ПРАВОСЛАВНА ВЕРОНАУКА Митроплит Амфилохије /Радовић) МАНАСТИР ОСТРОГ СВЕТИГОРА ЦЕТИЊЕ 2О12 Р е ф е р е н ц е О ТАЈНИ ВЕРЕ ОТКРИВЕЊЕ У СТАРОМ ЗАВЈЕТУ ОТКРИВЕЊЕ У НОВОМ ЗАВЈЕТУ КРШТЕЊЕ СРБА, СВЕТИ САВА И КОСОВСКИ ЗАВЈЕТ МОНАШТВО И ЊЕГОВА УЛОГА У ЦРКВИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ДАНАС БОГОСЛУЖБЕНИ И МОЛИТВЕНИ ЖИВОТ ЦРКВЕ

Knjiga je u odlicnom stanju.

BANJSKA БАНЬСКА Свидетель и фактор воскрешения Протосингел Симеон odlično očuvana LARA.9

Obrasci kulture Rut Benedikt Izvanredan uvod u studije kulture, Obrasci kulture je elokventna deklaracija o ulozi kulture u oblikovanju ljudskog života. U ovom fascinantnom radu, renomirani antropolog Rut Benedikt upoređuje tri društva – Zuni na jugozapadu Sjedinjenih Država, Kvakiutl iz zapadne Kanade i Dobuans iz Melanezije – i pokazuje raznolikost ponašanja u njima. Benediktova revolucionarna studija pokazuje da jedinstvena konfiguracija osobina definiše svaku ljudsku kulturu i ona ispituje odnos između kulture i pojedinca. Uz uvodne napomene Franca Boasa, Margaret Mid i Luiz Lamfer, ovo provokativno delo na kraju istražuje šta znači biti čovek. A MENTOR BOOK 1959. odlično očuvana LOK.1

Andric i Krleža kao antipodi - Nikola Milošević Posveta autora

Iz Sadržaja: Energija, Stres i relaksacija, Energetski vampiri, Zaštitni omotač, Uvećanje energije, Klatna bolesti, Frejling, Naštimavanje na frejle, Oprost grehova, Potraga za poslom, Transakcija, Nijanse u scenografiji, Pisma iz prošlosti, Crna razdoblja, Igra partnera, Dobročinstvo, Ezoterična znanja, Kako da vratimo one koje volimo, Potencijali važnosti, Inverzija stvarnosti...

Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka u Parizu aktivistički kružok na Sorboni spaja Žorža, studenta istorije i zaljubljenika u pozorište i Sema, grčkog Jevrejina i jednog od glavnih aktera okupacije Politehničke akademije u Atini. Sem u Žoržu prepoznaje mladog i naivnog sebe: nošenog idealima, srčanog, crno-belih pogleda na svet i, nakon decenije burnog prijateljstva, na samrti, zahteva od Žorža da ispuni njegovu poslednju želju. Terminalna bolest sprečila ga je da u zaraćenom Bejrutu postavi Anujevu verziju Antigone, sa glumačkom ekipom sačinjenom od svih etničkih grupa koje učestvuju u konfliktima, te moli prijatelja da on postavi predstavu. Teška srca, s dubokom sumnjom u naivnu premisu da umetnost može da donese mir, Žorž napušta svoju ženu i saborca Oror i njihovu malenu ćerku Luiz i odlazi u Liban. Po prvi put suočena s realnošću pravog rata, Žoržova zapaljiva retorika utihnjuje i otvara prostor za nedoumice, ispitivanje sveta i sebe u njemu. Reči poput sloboda, žrtva ili osveta, koje su nekada bile samo romantičarski slogani na plakatima, olako izgovarane po francuskim amfiteatrima, odjednom postaju isključive i opipljive. Žorž nas uvlači duboko u srce dvostruke antičke tragedije smeštene u savremeni kontekst, one na pozornici i one na frontu. Kroz te dve prizme postavlja nam pitanja koja se ponavljaju od Sofokla, preko Brehta do samog autora, Šalandona: Kada mimezis govori istinu celovitiju od same realnosti, a pred kojim izborima reči prestaju da postoje? Sorž Šalandon je francuski novinar i pisac, rođen 1952. godine u Tunisu. Kao novinar, od 1973. do 2007. godine, pisao je za list Liberasion, gde je osim ostalog pratio i tadašnja aktuelna dešavanja u Iranu, Iraku, Libanu, Somaliji i Avganistanu. Godine 1988. primio je Nagradu „Alber Londr“ za svoje reportaže o Severnoj Irskoj i o suđenju Klausu Barbiju. Potom je radio za list Kanar anšen. Autor nekoliko romana, među kojima su Le petit Bonzi (Maleni Bonzi, 2005), Mon traître (Moj izdajnik, 2008) i La Légende de nos pères (Legenda naših očeva, 2009), za svoj drugi roman Une promesse (Obećanje, 2006) dobio je Nagradu „Medici“ (Prix Médicis). Za roman Povratak u Kilibegz (Retour à Killybegs, 2011) Šalandon je dobio Veliku nagradu Francuske akademije, potom Nagradu čitalaca Festivala „Ulica knjiga” (Festival Rue des Livres 2012), a ovaj se roman našao i u užem izboru za prestižnu Gonkurovu nagradu. Sorž Šalandon prvi je dobitnik Gonkurove nagrade studenata Srbije, 2012. godine i to upravo za roman Povratak u Kilibegz. Gonkurovu nagradu gimnazijalaca dobio je za roman Le Quatrième mur (Četvrti zid, Geopoetika, 2015). Godine 2015. objavio je knjigu Profession du pére (Zanimanje oca, Geopoetika, 2019).

