700 str. Ukoriceno. Posveta na korici napisana flomasterom. Stranice labave.

S originalnim mekim koricama, na predlistu pečat i u gornjem uglu na prvih nekoliko stranica fleka od kafe ili čaja koja se postepeno smanjuje i nestaje, ne smeta čitanju. Cena bitno smanjena. Retko u ponudi. Autor - osoba Ninčić, Velizar, 1892-1970 = Ninčić, Velizar, 1892-1970 Naslov Žorž Klemanso / Velizar Ninčić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1933 Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1933 (Beograd : Štamparski Zavod `Orao`) Fizički opis [8], 44 str. ; 20 cm ISBN (Broš.) Napomene `Nas se smrt ne tiče` --> nasl. str. Bibliografija: str. 41-44. Predmetne odrednice Klemanso, Žorž, 1841-1929 Dr. Velizar Ninčić (Beograd, 26. jul 1892 – Beograd, 21. jun 1970) bio je književnik i publicista u konzularno diplomatskoj službi Srbije i Jugoslavije u periodu 1910-1953. godine, sa prekidima 1941–45, između ostalog, i kao „kraljevski stalni delegat pri Međunarodnoj dunavskoj komisiji“ a, nakon Drugog svetskog rata „opunomoćeni ministar, delegat FNRJ u Privrednom komitetu za đerdapske poslove“. Njegov brat je bio Momčilo Ninčić, dugogodišnji ministar u Kraljevini Jugoslaviji. Prema Okružnici masonske Obedijencije Velika loža Jugoslavija, Or. Beograd, br. 322, od 15. februara 1934, pod reg. brojem 1100, evidentirana je Ninčićeva prijava u slobodno-zidarskoj loži Sloga, Rad i Postojanstvo, sa razrešnicom masonske lože La Parfaite Union sa sedištem u Marselju, Francuska (Arhiv Jugoslavije /SiCG, fond br.100, fas.br.4, 17–19). MG36 (N)

Летопис Матице српске је књижевни часопис који у читавом свету најдуже, а без већих прекида излази још од 1824. године. Делује необично и чудесно податак да је такву тековину створила управо српска култура, тако често изложена прекидима развојних континуитета. Покренут у Новом Саду под називом Сербска летопис, а штампан у Будиму, овај часопис је, по замисли његовог покретача Георгија Магарашевића, постао централно место на којем су излагани резултати српског књижевног и научног стваралаштва. Уз то, Летопис се систематски бавио сазнањима која у средиште пажње стављају језик, књижевност, историју, религију, фолклор и културу не само српског народа него и целог словенског света, „от Адријатског до Леденог, и от Балтиског до Црног мора”. Потешкоће у организацији читавог посла подстакле су Магарашевића да се посаветује са пештанским трговцима и интелектуалцима, који су закључили да решење треба потражити у оснивању културне установе која би не само бринула о часопису него и развила знатно шири програм рада. У склопу тога рада одмах се кренуло са издавачком делатношћу, будући да су оснивачи сматрали да је њихов основни задатак „да се Књиге Србске рукописне на свет издају и распрострањавају, и то сад и отсад без престанка за свагда“. Тако су, на самом почетку Матичине делатности, објављене књиге Милована Видаковића, Јована Стерије Поповића, Доситеја Обрадовића, Лукијана Мушицког, Јована Суботића и др. За све време свога трајања Летопис је, понешто мењајући име (Новиј сербскиј летопис, од 1837; Сербскиј летопис од 1842; Србскиј летопис, од 1855; Србски летопис, од 1865; Српски летопис, од 1867; Летопис Матице српске, од 1873), био и остао централни српски часопис који, понешто конзервативан, настоји да окупи проверене вредности српске књижевности, науке и културе. Своју мисију Летопис Матице српске је остваривао са променљивим, али несумњивим успехом. Прекиди у раду су настајали само у времену великих историјских догађаја када није било елементарних услова за културни рад: у периоду снажних настојања угарске администрације да угаси установу 1835–1836, у време револуционарне 1848. године, као и током Првог и Другог светског рата. Часопис су уређивали значајни културни посленици. Urednik: Радивоје Врховац (1930) knjiga 326 sveske 1-2 i 3 iz sadržaja: Za ćirilicu Iz engleske lirike Filozofski odlomci Biotička vrednost ljudskog materijala u plemenu,narodu i državi Jugoslovenska misao Slovenski pregled jedna neštampana monografija Episkopa D-ra Nikodima Milaša Iz istorije događaja pred Srpski ustanak Vojvoda Savatije Zemljoradničko zadrugarstvo i njegovo unapređenje Istpro+ija i dokumenti... odlično očuvano

Maksim Gorki- Ruski seljak Preveo Nikola M. Popovic Svetlost, Beograd, 1927. Mek povez (vidi slike, verovatno nedostaju korice), potpisi, 40 strana. RETKO! socijalizam, komunizam...

