Kovačevića Devedeset godina od rođenja i pet godina od smrti, povodi su za izložbu i katalog o Bori Todoroviću. Suštinski, prilika je to za još jedno podsećanje na glumca, koji je, ne nasedajući maniru, izazivao naš osmeh. Rođen je u Beogradu 1929. u porodici prosvetnih radnika. Zahvaljujući starijoj sestri, već poznatoj glumici Miri Stupici, upisao je 1949, kao druga generacija Pozorišnu akademiju u klasi profesora Joze Laurenčića, od koga je usvojio sugestiju: “Na sceni ne pokazuj više nego što je prirodno“. Prvi angažman dobio je u Beogradskom dramskom pozorištu (1953. do 1957.). Uloge u tom pozorištu bile su „epizodne sitnice“. U Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu (1957. do 1961.) igrao je mnogo, u različitim ulogama, najčešće savremeni repertoar – sve što je potrebno mladom glumcu na početku. Od jeseni 1961. član je legendarne postave Ateljea 212 – pozorišta njegovog života, gde je 1961. odigrao ulogu Mortimera u predstavi Arsenik i stare čipke. Bio je to prvi uspeh i prekretnica u karijeri. Treći pozorišni početak napokon je označio kontinuiranu karijeru u nizu kultnih predstava Ateljea 212 i Zvezdara teatra. Doći će do pozicije dobrog karakternog glumca- prototip koji nije izmislio Bora – ali ga je doveo do vrhunca i neslućeno raskošne lepeze likova. Bora Todorović je prešao put od početničke nesigurnosi do prvaka fino iznijansirane karakterne komike. Najčešće mu je uspevalo igrati, a ne glumiti. Nije prokockao nijednu šansu u komediji. Sam je priznavao: „taj polusvet niko ne igra bolje od mene“. Umetnička saradnja između Bore Todorovića i „njegovih pisaca“, Aleksandra Popovića i Dušana Кovačevića, „zlatni je presek“ njegove karijere. Pozorište Atelje 212, mesto je njihovog prvog susreta, otkrivanja i trajnog umetničkog povezivanja. S razlogom je bio miljenik Aleksandra Popovića. Bili su na istoj talasnoj dužini, ista generacija i poznavali su život sa iste strane – opipljiv, stvaran, autentičan. Vezivao ih je talenat i međusobna privrženost. Sličnost u naravima, vaspitanju, socijalnoj pripadnosti, životnom dobu, smislu za humor. Igrao je Bora u gotovo svim Popovićevim komadima – u pozorištu i na televiziji. Već na početku karijere, u ključnim dramskim tekstovima Aleksandra Popovića: možda najtipičnijem delu, Кrmeći kas i najuspešnijem Razvojni put Bore Šnajdera. Кrmeći kas prvi je komad Aleksandra Popovića u kome je Bora igrao Todora II (Atelje 212, 1966.). Od te uloge postao je Acin glumac. Bio je to iskorak i igra za koju je dobio odlične kritike. U predstavi Razvojni put Bore Šnajdera igra Vitomira Кambaskovića „tipičnu barabu“ radničkog samoupravljanja, suptilnim karikiranjem našeg mentaliteta. I još jednom je pokazao da je zaista izvanredni tumač Popovićeve humorne kaskade (Atelje 212, 1967.). U Ateljeu 212 igrao je još, Odadžiju, u predstavi Кape dole (1968). Likovi iz ovog komada su i suviše asocirali na ondašnju političku elitu, te je predstava imala samo tri izvođenja. Tri uloge, tri trijumfa. Posle trinaest godina srešće se ponovo pisac i glumac, na sceni Zvezdara teatra u predstavama Mrešćenje šarana (1984) i Pazarni dan (1985). Bora Todorović je najbolje igrao Popovićeve junake, svedene na razmere čovečuljka skučenog uvida u sopstvenu situaciju i malog razumevanja sopstvene društvenosti. Od diplomske drame Dušana Кovačevića Maratonci trče počasni krug, u pozorištu Atelje 212, 1973. i uloge Lakija Topalaovića, za koju je Bora Todorović dobio Sterijinu nagradu, počinje saradnja koja će trajati do kraja Borinog života. Кrajem iste godine i u istom pozorištu, Bora je dobio ulogu „kukavnog pesnika“, Jelenčeta Vilotića u Radovanu III Dušana Кovačevića. Bio je to jedinstven uspeh za godinu dana – i za mladog pisca i za glumca. Postao je blizak sa Кovačevićem, bez obzira na razliku u godinama; „privatno ja ga osećam kao brata, iako smo generacijski različiti“. Dvostruko je važan dramski tekst Maratonci trče počasni krug, za glumčki identitet Bore Todorovića. Pored uloge pozorišnog Lakija Topalovića, u filmskoj verziji bio je popularni Đenka. Dve uloge, koje je mnogo voleo. „Aleksandar Popović i Dušan Кovačević su veoma srodni, a likovi koje oni opisuju i njihovi karakteri su veoma živi – to su karakteri današnjice. Duško je sjajan pisac našeg srpskog mentaliteta i normalno je da volim njegove komade. A Aleksandar je vrstan pisac i poznavalac ovog tla i svega što se dešava na ovom prostoru. Ti likovi su veoma komunikativni, publika ih prepoznaje i nekako mi je sve to leglo. U pitanju su dva velika pisca kojima je teško odoleti. Oni su dosta srodni i zauzimaju važno mesto u srpskoj literaturi“. Rekao je Bora Todorović sumirajući rad sa dvojicom pisaca. Borine uloge u delima Aleksandra Popovića i Dušana Кovačevića, čine veliki deo njegovog ukupnog glumačkog opusa: ostvario je 19 uloga kod Aleksandra Popovića (na radiju, televiziji, pozorištu), i 13 uloga kod Dušana Кovačevića (u pozorištu, filmu, televiziji). Nagrade su bile samo potvrda umetničkog prepoznavanja. Društveno marginalizovani antijunaci – autentični, živi, samo naši, sve ih je registrovalo opservatorko oko Bore Todorovića. Sačuvani i zapamćeni, pojaviće se u spontanoj, ležernoj, prirodnoj, šarmantnoj, samo na prvi pogled lakoj izvedbi. Pisci su našli pravog glumca da svojom „neuhvatljivom igrom“ udahne scenski život njihovim likovima. Iako je reč o dva pisca različite vrednosno-ideološke orjentacije, povezuju ih likovi nacionalnog mentaliteta, kao zajedničko krajnje odredište. Možda su politički sistemi svojom manjkavošću indukovali karaktere o kojima su pisali Aleksandar Popović i Dušan Кovačević, a čiji je Bora Todorović bio nepogrešivi tumač; i to međusobno vekovno varanje stvorilo je Todora II, Vitomira Кambaskovića, Odadžiju, Кum Svetu Milosavljevića, Gazda Bogoljuba, Lakija Topalovića, Jelenčeta Vilotića, Glumca Belog, Luku Labana, Đenku… odlično očuvana kao nova

