Kao na slikama

Kao na slikama

Tacna za serviranje od porcelana Thomas Germany je prečnika 30,8cm.

Pamučna jastučnica ručni rad, bogate izrade. Potrebno je zašiti dugmad. Dimenzija jastučnice 42x36cm

Vlaho Bukovac Mlada umjetnica 1914. UMJETNIČKA GALERIJA DUBROVNIK godina orijentaciono 2000. Влахо Буковац С Википедије, слободне енциклопедије Датум рођења 4. јул 1855. Место рођења Цавтат Аустроугарска Датум смрти 23. април 1922. (66 год.) Место смрти Праг Чехословачка Потпис Vlaho bukovac signature.png Влахо Буковац (итал. Biagio Faggioni; Цавтат, 4. јул 1855 — Праг, 23. април 1922) је био српски[1][2] сликар[3], академик, члан САНУ. Садржај 1 Биографија 2 Академик 3 Галерија 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Биографија У младости је пловио, а затим лутао по Северној и Јужној Америци. У Сан Франциску је почео аматерски да слика, а 1876. године вратио се кући. По узору на мецену Меду Пуцића који га је уз Штросмајерову помоћ одводи и Париз, словенизује своје презиме Faggioni у Буковац. Студира на École des Beaux-Arts у класи Александра Кабанела (Alexandre Cabanel) и још као ђак излаже Црногорку на обрани на париском Салону. У париској фази (1877—1893) уз представике академизма Буковац је стално присутан и често награђиван у Салону. Црногорски кнез Никола га је одвео из Париза у Црну Гору, на Цетиње.[4] Након тема из црногорског живота, следи циклус актова и велики успех сликом La grande Iza (Salon 1882.). Касније као реномирани портретист искључиво је излагао портрете (Млада Патрицијка, Laura le Doux, Штросмајер). Истовремено прожет импресионистичким струјањима свог времена слика (Из Фонтенблоа, Пејзаж с Монмартра, Пријеко). Након париских успеха, ушао је међу енглеску аристократију, за коју је насликао више `одличних` портрета.[5] Од 1880. године радио је на српском двору Обреновића у Београду када се потписује ћирилицом. Врло је добро још први пут примљен на двору, о чему је и писао у својим мемоарима (Мој живот), па је портретисао и Обреновиће, али и Карађорђевиће. Доласком у Загреб 1893. године постаје, целе следеће деценије (до 1903. године), централна личност у уметничком животу града. Окупља младе уметнике и књижевнике, подстиче оснивање атељеа, Уметничког павиљона. Буковчево деловање у Загребу, где је предавао на Ликовној академији, означава почетак новог раздобља у уметности. Те 1893. године насликао је у Загребу портрет покојног грофа Јанка Драшковића, оснивача Матице Хрватске.[6] Када је 1897. године, од загребачког `Друштва уметности`, иступањем неких чланова створено ново ту се нашао и Влахо. Он је тада постао председник, новог `Друштва хрватских уметника`.[7] Јавност Београда имала је прилику да се упозна са његовим сликарством на Првој југословенског уметничкој изложби 1904. године. Он је био аутор познате историјске слике `Благовештенски сабор 1861. године` (српски црквено-народни сабор у Карловцима) , коју је загребачки трговац Петар Николић умножио као литографију и продавао.[8] Од 1903. године постаје професор сликања на Академији ликовних уметности у Прагу где почиње да живи и где разрађује препознатљиви поентилистички стил сликања, са кратким, испрекиданим потезима четке и ситним или крупнијим тачкастим мрљама. У лето 1901. године `дворски сликар`[9] је завршио у Смедереву, портрете краља Александра Обреновића и краљице Драге.[10] Урадио је крајем 1901. године велику слику `Карневал`, на којој се налази око седамдесет особа. Тај рад је поклонио Друштву `Епидаур` у Цавтату.[11] у Бечу је фебруара 1903. године имао у Салону Евгенија Артина, велику самосталну изложбу, са 41 сликом. Портрет Буковца из 1922. Због неких `афера` Буковац је био принуђен да напусти Загреб 1903. године. Било је то време бурних догађаја у Загребу, услед хрватско-српског неспоразума. Његов испражњен атеље је откупио загребачки трговац уметнинама Лађевић, и понудио сликару Урошу Предићу да се ту усели. Али Банаћанин се скрасио код брата у Београду.[12] Од 1903. године до смрти живи у Прагу, где је био професор на Ликовној академији и управник-ректор исте.[13] У овој сликаровој последњој, прашкој, фази слика у поентилистичком стилу. Када 1882. године на позив краља Милана Обреновића, а заправо по жељи краљице Наталије да јој баш он уради портрет, Буковац напушта Француску и у књизи пише како се представио краљици: `Ја нијесам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти, којим се говори у Београду.` О његовом националном одушевљењу док је боравио у Србији сведоче његове речи: `Топио сам се од милине, слушајући у тако отменом кругу свој матерњи језик, тај слатки и красни језик, од ког се у туђини бијах готово сасвим одвикао! Био сам поносан што је то мој народ — храбар и бистар народ, који је, ето, у име Бога, закорачио на пут слободе и цивилизације.` Академик Почетком 1884. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а 1892. године и за почасног члана Српске краљевске академије. Дописник је Академије уметности од фебруара 1905,[13] а 1919. године постаје почасни члан Југославенске академије наука и уметности. Непосредно пре своје смрти 1922. године урадио је портрет Југословенског краља Александра I Карађорђевића. Умро је по повратку у Праг; тамо је остало много његових радова. Био је ожењен Јелицом, која се јавља више пута као његов модел. Његов најстарији син `Ага`, је такође од стране оца био портретисан 1903. године[14] Написао је аутобиографију `Moj живот` коју је 1925. године у Београду објавила Српска књижевна задруга. У родном Цавтату, у његовој родној кући отворен је тридесетих година 20. века `Буковчев музеј`, њему посвећен.[15] Његове кћерке Јелица и Иванка су такође сликале, живеле су у Прагу, а Јелица Буковац-Радосављевић је 1940. прешла у Београд.[16]