Prva verzija Amadisa od Gaule, iz pera nepoznatog autora, bila je veoma čitan roman na Iberskom poluostrvu sredinom XIV veka. Krajem XV veka, Garsi Rodriges de Montalvo, pisac i ratnik, i upravitelj plemićke varoši Medine de Kampo, dolazi do prvobitnog rukopisa, prerađuje ga i objavljuje 1508. godine u Saragosi. Vek kasnije pojavljuje se Servantesov Don Kihot, „najbolji roman svih vremena“ (zvanična titula iz 2009. godine); Amadis od Gaule zapravo je model za njegovo stvaranje. Šesnaesti vek kruna je zlatnog perioda španskog i evropskog viteškog romana. Najumnije glave i najistaknutije ličnosti širom Evrope svojevremeno su se divile Amadisu od Gaule. Čitao ga je Karlo V i ceo njegov dvor, Fransoa I, Anri IV, kralj Navare i Francuske, njime su jednako bili oduševljeni i Sveta Tereza Avilska i strogi jezuita Ignasio de Lojola. Humanista i erudita Huan de Valdes, koji je oštro osuđivao viteške romane, jer je u njima video dokaz izopačenosti ukusa, smatrao je da je jedino Amadis dostojan čitanja i pažnje. Zanimljivo je da španska inkvizicija nikada nije zabranila viteške romane. U Ameriku su pak, uprkos zabrani, ipak stizali u izobilju, kao prokrijumčarena roba. Za premijerno prevođenje na srpski jezik u XXI veku izabrana je jezički modernizovana verzija filologa i hispaniste Anhela Rosenblata, objavljena 1973. u Buenos Ajresu.

Najbolje novele modernog klasika slovačke književnosti Pavela Vilikovskog (1941-2020). Od istorije do tranzicije, od ljubavi do politike, od nacizma do komunizma, od nadzora do progona, od umetnosti do cenzure, od straha do strasti, od Bratislave do vidika cele Srednje Evrope. Novele kojima je teško odoleti. Duhovito, pronicljivo, uzbudljivo. Pavel Vilikovski (1941) jedan je od najvažnijih savremenih slovačkih pisaca. Studirao je slovački i engleski jezik na Filozofskom fakultetu u Bratislavi. Radio je kao urednik u književnim časopisima i u izdavaštvu. Bavi se i prevođenjem sa engleskog i publicistikom. Objavio je knjige pripovedaka Sentimentalno vaspitanje u martu (1965), Eskalacija osećanja (1989), Surovi mašinovođa (1996) i Čarobni papagaj i preostali kič (2005), dve novele pod zajedničkim naslovom Konj na spratu, slepec u Vrabljina (1989), novelu Slovački Kazanova (1991), imaginarni dnevnik Silberputzen (2006), kao i romane: Prva rečenica sna (1983), Večno je zelen… (1989), Pešački događaj (1992), Poslednji konj Pompeja (2001), Vlastita biografija zla (2009) i Pas na putu (2010).

