odlično očuvane DEUSH.2

Večiti kalendar Fernando Pesoa Autor: Fernando PESOA Izdavač: Paideia - Beograd ; 1999.god. strana 138+ilustracije. Stanje: Veoma dobro, kratka posveta na predlistu.

63, 200

Miroslav Ćosić: NEK TE IMA, MOJ ZEMUNE - PESME IZNIKLE IZ NEPRESUŠNOG NADAHNUĆA OVIM GRADOM ( Zemun ) izdavač: AKADEMSKA IZDANJA - Zemun

Klikom na opciju “Sve aukcije prodavca” pogledajte moju ponudu na Limundu I Kupindu. Iznos + ptt uplatiti: Cacanska banka br.155-6500180368307-78. Po uplati obavezno me obavestite SMS-om ili Limundo porukom, garantujem samo za vredonosne posiljke. Stanje kao na slici. Zamolio bih samo ozbiljne kupce da ucestvuju u kupovini. Od momenta evidentiranja Vase uplate, robu saljem u roku od 48 H. Na sva Vasa pitanja rado cu odgovoriti Limundo ili Kupindo porukom. NE SALJEM U INOSTRANSTVO-samo preko posrednika u Srbiji.

Klikom na opciju “Sve aukcije prodavca” pogledajte moju ponudu na Limundu I Kupindu. Iznos + ptt uplatiti: Halk banka br.155-6500180368307-78. Po uplati obavezno me obavestite SMS-om ili Limundo porukom, garantujem samo za vredonosne posiljke. Stanje kao na slici. Zamolio bih samo ozbiljne kupce da ucestvuju u kupovini. Od momenta evidentiranja Vase uplate, robu saljem u roku od 48 H. Na sva Vasa pitanja rado cu odgovoriti Limundo ili Kupindo porukom. NE SALJEM U INOSTRANSTVO-samo preko posrednika u Srbiji.

blago savijena /vidi sliku/, može se ipresovati mada i ne mora B.Wongar (born in 1932 as Sreten Božić) is an Australian author who writes chiefly on the fate of tribal people in Australia, the wildlife and the environment. Naslov originala: B. Wongar BILMA S engleskog preveo: Moma Dimić Tiraž: 600

Ruska kapela Vršič Slovenija 1930 ( U pozadini Škarlatica, Juliski alpi) Ruska kapela se nalazi u opštini Kranska Gora u Sloveniji, na putu od sela Kranska Gora ka prevoju Vršić. Posvećena je ruskim ratovima, vojnicima Prvog svetskog rata koji su izgradili put i poginuli pod lavinom.

