Dodatne informacije Pisac MIROSLAV KRLEŽA Izdavač ZORA – ZAGREB Izdanje 1972 Povez TVRDI Strana 347 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac MARKO KRSTIĆ Izdavač ZAVOD ZA PROUČAVANJE KULTURNOG RAZVITKA Izdanje 2021 Povez MEKI Strana 201 Stanje Odlično

Dodatne informacije Pisac DEJAN MEDAKOVIĆ Izdavač BIGZ – BEOGRAD Izdanje 1990 Povez TVRDI Strana 369 Stanje Vrlo Dobro

Dodatne informacije Pisac DEJAN MEDAKOVIĆ Izdavač BIGZ – BEOGRAD Izdanje 1991 Povez TVRDI Strana 330 Stanje Vrlo Dobro

Dodatne informacije Pisac MILORAD PAVIĆ Izdavač SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA – BEOGRAD Izdanje 1972 Povez TVRDI Strana 326 Stanje Vrlo Dobro Edicija KOLO

Dodatne informacije Pisac EMIL ŠTAJGER Izdavač PROSVETA – BEOGRAD Izdanje 1978 Povez TVRDI Strana 358 Stanje Dobro Edicija KNJIŽEVNI POGLEDI

Dodatne informacije Pisac TOMAS MAN Izdavač VEGA MEDIA – NOVI SAD Izdanje 2004 Povez TVRDI Stanje Vrlo Dobro Edicija NOBELOVCI

Description Onostrani 3 Prateći proročanstvo – Brendon Mal Uzbudljiv završetak serije koja se nalazi na prvom mestu bestselera Njujork Tajmsa. Kada su Džejson i Rejčel dospeli u Lirijan, jedino su želeli da pronađu načina da se vrate kući. Sada znaju da su uloge koje moraju da odigraju u poslednjoj fazi krstaškog rata protiv zlog cara Maldora, od najveće važnosti mada ih to može koštati života. U svoj poslednjoj proročanstvu proročica iz Mijanamona videla je mnoge moguće budućnosti za narod Lirijana. Ali među svim tim budućnostima, nazrela je samo jedan neizvestan kurs koji bi Džejsonu, Rejčel i junacima na njihovoj strani mogao omogućiti da poraze Maldora i ponovo uspostave mir u Lirijanu. Njena vizija zahteva da Džejson i Rejčel krenu različitim putevima na početku najopasnije pustolovine do tada. Hoće li ih njihova putovanja odvesti konačno kući ili na neko mesto koje nijendo od njih nije moglo ni da zamisli? Poslednji deo bestseler trilogije Onostrani Brendona Mala sadrži više pustolovina nego ijedna njegova knjiga do sada i predstavlja neverovatan, zapanjujuć završetak ove epske priče. Pohvale za knjige Brendona Mala “Brendon Mal je pravi čarobnjak kada su reči u pitanju. Onostrani su jedna od najoriginalnijih fantazija – neodoljiva mešavina pustolovine, humora i magije. Odavno takvu nisam pročitao.“ – Rik Riordan, autor serijala , Persi Džekson, o Svetu bez junaka “Knjige iz serije Utočište za bajke su me terale da okrećem stranice sve do 4:40 ujutro. Svaka nova knjiga bila je bolja od prethodne.” – Kristofer Paolini, o Utočištu za bajke “Isto kao i Hari Poter, i za Utočište za bajke može se pomisliti da je pisano za decu, ali, isto kao i Hari Poter, Utočište za bajke može da se čita naglas u krugu porodice i da u njemu podjednako uživaju i odrasli i deca.” – Orson Skot Kard, autor Enderove igre, o Utočištu za bajke

