Knjiga je odlično očuvana. Izdanje Spomen zbirka Pavla Beljanskog Novi Sad 2012. Tvrdi povez,format 23 cm,odlično ilustrovana,95 strana.

LOKOT I KLJUČ 5 (Tempiranje) – DŽO HIL, GABRIJEL RODRIGEZ Izdavač: DARKWOOD Beograd Godina izdanja: 2014. Povez: broš Broj strana: 150 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

Meša Selimović-PISCI,MIŠLJENJA I RAZGOVORI Autor : Meša Selimović Izdavač: BIGZ Beograd SVJETLOST Sarajevo Godina izdanja: 1990 Povez: meki - broširani sa zlatotiskom i proširenim koricama Pismo: latinica Dimenzije: 20,5 x 13,6 cm Broj strana :382 Knjiga u PERFEKTNOM stanju 06

ZLATNA SERIJA ZS 724 - ZAGOR RENDAL MUTANT Kompletan, kompaktan, u odličnom stanju Komunikacija isključivo putem Kupindo poruka. Pogledajte i ostale moje stripove na Kupindu. https://www.kupindo.com/Clan/moshy/SpisakPredmeta

Autor Vojin Maksimović,Beograd 1939 god.,format 23x15 cm,88 str.,sve lepo očuvano. žan3 115g

Lepo očuvano Čista Velika edicija ideja Beograd 1976 Ivo Urbančič (12 November 1930 – 7 August 2016) was a Slovenian philosopher. He is considered by many to be one of the fathers of the phenomenological school in Slovenia. Ivo Urbančič Born Ivan Urbančič 12 November 1930 Robič, Kingdom of Italy (now in Slovenia) Died 7 August 2016 (aged 85) Era 20th-/21st-century philosophy Region Western Philosophy School Phenomenology Main interests Ontology · Ethics · Technology · Systems theory Influences Martin Heidegger · Friedrich Nietzsche Influenced Jože Pučnik Biography Edit Learn more This section does not cite any sources. (August 2016) Born Ivan Urbančič in Robič near Kobarid, in what was then the Italian administrative region of Julian March to a peasant Slovene family, his family left the region when he was a child to escape Fascist persecution and moved to the Kingdom of Yugoslavia. They spent six years in the village of Bistrica in southwest Vardar Macedonia, where a colony of Slovene immigrants from the Julian March was established. In 1937, they moved to Slovenia, in the village of Črešnjevec near Slovenska Bistrica, where young Ivo met with Jože Pučnik, with whom he established a lifelong friendship. After finishing the technical high school in Kranj, he attended a one-year course in communication technology in Belgrade. In 1960, Pučnik convinced him to enroll in the University of Ljubljana, where he studied philosophy. In his student years, he became involved with a group of young intellectuals, known as the `Critical generation`. In 1970, he obtained his PhD at the University of Zagreb. Between 1969-70, he studied at the University of Vienna, and between 1971-72 in Cologne where he worked with the philosopher Karl-Heinz Volkmann-Schluck. In 1964, he became a researcher at the Institute for Sociology and Philosophy at the University of Ljubljana. In the late 1980s, he worked as an editor at the publishing house Slovenska matica, where he supervised the translation and first edition of many major Western thinkers in Slovene. Among others, he was instrumental in the publishing of the complete works of Nietzsche. In the early 1980s, he was one of the co-founders of the alternative review Nova revija. In 1987, he was among the authors of the Contributions to the Slovenian National Program, an intellectual manifesto demanding a democratic, pluralistic and independent Slovenia. In 1989. he was among the co-founders of the Slovenian Democratic Union, one of the first democratic political parties opposing the Communist regime in Slovenia. Urbančič died in Ljubljana in 2016, aged 85. Work Edit Learn more This section does not cite any sources. (August 2016) Urbančič was one of the first who introduced the thought of Heidegger to Slovenia. He also wrote several monographies on Nietzsche. Urbančič wrote several works on the history of philosophy in the Slovene Lands. Selected works Edit Evropski nihilizem (`The European Nihilism`. Ljubljana, 1971); Leninova `filozofija` (`Lenin`s `Philosophy``. Maribor, 1971); Vprašanje umetnosti in estetike na prelomu sodobne epohe: estetska in filozofska misel Dušana Pirjevca (`The Question of Art and Esthetics at the Turning Point of Our Epoch: the Esthetic and Philosophic Thought of Dušan Pirjevec`. Ljubljana: 1980); Uvod v vprašanje naroda (`Introduction on the Question of Nation`. Maribor, 1981); Neosholastika na Slovenskem (`Neoscholasticism in the Slovene Lands`. Ljubljana, 1983); Zaratustrovo izročilo I & II (`Zarathursta`s Legacy I & II`. Ljubljana, 1993 & 1996); Moč in oblast (`Power and Authority`. Ljubljana, 2000); Nevarnost biti (`The Danger of Being`. Ljubljana, 2003); Zgodovina nihilizma (`The History of Nihilism`. Ljubljana, 2011). Povijest nihilizma (`The History of Nihilism`. Zagreb, 2019). Edmund Huserl fenomenologija zak derida