dobro očuvana K

Problemi ishrane oduvek su bili predmet kompleksnih multidisciplinarnih izučavanja. Sve više su u centru pažnje naučnih i stručnih radnika i institucija različitih profila, jer hrana u opštoj potrošnji postaje sve značajnija. Hrana i ishrana imaju fantastičnu sposobnost da upravljaju biohemijskim procesima na ćelijskom nivou. Sa ishranom počinje i završava se sve ono što je vezano za zdravlje. Hrana ima moć da podstiče um i podiže raspoloženje, da u ljudski mozak ubrizga energiju od koje se brže misli i bolje radi. Smiruje napetost uspešnije od sedativa koje prepisuje lekar. Hrana je moćni ,,lek“ za sprečavanje bolesti i podsticanje mentalne i fizičke energije. Razne vrste namirnica sadrže poznate i nepoznate supstance koje su od vitalne važnosti za zdravlje i kvalitet življenja. Ali, nauka o ishrani, zdravstveno ispravne namirnice i savremena industrijska prehrambena tehnologija ne mogu biti zdravstveno i ekonomski uspešni ako se konvencionalna tehnologija pripremanja hrane u kolektivnim objektima ishrane i porodičnim kuhinjama ne podigne na visok nivo stručnosti i organizovanosti. Jer, svi uspesi i neuspesi poljoprivredne proizvodnje, industrijske i zanatske prerade hrane, realnost planiranja i programiranja hrane i ishrane finalizuju se i realizuju u objektima kolektivne ishrane i porodičnim kuhinjama... odlično očuvana SK.2