putovala 1923

nije putovala

izd. mose koena

izdanje - gajic

NIŠ – Pre 115 godine, Niš je dobio električno osvetljenje. U centru grada i na glavnom gradskom trgu Kralja Milana, prva sijalica zasvetlela je u istom trenutku kada je princ Đorđe Karađorđević, sin kralja Petra Prvog Karađorđevića, svečano pustio u rad prvi transformator hidrocentrale „Sveta Petka” na reci Nišavi kroz Sićevačku klisuru. Ova hidrocentrala, u narodu poznatija kao „Vila sa Nišave” puštena je u rad septembra 1908., ili 13 godina posle prve hidrocentrale na planeti, na Nijagari, koja je počela da radi 1895. godine. Sagrađena na dvadesetak kilometara istočno od Niša bila je četvrta u tadašnjoj Srbiji – pre nje bila je hidroelektrična centrala puštena u rad na reci Gradac kod Valjeva 9. maja 1900. i hidroelektrana sa Teslinim sistemom trofaznih struja pod gradom na Đetinji u Užicu, koja je počela da radi 2. avgusta iste godine, kao i hidrocentrala „Vučjanka” na istoimenoj rečici u Vučju, puštena u rad s proleća 1903. A posle „Sveta Petke” na Nišavi kod Niša, a pre Prvog svetskog rata, sagrađena je i 1909. godine počela da radi i hidrocentrala „Gamzigrad” na Crnom Timoku kod Zaječara. Prve sijalice u centru Niša, gde je bilo poznatih kafana, zanatskih radnji i dućana, zamenile su ulične fenjere na petrolej (gas). Tom događaju prisustvovalo je više hiljada Nišlija koji su došli da vide do tada čudo neviđeno – „kako svetli lampa na struju”. Prvi porodični objekat koji je priključen „na elektriku” bila je velika, sa prizemljem, spratom i balkonima, kuća modnog krojača Mihajla Popovića, kod koga su česti gosti bili Ljuba Davidović, predsednik tadašnje srpske vlade i Todor Milovanović, ugledni niški učitelj, predsednik niške opštine, narodni poslanik i učesnik ratova protiv Turaka za oslobođenje Niša, i mnoge druge uspešne i ugledne Nišlije. Struja, odnosno elektrika korišćenja je posle toga punih godinu i po isključivo za osvetljenje, da bi u proleće 1910. bila ponuđena preduzećima i zanatlijama. Na elektriku su se prvi priključili Predionica pamuka u vlasništvu Niške akcionarske štedionice za pokretanje svojih mašina, Fabrika šamija (marama) Mite Ristića, a posle toga i „Pivara” Jovana Apela i Fabrika leda Manojla Popovića. Prvo seosko naselje koje je dobilo struju u niškom kraju i iz hidrocentrale „Sveta Petka” bilo je, razumljivo selo Sićevo jer je hidrocentrala sagrađena na Nišavi u Sićevačkoj klisuri. Hidrocentrala nedaleko od ovog sela radila je po principima koje je izumeo i utvrdio slavni srpski naučnik Nikola Tesla, sa kojim su meštani Sićeva decenijama održavali prisne veze. Sedamnaest godina pre završetka izgradnje hidrocentrale „Sveta Petka”, odnosno još 1891. godine žitelji ovog sela proglasili su Teslu počasnim građaninom Sićeva na predlog meštanina sela Mate Radojkovića. Kako je zapisano u dokumentima i arhivi sela „Nikola Tesla bio je u finansijskoj oskudici” i zbog toga su meštani Sićeva „sproveli akciju prikupljanja novca i slali mu dobrovoljne priloge kako bi mogao da nastavi svoj naučni rad u Americi”. Decenijama su se Sićevčani dičili time i često su znali, u šali, da kažu kako su posinili i usvojili Nikolu Teslu... Hidrocentrala „Sveta Petka” na Nišavi u Sićevačkoj klisuri, nikada nije prekidala svoj rad. I danas je u funkciji, i danas se u njoj proizvodi električna energija i iz njenih postrojenja u Niš i za Nišlije redovno i uredno stiže struja.

ispisana 1925

nije putovala,izdavac Zivojin Jercic

IZDAVAC PROSVETA,1964,370 STR,TVRD POVEZ KNJIGA JE VEOMA DOBRO OCUVANA

LIRSKE NARODNE PESME - priredila Liljana Pešikan Ljuštanović Izdavač: MATICA SRPSKA Novi Sad Edicija: DESET VEKOVA SRPSKE KNJIŽEVNOSTI, knjiga 7 Godina izdanja: 2012. Povez: tvrd Broj strana: 335 Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

Dobro očuvana knjiga… K199

Desanka Maksimović: Sabrane pesme 1-6 Nolit Beograd 1988 tvrd povez, zaštitni omot I KNJIGA Pesme (1924) Zeleni vitez (1930) Gozba na livadi (1932) Nove pesme (1936) II KNJIGA Pesnik i zavičaj (1946) Oslobođenje Cvete Andrić (1945) Otadžbina u prvomajskoj povorci (1949) Otadžbino, tu sam (1951) III KNJIGA Izabrane pesme (1950) Miris zemlje (1955) Zarobljenik snova (1960) Govori tiho (1961) Tražim pomilovanje (1964) IV KNJIGA Nemam više vremena (1973) Letopis Perunovih potomaka (1976) Pesme iz Norveške (1976) Ničija zemlja (1979) V KNJIGA Slovo o ljubavi (1983) Međaši sećanja (1983) Sajam reči (1987) Miholjsko leto (1987) VI KNJIGA (Pesme za decu) Reka pomoćnicaa (1950) Vetrova uspavanka (1954) Prolećni sastanak (1954) Rosna rukovet (1955) Šumska ljuljaška (1959) Čudo u polju (1961) Sunčevi podanici (1962) Ptice na česmi (1964) Zlatni leptir (1967) Dete u torbi (1977) K.D.S.P 1 +

Solidno očuvano. Izdavač Milirex Kruševac, mek povez, 284 str. Ispovest zatvorenika u stihovima, posveta autora.

Dragan Jovanović Danilov ENIGME NOĆI Epoha/KZNS, Požega/Novi Sad, 1991 meke korice, 16,5 x 20 cm, 32 str. U vrlo dobrom stanju. Korice malo požutele i ima jedna žuta mrlja na prednjoj i dve na zadnjoj strani korica. Na zadnjim koricama postoji i trag presavijanja na jednom ćošku. Unutrašnjost odlična. Poštarina (štampana stvar, preporučeno) je 138 dinara.