Opis O autoru Dodatne informacije Saznaj više Knjiga Benhamina Labatuta Kada prestanemo da razumemo svet jedinstvena je i fascinantna proza koja govori o velikim naučnim dostignućima i ispituje krupne promene u našem razumevanju sveta. U toj prozi zastrašujuće lepote i spontane ubedljivosti, simbiozi različitih svetova, književnost ispituje nauku, a nauka se pretvara u literaturu. Čitajući stranice Labatutove proze susrećemo se sa istorijatom prvog modernog sintetičkog pigmenta, „pruskog plavetnila”, koji je nemački fizičar jevrejskog porekla Fric Haber iskoristio za stvaranje otrova korišćenog docnije u nacističkim logorima smrti; učestvujemo u matematičkim istraživanjima Aleksandra Grotendika koja će ga odvesti do socijalne otuđenosti, mističnog delirijuma i, najposle, do samog ludila; prisustvujemo čitanju pisma sa rešenjima jednačine relativiteta i prvim nagoveštajima pojma crne rupe koje iz rovova Velikog rata Ajnštajnu upućuje prijatelj na samrti; svedoci smo i rivalstva između osnivača kvantne mehanike – Ervina Šredingera i Vernera Hajzenberga, utemeljivača principa neizvesnosti, kao i čuvenog odgovora koji Ajnštajn upućuje Nilsu Boru: „Bog se ne kocka sa univerzumom!” * Kada prestanemo da razumemo svet Benhamina Labatuta najčudnija je i najoriginalnija knjiga koju sam pročitao u poslednjih ko zna koliko godina. Ona lebdi u stanju između fikcije i dokumentarnosti, između talasa i čestica, i čini priču o modernoj matematici i nauci jezivom poput stare dobre priče o duhovima. Filip Pulman Benhamin Labatut je napisao distopijski dokumentarni roman smešten ne u budućnost, već u sadašnjost. Da li su moderna nauka i njene mašine i matematika već osigurale naše uništenje? Kako je Grotendik rekao: „Atome koji su rasparčali Hirošimu i Nagasaki nije razdvajao nekakav general svojim masnim prstima, nego grupa fizičara naoružana šakom jednačina.“ Džon Banvil

Dodatne informacije Pisac SKENDER KULENOVIĆ Izdavač SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA – BEOGRAD Izdanje 1972 Povez MEKI Strana 53 Stanje Dobro

Predsmrtna mladost, Istorija i iluzija 1-2 Antologija najnovije srpske drame (1995-2005) Vesna Jezerkić, Svetislav Jovanov Izdavač: Grupa izdavača, Novi Sad 2006; biblioteka Prizor: knj. 1 Detaljnije: tvrd povez, strana 262+286, 24cm, stanje: odlično.

Dodatne informacije Pisac EMBROUZ BIRS Izdavač NOLIT – BEOGRAD Izdanje 1965 Povez TVRDI Strana 230 Stanje Dobro Edicija ORFEJ

Dodatne informacije Pisac ERNESTO SABATO Izdavač PLATO – BEOGRAD Izdanje 2012 Povez MEKI Strana 561 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac VLADIMIR NABOKOV Izdavač LOM – BEOGRAD Izdanje 2009 Povez MEKI Strana 195 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac ITALO KALVINO Izdavač PAIDEIA – BEOGRAD Izdanje 2008 Povez TVRDI Strana 307 Stanje Vrlo Dobro

Dodatne informacije Pisac FRANSOA RABLE Izdavač PROSVETA – BEOGRAD Izdanje 1967 Povez TVRDI Strana 740 Stanje Vrlo Dobro Edicija VELIKI ROMANI

Izdavač: Sezam Book Broj strana: 129 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 20 cm Godina izdanja: 2015. Mašta i snoviđenja, parodija i ironija, kroz sve to Markesova proza se razvija kao ispitivanje različitih vidova fantastike. „Oči plavog psa“ donosi 11 autorovih priča napisanih od 1947. do 1955. Predstavljene su perspektive, motivi, sloboda i fantazija stila koji će se razvijati u delima ovog pisca.

