Makarski biskup FRA BARTUL KAČIĆ ŽARKOVIĆ, Brist ,1572-Sućuraj, 1645 Ilustrovana u boji,Split ,1999.god,298.strana Knjiga je LUX pakovanje, glanz NOVA. Izdavač: Županija Splitsko-dalmatinska, Sućuraj Makarski biskup fra Bartul Kačić Žarković (Brist, 1572. – Sućuraj, 1645.): Život – djelo – vrijeme, Zbornik radova sa znanstvenog skupa održanog u Sućurju, 24. lipnja 1995., Sućuraj, 1999., 298 str. KAČIĆ ŽARKOVIĆ, Bartul (Žarković, Caççiçh, Xarcovich; Bartol, Bartolo, Bartholomeus), biskup (Brist, 1572 — Sućuraj, 25. VI. 1645). Početnu izobrazbu stekao vjerojatno u franjevačkom samostanu u Zaostrogu, gdje je potom stupio u Franjevački red i proveo novicijat. Ondje je zasigurno završio i osnovnu humanističku školu spremajući se za svećenički poziv. Uprava Provincije Bosne Srebrene poslala ga je u jesen 1600. u Italiju radi nastavka školovanja, pretpostavlja se u Napulj, gdje je tada djelovalo franjevačko Generalno učilište. Nakon završetka studija 1604. nastavio je kao profesor teologije predavati u školi u franjevačkom samostanu Santa Maria La Nova u Napulju 1605–13, potom u novoosnovanoj teološkoj školi u franjevačkom samostanu u Zagrebu 1613–15. Za službovanja u Zagrebu išao je na dvor hrvatsko-ugarskoga kralja Matije II; zauzimao se za obnovu biskupija Makarske i Duvanjske te ishodio od kralja ispravu za subraću, kojom se zabranjuje senjskim uskocima da napadaju na primorje. Neko vrijeme zadržao se u Budweisu (danas České Budějovice), gdje je 1614. primio vijest da ga je kralj imenovao biskupom nanovo obnovljene Makarske biskupije. Papa Pavao V. potvrdio je imenovanje te je 1615. primio biskupski red u crkvi franjevačkoga samostana San Francesco della Vigna u Veneciji i bio svečano ustoličen, vjerojatno o Božiću, u makarskoj crkvi sv. Marije. Prema njegovim navodima, bila mu je povjerena i uprava nad Duvanjskom biskupijom. Nakon preuzimanja službe pohodio je vjernike svoje biskupije te Ramu, Olovo, Sutjesku, Banju Luku i Novi na Uni, susreo se s bosanskim provincijalom Grgurom Marinovićem i u Kreševu pribivao franjevačkoj skupštini na kojoj mu je brat Luka imenovan povjerenikom pohoditeljem. Boravio je uglavnom u samostanu u Zaostrogu, a samo po potrebi odlazio u stolno mjesto Makarsku. God. 1616. novcem zaostroškoga samostana otkupio je očevinu od nekih muslimana i kršćana i 1629. ustupio ju samostanu. Često je putovao izvan biskupije, 1617. boravio je nekim poslom u Beču, a 1621–22. i 1630–32. u Rimu. Promičući štovanje Karla Boromejskoga, za prvoga rimskoga putovanja ishodio je dozvolu za nabavu 60 000 medaljica i križića, a za drugoga kupio 42 524 komada; kanio ih je dijeliti puku u primorju, Zajezerju, Čitluku, Blatu, Rastnu, Duvnu, Livnu, Rami, Imotskom, Gorskoj župi te »ništo malo u Sarajevu onizim Krstjanom«. God. 1626. pribivao je u Splitu posvećenju skradinskoga biskupa T. Ivkovića, 1643. ređenju drivaškoga biskupa J. Lučića u Korčuli, a 1633. predsjedao je sastankom uprave Provincije Bosne Srebrene u Fojnici. Potkraj 1620-ih došao je u sukob sa skadarskim (tzv. stjepanskim) biskupom D. Andrijaševićem zbog granica njihovih jurisdikcija; zato su 1630. pozvani u Rim, gdje su se nagodili da granica njihove crkvene vlasti bude Neretva. Potkraj 1644. ili na poč. 1645. povukao se na imanje u Sućurju, gdje je ubrzo preminuo i bio pokopan u obiteljsku grobnicu u njegovoj kapeli u mjesnoj župnoj crkvi sv. Jurja. Pri rušenju te crkve 1896. grob mu je zasut zemljom, uništeni su natpis i grb na nadgrobnoj ploči, od koje su napravljena sjedala ispred crkve. — U Rim je poslao izvješća (1626, 1630, 1636, 1640. i 1644) o stanju Crkve na području Makarske biskupije (u nekima i Duvanjske). Kao biskup brinuo se za crkve, namještaj i pribor neophodan za službu Božju (nabavljao kaleže, slike, zvona, misno ruho). Njegovim su trudom četiri crkve bile sagrađene (nije poznato koje), a više novih je posvetio. Među suvremenicima uživao je velik ugled te mu je M. Divković 1616. posvetio svoje Razlike besiede, a knjižar i nakladnik hrvatskih knjiga M. Ginammi drugo latinično izdanje Zrcala duhovnoga (Mleci 1621) M. Orbinija. Na hrvatskom jeziku napisao je ćirilicom kratko, nenaslovljeno djelo bez teološke vrijednosti, ali zanimljivo za povjesničare Makarske biskupije i jezikoslovce, latinskim je pisao izvješća u Rim, a talijanskim popratna pisma. Njegovu je rukopisnu ostavštinu, sačuvanu uglavnom u prijepisima, objavio i potanko komentirao S. Kovačić (zbornik Makarski biskup fra Bartul Kačić Žarković, 1999). ---------------------------- Knjiga je NOVA... 0

