Dekoracija , crveno ,prečnik oko 9cm, dužina drške 10cm. Cena je za komad.(zbog specifičnosti proizvoda svaki komad je drugačiji-ne postoje dva ista!)

Olovka za kviling , cena je za komad, (boja drške je slučajan odabir!)

Samolepljivi brojevi od filca.Dimenzije:visina 25mm.boja:crvena. Cena je za pakovanje od 10 komada. SNIŽENO -POSLEDNJI KOMADI

Description Semolj gora – Miro Vuksanović Roman danas ima najčudnije oblike. Miro Vuksanović je odlučio da svoj roman oblikuje od 878 priča o rečima. Priča koje nisu samo opis značenja neke reči, već su, istovremeno, i pokušaj da se u svakoj reči pronađe jedan fragment za veliku fresku života. A sama okolnost da Vuksanović koristi reči koje su se povukle iz javne upotrebe, koje dolaze iz pamćenja onoga ko je više od svega zagledan u sam jezik. Pokazuje da je piščev cilj bio samo jedan – da u jeziku stvori svet one lepote koja je iščezla iz života. Iz mnoštva fragmenata – okupljenih oko neobičnih, živopisnih, retkih ili uveliko potisnutih reči. Izrastaju konture celovite fabule o ambijentu koji, u podjednakoj meri, poseduje i stvarnosne i mitske dimenzije. Stilsko-smisaona kompaktnost romana Semolj gora zasniva se na jedinstvenosti duhovne, mentalne, etnografske i jezičke boje. Takođe na osobenoj narativnoj i sadržinskoj postupnosti koja je neusiljeno usaglašena sa azbučnim redosledom zaokruženih kratkih celina. Nepredvidljivo raznoliki oblici pojedinih fragmenata – od realističkih i fantazmagoričnih priča u trećem i priča u prvom licu. Preko rečnički motivisanih objašnjenja, do dijaloški saopštenih i poetski intoniranih prizora – obezbeđuju Vuksanovićevoj knjizi semantičku dinamiku, dramaturšku gipkost i značenjsko-simboličku sugestivnost.

Description Otmica muškarca – Milica Jakovljević Mir Jam Svaka je na svoj način bolna i poučna. Isprepletani su bol i razočaranja. Ženska lukavstva i veštine, želje i nadanja sve zarad jednog cilja: pridobiti pravog muškarca i njegovu ljubav do kraja života. Milica Jakovljević Mir-Jam rođena je u Jagodini 22. aprila 1887. godine. U Kragujevcu je završila osnovnu školu i devet razreda učiteljske škole. Bila je učiteljica u Krivom Viru 1907–1913. Tokom Prvog svetskog rata živela je u Kragujevcu, a godine 1919. prelazi u Beograd i bavi se novinarstvom u Novostima, Štampi i Vremenu.

Description Blago cara Radovana jutra sa leutara – Jovan Dučić Blago cara Radovana jutra sa leutara: U ovom delu Jovana Dučića je sabrano iskustvo čovečanstva, iskristalisana refleksija pisca, formiran pogled na svet, život i čoveka. Vrhovno načelo Dučićeve poezije jeste naći najsavršeniji izražaj. On je zaista nadmašio sve što je do njega stvarno u našoj lirici, toliko je on jak u izrazu, – otmen, diskretan, duhovit i ljubak. Njegova poezija blešti slikovitošću i melodičnim ritmom. “Svi ljudi imaju iste mane, ali nemaju iste vrline; u tome je i sva razlika između velikih i malih ljudi. Ljude treba suditi samo po njihovim vrlinama, a ne po njihovim manama; međutim, po vrlinama nas ocenjuju samo naši prijatelji, a naši neprijatelji nas ocenjuju samo po našim manama. Stvarno, svaki čovek je bio gotov da bude razbojnik po svojim instinktima, ali svaki čovek nije bio po instinktima gotov da bude dobar: zato što za dobrotu treba više mudrosti nego instinkta, i što u prirodi ne postoji zloća i dobrota nego samo borba za život između jačih i slabijih”