Opis O autoru Dodatne informacije Više od trideset pesnika sa kojima razgovara Radmila Gikić Petrović (uglavnom za književne časopise, ali i za dečji list Neven, recimo) intervjuisani su u impresivnom vremenskom rasponu od polovine sedamdesetih godina prošlog veka pa sve do danas. Tokom više od četiri decenije portretisani su precizno i hronološki, sa pedantnom pažnjom koja sagovornike vodi od jednog do drugog pitanja koja razotkrivaju uspomene i uticaje, stvaralačke poticaje i izazove kreativnih i životnih odluka. Svaki od razgovora je sa jedne strane lična karta i kroki za autobiografiju, a sa druge poniranje u poetiku i razlaganje faza i kategorija umetničkog stvaranja. Radmila Gikić Petrović nastoji da obuhvati biografije i stvaralaštvo eminentnih pesnika, obraćajući se Vesni Parun, Mirjani Stefanović, Radmili Lazić, Vujici Rešinu Tuciću, Floriki Štefan, Palju Bohušu, Miroslavu Antiću, Ileani Ursu, Radetu Tomiću, Jasni Melvinger, ali se spisak sagovornika nikako ne ograničava na taj šareni multietnički prostor. Vladislava Gordić Petković

Opis O autoru Dodatne informacije ESTERHAZIJEV LAKEJ. Barokni zamak kneza Esterhazija na ivici Panonske nizije u predvečerje Francuske revolucije bio je tajni centar srednjoevropske kulture. Pozorište, dvorska opera, sjajan orkestar i međunarodni operski zbor pod rukovodstvom genijalnog kompozitora Jozefa Hajdna velikodušno je finansirao sam knez. Italijanske pevačice, češki i nemački muzičari, mađarski i srpski husari, austrijski činovnici i kreolski komornik stvaraju jedinstvenu atmosferu u kojoj talentovani umetnici teže da se emancipuju i uzdignu na društvenoj lestvici. Psihološka a takođe i erotska dinamika tog muzičkog društva čini pozadinu težnje za integracijom Isaka Abelesa, jevrejskog lakeja u službi liberalnog kneza, koji naposletku od lakeja postaje operski intendant. Dušan Šimko (Košice, 1945), slovački književnik, publicist, docent geografije na Univerzitetu u Bazelu. Od 1968. godine živi u Švajcarskoj. Njegova proza prevedena je na nemački, češki, mađarski i srpski jezik. ESTERHAZIJEV LAKEJ u biblioteci Savremeni roman: https://akademskaknjiga.com/biblioteka/savremeni-roman/

Opis O autoru Dodatne informacije Tišmina poezija nije poezija sentimenta već je pre objektivizovana u sagledavanju, analitički racionalna u refleksiji, neutralna u stavu i izrazu, pa i šokantna u isticanju ključnih motiva i naturalnih detalja. Pritom, postupak pesničkog oneobičavanja kod Tišme ne odvija se toliko na jezičko-stilskom nivou, koliko na nivou cele pesme. Takođe, moglo bi se reći da jedna od karakteristika ove poezije ne leži u okrenutosti fenomenu lepog, vedrog, uzvišenog, već najpre onom što bi pre odgovaralo estetici ružnog i šokantnog, onom posustalom ili propadljivom u životu. Tišmini tekstovi u Zapisima u žanrovskom pogledu pripadaju kritičko-esejističkoj književnoj praksi. Među njima su oni koji su pisani kao prikazi aktuelnih knjiga tadašnje književne produkcije, i koje autor piše uglavnom na početku svoga ulaska u književnost, ali i esejistički tekstovi koje karakteriše slobodnija unutrašnja uređenost. (Iz predgovora Đorđa Despića) Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,55 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2011 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 284 ISBN 978-86-86611-94-9 Dimenzije 130x205