Ira M. Lapidus - Historija islamskog svijeta 1 i 2 , izdanje Libris . Zapakovano !! NOVO !

Izdavač: LIBER ZAGREB Biblioteka LIBER Croaticus - Rukopis pronašao i priredio, Latinski predgovor i Indeks sastavio ŠIME JURIĆ, Uvod na hrvatskom jeziku napisao RAFO BOGIŠIĆ, Šiven k o ž n i povez - Jedinstvena knjiga / 1979; Tvrd povez; sitna oštećenja korica i unutrašnjost u odličnom stanju

Izdavac :Hudson Godina : 1981 Povez : mek Stranica: 176 Stanje : veoma očuvana, ilustrovana, na kvalitetnom papiru Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: https://www.limundo.com/Clan/diktionaer/SpisakAukcija ili https://www.kupindo.com/Clan/diktionaer/SpisakPredmeta kat.br. F1

Srpske crkve i manastiri - Vladimir Dulović Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Pismo Ćirilica Povez Tvrd u kožnom povezu Godina 2019 Format 24 x 30 cm Strana 304 NOVA knjiga, u celofanu!!! Kroz 32 priče o prelepim mestima u našoj zemlji, s vrednim zdanjima, burnom istorijom i ponekom zanimljivom legendom, ovo izdanje pruža sjajan i sveobuhvatan uvid u našu pravoslavnu istoriju i umetničku baštinu. Crkve i manastiri predstavljaju ne samo izraz naše vere, već su i jedno od najvažnijih izvora znanja o srpskoj prošlosti, kulturi i istorji. Čitajući o ovim velelepnim zdanjima zapravo saznajemo kako je izgledao svetovni i crkveni život doba u kojem su podignuta, kao i potonju sudbinu koja ih je do današnjih dana obeležila. Detaljne i nadahnute opise prate živopisne fotografije i ilustracije, koje će čitaocu u potpunosti dočarati lepotu naših svetinja.

Mitologija i religija Inka Mitologija i religija Severnoameričkih Indijanaca Mitologija i religija Asteka Mitologija i religija Hetita Mitologija i religija Starih Jevreja Mitologija i religija Etruraca Dečje novine, 1990. 6 knjiga, tvrd povez. 147 + 142 + 116 + 120 + 140 + 128 strana. Veoma očuvane.

СЛУЖЕБНИЦИ богослужбене књиге у ексклузивном и луксузном кожном повезу, првенствено намењени за свакодневну свештеничку употребу. Материјал повеза: говеђа кожа. Начин израде: ручни рад Књижни блок: по жељи наручиоца (најчешће синодско издање, на српском језику) Књижне блокове набављам у патријаршијској продавници. Повез служебника израђујемо у црној, браон, црвеној и тегет плавој боји коже, поред стандардних примењујемо и гравуре детаља које договоримо са купцем. Израда гравура по жељи купца подразумева цртање мотива у пдф вектор фајлу (цена по процени графичара), затим израду клишеа за отисак по цени од 43дин/цм2. ГРАВУРЕ ЗА КОЈЕ ИМАМО ГОТОВЕ КЛИШЕЕ СУ БЕСПЛАТНЕ. БИЛО КОЈУ ВАШУ КЊИГУ ОПРЕМИЋЕМО КОЖНИМ ПОВЕЗОМ. КОЛИЧИНЕ НЕОГРАНИЧЕНЕ. Време израде: 7-10 радних дана

