Meatlizirani omoti čokoladica. 8 različitih

Meatlizirani omoti čokoladica. 9 različitih

Meatlizirani omoti čokoladica, Kako ukrotiti zmaja. 10 različitih

Meatlizirani omoti čokoladica. 5 različitih

čista

GODINA STAVLJENA OKVIRNO RUSKA CRKVENA MISIJA U JERUSALIMU I CELOJ PALESTINI JE POSTOJALA OD 1862 DO 1917. DIMENZIJE KARTONA 17,5x8,5 cm, A FOTOGRAFIJA 14x7 cm. NA POLEĐINI SE VIDI PEČAT RUSKE CRKVENE MISIJE.

Meatlizirani omoti čokoladica. 8 različitih

Mac za otvaranje pisama je od nerdjajuceg celika , duzina 19,5cm, secivo 16 cm. Stanje je odlicno bez ostecenja.

Dimenzija 60x35,plus rese

Ručno heklana

Ručno heklana

8 različitih novih razglednica stari automobili istorija automobilizma

IKOM

Klett Logos 2020.god. Gordana Subakov Simic Marina Drndarski Veoma dobro ocuvano.

Vještine komuniciranja - Zuber, knjiga je u vrlo dobrom stanju. Izdanje:Banja Luka Povez:tvrd Težina:380g k-85P

Klett 2019 Zona Mrkalj Zorica Nestorovic Vrlo dobro ocuvano.

izdavac nolit 1957 tvrdi povez na 129 str ocuvana

Izuzetan rad našeg poznatog grafičara i slikara Aleksandra Aleksića. `Svet tišine` je vrhunska serigrafija, nosi oznaku A+A1/1, dimenzije su 45x59 cm, plus zastakljeni ram. Preuzimanje po dogovoru.

Kategorije: Za poklon Starosna grupa: Roditelji Autor:: Grupa autora Žanrovi:: Za poklon Izdavač:: Laguna Godina izdanja:: 26. maj 2016. Broj strana: 28 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 26.5x26.5 cm Prvih godinu dana moje bebe. Posebni trenuci, prva iskustva, jedinstvena i neponovljiva... Ova radosnica je posvećena najdražim uspomenama: tolike stranice koje treba popunjavati iz dana u dan kako bi se sačuvali najlepši i najvažniji trenuci u prvih fantastičnih dvanaest meseci u bebinom životu! a3

Kategorije: Za poklon Starosna grupa: Roditelji Autor:: Grupa autora Žanrovi:: Za poklon Izdavač:: Laguna Godina izdanja:: 26. maj 2016. Broj strana: 28 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 26.5x26.5 cm Prvih godinu dana moje bebe. Posebni trenuci, prva iskustva, jedinstvena i neponovljiva... Ova radosnica je posvećena najdražim uspomenama: tolike stranice koje treba popunjavati iz dana u dan kako bi se sačuvali najlepši i najvažniji trenuci u prvih fantastičnih dvanaest meseci u bebinom životu! a3

odlično očuvana

Bez oštećenja

PRVA knjiga: Sudar talasa, Drugi talas, Treći talas Alvin Tofler, jedan od najpoznatijih svetskih futurologa, umro je 2016. godine u 87. godini, a javnost se uveliko bavi stvarima koje je uspeo da predvidi u svojim najpoznatijim knjigama `Budući udarac` i `Treći talas`. Tofler je u svojim predviđanjima uspeo da predvidi uspon interneta i kablovske televizije. - Napredna tehnologija i informacioni sistemi doprineće tome da ćete većinu posla biti sposobni da radite od kuće - napisao je on. Predvideo je i genetski inženjering i kloniranje, tvrdeći da će žene biti u mogućnosti da `kupe mali embrion, odnesu ga kod doktora koji će ga implantirati u matericu i rode dete`. - Jedna od najfantastičnijih ljudskih sposobnosti biće to što će čovek biti u stanju da napravi kopiju sebe - napisao je Tofler o kloniranju. Porodica kao tradicionalna zajednica, takođe je opisana u njegovim knjigama i za nju kaže da će promeniti oblik u širenju LGBT populacije i dozvole istopolnih brakova. Smatrao je da je konzumerizam globalni trend i da će ljudi u budućnosti najviše patiti zbog prevelikog izbora robe na tržištu čije će postati žrtve.