Posle propasti „komunizma“ i raspada Jugoslavije obnavlja se, u raznim sredinama, interes za mnoge teme koje su se ranije smatrale opasnim, zabranjenim ili nepoželjnim. Pobude koje pokreću autore knjiga i dužih tekstova o njima različite su i – što se moglo očekivati – ne uvek naučne. Bez želje da se iznesu vrednosni, politički ili moralni sudovi, treba reći da su u srazmerno kratkom vremenu morale da se zadovolje vrlo raznorodne i neusklađene potrebe: želja da se rehabilituju žrtve, da se isprave istorijske greške, da se s trona skinu nekada obožavane ličnosti – pa i da se zadovolji nalet etnonacionalizma, koji je sve počeo da prožima, ovog puta naročito kao želja da se sopstvena nacija predstavi kao najveća žrtva komunizma i socijalizma, realnog i irealnog. Mnogo je razloga zbog kojih se o Golom otoku i celom sistemu koji on oličava malo znalo i malo beležilo. Broj interniraca nije premašio 15.000 u zemlji koja je po popisu iz 1948. imala skoro 16 miliona stanovnika; od kraja građanskog rata bilo je prošlo malo vremena; antikomunistički deo stanovništva smatrao je „kominformovce“ još gorim od vladajućih komunista; sve je bilo obavijeno tajnom i opasno u atmosferi „ratnog komunizma“; Staljin je na vreme umro. Što se tiče zapadnog inostranstva, Tito je tada bio dragoceni otpadnik, prvi važan komunist na vlasti koji se suprotstavio Staljinu kada je on izgledao najmoćniji i, kada su zapadne sile demobilisale svoje vojske, Crvena armija ostala najjača vojna sila, a u mnogim zapadnim zemljama komunisti dobijali ogromnu podršku i ulazili u vlade ne odričući se pokornosti Moskvi. Jezernikova knjiga delimično popunjava tu prazninu. Jezernik, uz to, pokazuje da je postupanje prema informbirovcima bilo ustrojeno tako da internirci batinama i ponižavanjem „nauče pameti“ sami sebe i da je ono po tome možda bilo jedinstveno. Zato je malo ko izašao iz logora bez osećanja gađenja i sramote, kako zbog onoga šta su mu činili njegovi dojučerašnji partijski saborci, tako – i još gore – zbog toga što je on činio njima. Otuda je verovatno i malo priča i svedočanstava. Vojin Dimitrijević

Merkur je najbrža planeta, varalica i kicoš. Merkur je planeta uma i komunikacije, kao i putovanja i kretanja uopšte. Međutim, kada je retogradan, Merkur može da stvori haos u životu. Ova knjiga će vam pokazati kako možete da izbegnete najgore posledice retrogradnog Merkura, ali i da ih upotrebite u svoju korist.

Pisac u kreativnoj krizi dobija savršenu ponudu – da napiše scenario za američko tržište. Tražeći osamu za rad, on odlazi u vikendicu pored Kamenog jezera, koje prate glasine o misterioznim davljenjima. Društvo mu pravi neobična devojka Una, koja mu pomaže u radu na scenariju. Međutim, splet neočekivanih, zloslutnih i tajnovitih događaja, kao i susreta sa čudnim ličnostima, govori glavnom junaku da ne samo što je ostao bez neophodnog mira već mu je i život ugrožen. Kako priča odmiče, veo nasilne tajnovitosti spada sa prošlosti obližnjeg, naizgled pitomog mestašceta, a prošlost njegovih stanovnika vraća se da progoni i one koji u njoj nisu učestvovali. Obrenović svojim novim romanom pokazuje da samouvereno vlada žanrovskim matricama, ne samo zato što ih inteligentno koristi već i zato što ih kreativno prevazilazi. Ovaj roman zavodljivo uvlači čitaoca u svoju jezovitu, mračnu atmosferu, koju autor relaksira savremenim stilom i funkcionalnim humorom. Efektni podzapleti, razgranata tematika i živopisni junaci čine ovo delo nezaobilaznim štivom. „Obrenovićevi akteri se kreću kroz narativ ispunjen izdajom, prevarom i razočaranjem. Reč je o likovima koje život nije štedeo, i kod kojih je opipljiva prividna pomirenost koja preti da eskalira.“ Nikola Dragomirović, “Vreme” „Sama činjenica da je auto, za čijim je volanom nepoznati vozač, jedan od četiri glavna lika, govori o savremenosti ove knjige (…) Precizni likovi, upečatljiv jezik, dobro vođena radnja i uspešno prenesena začudna atmosfera, čine ovaj roman prepoznatljivim i van lokalnog okvira.“ Ana Pejović, književni festival KROKODIL