Pred vama se nalazi dopunjeno izdanje jedne od najobimnijih studija srpske i slovenske mitologije u kojoj su izloženi rezultati dugogodišnjeg istraživanja profesora Sretena Petrovića na ovom polјu. U pitanju je svakako nezaobilazno štivo za svakog ko želi da se upozna sa osnovama etnokulturoloških studija mitološkog sistema Starih Slovana, posebno Srba, ali i naroda iz bliskog okruženja, kao i za one koji se profesionalno bave ovom temom, a kojima će ono biti nezaobilazna referenca u istraživanjima. U ovoj knjizi se možda i po prvi put tematizuje uloga Slovena u širokom kontekstu celokupne civilizacije, ali i njihova karakterologija koja svakako doprinosi ideji konstituisanja kompaktnijeg sistema slovenske mitologije i njenog odnosa prema drugim mitologijama. Profesor Petrović razmatra i opšte principe religioznosti od animologije i demonologije pa sve do sistematskog zasnivanja mitološkog sistema, kao i srpsko-slovenski mit u običajnoj ...

Обухватајући две хиљаде година узбудљивих верских, културних и политичких догађаја, који су одсудно утицали на цивилизацијски ток, ова јединствена студија представља најприступачнију историју хришћанства икада објављену - пођенако значајну за стручњаке, колико и за ширу читалачку публику. Оксфордска историја хришћанства колективно је дело деветнаест врхунских стручњака из области историје религије. Истражујући богато наслеђе хришћанства, аутори су на разумљив и веродостојан начин обрадили све значајне аспекте ове вере и дочарали виталност њене мисли и богатство њене културе. (24 цм, 700 стр.)

Mudri saveti bude onu skrivenu snagu za koju niste ni znali da je posedujete. U najtežim trenucima u životu ljudi se uglavnom okreću veri i pisanoj reči. Usledi olakšanje kada shvate da u svojoj muci nisu sami i da su mnogi pre njih imali slične probleme, te da rešenje već postoji. Knjiga sadrži osam izabranih dela: Misli o dobru i zlu, Vera svetih, Molitve na jezeru, Emanuil, Teodul, Sprski narod kao Teodul, Indijska pisma, Misionarska pisma. 1056 strana, format 25×19 cm

19888) SRPSKA PATRIJARŠIJA / THE SERBIAN PATRIARCHATE , Dr Predrag Puzović , Pravoslavna reč Novi Sad 2010 , kratak pregled istorije Srpske pravoslavne crkve od vremena Svetog Save do savremenog doba, luksuzna kapitalna monografija, tvrd povez,zlatotisak,zaštitni omot,kompletno ilustrovano u boji, veliki format 37 cm , dvojezično srpsko-engleski, 636 strana

BIBLIJA STARI I NOVI ZAVET Preveo: Dr LUJO BAKOTIĆ DOBRA VEST NOVI SAD, 1988 Tvrd, Šiven povez, zlatotisk. Strana 640+179 strana. Stanje Vrlo dobro.

Izdavač:`dijam-M-pres`, 2005., Autor Mile Imerovski, istoričar i teolog, specijalista crkvene istorije. Prevod: Dr Lujo Bakotić Ovo je najsavremeniji prevod na srpskom jeziku (ekavskog narečja), usaglašen sa srpskim standardom koji je prihvaćen Vuk-Daničićevim prevodom Svetog pisma, osavremena redakcijom današnjeg književnog jezika i obogaćen dodatnim spisima koji objašnjavaju vreme i razloge nastanka pojedinih bibliskih knjiga. Tekst je dopunjen beleškama ključnih teoloških reči i postavki, sto omogućuje čitaocu studiozan prikaz i samoizgradnju svog hrišćanskog identiteta. Raskošno urađena Biblija je u povezu od prave kože (CRNE) sa zlatotiskom. Odštampana je na najkvalitetnijem papirusu sa dodatnim objašnjenjima i sa pregrst ilustracija i fotografija u boji na plastificiranom papiru. Biblija ima oko 1700 strana uključujući karte i fotografije. Tekst je na LATINICI što još jednom pokazuje njen univerzalni karakter. Knjiga je u originalnoj kutiji sa zaštitnom folijom.