Nov svečani amblem 204.vazduhoplovna brigada VS,na ČIČAK traku.

REDOVNA 0.60 ZČ 13 1/4 MAT GUMA TABAK.

Metalni otvarač za flaše emajl, je dužine 11,3cm, širine 3,5cm.

Lepa, stara drvena kutija od cigara, Havana, Kuba...21x12cm...

Originalni jugoslovenski filmski plakat (69 x 48 cm) za film Interludij (1968). Stanje kao na fotografijama. Interlude Oskar Werner Barbara Ferris Virginia Maskell Jugoslavija Ex Yu

Originalni jugoslovenski filmski plakat (69 x 48 cm) za film Italijanke I Ljubav (1961). Stanje kao na fotografijama. Latin Lovers Le italiane e l`amore Maria Di Giuseppe Anna Brignole Antonietta Caiazzo Jugoslavija Ex Yu

Originalni jugoslovenski filmski plakat (69 x 48 cm) za film Iskrcavanje U Anciju (1968). Stanje kao na fotografijama. Anzio Lo sbarco di Anzio The Battle for Anzio Robert Mitchum Peter Falk Earl Holliman Mark Damon Jugoslavija Ex Yu

Originalni jugoslovenski filmski plakat (69 x 48 cm) za film Jezik Za Zube (1960). Stanje kao na fotografijama. Bouche cousue Darry Cowl Jacques Hilling Sacha Pitoeff Fernand Sardou Jugoslavija Ex Yu