Description Despot i žrtva – Dobrilo Nenadić Smešten u vreme vladavine despota Đurđa Brankovića i njegove žene Jerine. U burno doba zidanja smederevske tvrđave i osmanskog osvajanja Balkana. Despot i žrtva je istovremeno istorijski roman o zidanju Smedereva i alegorija o tvrđavi koja odoleva nadmoćnim osvajačima. „Podizanje kamene citadele – istovremeno odbrambenog objekta i simbolične građevine. Svedočanstva o neugasloj moći srpske despotovine i pokušaju odupiranja turskoj najezdi. Poslužilo je piscu kao istorijski okvir da sigurnom rukom povede čitaoca kroz uzbudljivu priču o prijateljstvu i izdaji, moći i stradanju, ovozemaljskom i nebeskom. Brojnim likovima trgovaca, krčmara, lađara, ribara, doušnika, špijuna i vračara, kao i istorijskim ličnostima despota Đurđa i njegove žene Jerine, Dobrilo Nenadić udahnjuje život u vrevi srednjovekovnog grada ispunjenoj zaverama, hajkama, porodičnim odnosima, podvalama i preljubama, i svojim živopisnim slikama potvrđuje da su ljudske priče, pa i priče naših predaka na Balkanu, slične ili iste kao danas.“ Vasa Pavković

Description Kojim god putem da krenete kroz ovaj kraj jedva ćete sresti čovjeka, bilo koje vjere ili nacije. Ipak tu i tamo sretnete ponekoga. Osim preplanulog lica i koščate građe, koja krasi sve jednako, bilo koje vjere da su, na vas će utisak ostaviti oči ovih ljudi. Nakon dužeg posmatranja čini se da su to oči pune bola i tuge na koje niko nikada nije stavljao melem… Melanholičnom zbirkom priča Preko praga vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije Durić nesumnjivo ulazi u red darovitih bosanskohercegovačkih pisaca, koji svojom prozom nastavlja najbolju tradiciju pripovedača na srpskom jeziku, od Petra Kočića do Zuke Džumhura, Ive Andrića ili Meše Selimovića. Posle dve duže novele, Lazar i Priča o starom kralju, objavljene pre više godina, pisac se u ovoj zbirci okreće sudbinama malih ljudi u svom hercegovačkom podneblju s kraja burnog XX veka. Kada piše o pojedinačnim sudbinama savremenika, njihovim nesrećama, nesporazumima i zabludama, bolestima, bedi i stranputici, pisac izdvaja najsvetlije trenutke njihovog života i nalazi najdragocenije crte njihovog karaktera. A kada piše o lopti, smehu, vozovima, o brigama, moru ili manastirima, Grigorije Durić oživljava zaboravljene ili ispražnjene prostore, predele i raspoloženja svoga ratom opustošenog podneblja. Izvanredan psihološki portretista, autorski glas u ovoj knjizi uzdiže se iznad zlosrećnih podela u narodu, prelazeći preko uskog i sebičnog praga svoje kuće, vere i nacije, i daje nam svakim retkom svoje proze na znanje da će se ugledati na Andrićevu misao: „Najveća planina koju čovek mora preći je prag njegove sopstvene kuće.“