srpsko izdanje kao nov

Miki: Kradljivci ananasa Paja Patak: Nevolje s ćurkama Proka pronalazač: Glavni dasa Staja Patak: Genije komletan, dobro očuvan, bez korica

Baja: Šta to krije Nanapur II deo Miki: Ponoćna čarolija Madam Mim: Raj pod suncem Baka Kata: Zlatno jaje Joca: Probni let dobro očuvan

Toni Robins, Martin Wehrle, James Womack. Knjige su očuvane. Za sve dodatne informacije pozovite telefonom, nisam u mogućnosti da redovno odgovaram na sms poruke. Hvala na razumevanju.

Kontroverzni nastavak bestselera Sveta krv, sveti gral , šokantni novi dokazi o Hristu i uticaju tajnog društva koje deluje u njegovo ime. Priznati cilj Sionskih priorata o ponovnom vaspostavljanju loze Merovinga, koji su tvrdili da su pravolinijski naslednici loze Davidove kroz nagolmilane dokaze dovelo je autore do spektakulrane hipoteze da je Isus - bio zakoniti kralj Izraela, da je bio oženjen i začeo decu, da su ta deca produžila njegovu lozu dok se, nekih tri i po stoleća docnije, ova nije stopila sa francuskom merovinškom dinastijom. Saznajte koje to dokaze iznose autori o postojanju svete loze i kakve to konotacije ime u današnjem modernom svetu. Kontroverzni nastavak bestselera Sveta krv, sveti gral , šokantni novi dokazi o Hristu i uticaju tajnog društva koje deluje u njegovo ime. odlično očuvana SK.3

Stanje kao na slikama.. Par podvlačenja, unutra očuvana. Izdanje 1997 godine,451 strana

sa posvetom autorke Gordane odlično očuvana PROL.19/6

✰Izdavač: Beoknjiga, 2014. ✰Povez: broširan, 103 strane, tiraž 500 ✰Podvlačena: ne, ima posvetu, skoro nova knjiga, težina 150 grama

TAI CHI, A Practical Introduction (ilustrovano crtežima) Autor: Paul Crompton Izdavač: Element Books Limited, UK, 1998. Strana: 120

zbirka saveznih propisa službeni list odlično očuvana exlibris sa mkinimalnim tragovima čitanja

Osvajači sa Zemlje Robert Silverberg Ted Kennedi, izvršni direktor za oglašavanje projekta Ganimed, upoznat je sa planom za genocid, za ubistvo svih miroljubivih domorodaca Ganimeda u cilju unapređenja trgovine... i njegova je odluka da li će sarađivati sa, olakšava ovo genocida ili – suprotstavljajući mu se, iznošenjem istine u javnost – rizikuje ne puki neuspeh već potpuno uništenje. Komentar Roberta Silverberga o njegovom romanu: ...`uključuje prevaru na Medison Aveniji koja uključuje nepostojeću koloniju na Ganimedu koja se radi u političke svrhe, neku vrstu cinične kampanje dezinformacija one vrste koja je bila naučna fantastika 1958. godine, ali su ove svakodnevne vesti dana“. Svakodnevne vesti i, naravno, pretpostavka uspešnog i zastrašujuće naslućenog filma Vag the Dog. PANTHER 1970. 191 str. dobro očuvana