odlično očuvana Antologija stare kineske poezije: Svet u kapi rose Jezik, pesništvo, tradicija… Od svih kineskih dimenzija, vremensku kao da je najteže prilagoditi evropskoj vizuri: ona je i najodgovornija za tolike razlike u psihološkoj perspektivi. Otuda je i neminovno, mada u svojoj pristrasnosti tako naivno, naše čuđenje „kako je to“ stara Kina gotovo tri hiljade godina ostajala bez ikakvih dodira sa Zapadom. (Marko Polo? To nije njen kontakt sa Zapadom, već kontakt Zapada sa njom, promašen, uostalom, jer je Venecija nastavila da u tom pravcu drži durbin okrenut u naopako.) Otuda, takođe, činjenica da nijedna književnost ni približno nema tako dugu povest kao kineska – za nas predstavlja samo kuriozitet. Ako je vekovima bila više civilizacija nego nacija, drevna Kina je bila i više tradicija nego država. I to tradicija toliko prožeta svojim pismom da su mitski arhetipovi samo njegovim posredstvom mogli da se kristališu i da razviju opšte duhovne konstante. Prosto savršeno kao oruđe sinteze, dakle poezije, koja nas je u tonalitetima – čije promene potpuno menjaju smisao reči – našao način da se oslobodi rodova, padeža, vremena, gotovo čitave morfologije, da bi i poslednje njene ostatke zbrisala jedna poezija koja ne priznaje vrste reči, već samo njihovu srž. Pošteđena, tako, disciplinovanog služenja sintaksi, reč otelotvorena u ideogramu, karakterističnom kineskom pismu, postaje nezavisna, te i misao, opravdavajući tu privilegiju i koristeći se tom slobodom, ide u svom značenju do kraja, dakle dalje od reči. A ta značenja, oslobođena suvišnika, dodiruju se onda i prožimaju kao prirodne pojave. Upravo to i jeste težnja ideograma – da se prožme samom prirodom. Stoga kao da i nije poređenje, nego, takoreći, konstatacija kad jedan kineski epistolarac iz VIII veka piše da su ideogrami najslavnijeg kaligrafa među njegovim savremenicima – kitovi što nadiru ka pučini, zmije što vrludaju ševarom, kiša što se pred naletom vetra najednom sručuje niz nastrešnice, svenule puzavice što vise nad ponorom, svileni končići zahvaćeni olujom, koji kao da će se svakog trenutka prekinuti ali se nikad ne prekidaju. Ostavši bezmalo nedirnut još otkako je bio standardizovan u III veku pre naše ere, dakle potpuno nezavisan od fonetike, ideogram se obraća neposredno duhu, nemajući potrebe da se, dekomponovan zvucima, prethodno provuče kroz sluh. Zato, makar se čitao sasvim drukčije, kao arapske cifre na raznim jezicima, ideogram dočarava isti smisao današnjem Kinezu kao i onom od pre dva milenijuma, ili čitaocu u Japanu, Koreji, Kambodži: svet se, dakle, ne mora truditi da izmisli univerzalno pismo, ono već postoji, preostaje još samo ta sitnica – valja ga naučiti… Svaki kineski ideogram je, inače, jednosložan, te pošto nema nenaglašenih slogova, u kineskoj poeziji nema ni stopa; drugim rečima, metrička jedinica nije slog, nego reč, sa svojom tonalnošću. Kao što je svaka reč, zahvaljujući monosilabizmu, metrički zamenljiva svakom drugom, tako i ideogrami, kao homogene poetske slike oslobođene svega nebitnog za komunikaciju, ostaju autonomni ali i ravnopravni. Ma koliko redosled ideograma bio od značaja za njihov smisao i međusobni odnos, u pesmi oni kao da senče ivice kojima se zgledaju, kao da olabavljuju zamahe svojih značenja, kao da menjaju smerove prošlosti i budućnosti, te provociraju oko da ih upija paralelno, ponekad čak u krug: tako oni trijumfuju nad sintaksom, ne na račun, nego na korist značenja, sve slojevitijih, sve ambivalentnijih, sve obuhvatnijih. U njima je, dakle, u njihovoj prirodi, podosta od onog do čega danas, ovde i drugde, pesnik mora da se probija sam. Staviti, u pesmu, ideogram na pravo mesto, to je nešto mnogo više nego naći pravi „izraz“: to znači otkriti još jednu zakonitost, još jedan gravitacioni sistem koji počiva na ravnoteži neizrecivog i komunikabilnog. Iskazati a ne reći – da bi se, tako, reklo više, to je ono čemu najčešće teži kineski pesnik i čemu uvek teži sam njegov ideogram. Ta sposobnost slikovitog pisma naslućena je u samom začetku: ostala je legenda da su zli dusi plakali kada je pronađeno. Strahopoštovanje je vremenom svedeno na poštovanje, ali je i dalje smatrano svetogrđem makar i slučajno bacanje ili gaženje ispisanog komada papira. Poeziji je tu pripao najveći deo časti i počasti, jer je, neuporedivo potpuniju nego proza ili, kasnije, drama, imala moć da iz ideograma izvuče sve što je vremenom uspeo da upije, udahne i upamti. Zato se kineski klasični romani tako često i pozivaju na nju: „postoji pesma“, kažu, „koja to dokazuje“. I evo, sada, ponečeg od toga što je pesma dokazala, negde daleko i davno, u svojoj vekovnoj potrazi za čovekom. – Dragoslav Andrić

Kao nova.