Ljubav prema ženi, prema rodnom kraju, čileanskim ljudima i njihovoj istoriji, ostala je osnovna inspiracija Nerudine poezije. Svako njegovo ostvarenje nosi snažan lični pečat i uvek se može prepoznati po svojoj snazi i neposrednosti. Od svih pesnika koji danas pišu na španskom, Neruda je najviše prevođen, a čak i najstroži književni kritičari smatraju ovog čileanskog nobelovca najvećim liričarem savremene latinskoameričke poezije. Ovaj izbor nastoji da što potpunije prikaže Pabla Nerudu kao ljubavnog pesnika, pa je ovo neka vrsta kompilacije njegovih najlepših i najoriginalnijih pesama. “Dvadeset ljubavnih i jedna očajnička pesma” uzete su u celini, dok je iz “Sto Ijubavnih soneta”, zbirki “Praćkaš zanesenjak”,“Treće boravište”, “Sveopšti spev”, “Elementame ode”, “Kapetanovi stihovi” i drugih uzeto ono što nam se učinilo kao najbolje. Povez: Mek Pismo: Latinica Broj strana: 100 Format: 20 cm po.st.des.1

tvrd povez 2017 god 21 cm 80 str po.st.lev.2

sa slike BIGZ

IGLA I KONAC - Ljubomir Simović Izdavač: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA Beograd, broj 557 Godina izdanja: 1992. Povez: tvrd Broj strana: 141 Pismo: ćirilica Stanje: dobro

Petar Džadžić O prokletoj avliji Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga Sadržaj: Uz ovo izdanje Uvod - ,,iskonski najdublji sloj` Delo sa dugom genezom zrenja Od plemena Aveljovog do Ahbaba Kad i kako - dva pitanja u Prokletoj avliji Zašto valija mrzi knjige O majstoru pripovedaču Šamansko ekstatično iskustvo Nepromišljeni govor Đavo melje, šuška i šapuće po celom svetu Šta kazuje čovekova spoljašnjost Ljudi pogrešnog (prvog) koraka Sređivanje priče Avlija se ne menja, nikad Četiri pejzaža u Prokletoj avliji Umesto zaključka

Florilegium, Adagiorum, Sententiarum, Proverbiorum, Gnomarum Izdavač: Matica srpska, Novi Sad Biblioteka Korist i razonoda Skupio i preveo: Albin Vilhar Predgovor: Svetislav Marić Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 332 l4

odlično očuvana im2drpol

Raise High the Roof Beam, Carpenters & Seymour: An Introduction by J.D. Salinger Подигните високо кровну греду, Царпентерс & Сеимоур: Увод од Ј.Д. Салингера Ова књига садржи две одвојене приче: „Подигните високо кровну греду, столари“ је прва, а „Сејмур: Увод“ је друга. „Подигните високо кровну греду, столари“ је прича о породици Гласс, коју приповеда Бади, други најстарији брат. Бади присуствује венчању свог брата Симора са девојком по имену Мјуријел, али је на војном одсуству током активне дужности у Другом светском рату. На венчању, сви су запањени када се Симор не појави. Радња приче почиње када неколико ликова на крају путује заједно након неуспелог венчања. Остали (Матрона части и њен муж, и неколико заостатака) причају о Симоуру и разочарању што се није појавио, а Бади им никада не каже да је он тајно Симуров брат, па они са њим разговарају отвореније него иначе би. Они критикују Симора и спекулишу о манама и недостацима његовог карактера, али Бади сматра да су њихове процене прилично осуђујуће и пристрасне. Затим одлучује да аутомобилу каже ко је он, срамоти их због њихових лабавих критика. Проналази Симуров дневник и на огледалу у купатилу открива чудну поруку њихове сестре Бу Бу за Симора: `Подигните високо кровну греду, столари. Као Арес долази младожења/ виши од високог човека.` Ово је фрагмент грчког песника Сафо. „Сеимоур: Ан Интродуцтион” је својеврсна елегија за Симора из Бадија, испричана у форми увода за читаоца. Читалац се упознаје са Симором док зна да Симор технички није жив када је прича објављена, пошто се убио 1948. Овај део приче је испричан у току свести и говори о источном религиозном мистицизму. odlično očuvana П

Pogovor Drinka Gojković esej Industrija svesti Svetski jezik moderne poezije Aporije avangarde Slučaj Pablo Neruda Teorija medija Novinarstvo kao ples između jaja Jesam li Nemac Kritika političke ekologije Staklena kabina Teorija izdaje Revolucionarni turizam ... odlično očuvana sa posvetom GAR.7