Da li je buducnost namestena utakmica Natasa Kazic Izdavac: Slovo press 2019. Mek povez, strana 224 Vrlo dobro ocuvana Iz naslova knjige jasno je da se bavi budućnošću, mada, što je duže čitate, shvatate da se tiče sadašnjosti. U tački gde se susreću sadašnji trenutak i budućnost moramo da se zapitamo da li je budućnost nameštena utakmica jer – ovo je vreme inovacija, to je budućnost. A u sadašnjem trenutku uglavnom (ne svi) imamo otpor i strah prema budućnosti. Nove tehnologije, otuđenje, poništavanje starih vrednosti (ili „vrednosti“) prete da ugroze mnoge poslove, radna mesta i mogućnosti za pristojnu egzistenciju i zaradu. Podrazumeva se da digitalno doba uglavnom ima mane i tek po koju vrlinu. Da li je baš tako? U knjizi Nataše Kažić na vrlo slikovit i prijemčiv način upoređene su tradicionalna i digitalna ekonomija kroz utakmicu u kojoj učestvujemo kao publika i, ne baš objektivno, često i kao sudije. Digitalci su pobedili s 11:0. Prvi gol postigli su zahvaljujući orijentaciji ka korisniku, drugi zbog personalizacije, treći zahvaljujući virtuelnom i globalnom tržištu, naspram fizički ograničenog tržišta tradicionalaca, četvrti zahvaljujući posredničkom biznis-modelu, peti je bio autogol tradicionalaca zbog rigidnog lanca snabdevanja, šesti je bio lak, zbog mrežnog efekta poslovanja naspram ekonomije razmere, sedmi… i tako sve do 11. gola, dok tradicionalci nisu uspeli da daju nijedan, bez obzira na veliki i preveliki trud koji su uložili. Futuristička literatura? I jeste i nije. Ako ne počnete odmah da planirate i kreirate svoju budućnost, nećete ostati relevantni. Budućnost je sada.

Udzbenik i gramatika.Na par mesta popunjavano obicnom olovkom,gramatika cista,bez popunjavanja. K50

ТИОДОР РОСИЋ НАЈЛЕПШЕ БАЈКЕ БИГЗ БЕОГРАД 199О ЏЕПНА КЊИГА БИГЗ Поговор ТИОДОР РОСИЋ ........................................................... 11 БАЈКИ БАШ ЛЕПЕ ИЛУСТРАЦИЈЕ У БОЈИ + ЦРНО-БЕЛЕ ИЛУСТРАЦИЈЕ!!! БРОШ ЋИРИЛИЦА ФОРМАТ 17 CM 173 СТРАНЕ КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК СОЛИДНО !!!!!!!!!!

Naslov romana ima svoju simoliku: mušarac i žena sreću se tri puta - u zoru, u holu hotela, u različitim dobima svog života, u momentima koji su ključni za oboje i u kojima će jedno u drugom naći spas. Svaki od ta tri susreta biće istovremeno njihov prvi, poslednji i jedini susret. To je moguće jer žive u jednom vremenu koje ne postoji u svakodnevnom iskustvu, „vremenu koje nam književnost ponekad dočara, i to je jedna od njenih privilegija“.

Iz recenzije: „Sabrane drame Marije Karaklajić, dobitnice Nagrade „Borislav Mihajlović Mihiz“. Od špijunskog sentimentalnog trilera smeštenog u vreme pred Drugi svetski rat, o čemu čitamo u drami „Fausse attaque, mal parer“, antimilitarističke drame kakav je „Mlečni zub zemlje“, preko najpoznatije drame ove autorke, Lice od stakla, u kojoj se prepliću teme nasilja i ljubavi, do postdramskih tekstova „Kuća s tri ruke“ i „Pars hostilis“. Pisane sugestivnim stilom i jezikom, drame Marije Karakljić izvode pred nas i klasične i moderne motive. Na ovoj pozorinici pojavljuju se izbliza sva zamisliva ljudska lica suočena s dramom egzistencije kako u istoriji, tako i u uskomešanoj ljudskoj psihologiji."