Tekst Intervju s povodom: Milan Jovanović Džejson Bris Tako je zapisano Gerard, Sebastien Jovanović, Milan Redov Bili Walker, Mort Titef Voda na usta Chappuis, Philippe `Zep` C Hogar strašni Browne, Dik Mali Spiru Vandevelde, Philippe `Tome` Geurts, Jean-Richard `Janry` odlično očuvan za ozbiljne kolekcionare

izdavac nolit 1992 tvrdi povez na 176 str jako lepo ocuvana sa posvetom

Veliki značaj koji kukuruz ima za proizvodnju hrane i industrijskih proizvoda i njegova izvanredna genetička plastičnost učinili su da se o ovoj kulturi mnogo piše. Zbog značaja koji ima kukuruz je predmet istraživanja velikog broja istaživača različitih naučnih disciplina, počev od agronomskih i bioloških do medicinskih i arheoloških. Počev od 1872. godine kada je dr. Đorđe Radić prvi na srpskom jeziku napisao knjigu „Sve o kukuruzu“, koja je tada nagrađena od strane „Društva za poljsku privredu“ sa trideset cesarskih dukata, izdato je na temu kukuruza 8 knjiga. Dr Milan Vlajinac je 1922. godine napisao knjigu „O uspešnom gajenju kukuruza“. Pet godina kasnije, 1927. godine, Mita Nikolić objavljuje monografsko delo „Kukuruz — upotreba, osobine, vrste, sorte, gajenje“ u izdanju Gece Kona. Posle Drugog svetskog rata prvo je izašla u izdanju Zadružne knjige instruktivna knjiga prof. Vlastimira Đorđevića ,,Kukuruz“, zatim se kod istog izdavača pojavio prevod izuzetnog monografskog dela „Kukuruz i unapredenje njegove proizvodnje“ američkog profesora Georga Sprega. Isti izdavač objavljuje 1965. godine knjigu dvadeset poznatih autora „Kukuruz“. U Zagrebu 1967. u izdanju Agronomskog glasnika pojavila se knjiga monografskog karaktera Josipa Gotlina „Suvremena proizvodnja kukuruza“. Nakon deset godina Stevan Jeftić u izdanju Nolita objavljuje ,,Kukuruz“. U izdanju SANU 1980 godine štampa se knjiga „Fiziologija kukuruza“, a 1990. u izdanju Jugoslovenskog fonda za žita objavljuje se monografija „Žita Jugoslavije“. Pored ovih knjiga na temu kukuruza izašlo je na srpsko-hrvatskom jeziku više stotina naslova u stručnim i naučnim časopisima, raznim zbornicima sa simpozijuma i savetovanja. Selekcija, semenarstvo, potencijal semena, gajenje, agrotehnika, đubrenje, zaštita useva su aspekti i sadržaji ove literature. Svi ovi radovi samo usput i sporadično dotiču problematiku iskorišćavanja i upotrebe kukuruza. Nije bilo pokušaja, iako je kukuruz vodeći poljoprivredni proizvod, da se na srpskom jeziku sakupi i sistematizuje građa i napiše knjiga o upotrebi kukuruza. Ovaj nedostatak popunjavan je pojavom pojedinih tema iz ove oblasti na skupovima, ali i pored vrednih priloga nije joj bilo poklonjeno onoliko pažnje koliko zaslužuje. Dva su razloga tome: zaostajanje u tehnologiji prerade u celini i relativno mali broj specijalista koji se bave ovom problematikom. Izvestan broj stručnjaka upotpunjavao je svoju informisanost stranom literaturom. Međutim, posle pojave dela G. E. Ingleta (1970) „Com, Culture, Processing, Products“ i nezvaničnog umnoženog prevoda dr. S. Rebrače, Kirchner i Tiernan su 1977. transparentno predstavili u Novom Sadu: „Current USA Technology and By-Product of Corn“, za određeni broj jugoslovenskih stručnjaka. Poslednjih godina pojavilo se nekoliko kapitalnih dela vodećih američkih istraživača u oblasti prerade i iskorišćavanja kukuruza u kojima se izlažu saznanja i dostignuća iz oblasti tehnologije prerade. Stanley Watson i Paul Ramstad sa saradnicima objavili su 1987. godine „Corn Chemistry and Technology“, zatim se istovremeno u Njujorku, Bazelu i Hong Kongu pojavila monumentalna monografija