Description Gertruda – Herman Hese Kada ovako spolja posmatram svoj život, on ne izgleda bogzna kako srećan. Ali, i pored svih zabluda, još manje smem da ga smatram nesrećnim. Uostalom, sasvim je ludo tako ispitivati šta je sreća a šta nesreća, jer mi se čini da bih najnesrećnije dane svog života teže dao negoli sve vedre… Hese je 1946. godine dobio najveće svetsko priznanje: Nobelovu nagradu za književnost. Sredinom 60-tih godina postao je jedan od najčitanijih i najprevođenijih evropskih pisaca za poslednjih 100 godina. U Heseovoj kritici savremene civilizacije i građanskog društva, u njegovom protestu protiv svih oblika totalitarizma, u njegovom neumornom zalaganju za svetski mir, u odbacivanju svake prinude nad duhovnom slobodom, jednostavan i kreativan život – savremeni čitalac nalazi potvrdu svojih ideala i stremljen Herman Hese je rođen 2. jula 1877. godine, umro je 9. avgusta 1962. godine. Bio je nemački pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. godine. Pisao je lirske pesme, novele i romane. U početku svog stvaranja bio je romantičar, u proznim delima pod uticajem psihoanalize i orijentalne mudrosti. U Heseovim delima jasno je uočljivo njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki uticaj budističke i hindu filozofije. Njegova najpoznatija dela su Stepski vuk, Sidarta, Igra staklenih perli. Rođen je u gradu Kalvu, Virtemberg, 1877. godine. 1922. godine emigrirao je u Švajcarsku, 1923. je postao švajcarski državljanin. Kao antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom svetskom ratu. Njegova osećanja koja se tiču rata izražavao je u mnogim svojim knjigama. Za vreme Drugog svetskog rata, našao se se u čudnim okolnostima. Nemački propagandista Jozef Gebels u početku je štitio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da objavljuje svoja dela. Međutim, kada je zahtevao da određeni delovi njegovog romana Narcis i Zlatousti (Narziss und Goldmund) koji se tiču pogroma ostanu nedirnuti, našao se na nacističkoj crnoj listi. Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u Švajcarskoj. Kao i mnogi njegovi likovi, u toku svog života imao mnogo problema sa ženama. Njegov prvi brak sa Marijom Bernouli, sa kojom je imao troje dece, završio se tragično, tako što je njegova žena mentalno obolela. Njegov drugi brak sa pevačicom Rut Venger, trajao je veoma kratko, a najveći deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo do duboke emotivne krize, Hese se povukao u sebe i izbegavao socijalne kontakte, što je opisao u svom čuvenom romanu Stepski vuk. Ipak, njegov treći brak sa Ninon Dolbin Auslender (1895. – 1966.), trajao je do kraja njegovog života. Svoju treću ženu spomenuo je u knjizi Putovanje na istok. Hese je u svom kasnijem životu razvio određenu dozu konzervativizma. U Igri staklenim perlama, jedan od likova proglašava svu muziku posle Johana Sebastijana Baha veštačkom i lošom, proglašavajući Ludviga van Betovena za ekstremni primer lošeg ukusa u muzici. Inače, Igra staklenih perli, sa sa svojim idealizovanim srednjovekovnim stilom bila je izuzetno popularna knjiga u ratom razrušenoj Nemačkoj 1945. godine. Hese je umro u snu u Montanjoli 9. avgusta 1962. godine u svojoj 85. godini.

Description Majstor i Margarita – Mihail Bulgakov Slika sveta u romanu je nesumljivo dijalektička. Svetlo i tama imaju svoja carstva i prostor delovanja sa svojim zakonima i načinima delovanja. Otkrijte ovo čudesno delo! Roman „Majstor i Margarita“ je strukturisan kao roman u romanu. Slika sveta u romanu je nesumnjivo dualistička. Svetlo i tama imaju svoja carstva i prostor delovanja, sa svojim zakonima i načinima delovanja. A čovek se nalazi izmeđju. Ali, da ne bude dileme, mnogo bliže Sataninom carstvu i mnogo više pod uticajem njegovih snaga! Običan čovek je igračka u rukama sila mraka. Taj mrak nije došao spolja vec je stvoren u ljudskoj duši. Materijalizmom, pohlepom, niskim strastima. Samo duša, obuzeta niskim porivima, svojim delovanjem ili mišlju izaziva reakciju sila pod nebom, i to, kako je vec naglašeno, za `svoje dobro`, za ispunjenje sudbine, onako kako mora biti prema stanju svesti, a ne prema kapricima Gospodara tame ili malim ljudskim željama, nedoraslim višim ciljevima

Dodatne informacije Pisac VIDA OGNJENOVIĆ Izdavač ARHIPELAG – BEOGRAD Izdanje 2015 Povez TVRDI Strana 156 Stanje Vrlo Dobro