Nikola Latković - ARITMETIKA I ALGEBRA(za III r. srednjih skola). Knjižarnica Radomira D. Ćukovića, Beograd, 1937. Tvrd povez, 96 str. Pitajte.

Istorija Srba I i II - Jirecek Tvrd povez; Beograd, 1952.

Naslov: Mihovil Pavlinović i narodni preporod u Dalmaciji od godine 1848. - 1887. u svijetlu nepoznatih izvora Autor: Marin Pavlinović Izdavač: Vlastita naklada pisca, tiskara `Unitas`, Zagreb Godina izdanja: 1938. Obim strana: 208 Format: 15 x 23 cm Povez: Tvrdi U ponudi je izuzetno retko izdanje o hrvatskom književniku i političaru Mihovilu Pavlinoviću koji je živeo u XIX veku. Knjiga je odlično očuvana za svoje godine. Na uvodnoj strani postoji pečat Miloša I. Bandića, koji je ujedno i bivši vlasnik. Knjigu šaljem kao preporučenu tiskovinu nakon uplate na tekući račun, a moguće je i lično preuzimanje u Novom Sadu na mojoj adresi. Tag: Miloš I. Bandić

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Onore Domije (franc. Honoré Daumier; Marsej, 26. februar 1808 — Valmandoa, 10. februar 1879) bio je francuski grafičar, slikar, vajar i najznačajniji karikaturista 19. veka. Osnivač je satiričnih nedeljnika “La Charicature” i “Le Charivarim” u kojima je nekoliko decenija objavljivao britke karikature kritikujući političko-socijalnu stvarnost i društvene događaje u Francuskoj. Većinu života proveo je stvarajući u Parizu, a kao slikar i vajar bio je samouk, što ga nije sprečilo da postane jedan od vodećih umetnika realizma. Biografija Domije je rođen u Marseju kao sin Žan-Batist Luj Domijea i Sesil Katrin Filip. Porodica se 1816. preselila u Pariz. Mladi Domije je u mladosti pokazivao neodoljivu težnju umetničkoj profesiji, koju je njegov otac želeo da potisne pa ga je zaposlio kao svog potrčka, a kasnije knjižara. 1823. godine je primljen u Švajcarsku akademiju, a usput se bavio litografijom. Godine 1822. počeo je obrazovanje kod jednog od učenika Žaka Luja Davida. Nakon kratkotrajnog bavljenja delima Rubensa i Ticijana, Domije se pretežno posvetio novoj tehnici litografije koja je bila njegovo glavno izražajno sredstvo. Prvu pažnju javnosti skrenuo je svojim karikaturama za satirične časopise La Caricature (zabranjen 1837) i Le Charivari. Za Le Charivari je izradio oko 3.400 litografija i mnogobrojne duboreze, kao i društvene satire na račun političkog i malograđanskog života. Njegova zasluga je u tome što je karikaturu uzdigao u rang samostalne umetničke forme. Njegove slike i plastike govore o političkoj i sudskoj korupciji. Međutim, on je prikazivao i svakodnevicu ljudi, kao i biblijske motive i motive iz književnosti (uglavnom iz dela Molijera). Slabljenje vida koje je od 1872. vodilo ka slepilu omelo je njegovo stvaralaštvo, ali su se o njemu starali njegovi prijatelji iz Barbizonske škole. Dela Domije je bio samouki slikar i većinom je slikao manje formate negujući likovni izraz koji je primereniji njegovim litografijama, a u slikama se pokazao kao inovativan i progresivan. U krajnjoj redukciji likovnog izraza, škrtom paletom, kontrastima tamnih i svetlih masa, slikao je dirljive scene patnji pučkih likova ili likova po književnim predlošcima, istorijskih ili društvenih događaja. U istom maniru modelovao je ekspresivne, često polihromirane, karikature političara i portrete francuskih književnika (Balzak). Predstavio je Luja Filipa , tadašnjeg vladara kao krušku (Luj Filip bio je bezobzirni, debeli tiranin). Domije je radi tog crteža proveo nekoliko meseci u zatvoru. Slika Vagon treće klase je njegovo najpoznatije delo. Tada su vozovi bili jako važni, mada spori i bučni. Domije prikazuje nekvalifikovanu radnu snagu, putnike u vozu. Tu su radnici, prevaranti, ali u prvom planu je starica sa korpom sa pijace, dečak i mlada žena sa bebom. Divna celina koja nas asocira na Bogorodicu sa svetom Anom, prilagodio je ovu ikonografsku scenu. Gradio je finu piramidu od likova, u nekoliko planova (različito okrenuti ljudi). Pokazao je da se nove teme moraju prikazati na novi način : nema linearne ni vazdušne perspektive, javlja se slikanje po planovima.