Ovа knjigа nаjviše govori o ljudimа i pojаvаmа Pjerove epohe. Nа njenim strаnicаmа ponovo se srećemo sа plejаdom domаćih i strаnih аkterа onih dogаđаjа koji čine istoriju prve polovine dvаdesetog vekа. A sаme kаrikаture, kroz poglаvljа „Srbi, Hrvаti,Slovenci…“, „Pre rаtа“, „Smrt fаšizmu…“, „Ecce homo“, „Stаrа, umornа Evropа“, „Hitler i trаbаnti“, „Mаgnum krimen“, „…Slobodа nаrodu“, „Trst je nаš“, „Izа gvozdene zаvese“, svedočаnstvo su o nаčinu nа koji se borilo zа novu držаvu Jugoslаviju, i idejаmа nа osnovu kojih se novа držаvа rušilа, o nаdаmа i rаzočаrenjimа posle zаvršetkа Prvog svetskog rаtа, o političkom licemerju, nаstаnku fаšizmа i bujаnju nаcizmа, o zаmoru stаre Evrope, ulozi klerа, o slаbosti Društvа nаrodа, o uzmicаnju demokrаtije, o sveobuhvаtnim pripremаmа zа Drugi svetski rаt, o holokаustu i zločinimа ustаšа, o hlаdnom rаtu. Poruke ovih kаrikаturа su tаko jаsne, kаo dа je sve bilo juče.

„Dušanov zakonik spada u grupu pisanih spomenika koji nikada ne gube aktuelnost, ni u ustraživanjima, ni u univerzitetskoj nastavi. Izdanje je predviđeno za univerzitetsku nastavu, posebno studente prava i istorije, i za svakodevni naučni rad…“

Zbirka deset uzbudljivih priča poznatog psihoterapeuta Irvina D. Jaloma otkriva misterije, frustracije, patos i humor u srcu terapeutskih seansi. Pripovedajući o dilemama svojih pacijenata, pripovedač nam ne daje samo očaravajući uvid u njihove lične želje i motivacije, već, takođe, otkriva i svoju sopstvenu priču iz ugla terapeuta: svoj pokušaj da izmiri svoje suviše ljudske reakcije sa senzibilitetom koji bi svaki psihijatar trebalo da poseduje. Malo je ko, još od Frojdovog vremena, pokušao da prikaže sa toliko jasnoće i otvorenosti ono što se zbiva između psihoterapeuta i pacijenta iza zatvorenih vrata. Jalom nam u ovom delu nudi romanesknu, no ipak analitičnu i preciznu rekonstrukciju intrigantnog dijaloga između psihijatra i pacijenta.