Izdavač:`dijam-M-pres`, 2005., Autor Mile Imerovski, istoričar i teolog, specijalista crkvene istorije. Prevod: Dr. Lujo Bakotić Ovo je najsavremeniji prevod na srpskom jeziku (ekavskog narečja), usaglašen sa srpskim standardom koji je prihvaćen Vuk-Daničićevim prevodom Svetog pisma, osavremena redakcijom današnjeg književnog jezika i obogaćen dodatnim spisima koji objašnjavaju vreme i razloge nastanka pojedinih bibliskih knjiga. Tekst je dopunjen beleškama ključnih teoloških reči i postavki, što omogućuje čitaocu studiozan prikaz i samoizgradnju svog hrišćanskog identiteta. Raskošno urađena Biblija je u tvrdom kožnom (CRNOM) povezu sa zlatotiskom. Odštampana je na najkvalitetnijem papirusu sa dodatnim objašnjenjima i sa pregršt ilustracija i fotografija u boji na plastificiranom papiru. Biblija ima oko 1700 strana uključujući karte i fotografije. Tekst je na ĆIRILICI. Knjiga je u originalnoj kutiji sa zaštitnom folijom.

Izdavac:`dijam-M-pres`,2005 Prevod:Dr.Lujo Bakotic Ovo je najsavremeniji prevod na srpskom jeziku (ekavskog narecija), usaglasen sa srpskim standardom koji je prihvacen Vuk-Danicicevim prevodom Svetog pisma, osavremena redakcijom danasnjeg knjizevnog jezika i obogacen dodatnim spisima koji objasnjavaju vreme i razloge nastanka pojedinih bibliskih knjiga. Tekst je dopunjen beleskama kljucnih teoloskih reci i postavki, sto omogucuje citaocu studiozan prikaz i samoizgradnju svog hriscanskog identiteta. Raskosno uradjena Biblija je u tvrdom KARTONSKOM povezu. Otstampana je na najkvalitetnijem papirusu sa pregrst ilustracija i fotografija u boji na plastificiranom papiru. Biblija ima oko 1700 strana ukljucujuci karte i fotografije. Tekst je na LATINICI sto jos jednom pokazuje njen univerzalni karakter. Knjiga je u originalnoj kutiji sa zastitnom folijom.

Knjiga je potpuno nova samo je omot oko korice požuteo vremenom. Izdavač Leo Povez tvrd Broj strana 256

ISTORIJA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE 1-3 - Đoko Slijepčević Izdavač: BIGZ Beograd Godina izdanja: 1991. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Broj strana: Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

ORIGINALNI NAZIV PREDMETA: БИБЛИЯ OPIS: Obim: 1664 strana Dimenzije: 27 x 21 cm Vrsta poveza: tvrd mat Papir: Ofset Težina: 2,18 kg. Knjige Svetog pisma Starog i Novog zaveta na crkvenoslovenskom jeziku sa paralelnim odlomcima. Biblija je objavljena na visokokvalitetnom tankom ofset papiru u crno-beloj štampi, sa blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha Moskovskog i sve Rusije Kirila. Reprint izdanje Sankt Peterburg, Sinodalne štamparije iz 1900 god.

VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ dela u 13 knjiga knjige sa slike

Sv. Justin Ćelijski. `Žitija svetih : [za mesec januar] / Justin Sp. Popović.` Beograd: Manastir Sv. Ćelije kod Valјeva, 1972. 1. izd. 901 str. ; 25 cm. Prvo izdanje (što znači da ga je Sveti ava lično držao u rukama)! Nekorišćeno, samo staro. Veoma retko!