Ima pisanja hemijskom na drugoj strani

Beograd 2011. tvrde korice nova

biblioteka ZODIJAK odlično očuvana SANU.6

Šejka, Popović, Selimović, Konstantinović, Kiš, Ćosić... Predrag Matvejević (Mostar, 7. oktobra 1932 — Zagreb, 2. februara 2017)[1] bio je bosanskohercegovački i hrvatski pisac, publicist, hrvatski i italijanski državljanin, član Akademije nauka i umjetnosti BiH od 2002. godine. Matvejević pripada među najprevođenije hrvatske književnike u svetu.[2] Njegovo najpoznatije delo `Mediteranski brevijar` prevedeno je na 23 jezika.[3][4] Biografija Matvejević se rodio u Mostaru 1932. godine, od oca Vsevoloda Nikolajeviča Matvejevića, ruskog porekla, rođenoga u ukrajinskoj Odesi, koji je nakon povratka iz ratnog zarobljeništva u Nemačkoj u Mostaru bio sudija 1945. godine. Prema Predragovim izjavama na HRT-u 2012, njegov otac je imao boljševička uverenja i velike simpatije prema ruskoj kulturi iako su njegov otac i brat umrli od gladi u Gulagu. Predragova majka Angelina (r. Pavić) bila je Hrvatica iz BiH, a njena strana porodice imala je bitan uticaj na njegovo rano obrazovanje u katoličkoj sredini. Nakon školovanja u rodnom Mostaru, gde je bio i partizanski kurir, započinje studije francuskog jezika i književnosti u Sarajevu koje je završio u Zagrebu. Godine 1967. doktorirao je na univerzitetu Sorbona u Parizu[1] disertacijom o angažovanom i prigodnom pesništvu. Od 1959. do 1991. godine predavao je francusku književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu.[1] Za vreme ratnih sukoba u Hrvatskoj, kao penzioner, napustio je Zagreb i od 1991. do 1994. predavao je slovensku književnost na Trećemu pariskom univerzitetu (Nouvelle Sorbonn). Od 1994. do 2007. predavao je srpski i hrvatski jezik i srpsku i hrvatsku književnost na Rimskom Univerzitetu La Sapienza.[1] Matvejević je primio jedan počasni doktorat u Francuskoj (Perpinjan) i dva u Italiji (Đenova, Trst), a dodeljen mu je 2002. godine i počasni doktorat na Univerzitetu `Džemal Bijedić` u njegovu rodnom Mostaru. Matvejević je je jedan od najprevođenijih hrvatskih autora u svetu. Njegov `Mediteranski brevijar` preveden je na 23 jezika (samo u Italiji prodat je u više od 300.000 primeraka), a `Druga Venecija` preko 10.000 primeraka. Matvejevićevu publicistička knjigu `Jugoslavenstvo danas`, koja je bila vrlo čitana u bivšoj SFR Jugoslaviji uredili su Jovan Radulović i Rajko P. Nogo a objavio je beogradski BIGZ 1984. kao džepno izdanje u 30.000 primeraka. Bio je predsednik Hrvatskog centra PEN-a od 1980. do 1989. godine.[1] Bio je počasni doživotni potpredsednik Međunarodnog PEN kluba u Londonu od 1990. godine[1]; predsednik Naučnog veća mediteranskog laboratorija u Napulju. Bio je savetnik za politiku prema Sredozemlju u Evropskoj komisiji i član Saveta političke stranke SRP kojom je predsedavao Stipe Šuvar u Zagrebu. Matvejević je 1989. godine, zajedno sa Miloradom Pupovcem, Žarkom Puhovskim i Brankom Horvatom i uz podršku generala Koče Popovića , bio među osnivačima Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI), prve nezavisne političke asocijacije u tadašnjoj SFR Jugoslaviji, koja je imala službeni slogan `Jugoslavija, ili rat!` i u Zagrebu je prethodila osnivanju nacionalnih stranaka HSLS, i HDZ. Bio je član Saveta levog časopisa Novi Plamen. Na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj 1992. godine bio je službeni kandidat za poslanika u Hrvatskom saboru na stranačkoj listi projugoslovenske Socijalno-demokratske unije. Godine 1999. bio je, kao državljanin Italije, kandidat italijanskih komunista na izborima za parlament EU. Nosilac je odlikovanja koja su mu dodelili predsednici Republike u Francuskoj (Legija časti), Hrvatskoj (Red Danice hrvatske), Sloveniji i Italiji. Predrag Matvejević je 2020. godine dobio posthumnu francusku književnu nagradu Jean d`Ormesson za knjigu `Mediteranski brevijar`.[4] Osude i klevete Dana 10. novembra 2001. Predrag Matvejević je u zagrebačkom Jutarnjem listu objavio tekst pod nazivom Naši talibani. U tom novinarskom članku zahtevao je da neki sud `stroži od Haškoga tribunala`, poput komunističkih `sudova koji su sudili kolaborantima fašizma` presudi književnicima Dobrici Ćosiću, Matiji Bećkoviću, Momi Kaporu, Rajku Petrovu Nogu, Gojku Đogu, Ivanu Aralici, Anđelku Vuletiću i Miletu Pešordi kao `kvislinškim piscima` odgovornim za zločine počinjene u agresiji na BiH, pisao je Matvejević. Pešorda je u nedeljniku `Fokus` tvrdnje P. Matvejevića imenovao verbalnim političkim atentatom `Matvejevićev verbalni atentat na Pešordu`, (Fokus br.81., str.2., Zagreb, 29. novembar 2001). Jedini od svih pomenutih tužio je Matvejevića Općinskom sudu u Zagrebu za klevetu i započeo parnicu u martu 2003. Dana 2. 11. 2005. Matvejević je proglašen krivim za zlodelo klevete i uvrede Mileta Pešorde i osuđen je na petomesečnu uslovnu kaznu, objavu presude u Jutarnjem listu o svom trošku i da plati 5000 kuna sudskih troškova. Matvejević se nije žalio na presudu već je, s direktnom podrškom hrvatskog premijera i predsednika HDZ-a Ive Sanadera, pokrenuo međunarodnu kampanju protiv presude, koja je izazvala organizovani protest više istaknutih pisaca u Evropi. Izjavio je tada da bi žalbom priznao presudu i onog ko je presudu izrekao. Presuda je 20. decembra 2005. postala pravosnažna, a njenu zakonitost potvrdio je 23.09.2009. Vrhovni sud Hrvatske i odbio zahtev glavnog državnog odvjetnika Republike Hrvatske da poništi presudu. Veliki odjek u hrvatskoj javnosti dobili su članci `Matvejevićeva vješala za hrvatske književnike` Darka Kovačića u zagrebačkom nedeljniku `Fokus` od 11 .11.2005, i politološki esej Zdravka Tomca `Predrag Matvejević brani i zastupa velikosrpska i četnička stajališta`, objavljen u zagrebačkom nedeljniku `Fokus` 25. aprila. 2008. i analiza dr. Zvonimira Šeparovića `Kleveta je ozbiljan zločin`. Tadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović imenovao je Matvejevića za predstavnika Republike Hrvatske u Međunarodnoj organizaciji frankofonih država, iznoseći tvrdnje u svom pismu Le Mondu da iako je pravosnažno osuđen, Matvejević nije počinio zločin klevete i uvrede. Zbog toga je potom Josipovića napalo udruženja hrvatskih sudija. Vladimir Gredelj (bivši predsednik udruženja hrvatskih sudija) je u kolumni u Večernjem listu nazvao takav postupak Josipovića bizarnim i sramotnim ocenivši to kao krajnje neprikladno, ujedno i uvredu Vrhovnog suda Hrvatske, Matvejevićevo imenovanje na državnu dužnost kao osobe koja je javno izjavila da ne priznaje hrvatske zakone. odlično očuvana CiGa.10