Klausa Lorenca i Karela Krupa „Handbook of Cereal Science and Technology“. Godine 1990. pojavila se vrlo tražena knjiga „Breacfast Cereals and How They are are Made“, Roberta Fasta i Elwooda Coldwella, o kod nas malo poznatim tehnologijama prerade žitarica. Od ne malog značaja su i dve obimne studije: „Enchancing the Quality of U. S. Grain for International Trade“ američkog Kongresa (1989.) i „Ethanol — Economic and Pollicy Tradeofs“ Michaela Le Blancha i Johna Rajlija u izdanju USDA — 1990. Navedenim izvorima treba svakako dodati 10-tomno izdanje Y. Pomeranza „Advances in Cereal Science and Technology“. U ovom izdanju Američkog udruženja za hemiju žita veliki deo je posvećen sastavu i upotrebi kukuruza. Proučavajući navedenu stranu i domaću literaturu, sakupljajući u toku tridesetogodišnjeg rada građu i stičući sopstveno iskustvo o upotrebi kukuruza i tehnologijama njegove prerade, došao sam do uverenja da bi bilo korisno da se na našem jeziku napiše knjiga pod jednostavnim naslovom „Upotreba kukuruza“. Ovo uverenje često podsticano sa raznih strana i u raznim nastupima na mas medijima pozvanih i nepozvanih ,,o našem žutom zlatu“, ,,o više hiljada proizvoda koji se u svetu dobijaju od kukuruza, a kod nas se samo krmi stoka“, i to u pravilu kad nastaju veći privredni poremećaji i dispariteti cena stoke i stočne hrane ili kad privredu ugrozi suša. Razložno suočavanje sa jedne strane činjenica o tehnološkim mogućnostima dobi- janja više stotina proizvoda od kukuruza za proširenje asortimana jela i pića i za tehničku upotrebu, a sa druge strane fakta da je pod ovim podnebljem kukuruz kultura koju gaji više od milion poljoprivrednih gazdinstava, koja daje ili može da daje po svakom kvadratnom metru 2 do 3 kg organskih jedinjenja od sirovine koja 95% potiče iz vazduha, te da milion zemljoradnika ne gaji kukuruz „radi hleba nasušnog“ već za prodaju kao sirovine platežno sposobnom kupcu, govori o neophodnosti poklanjanja pažnje svih faktora savremenom iskorišćavanju i upotrebi kukuruza. Otuda potreba ne za jednom, nego za više knjiga koje informišu ili daju ideje na uvid o načinima korišćenja kukuruza i one su ne samo potrebne nego i nužne. Ova neophodnost ukazuje i na potrebu da jednu ovako kompleksnu problematiku kakva je upotreba kukuruza u raznim aspektima prati i potreba da pojedine aspekte obrađuje tim specijalista. Autor je svestan toga ali i činjenice da su za to potrebni određeni uslovi. No uprkos navedenom rukopis je završen sa nadom da će njegovo štampanje biti od velike koristi mnogim poslenicima čija je delatnost vezana za kukuruz i njegovu upotrebu. Dr Vitomir Bekrić Sadržaj Predgovor Uvod I. Istorija upotrebe kukuruza II. Kukuruz u Srbiji III. Promene u proizvodnji i korišćenju kukuruza u Srbiji u drugoj polovini XX veka IV. Tradicionalna upotreba kukuruza za hranu i piće u svetu V. Industrijska prerada kukuruza po sistemu suve meljave VI. Industrijska prerada kukuruza po sistemu vlažne meljave VII. Prerada kukuruza u industriji stočne hrane VIII. Upotreba kukuruza u procesima fermentacije IX. Upotreba kukuruza šećerca X. Upotreba kukuruza kokičara XI. Upotreba kukuruznog oklaska XII. Upotreba kukuruzovine XIII. Upotreba kukuruza za silažu XIV. Korišćenje kukuruznog polena i svile XV. Kvalitet kukuruza i kako ga meriti XVI. Literatura Anex I. Praktična upotreba prerađevina suve meljave kukuruza Anex II. Praktična upotreba kukuruza šećerca Anex III. Komercijalni proizvodi hemijske prerade kukuruza u Jugoslaviji odlično očuvana kao nova posveta autora ZIMA.19/5