Lepo očuvano Retko Mesih Isa, sin Merjemin u kuranu Rifai Burhanu`ddin Izdavač: Znaci vremena, Zagreb bez god. izd.; Detaljnije: tvrd povez, strana 91 Tags: Islam kuran isus hrist biblija hriscanstvo

SRPSKE SLAVE čuvari ognjišta - Nevenka Nedeljković Izdavač: MLADINSKA KNJIGA Beograd Godina izdanja: 2012. Povez: tvrd Broj strana: 336 Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

tvrd povez, mat plastika, format A5, str. 528. Ne može se ni pretpostaviti kada je taj jednostavniji i primitivniji oblik obožavanja smenilo obožavanje likova i praslika, koje predstavljaju Bramu, Višnua, Šivu i druga zamišljena bića koja čine mitološki panteon ogromnih razmera; ili kada su to Rama i Krišna, za koje bi se reklo da su isprva bili stvarne istorijske ličnosti, bili uzdignuti na nivo božanstava. Manu je na više mesta [*6] spominjao obožavanje slika, tj. likova, ali uz napomenu da oni bramani koji žive od služenja po hramovima pripadaju nižoj i lošijoj klasi. Čitava povest u Ramajani i Mahabharati vrti se oko doktrine o inkarnacijama, jer su sve glavne dramske ličnosti u tim epovima bile otelovljenja bogova, polubogova i nebeskih duhova. Izgleda da je ritual onaj iz Veda, i može se sumnjati da tu ima ikakvih aluzija na obožavanje likova, tj. ikona; ali svuda preteže doktrina o umilostivljenju putem pokore i veličanja, a Višnu i Šiva su naročiti predmeti hvalospeva i prizivanja. Prema tome, u ta dva dela nalazimo nedvosmislene nagoveštaje o napuštanju elementarnog bogosluženja iz Veda i početku ili razradi legendi, koje čine veliko stablo mitološke religije Hindusa. A koliko su oni odmakli u kosmogoniji i hronologiji svojih predaka, ili u kom stepenu predanja o porodicama i dinastijama mogu da potiču od njih – to su pitanja o kojima može da se presudi tek kada Vede i dva dela o kojima se radi budu bili temeljnije proučeni.

Izdavački poduhvat sestrinstva manastira Sveti Stefan iz Vranja – Starac Pajsije Svetogorac u 7 knjiga/tomova. U šest tomova prirеđеne su duhovne pouke Svetog Pajsija Svetogorca ili Starca Pajsija kako ga mnogi znaju. Knjige su tvrdog poveza, veličina knjige je 24 cm. Oko 2.350 stranica! Izdaje Manastir Sveti Stefan kod Vranja. Prodaje se kao komplet. Moguća kupovina na čekove, kreditne kartice, pay pal... Šaljem u inostranstvo! Tom I - S bolom i ljubavlju savrеmеnom čovеku Knjiga „S bolom i ljubavlju savrеmеnom čovеku“, prvi jе tom u sеriji „Poukе starca Pajsija Svеtogorca“. Radi lakšеg korišćеnja, sadržaj knjigе jе podеljеn na čеtiri cеlinе. Svaka cеlina jе podеljеna na glavе, a svaka glava na manjе dеlovе sa odgovarajućim podnaslovima. Fusnotе su pisanе sa ciljеm da olakšaju razumеvanjе tеksta čitaocima koji nisu upoznati sa ovom tеrminologijom, a nе braći u Hristu koji poznaju svеtootačkе spisе. Tom II - Duhovno buđenje Ovaj drugi tom pouka starca Pajsija Svеtogorca, Duhovno buđеnjе, obuhvata tеmе kojе sе tiču današnjе stvarnosti. Onе nas prizivaju na postojano bdеnjе i sprеmnost, priprеmajući nas na nеprilikе sa kojima ćеmo sе najvеrovatnijе suočiti. Jеr – kao što smo vеć vidеli – obistinjujе sе ono što jе Starac čеsto govorio: „Prеlazićеmo iz olujе u oluju. Nеko vrеmе ćе tako da budе; jеdna svеopšta pomеtnja“. Tom III - Duhovna borba U ovom trеćеm tomu, Duhovna borba, sabranе su tеmе kojе mogu da pomognu grеhom izmučеnom čovеku da stеknе „brigu po Bogu“ i da započnе duhovnu borbu, kako bi sе oslobodio uza. Živеći u pokajanju, hrišćanin ćе moći da svučе sa sеbе svog starog čovеka, koji jе, kako jе Starac jеdnom rеkao, „zli zakupac u nama, a da bi otišao, trеba mu razrušiti kuću i započеti sa zidanjеm novog zdanja, novog čovеka.“ Tom IV - Porodični život Čеtvrtim tomom nastavljamo izdavanjе pouka blažеnopočivšеg starca Pajsija, kojе, ovaj put, obrađuju tеmе vеzanе za porodicu i iskušеnja sa kojima sе čovеk suočava uslеd krizе koju prеživljava savrеmеna porodica. Starac jе govorio da jе vеćinu pisama koja jе primao dobijao (upravo) od ljudi koji su imali problеmе u porodici. Za uzrok tih problеma Starac jе smatrao udaljеnost ljudi od Boga i njihovo sеbеljubljе. „Nеkada jе život bio mnogo mirniji, a i ljudi su bili trpеljivi. Danas su svi kao zapеtе puškе. Nе mogu da podnеsu ni jеdnu jеdinu rеč. A poslе automatski slеdi razvod“, govorio jе Starac. Tom V - Strasti i vrline U ovom pеtom tomu sabranе su Starčеvе poukе kojе sе odnosе na strasti i vrlinе. Ovе poukе nе prеdstavljaju sistеmatsko učеnjе, niti sе svеobuhvatno odnosе na svе strasti i vrlinе. Onе su sastavljеnе od Starčеvih odgovora na naša pitanja u vеzi sa dijagnozom i lеčеnjеm strasti, kao i praktikovanjеm vrlina. Ti odgovori nisu od značaja samo za monahе, vеć i za svakog čovеka koji ima na „dobru brigu“ za obdеlovanjе vrlina. Starac, na njеmu svojstvеn način, duhovnim poukama, pronicljivim primеrima i izornim humorom, stvara jеdnu duhovnu “ sunčanu vеdrinu“, koja pomažе da u našim dušama procvеtaju cvеtovi pokajanja, tе da urodimo plodom vrlina. On nas ohrabrujе da poglеdamo u licе svog starog čovеka, nе bi li smo sе uzgnušali njеgovog „mrskog obličja“, i odbacili ga. Vеrujеmo da ćе nam ova jеdnostavna ali prosvеtljеna rеč Starčеva pomoći da sе još priljеžnijе borimo, kako bismo sе oslobodili robovanja strastima i živеli slobodom u Hristu… Tom VI - O Molitvi U pеt prеthodnih tomova iz sеrijе „Poukе starca Pajsija Svеtogorca“ dosta toga rеčеno jе o molitvi, pošto jе Starcu, kao monahu „u svеmu savršеnom“, glavno dеlo bilo molitva. Ali i u razgovorima sa ljudima – monasima i mirjanima – uvеk jе nastojao da im pomognе da kroz molitvu svojе životе povеrе Bogu. U ovom tomu, koji izlazi sa blagoslovom našеg pastirеnačalnika, Prеosvеćеnog mitropolita kasandrijskog gospodina Nikodima, nalazе sе poukе starca Pajsija kojе sе odnosе naručitno na molitvu… Tom VII - Žitije Sedmi, poslednji tom o Svetom Pajsiju Svetogorcu donosi nam njegovo žitije. U knjizi se nalaze fotografije, kao i svedočenja monahinja, vezanih za oca Pajsija.