Najzabavnija knjiga koju ćete pročitati ove godine. Karmelo Duran ne traži mnogo. Njemu samo treba kompjuter prikačen za internet, online supermarket i nekoliko sagovornika sa interneta sa kojma može da se prepire. Ali, sve se menja kada se zbog jedne greške u porudžbini poveže sa Mari Karmen, predstavnicom korisničke podrške u supermarketu. Prodavnica sreće je epistolarni roman sačinjen od više i-mejlova, a njegov neobičan glavni junak je beskrajno simpatično gunđalo koje neočekivano otpočinje specifičnu ljubavnu vezu i od tog trenutka se čitav njegov život menja. Ovo je priča u kojoj učestvuju stvarni ljudi, sa svim njihovim svakodnevnim mislima i osećanjima, komplikovanim odnosima i skrivenim strahovima. Ovo je roman uz koji ćete se smejati, čuditi i duboko se zamisliti. Diskretno protkan analizom i kritikom ljubavnih, porodičnih, prijateljskih i susedskih odnosa, kao i društva, sveta i tekovina modernog doba. Priča o samoći, usamljenosti i otuđenju. Ali i toplo i dirljivo putovanje u dubini ljudske duše i psihe. Jedna od knjiga koja govori više od onoga što je u njemu napisano, roman koji se čita između redova. Rodrigo Munjos Avia rođen je u Madridu 1967. godine. Diplomirao je filozofiju na univerzitetu Complutense u Madridu. Bavi se književnim radom, pisanjem scenarija i interpretacijom dela svojih roditelja, slikara Lusija Munjosa i Amalije Avie. Njegov roman „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“ , objavljen 2005. godine, doživeo je veliki uspeh. Sam autor ovo delo smatra posebnim jer je to njegov prvi roman za odrasle. Napisao je brojne knjige namenjene deci. Kao filmski scenarista autor je scenrija za za dugometražne filmove „Rewind“ (1998) i „Animales de companía“(Društvene životinje, 2008). Takođe je uredio i objavio dve knjige „Alfonso Vizán, un pirata de la montana“ (Alfonso Visan, planinski pirat, objavljena 2001. Godine) i „Lucio Munoz, el conejo en la chistera“ (Lusio Munjos, zec iz šešira, 2006). Po romanu „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“ 2009. godine snimljen istoimeni film, u režiji Pedra Telećeje. Godine 2008. objavio je zbirku tekstova „El gato de guardia“ (Mačak čuvar), ranije objavljivanih na blog stranici. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada: Nagrada Haen (Jaen), Nagrada izdavačke kuće Everest Čitati znači živeti (Leer es Vivir), Druga nagrada Pilar Miro, koju dodeljuje Academia de Televisión (Televizijska akademija) za scenario „Operación salida“ (Operacija uspela), Nagrada Edebe za dečju književnost za roman „Los perfectos“ (2007), Nagrada Edebe za dečju književnost za roman „Mi hermano el genio“ (2010). Bio je u konkurenciji za špansku nacionalnu nagradu za književnost Romulo Gallegos za roman „Vidas terrestres“ ( Životi Zemljana, 2009).

na slovenačkom i srpskom odlično očuvan

odlično očuvana sa posvetom / POTPIS autora

Contents: - Caught in the Organ Draft (1972) - {Now+n,Now-n} (1972) - Some Notes on the Pre-dynastic Epoch (1973) - In the Group (1973) - Caliban (1971) - Many Mansions (1973) - Good News from the Vatican (1971) - Push No More (1972) - The Mutant Season - When We Went to See the End of the World (1972) - What We Learned from this Morning`s Newspaper (1972) - In Entropy`s Jaws (1971) - The Wind and the Rain (1973) CORONET BOOKS 1977. 204 str. odlično očuvana

Već više od dvesta godina pojam ideologije luta evropskim intelektualnim i političkim prostorom kao mišljenje drugog; kao mišljenje o mišljenju drugog, doprinoseći tako, umnožavanju stare matrice podvajanja na istinito i lažno, normalno i patološko, naše i njihovo, jasno i obmanjujuće, svesno i nesvesno. Iako su prvobitna značenja ovog pojma trebala da se zadrže u veoma uskim i preciznim okvirima nauke o idejama, umnožavanje različitih značenja prelivalo se na politiku isto koliko i na nauku, tehnologiju, ekonomiju, umetnost, religiju, kulturu i svakodnevni život. Tako umnožena i različita, značenja pojma ideologije više ne mogu da ponude koherentni smisao ni u odnosu na političko delanje niti u odnosu na naše promišljanje sopstvenih ideja o društvenoj stvarnosti. Nakon svih dosadašnjih pokušaja da se pojmu ideologije, iz veoma različitih teorijskih i političkih pozicija, pripišu jasnija značenja, opravdano se može postaviti pitanje ima li danas još uvek opravdanja pisati o ideologiji, o tom fluidnom i zbunjujućem pojmu? Sa kojim to empirijskim činjenicama, pokazateljima, važenjima raspolažemo kada govorimo o ideologiji? Da li je ona osuđena na večiti život u teorijskom i apstraktnom prostoru; kao jedan nedorečeni koncept o mišljenju jedne epohe i jedne geografije – evropske? Da li je ovde reč o jednom pojmu koji se odnosi prema jednoj neposredno slabo vidljivoj paradigmi čitavog razdoblja koje stoji u znaku moderne i kao paradigmi čiji govor nikada nije zadobio formu konkretnog odnošenja prema nečemu empirijski jasnom; kao govoru koji je zadobio neki oblik partikularne konkretnosti u političkom, naučnom, umetničkom ili svakodnevnom diskursu. Zar se ideologija ili ideološko ne mogu pronaći u svakoj od ovih sfera, u politici, religiji, nauci, umetnosti, svakodnevici, tehnologiji? Ona može biti manje ili više vidljiva ili prisutna u svim ovim relativno autonomnim konkretnostima. Ali, čini se da već dugo vremena postoji umor od brojnih pokušaja da se ideologija jasnije konceptualizuje i da se ponudi sistematizacija ideja o ideologiji – jedna društvena istorija ideja ideologije. Postoji njena vremenska i značenjska trošnost. Ta trošnost je zasigurno i izraz nemoći da se pronađe jasnije institucionalno jezgro ideologije; njeno autonomno polje vršenja izdiferenciranih praksi – nešto samo i jedino ideološko.