Description Slika Dorijana Greja – Oskar Vajld Roman u kome su napisane najlepše stranice o mladosti i dati jednostavni opisi londonskog života, povezanih u jednu sentimentalnu ljubavnu priču…Ovaj Vajldov roman pojavio se 1890. godine. U njemu su trazene senzacije izvesnog tajnog culnog otkrica, medjutim, taj roman je smesa najlepsih stranica koje su napisane o mladosti i jednostavnih opisa niskih zakutaka, povezanih u jednu sentimentalnu ljubavnu pricu, po cestom obicaju engleskih novelista. I zato ce ovaj roman za svakoga biti dozivljaj. Jer na kraju, kada ga procitate i zaboravite sve licnosti i dogadjaje u njemu, ostace vam jos dugo u dusi neko drhtanje puno tajanstvene lepote ove knjige. London, krajem XIX veka. U jednom umetničkom studiju, zanosni i bogati Dorijan Grej pozira slikaru Bazilu. San o posedovanju portreta koji će stariti umesto njega i prihvatiti tragove vremena na njegovom anđeoskom licu. Postaće za Dorijana paradoksalna, zastrašujuća stvarnost. Ali neće samo belezi starosti preći na sliku ovog lepog mladića, već i sramni poroci njegove duše: duše pune oholosti, iskvarene i dekadentne, zarobljene u ponoru izopačenosti i cinizma, neobuzdane pohlepe i želje za uživanjem svake vrste. Iz unapred izgubljene borbe za večnu mladost, Dorijan će izaći poražen, kao rob apsurdne želje da poistoveti umetnost sa životom. Oskar Fingal O`Flaerti Vils Vajld rođen je 1854. godine u Dablinu. Bio je irski dramski pisac, pesnik i autor brojnih kratkih priča i jednog romana. Poznat po svojoj britkoj duhovitosti i obilju aforizama, postao je jedan od najuspešnijih dramaturga s kraja viktorijanskog doba i jedna od najvažnijih ličnosti svog vremena. Provokativan, ekstravagantan, intelektualno nadmoćan, Vajld je rušio zastarele kanone. Kada je prvi put objavljena u Engleskoj, Slika Dorijana Greja izazvala je pravi skandal i uskomešala duhove javnosti. Međutim, uskoro se javljaju problemi sa alkoholom, a njegova slava počinje da bledi. Nakon što je dve godine proveo u zatvoru, seli se u Pariz. Nikada se nije vratio u Irsku ili Britaniju, i umro je u siromaštvu, zaboravljen od svih. Kažu da je na samrti rekao: „Jedno od nas moraće da ode.“

Velika plastična alka spoljašnjeg prečnika 54mm,a unutrašnjeg prečnika 37mm. Boja patiniranog (starog srebra). Cena je za komad.SNIŽENA CENA-POSLEDNJI KOMADI

Natpis Happy Brthday,drvo.Dimenzije:45x32mm.Cena je za komad.

Drveni natpis Merry Christmas.Dimenzije: 92x21mm. Cena je za komad. SNIŽENO -POSLEDNJI KOMADI

Bicikla,dimenzije 40x22mm,drvo,cena je za komad.

Nov goblen set Meda. Dimenzije goblen platna 27x20cm,dimenzije motiva mede :16x15cm. Cena je za set na fotografiji(štampano goblen platno,potrebni konci za izradu motiva,igla za vez i kratko upustvo za vez goblena na srpskom jeziku). SNIŽENO -POSLEDNJI KOMADI

sidro,drvo,51x36mm,cena je za komad.SNIŽENO -POSLEDNJI KOMADI

Ananas, drvo.Dimenzije: 47x19mm. Cena je za komad.

pakovanje sadrži 10 krugova zelene deko lufe (4,5x3cm) i 10 mini šišarki (2,5-3cm). Cena je za pakovanje. SNIŽENO -POSLEDNJI KOMADI

-Nalepnica 32x25mm,cena je za24komada(1 list). SNIŽENO -POSLEDNJI KOMADI

Šablon za filcanje(pustovanje) vune,cvet,debljina 4mm.Ukupna dimenzija šablona:65x65mm(cvet 55mm).Cena je za komad.

Oči,dimenzije 3mm, Cena je za pakovanje od 40komada.

Osnova za dekoraciju ,cvet. Prečnik:24cm. Cena je komad.SNIŽENO -POSLEDNJI KOMADI

Description Ime ruže – Umberto Eko “Vrcavo, ironično. Eko je učio sve od samih uzoritih učitelja” – Ričard Elman, The New York Review of Books “Upravo knjiga kakvu bih, da sam milioner, naručio po svojoj meri.” – Punch “Ovo je jedna od onih knjiga koje nas peobražavaju, koje zamenjuju našu stvarnost sopstvenom… suočava nas s jednim novim svetom, idući tragom Rablea, Servantesa, Sterna, Melvila, Dostojevskog, pa i samog Džojsa i Garsije Markesa” – Kenet Ečiti, Los Angeles Times