Autor:: Aleksandar Genis Žanrovi:: Publicistika Izdavač:: Geopoetika Godina izdanja:: Oktobar 2017. Broj strana: 380 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Nova knjiga Aleksandra Genisa nije kao njegove prethodne knjige. U njoj je manje književnosti, više života, a humora je isto koliko i ranije. Povratna adresa je odiseja po arhipelagu sećanja. Na svakom ostrvu (Lugansk, Kijev, Rjazanj, Riga, Pariz, Njujork i cela `Ruska Amerika`) čekaju nas autorovi preci, prijatelji i idoli. Među njima su Petar Vajl i Sergej Dovlatov, Aleksej German i Andrej Bitov, Sinjavski i Bahčanjan, Brodski i Barišnjikov, Tatjana Tolstoj i Sorokin, Hvostenko i Grebenščikov, Neizvestni i Šemjakin, Akunjin i Čhartišvili, Komar i Melamid, Novi Amerikanac i Radio Sloboda. Lutajući kao nomad po sopstvenom životu, Genis taj život sagledava kroz vitraž jedinstvenog stila: tačno, živopisno, smešno – i bez ičeg suvišnog. - Jelena Šhubina (AST) Iza prividno lakog stila (uzgred, strašno je i pomisliti koliko rada i talenta zahteva ta lakoća) Genis skriva fenomenalnu sposobnost da uoči čak i najsitnije, ali veoma važne detalje i fantastičnu analitičku sposobnost koja je u stanju da od tih detalja sintetizuje živu i sveobuhvatnu sliku, sliku koja, pored drugih vrlina, objašnjava i interpretira stvarnost mnogo tačnije i suptilnije nego neka `ozbiljna` dela. - Galina Juzefovič Ovo je vesela i korisna knjiga, zato što Genis voli ono što je smešno i korisno, a on je majstor kratkih scena, od dve rečenice, nimalo zamornih istorijskih skica i mini-anegdota koje su maksimalno nalik na aforizam. Ovo je tužna knjiga, zato što je Genisu zapala u deo najtužnija od svih časnih uloga – da bude letopisac trodecenijske književne emigracije. - Tatjana Tolstoj Svaku knjigu pišem kao da mi je poslednja, tako je to odavno krenulo. Knjigu Časovi čitanja, Kamasutra zaljubljenika u knjigu takođe sam pisao kao završnu. Ali Povratna adresa se razlikuje od ostalih po tome što je u njoj manje knjiga, a više ljudi. Postoji razlika između književnosti o književnosti i književnosti o životu. U prvom slučaju plovimo duž obale, zato što je neko drugi napisao knjige po kojima mi putujemo. U drugom slučaju – krećemo u slobodnu plovidbu, ne znajući kuda će nas ona odvesti. - Aleksandar Genis p.is.st.d.3