amera autora ove knjige je da pokaže kako u stvarnosti, u slučaju audio-vizuelne kombinacije, jedna percepcija utiče na drugu i pritom je menja: ne „vidimo” svi istu stvar kada istovremeno slušamo i ne „čujemo” isto kada istovremeno gledamo. Ova knjiga je istovremeno i teorijsko i praktično štivo. Pošto opiše i iskaže audio-vizuelni odnos kao sporazum, ona predlaže određeni način posmatranja i analize, koji je zasnovan na dugogodišnjem pedagoškom iskustvu i koji se može primeniti na filmove, na televizijske emisije, na video snimke… Glavni predmet ove knjige je film, ali ona u odvojenom poglavlju razmatra i posebne slučajeve televizije, videa, spotova.

Knjiga Zilot, autora bestselera NebognegoBog, donosi očaravajuću, izazovnu i detaljno potkrepljenu biografiju Isusa iz Nazareta, koja dovodi u pitanje davno ukorenjene pretpostavke o njemu.Pre dve hiljade godina, putujući jevrejski propovednik i čudotvorac lutao je Galilejom, okupio je pristalice kako bi ustanovio ono što je nazivao „carstvo Gospodnje“. Revolucionarni pokret koji je osnovao predstavljao je toliku pretnju za vlast da je ubrzo bio uhvaćen, mučen i pogubljen kao državni neprijatelj. Nekoliko decenija nakon takve strašne smrti sledbenici ga proglašavaju za Boga. Provlačeći kroz sito i rešeto viševekovno stvaranje mita koje je usledilo, Reza Aslan rasvetljava jedan od najuticajnijih i najzagonetnijih likova u istoriji, proučavajući Isusa u kontekstu te burne ere u kojoj je živeo: prvi vek u Palestini, doba koje je potresala apokaliptična groznica. Bezbroj jevrejskih proroka, propovednika i samozvanih mesija tumarali su kroz Svetu zemlju, navodno prenoseći Božije poruke. Bilo je to vreme ziloterije – uzavrelog nacionalizma koji je predstavljao otpor rimskoj okupaciji, svetoj dužnost koja se nameće svim Jevrejima. A retke su figure predstavljale bolji primer ovog principa nego što je to slučaj s harizmatičnim Galilejcem koji je prkosio carskim vlastima jednako kao i njihovim saveznicima u jevrejskoj religijskoj hijerarhiji. Nastojeći da uravnoteži lik Isusa iz jevanđelja i suprotstavi ga istorijskim izvorima, Aslan opisuje čoveka punog uverenja i strasti, ali i punog protivrečnosti; on je mirotvorac koji podstiče pristalice da se naoružaju mačevima; on je isterivač đavola i iscelitelj koji je učenike podučio da njegov identitet čuvaju kao tajnu; i na kraju, buntovni „Kralj Jevreja“, čije obećanje o oslobođenju od Rima nije ispunjeno u toku njegovog kratkotrajnog života. Aslan istražuje zašto je rana hrišćanska crkva izabrala da širi sliku Isusa kao smirenog duhovnog učitelja umesto kao politički osvešćenog revolucionara. Takođe, bavi se zagonetkom kako je Isus shvatao samog sebe, što je misterija svih posledičnih tvrdnji o njegovom božanskom poreklu. Zilot otvara novu perspektivu o jednoj od najvećih ikada ispričanih priča, uprkos tome što potvrđuje radikalnu i promenljivu prirodu Isusa iz Nazareta, njegovog života i misije. Rezultat toga je umno provokativna, elegantno napisana biografija s odlikama romana brzog tempa: to je jedinstven i sjajan portret jednog čoveka, vremena i rađanja religi­je.