Iz Predgovora oca Evdokimova: O životu Konstantina Velikog je do sada objavljeno više studija. Međutim u srpskoj literaturi nema mnogo podataka o njegovoj majci, koja je suštinski opredelila njegov stav prema hrišćanstvu, a time i kompletnu istoriju našeg društva. Autorka, doktor pisama, želela je da učini pravdu ovoj premalo poznatoj velikoj dami sa bajkovitom sudbinom i vrlo skromnog porekla. Da bi to učinila, Elen Iver- Žali pozvala se na mnoštvo izvora, kako istorijskih, tako i izvedenih iz tradicije Istočne crkve ili iz različitih legendi i običaja, kao i iz numizmatike i umetnosti. Autor pokazuje sve što Crkva duguje svetoj Jeleni i daje značajan doprinos poznavanju kasne antike u drugoj polovini III veka i početkom IV veka. Carica je bila snažna veza katolika i pravoslavaca, između istoka i zapada, i tako doprinela jedinstvu univerzalne Crkve.

Stanje:lepo sačuvano Izdato:Mladinska knjiga, Ljubljana Godina:1983 Korica:tvrda Pismo : latinica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----- SZOBA -----

Autor - osoba Ćorović, Svetozar Naslov U ćelijama / Svetozar Ćorović Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1919 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Matica hrvatska, 1919 (u Zagrebu : K. Rožmanić) Fizički opis 130 str. ; 20 cm. Stanje: korice s nekoliko mrlja od starosti, podvlačeno grafitnom olovkom (v. sliku), kompletno. Već poznat po svojim romanima „Stojan Mutikaša“ i „Majčina sultanija“, Svetozar Ćorović stvara još jedan roman – „U ćelijama“. U svojim delima Ćorović ostaje dosledan sebi unoseći motive iz svog kraja i osvetljavajući društvene odnose. Roman „U ćelijama“ objavljen je prvi put 1908. godine. Želeći da ukaže na društveni milje tadašnjeg vremena i prostora, radnju romana smešta u jedan manastir i okolnu sredinu. Još nas na početku romana upoznaje sa likovima, i to saznajemo iz razgovora oca Melentija i oca Prokopija. Igumana, starijeg čoveka koji je zadužen za sva dešavanja u manastiru, karakterišu kao „strah i trepet”, jer on određuje mnogo šta i postavio je određena pravila, koja se moraju poštovati. Ostali deo manastirskog življa, ali i onaj koji ne pripada manastiru, nezadovoljan je tim pravilima. Kroz ostale likove, poput Janjićija, Prokopija, Milice, koja je kuvarica u manastiru, Jevrema itd., saznajemo mnogo i o njima samima, ali i o drugim likovima. Ćorović je ovaj roman podelio na 14 celina, u kojima je verno prikazao situacije i karaktere likova. Njegovi likovi su reprezentativni i realistično prikazani, sa svim svojim manama i vrlinama. Iako takvi, čitaoci će ih rado prihvatiti i sa radoznalošću čitati roman u jednom dahu. Svojim veštim pripovedanjem, koje teče lako, Ćorović nas upoznaje i sa psihološkom stranom likova. Zrelim narativnim postupcima oblikuje i prikazuje likove tako da čitalac stiče utisak kao da te likove lično poznaje. Roman obiluje dijalozima, u kojima su replike uglavnom kratke. Razgovorni stil je ono što odlikuje govor ovih junaka i čini ih prepoznatljivim. Zanimljivo je i to da se likovi, naročito Milica, koriste narodnim poslovicama kada žele da kažu i prokomentarišu određenu situaciju. Mnoštvo je scena u romanu koje izazivaju komične i parodične efekte. Na neki način, životi pojedinih sveštenih lica ovde su prikazani kao isprazni i jedino do čega je njima stalo jeste da popiju što više alkohola i da se najedu, pa makar to bilo i na groblju. Jedna od takvih scena je prikazana nakon smrti oca Melentija. Odabirom zanimljivih zapleta i neočekivanih obrta Svetozar Ćorović ostavlja pun utisak. Upoznajući se sa likom Jevrema, koji želi da bude deo manastirskog društva, očekujemo interesantna zbivanja. Putujući kroz stranice romana sa prevrtljivim Jevremom, ali ujedno pozitivnim likom, dolazimo do