PROSVETA Beograd 2012 tvrde korice 288 str Knjiga sadrži pesme (preko 200.) srpskih pesnika o vinu počevši od Save Mrkalja (1783–1833) , Sime Milutinovića Sarajlije, pa do današnjih dana. Osim spoja vina i pesništva u knjizi je 17. reprodukcija slika vinskog ciklusa Prof. Milana Staševića. p.is.st.d.3

Slika - na kantu malo cepnuto, može da se zalepim i skoro da se ne primeti 100 mojih portreta Matija Bećković Izdavač: Novosti Žanr: Poezija, Domaći pisci Zbirka poezije kojom se autor odužio bliskim ljudima koji su ostavili traga u njegovom životu, to su bili, između ostalih : Desanka Maksimović, Meša Selimović, Ćopić, Duško Radović, Ćosić, Branko Miljković... Reči autora : „To je neka moja verzija autobiografije o drugima“. Žanrovi:: Domaći pisci, Poezija Izdavač:: Novosti Godina izdanja:: 2018. Broj strana: 278 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 20 cm p.is.st.d.3

Izbor, prevod i pogovor VOJO ŠINDULIĆ mek povez Latinica 7O str manji format c5

Br.strana: 105 Povez: Tvrd povez God.izdanja: 2017. Izdavač: Jugart p.is.st.d.3

Johann Lavundi - Von A bis Z - Acht Jahrhunderte serbischer Poesie Johan Lavundi - Od a do Š - Osam vekova srpske poezije dvojezično, srpski i nemački tvrd povez 845 str prevodi srpskih pesama na nemački jezik or.mo.so.

Gary Snyder - Pesme sa Kornjačinog ostrva Izbor i prevod; Vojo Šindolić Beograd : `Nezavisna džepna izdanja`, Knjiga broj 2 mek povez, 79 strana b6

Autor:: Đorđe Balašević Žanrovi:: Domaći pisci, Poezija Izdavač:: Balbelo Godina izdanja:: 2001 Broj strana: 218 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Knjiga sadrži priče i pesme poznatog srpskog pevača i pisca Đorđa Balaševića. Specifični pesnički ,,kosmos“ Balaševića liči na snove razboritih nerazboritosti. Pravi pesnici se kriju u svakoj pesmi. Đorđe Balašević ume da pesnički saoseća. Zna, takođe, i to je posebna vrednost, da se ne smeje sa onima koji se uvek smeju. I ništa nije važnije i čestitije od onoga ko je odvažan i čestit i čestito odvažan istovremeno. A kad je neko čestit (na pesnički način), govorio je još Heraklit, on vredi koliko hiljadu drugih. b6

POSVETA NA PREDLISTU, NISAM VIDEO KADA SAM SLIKAO PA ZATO NIJE NA SLIKAMA 2002 god 141 str tvrd povez B8

Poruka jedne senke Mira Alečkovic, najlepši stihovi 2009 god 244 str 24 cm tvrd povez c3

SVETOVI - 2002 - 394 STRANE, MEK POVEZ.

Naslov: Poetika Autor: Dr. Vinko Vitezica Izdavač: Izdavačka knjižarnica Gece Kona, Beograd Obim strana: 283 Format: 16 x 24 cm Povez: Meki Knjiga je dobro očuvana za svoje godine. Na uvodnoj stranici postoje posveta autora i pečat Miloša I. Bandića, koji je ujedno i bivši vlasnik. Povez je popustio na nekoliko mesta, ali knjiga nema nikakva zacepljenja i žvrljotine. Knjigu šaljem kao preporučenu tiskovinu nakon uplate na tekući račun, a moguće je i lično preuzimanje u Novom Sadu na mojoj adresi. Tag: Miloš I. Bandić