Koliko medijski, toliko i društveni fenomen, televizijske serije su u poslednjih desetak godina napravile pravi bum na našim ekranima. Iako drugorazrednog značaja, one sve češće postaju najprivlačniji deo televizijskog programa. Televizijske serije, koje oduševljeno prati publika svih klasa i uzrasta, postale su važan deo našeg kulturnog identiteta. Televizijske serije – budućnost filma? teži da objasni ovaj izuzetan kulturni i umetnički fenomen ukazujući na njegovo ekonomsko i kulturno poreklo. Otkriva promene koje su izazvale u sistemu produkcije kao i u samom načinu pisanja. Kroz brojne primere, od Zvezdanih staza do Dva metra pod zemljom, od Nemoguće misije do Seks i grada, analizirane su i tumačene nove narativne forme i nova estetika kroz koje se prikazuju složeni svetovi i otkrivaju likovi koji su direktno povezani sa našim vremenom.

Svedočanstva su moderno remek-delo, moćan roman koji se može čitati zasebno ili kao nastavak kultnog romana Sluškinjina priča. Više od petnaest godina nakon događaja opisanih u Sluškinjinoj priči teokratski režim Republike Galad zadržao je svoju moć, ali se naziru prvi znaci urušavanja sistema. U tom sudbinski ključnom trenutku preplešće se životi tri radikalno različite žene. Posledice će biti razorne. U Svedočanstvima, Margaret Atvud ulazi u srž delovanja galadskog sistema, dok je svaka junakinja prisiljena da se suoči sa sobom i otkrije do koje granice je spremna da brani svoja uverenja.

Knjiga Kulturalne izvedbe jugoslovenstva predstavlja značajan doprinos proučavanju Jugoslavije – i Kraljevine SHS/Jugoslavije, i socijalističke Jugoslavije – kroz analizu javnih politika i uloga kulturalnih izvedbi kao instrumenata ideološkog aparata. Precizno i sofisticirano, ona pokazuje kako kroz kulturne i ceremonijalne performanse ideja jednog socijalno-političkog i kulturnog prostora počinje da se formira kao (nad)nacionalni državni identitet i pripadnost. Povezujući istoriografski, sociološki i kulturološki metod sa studijama performansa, menadžmentom u umetnosti i kulturnom politikom, delo jasno pokazuje kako kulturne izvedbe različitih formata funkcionišu kao instrument javne politike u odnosu na kompleksna društvena pitanja: od državnih venčanja (Kralja Aleksandra) do sahrana (Tita), od sletova iz 1930. do Dana mladosti. Autorka posebno ističe uloge organizacija Soko Kraljevine Jugoslavije i Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije kao ključne za kulturnu politiku jugoslovenstva u dva različita razdoblja u istoriji Jugoslavije. Posebna istraživačka pažnja ukazana je formatu sleta kao instrumentu građenja ideje „narodnog jedinstva“ i dubokoj analizi poslednjeg sleta iz 1988. godine. Ovo interdisciplinarno, eruditno i analitičko delo od izuzetnog je značaja za više istraživačkih oblasti, te doprinosi razvoju studija istorije Jugoslavije, scenskog dizajna, izvođačkih umetnosti ali pre svega studijama menadžmenta u kulturi i razvoju kulturne politike. Jovana Karaulić je docent na Katedri za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Aktivna je članica Laboratorije interaktivnih umetnosti, kao i mreže IETM gde učestvuje u radu grupe koja je usmerna na pitanja životne sredine i izvođačkih umetnosti. Učesnica je u projektima saradnje FDU koje podržava Kreativna Evropa. Jedan je od osnivača novinskog izdanja „Lice ulice” kao i mnogih pozorišnih, medijskih i umetničkih inicijativa na domaćoj sceni. Objavljivala je članke u relevantnim naučnim časopisima i zbornicima u izdanju konferencija na kojima je učestvovala. Kourednica je međunarodne tematske publikacije „Performing arts between politics and policies: implications and challenges” u izadnju FDU i ADU iz Zagreba, kao i publikacije „How to build network and why” u izdanju organizacije Kooperativa. Članica je Izvršnog odbora organizacije Asitež i jedan od osnivača „Green Art Incubator“ platforme.