motiva zabranjene ljubavi – Jovo i Smiljana, Jevrem i Mara. Čitajući roman, otkrijte kakav će biti rasplet ovih dveju ljubavnih priča… Iz svega ovoga, možemo zaključiti da roman U ćelijama možemo povezati i sa romanom „Bakonja fra Brne“ Sima Matavulja. Svetozar Ćorović (1875–1919) bio je znameniti srpski pisac, član mostarske trojke uz Jovana Dučića i Aleksu Šantića, autor koji je u svom delu uspeo da sačuva raznolikost i mešavinu kultura na prostoru sa koga je potekao. Objavljivao je radove u mnogim časopisima: Golub, Neven, Bosanska vila, Luča, Otadžbina i Brankovo kolo. Iako je život uglavnom proveo u Mostaru, pa nije slučajno što je pisao o svom narodu, koji je dobro poznavao, tokom aneksione krize bio je u Italiji. Bio je izabran u Bosanski sabor za poslanika 1910. Ćorović je bio pisac koji svojim pisanjem nije težio da nešto prikaže ili objasni. Nije bio tradicionalan pripovedač koji bi ispunjavao zadatke koje se postavljaju pred njega kao pisca, niti se prilagođavao kritici. Radio je po svom, onako kako on to želi i misli da treba. Ovakav pristup se pokazao kao veoma uspešan. Kombinacija njegovog talenta, sposobnosti uviđanja situacija oko njega i njegov književni pravac stvorili su jednog od najvećih srpskih književnika. Pričanje po Svetozaru Ćoroviću nije besmislica, nego ozbiljna stvar koja će svakog pojedinca otrgnuti od njegove nevolje. On kroz priču ne kritikuje ljude i život u kasabi. Pričalac je iz naroda koji započinje priču samo zbog razgovora. Svetozar Ćorović umro je u Mostaru 17. aprila 1919. godine. Umro je od bolesti koju je dobio u austrijskim logorima i internacijama, u kojima je proveo prve tri godine Prvog svetskog rata. Njegov brat je Vladimir Ćorović, poznati srpski istoričar. Ćorović je pisao pripovetke i objavio oko deset knjiga, isto toliko romana i nekoliko drama. Od pojedinačnih dela izdvajaju se romani Majčina sultanija u kojoj nailazimo na neobičnu junakinju, Stojan Mutikaša, gde je prikazan čovek koji od siromašnog seoskog dečaka postaje velik trgovac, zelenaš, Jarani, u kojima je prikazan muslimanski živalj Hercegovine u nemirna vremena uoči prestanka turske vlasti. Svetozar Ćorović piše prijatno, zanimljivo, lako i brzo, kompozicija kako u kratkim, tako i u dužim formama je spretna, motivi su dobro odabrani, radnja sigurno vođena. Roman Stojan Mutikaša objavljen je 1907. godine, a po njemu je snimljen i film 1954. Ćorović je blizak tradicionalnijem srpskom realizmu, te opisuje društvene motive Hercegovine kao svoje sredine i osvetljava porodične i društvene odnose života čaršije. Roman prati životni put glavnog junaka, njegov dolazak sa sela u veliku gazdinsku kuću, šegrtovanje i uspon na društvenoj lestvici. Kapital i novac postaju sami sebi svrha i lišavaju Stojana Mutikašu osnovnih ljudskih vrednosti, ljubavi i samilosti, i obesmišljavaju život uopšte. Ćorović prikazuje kako sa društvenim i materijalnim usponom dolazi do moralnog pada, pa ovaj roman ima naglašen kritički odnos prema trgovačkom sloju. Obradom raznovrsnih tema i motiva Svetozar Ćorović nam u zbirci pripovedaka U časovima odmora daje živopisne, realistične prizore života u Hercegovini. Ovih petnaest pripovedaka krasi i velika formalna raznolikost, te variraju u produbljenosti likova, širini prikazane radnje i osnovnom utisku koje delo ostvaruje. Zbirka daje presek društva uhvaćenog u koloplet istorijskih promena koje pojedinci ne mogu da razumeju i prihvate, što će dovesti do njihovog neumitnog tragičnog kraja. Odabirom i obradom tema i likova, Ćorović se približava poetici moderne književnosti, ali u osnovi zadržava realistički, povremeno čak i naturalistički pristup… MG79 (L)

AUTOR: - NASLOV: Contes de Perrault IZDAVAČ: Casterman GODINA: 1979 POVEZ: tvrdi (KB:150 (B.N.))