Хеиделбергер Хербст Дом Хелмута Милера у Берлину негује свој грип заједно са `Глобостадом`, несвестан да у Хајделбергу млади студент медицине управо завршава своју докторску дисертацију о штетном деловању истог антибиотика. Какво изненађење када је студентски рад украден и представљен као оригинал на великој фармацеутској конвенцији. Беа Браун, која ужива у Хелмутовом застоју посећујући пријатеље у Хајделбергу и присуствујући чувеном „Хајделбергер Хербсту“, изненада се нађе у центру истраге. Написан у потпуности на немачком, „Хеиделбергер Хербст“ се придружује са 24 друге узбудљиве мистерије Хелмута Милера за лако читање дизајниране да побољшају културно разумевање земаља немачког говорног подручја, а истовремено унапреде корисниково течно читање. Читач другог нивоа. Брза мистерија за почетнике немачке студенте са приватним детективом Хелмутом Милером. Задатак доводи Милера у Минхен, где га случајан сусрет са његовом бившом девојком Маријом увлачи у опасне послове. Ко је знао да је постала крадљивац дијаманата са приличном репутацијом? Ниво један потешкоћа. Heidelberger Herbst by Felix & Theo odlično očuvane Ц

odlično očuvana kao nova exlibris

Snoopy McDonalds 2000 Oko 21 cm visine Sastavljen je iz više delova, zato se i teško nalazi kompletan.

Aluminijumski lenjir kao na slikama, vrlo dobar, zgodan za crtanje i pogotovo sečenje skalpelom...30cm...

Veoma luksuzan privezak u pozlati.

Originalni Jugoslovenski filmski plakat (69 x 48 cm) za crtani film Macak Na Divljem Zapadu iz `60. Stanje kao na fotografiji. Jugoslavija Ex Yu

SEA WORLD kompletan set 10 figura

štampana u austrougarskoj oko 1910. putovala 1911. na relaciji Zaječar - Pirot čestitke upućuje kapetan D.A.Pavlović potpukovniku Iv.l.Pavlović putovala dobro očuvana ( presavijena paostao trag )

Raise High the Roof Beam, Carpenters & Seymour: An Introduction by J.D. Salinger Подигните високо кровну греду, Царпентерс & Сеимоур: Увод од Ј.Д. Салингера Ова књига садржи две одвојене приче: „Подигните високо кровну греду, столари“ је прва, а „Сејмур: Увод“ је друга. „Подигните високо кровну греду, столари“ је прича о породици Гласс, коју приповеда Бади, други најстарији брат. Бади присуствује венчању свог брата Симора са девојком по имену Мјуријел, али је на војном одсуству током активне дужности у Другом светском рату. На венчању, сви су запањени када се Симор не појави. Радња приче почиње када неколико ликова на крају путује заједно након неуспелог венчања. Остали (Матрона части и њен муж, и неколико заостатака) причају о Симоуру и разочарању што се није појавио, а Бади им никада не каже да је он тајно Симуров брат, па они са њим разговарају отвореније него иначе би. Они критикују Симора и спекулишу о манама и недостацима његовог карактера, али Бади сматра да су њихове процене прилично осуђујуће и пристрасне. Затим одлучује да аутомобилу каже ко је он, срамоти их због њихових лабавих критика. Проналази Симуров дневник и на огледалу у купатилу открива чудну поруку њихове сестре Бу Бу за Симора: `Подигните високо кровну греду, столари. Као Арес долази младожења/ виши од високог човека.` Ово је фрагмент грчког песника Сафо. „Сеимоур: Ан Интродуцтион” је својеврсна елегија за Симора из Бадија, испричана у форми увода за читаоца. Читалац се упознаје са Симором док зна да Симор технички није жив када је прича објављена, пошто се убио 1948. Овај део приче је испричан у току свести и говори о источном религиозном мистицизму. odlično očuvana П

Pogovor Drinka Gojković esej Industrija svesti Svetski jezik moderne poezije Aporije avangarde Slučaj Pablo Neruda Teorija medija Novinarstvo kao ples između jaja Jesam li Nemac Kritika političke ekologije Staklena kabina Teorija izdaje Revolucionarni turizam ... odlično očuvana sa posvetom GAR.7

Reč je o pesniku koji i o poeziji i o pesnicima dosta zna, a time ne paradira. Maksimović poseduje briljantne , zgusnute i pronicljive poetičke eseje iz kojih se sluti lepa pesnička i književna kultura i duboka vezanost za poeziju i misao o njoj. Trp biv fri

tvrd povez odlično očuvana ali nema list sa naslovom dela im2