Opis O autoru Dodatne informacije Saznaj više U knjizi priča Čudo u Banatu pisac je zahvatio život u svoj njegovoj mnogostrukoj konkretnosti, vešto ga prožimajući fantazijom i snoviđenjima. Reč je o pripovesti istorijske boje sa puno dramskih obrta. U njoj, u kompleksnom traganju za istinom, pisac osvetljava događaje u Banatu, na novoustanovljenoj jugoslovensko-rumunskoj granici posle Velikog rata. Ispisuje, u stvari, moralnu hroniku banatskog življa posle svetske katastrofe u 20-im godinama 20. veka. Milan Micić majstorski vlada formom kratke priče. Poput Pavića, njegova stvarnosno zasnovana proza aromatizovana je raskošnom imaginacijom. To znači da se, u pripovedanju, realne i istorijske činjenice prepliću sa maštom i snovima. Tačnije, realistička naracija kombinuje se sa magijskim i mističnim elementima. Vidljivo se pretapa u nevidljivo, fakcija u fikciju i vice versa, zbog čega priče nalikuju bajkama. Ksenija Katanić

Opis O autoru Dodatne informacije BUKEROVA NAGRADA „Namera da ne znam ništa bila je zapravo suština mog čitanja-u-hodu.“ Ovu rečenicu izgovara glavna junakinja romana Mlekadžija, srednja sestra iz mnogočlane katoličke porodice, koja odrasta i sazreva u hermetički zatvorenoj zajednici oštro polarizovanog društva Severne Irske sedamdesetih godina prošlog veka. U gradu bez imena, jer imena su iz ovog romana prognana kao nepoželjne izdajice ličnog i kolektivnog identiteta, ova osamnaestogodišnjakinja suočava se sa onim što se u njenoj sredini zove „političkim problemima“, a što je u novijoj istoriji podjednako eufemistički nazvano „nevoljama“, dok je zapravo reč o krvavim sukobima vezanim za borbu za otcepljenje Severne Irske od Velike Britanije. U sredini u kojoj nema nesvrstanih i neutralnih, u kojoj nema nijansi između crnog i belog, a nasilje je poželjno i prihvaćeno kada dolazi od „naših“ i sprovodi se protiv „njihovih“, onih koji pripadaju zajednici od „preko puta“ ili „preko bare“, srednja sestra brani se od stvarnosti zadubljena u knjigu dok hoda gradskim ulicama. Izuzetna knjiga u kojoj se prepliću užas i humor i brutalnost i nežnost i nerazumevanje i opraštanje, u kojoj bajkovita atmosfera kao nameran iskorak iz konkretnog hronotopa samo pojačava efekat životnosti, uveravajući čitaoca da se sve odigralo baš tako, da se sve ovo događalo i da se događa uvek i svuda.

Dodatne informacije Pisac ALEKSANDAR SOLŽENJICIN Izdavač OTOKAR KERŠOVANI – RIJEKA Izdanje 1970 Povez TVRDI Strana 387 Stanje Dobro

Opis O autoru Dodatne informacije Isidora Sekulić je bila veliki moralista u najplemenitijem smislu reči. Njeno insistiranje na moralnosti likova, kao i na moralnosti samog sižea nekog dela, bilo je ugrađeno u ono što književnu kritiku čini književnošću – misaonost i impresiju autora. Lepota njenog iskaza, danas tako retka u našoj savremenoj književnoj kritici, privlači i današnjeg čitaoca da čita prikaze knjiga koje su odavno prisutne samo u književnoj istoriji i to često na njenoj margini. Njena književna kritika sama je po sebi književni tekst, i to je ono što će joj obezbediti čitaoce i u budućnosti. Ona je filter kroz koji Isidora Sekulić želi da obogati intelekt i emociju svojih čitalaca a kroz njih i kulturu srpskog naroda.

Dodatne informacije Pisac PETAR BRAKUS Izdanje 2005 Povez MEKI Stanje Dobro