СРПСКИ НОВАЦ КРОЗ ВЕКОВЕ 100 ДИНАРА ПРИВИЛЕГОВАНА НАРОДНА БАНКА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ 1884 ИЛУСТРАЦИЈЕ У БОЈИ 4 СТРАНИЦЕ ФОРМАТ 16 x 16,5 cm НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра !!!!!!!!!!!!! dsp10

Zbirku čine priče koje su pristigle na konkurs za Nagradu “Leposava Mijušković” za najbolju kratku kvir priču. U uži izbor za nagradu ušle su priče “Ulica Pipacs” Bojana Krivokapića, “Svedoci” Vere Kurtić, “Sve naše što ste imali” Nemanje Ilića, “Obećanje” Milana Živanovića, a pobedu je odnela priča “Niko više ne ide u raj” Sare Sarić.

Pet priča iz bliske budućnosti. Najčitaniji savremeni skandinavski pisac. Dobro došli na Ostrvo pacova, u postpandemijsku Ameriku, gde imućni na vrhovima nebodera čekaju na evakuaciju dok se oni manje srećni bore po ulicama za opstanak. U Brisaču naučnik koji istražuje večni život u poslednjem trenutku aktivira brisač sećanja pomoću kog može da zaboravi sve, jer je sećanje opasno. Cvrčci pripovedaju o dva najbolja prijatelja koji se na putu za trke s bikovima u Pamploni zaljubljuju u istu devojku. Protivotrov prati otuđenog sina koji planira posetu ocu na farmi zmija u Africi. Na kraju, u epskom i opakom Crnom skakaču srećemo psihologa Lukasa Majera, za kog se ispostavlja da je profesionalni ubica u službi međunarodnih korporacija. Poigravajući se žanrovima, Ju Nesbe ispituje šta je to što pokreće i određuje sudbinu čoveka kao pojedinca, ali i jedinke u društvu – ima li mesta za ljubav, saosećanje i pravdu čak i u ekstremnim uslovima borbe za opstanak? Ju Nesbe je jedan od najpopularnijih svetskih pisaca kriminalističkih romana. Oklopno srce, Solomonovo slovo, Policija, Sin i Žeđ, poslednji roman iz serijala o Hariju Huleu, bestseleri su Sandej tajmsa. Njegove knjige su prevedene na pedeset jezika i prodate u više od trideset tri miliona primeraka u svetu.

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu autora. ,,утентично сведочење о терору који је заједно са новинарима радакција Глас јавности и Курира преживео од стране политичара и тајкуна који су хтели да му преотму новине и потпуно угуше слободу речи. Која је политичка гарнитура била најбруталнија; да ли су то били јуловци Мире Марковић, Дачићев СПС, Шешељеви радикали, експерти попут Динкића или демократе Ђинђић, Тадић и Ђилас, који су злоупотребили све државне институције, полицију ( више од 400 полицајаца), правосуђе (више од 90 судија) тужилаштво (више од 30 тужиоца) и Пореску управу (више од 150 пореских полицајаца)? Да ли су Вучићеви напредњаци другачији?Како је Милутин Мркоњић спасао Глас Јавности? Која је цена слободе у Србији јуче, данас, сутра?``

MOMO KAPOR OD DŽINS-PROZE DO PROZE U MASKIRNOJ UNIFORMI Branko Stojanović Raška škola BEOGRAD,2006.,Tvrd lux povez,396.strana BIBLIOTEKA SVET POETIKE Književno delo novinara, feljtoniste, romansijera, pripovedača, dramskog pisca, radio i TV voditelja, slikara i filmskog scenariste Mome Kapora (Kapor je autor scenarija za filmove „Valter brani Sarajevo“ i „Ispravi se Delfina“) u monografiji koja je pred nama Branko Stojanović je označio etiketom „Od džins-proze do proze u maskirnoj uniformi“. Ovu knjigu Branko Stojanović je pisao pune tri godine. Pišući ovu dragocenu i nadahnutu monografiju o jednom od najpopularnijeg pripovedača i romansijera Momi Kaporu, Branko Stojanović je tumačeći obimno delo ovog autora, zaključio da je Kapor pisac koji otvoreno govori o stvaralačkim uticajima. Stojanovićeva monografija predstavlja veliki omaž ne samo Momi Kaporu kao književniku već i čitaocima njegovih dela. Autor je znalački primetio da Kapor piše kratko jezgrovito u formama koje korespondiraju sa interesima čitalaca kao i datom vremenu u kome obitava. Monografiju „Momo Kapor od džins-proze do proze u maskirnoj uniformi“ Branko Stojanović svojim britkim jezikom i lucidnim zapažanjima na skoro 220 strana kompjuterski složenog teksta uz iscrpno priloženu bibliografiju, prelama od naučne strogosti do esejističke razbarušenosti. Ova studija o književnom stvaralaštvu Mome Kapora predstavljaće nezaobilazan priručnik za buduće istraživače i teoretičare književnosti. 10