IZABRANE PESME, Jovan Jovanović Zmaj SKZ BEOGRAD 1982 TVRD POVEZ STRANA 147 Format: 19 x 14 cm stanje vrlo dobro , na knjizi je fabrički pogrešno odštampan naslov: IZABRANE PESME Horhe Luis Borhes ,u stvari radi se o delu: Jovan Jovanović Zmaj IZABRANE PESME,

Jovan Jovanović Zmaj IZABRANE PESME, SKZ BEOGRAD 1982 TVRD POVEZ STRANA 147 Format: 19 x 14 cm stanje vrlo dobro , pečat na predlistu. na knjizi je fabrički pogrešno oštampan naslov: IZABRANE PESME Horhe Luis Borhes ,u stvari radi se o delu: Jovan Jovanović Zmaj IZABRANE PESME,

Srpska poetska pletenica 1-2 Tomić Dejan Kratak pregled Autor: Dejan Tomić Izdavač: PROMETEJ - NOVI SAD Godina izdanja: 2003-2008 333+225 str. Format: 25 cm Povez: Tvrd povez Srpske poetske pletenice su prenele brojne emisije Radio Novog Sada posvećene savremenoj poeziji Srbije. Čitalac će imati priliku da čita stvaraštvo autora među kojima su: Dobrica Erić Dragomir Brajković Nenad Grujičić Miro Vuksanović Boško Ivkov Danica Vujkov Anđelko Erdeljanin Đorđo Sladoje Gordana Đilas Blagoje Baković Milutin Ž. Pavlov Mirjana Šuljmanac - Šećerov Milan Aleksić Miodrag Petrović Olivera Šijački Luka Hajduković Nebojša Devetak Spasenija Cana Sladojev dr Stojan Berber Radmila Đukelić Milan Tripković Marija Bugarski Dušica Pejović David Kecman Marina Žinić - Ilić Milan Micić Zorka Abadžić Lidija Đogo Ranka D. Srdić Aleksandar Savić Jelena Stojsavljević Vesna Mijin Radovan Vlahović Gordana Volaš Zvezdana Cvijić... knjige su maltene nove mada knjiga 1 ima posvetu Izdavačka kuća Prometej u saradnji s Radio-televizijom Vojvodine izdala je verovatno najinresantniju knjigu savremene srpske poezije „Srpske poetske pletenice“, autora Dejana Tomića. Srpske poetske pletenice (2) su prenele brojne emisije Radio Novog Sada posvećene savremenoj poeziji Srbije. Čitalac će imati priliku da čita stvaraštvo autora među kojima su: Dobrica Erić, Dragomir Brajković, Nenad Grujičić, Miro Vuksanović, Boško Ivkov, Danica Vujkov, Anđelko Erdeljanin, Đorđo Sladoje, Gordana Đilas, Blagoje Baković, Milutin Ž. Pavlov, Mirjana Šuljmanac - Šećerov, Milan Aleksić, Miodrag Petrović, Olivera Šijački, Luka Hajduković, Nebojša Devetak, Spasenija Cana Sladojev, dr Stojan Berber, Radmila Đukelić, Milan Tripković, Marija Bugarski, Dušica Pejović, David Kecman, Marina Žinić - Ilić, Milan Micić, Zorka Abadžić, Lidija Đogo, Ranka D. Srdić, Aleksandar Savić, Jelena Stojsavljević, Vesna Mijin, Radovan Vlahović, Gordana Volaš, Zvezdana Cvijić... Дејан Томић је рођен 1948. године у Стапару, код Сомбора. Музички педагог био је десет година, а потом одлази за музичког уредника у Радио-телевизију Нови Сад (Војводине) где је био запослен до краја радног стажа, 2010. године. У Радио Новом Саду обликовао је низ музичких и говорно-музичких емисија било то ауторских или у сарадњи са другим уредницима. Поред тога, музички је илустровао велики број телевизијских документарних, образовних и репортажних емисија. Истражује расуто српско народно поетско и прозно благо, савремену поезију, стару српску периодику, као и подручје музике. Из тог истраживања до сада је проистекло 28 књига. Компоновао је градске, народне и дечје песме од којих су многе изведене на фестивалима или штампане у дечјој или просветној периодици. Носилац је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије и Годишње награде Радио-телевизије Војводине. Заступљен је у Енциклопедији Новога Сада. Члан је Сокој-а, Удружења новинара Србије и Удружења књижевника Србије. K.S.N. O. ANTIK P. 3

Broširani povez, 80 strana, nepodvlačena, posveta pisca.