IMA MALU POSVETU I DOBRO JE OČUVANA

Ima pisanja hemijskom na trećoj stranici

Peter Weiss Die Ermittlung Oratorium in 11 Gesängen Peter Veiss Istraga Oratorijum u 11 pevanja Istraga. Oratorijum u 11 pesama[1] je drama dramskog pisca Petera Vajsa iz 1965. godine, koja govori o prvom frankfurtskom suđenju u Aušvicu od 1963. do 1965. koristeći sredstva dokumentarnog pozorišta. Premijerno je prikazan 19. oktobra 1965. kao deo premijere Prstena u petnaest zapadnonemačkih i istočnonemačkih pozorišta i Kraljevske Šekspirove kompanije u Londonu. Sam Vajs je učestvovao u suđenju u Aušvicu kao gledalac i razvio je svoju dramu iz protokola Bernda Naumana. Rad reprodukuje suđenja u Aušvicu vođena političarima i zvaničnicima ovih koncentracionih logora tokom nacističkog režima, kojima je kao svedok prisustvovao Peter Vajs. Godine 1965. premijerno je izveo delo koje će označiti njegov prodor u takozvani teatar-dokument: „Istraga“, definitivan zagovor protiv nacizma. Na osnovu istinitih istorijskih dokumenata, Vajs se savesno dokumentovala tako što je svakodnevno prisustvovala javnim sednicama procesa u Frankfurtu protiv počinilaca zločina nacističkog logora za istrebljenje Aušvic. Dokumentarac ni na koji način ne umanjuje moćnu dramatiku dela. Prvobitni rad, kompletan i bez pauza, trajao bi otprilike osam i po sati. Namera autora u stvaranju drame takve dužine bila je upravo da iznervira javnost. Prema Piteru Vajsu, poenta istrage nije i nije bila u tome da se zabavlja, već da dosađuje ljudima do te mere da mesecima ne žele da se vrate u pozorište, već da se realnost prikaže ovako grubo i grubo. nedidaktički način na koji je publika htela da ode usred predstave. To je tema koja mora da bude neprijatna za čitav ljudski rod. RORORO 1969. odlično očuvana exlibris

Млади Петар, студент византијске уметности на Московском универзитету, добија, кроз загонетну реченицу на предавању, поруку да купи две књиге по свом избору у одређено време у Универзитетској књижари. Када отвори пакет, у њега је укључена и трећа књига. Управо ова трећа књига шаље Питера у низ авантура које воде до откривања мистериозног извора енергије који води судбине планете Земље. Његова потрага је такође блиско повезана са збуњујућим нестанком његовог оца. Још једном су Хојлови успели да комбинују угодан део приповедања са научним спекулацијама од трајног интереса. PENGUIN BOOKS 1979. 155 str. dobro očuvana exlibris

opširna knjiga (manji format), 767 stranica, priručnik za određivanje porodica i rodova višeg bilja,slike biljaka, opisi... dobro očuvana

Odlično očuvana knjiga… K132

Cordula Eich super Schoppen shoper 2013-2014 secret service für den weinkauf beim einkauf 2014 meke korice 336 str kao nova

Comte Sforza PACHITCH et l`union des Yougoslaves Grof SFORCA PAŠIĆ i savez jugoslovena „Прича о Пашићу је прича о Србији у његово време; а историја те Србије садржи кључ за поприличан број грешака и глупости великих сила. […] Друга половина ове књиге посвећена је теми која је још увек актуелна политика: остварењу идеје о заједници свих Југословена, идеје која је раније била само књижевна и морална. Књига је настала по повратку са семестра проведеног на северноамеричким универзитетима где се аутор – бивши дипломата и министар спољних послова – сусрео са групама Југословена. odlično očuvana DEUTS.3