1. GRUPA TNT 2. SUPLJI ZUB 3. OPERACIJA FRANKESTSTEIN KORICE KAO NA SLICI. NA NAJAVNOJ STRANICI UPISANA NEKA SLOVA STO SE VIDI NA SLICI. UNUTRASNJOST VEOMA DOBRO OCUVANA. ZA CITANJE.

Strip u dobrom stanju.Videti slike.

ok

2007. -3. izd.-2017. dopunjeno Autor: Zoran Rapajić Povez: meki Format: 13,5 x 20 cm Strana: 126 Pismo: latinica Izdavač: Admiral Books fotog, planovi grada 3. izdanje iz oktobra 2007. godine dopunjeno je jula 2017.: spiskom novih i izmenjenih naziva ulica, planovima blokova 57, 59, 9a, 19a, West 65, ulica Mileve Marić Ajnštajn, Delta City, naselje Belvil - A blok, spisak mesnih zajednica, važne informacije o GO Novi Beograd. Ovim izdanjem Novi Beograd je prestao da bude „začarani grad“ po kome lutaju i ne snalaze se u lavirintu njegovih „blokova“, ulica i brojeva zgrada gotovo svi – od građana iz drugih delova grada, pa do ekipa hitne pomoći... Dat je prikaz i starog dela Novog Beograda i blokova na Savi, Bežanijske kose, Ledina, Starog Sajmišta... Blokovi su jasno razdvojeni, sve zgrade koje pripadaju jednoj ulici prikazane su u jednoj boji. k-2

Posle dvadesetak godina provedenih u Švajcarskoj, u malom mestu Rajnfeldenu blizu Bazela, Dobrila i Gojko i njihov sin Mate vratili su se u domovinu, u Beograd. Kupili su stan od četrdeset kvadrata na Konjarniku, uselili su se i tu mirno žive. Jedna soba, kuhinja sa trpezarijom i kupatilo. Dobrila i Gojko primaju švajcarsku penziju, ne rade ništa, ni Mate ne radi ništa, u Bazelu je završio srednju školu, nije želeo da se odvaja od roditelja, nije bilo razloga, tek je napunio trideset godina… Priča o ovoj prosečnoj, a ipak neobičnoj i zabavnoj porodici zapravo je duhovit uvid u srpske i balkanske prilike posle raspada, ratova, tranzicije i prilagođavanja na novu epohu koja je potom nastupila. Otac porodice promenio je u Švajcarskoj ime u Fric i tako su ovi Valjarevićevi povratnici, često sa crnim humorom i ironijom, prihvatili nove navike, nove prijatelje i nove okolnosti koje su po dolasku u domovinu zatekli. U Beogradu će se u jeku pandemije korone družiti sa Kinezom Lijem i njegovom porodicom, jednim malim detetom, profesorom filozofije u penziji, komšinicom frizerkom i mnogim pitoresknim likovima koji ovu prvoklasnu urbanu prozu obogaćuju svojim zgodama i dijalozima. Dok „ne rade ništa“ u svom stančiću na Konjarniku, njihovi brojni komentari na aktuelne događaje, političke prilike i odnose sa susedima u regionu poprimaju odlike groteske i gorke istine o apsurdima koji ispunjavaju naš svakodnevni život. „Majstor neizgovorenog, svega onog što se prećutkuje i sakriva, a zapravo izbija kroz svaki gest, svaku radnju, ma koliko ona sitna i nebitna bila, Valjarević je pisac koji ’kopa’ po našoj podsvesti i, koristeći svedeni jezik svakodnevice, progovara o suštinskim stvarima.“ – Vladimir Arsenić