Veoma dobro očuvano, bez, pisanja, pečata, podvlačenja… Autor - osoba Čajkanović, Veselin, 1881-1946 = Čajkanović, Veselin, 1881-1946 Naslov Mit i religija u Srba : izabrane studije / Veselin Čajkanović ; priredio Vojislav Đurić Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1973 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1973 (Beograd : Kultura) Fizički opis XIII, 693 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Đurić, Vojislav M., 1912-2006 = Đurić, Vojislav M., 1912-2006 Marić, Rastislav, 1905-1961 = Marić, Rastislav, 1905-1961 Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ66, ǂknj. ǂ443 (Karton) Napomene Str. [VII]-XIII: Predgovor / Vojislav Đurić Str. 529-646: Beleške o Čajkanovićevim radovima iz religije i mitologije / Vojislav Đurić Str. 647-651: Biografija Veselina Čajkanovića / Vojislav Đurić Str. 667-668: Pogovor / Vojislav Đurić Str. 653-666: Bibliografija Veselina Čajkanovića / Rastislav Marić Registar. Predmetne odrednice Srbi -- Religija Srbi -- Mitologija Srbi -- Narodna verovanja MG106 PREDGOVOR 1. SKRAĆENICE 2. KULT DRVETA I BILJAKA KOD STARIH SRBA 3. SUBOTA – ĐAČKA BUBOTA 4. VUNA I LAN 5. SEKULA SE U ZMIJU PRETVORIO 6. DA LI SU STARI SRBI ZNALI ZA IDOLE? 7. IMENA OD UROKA 8. DVA STARINSKA SLUČAJA ASILIJE 9. DONJI SVET KOD STARIH 10. SAHRANJIVANJE POD PRAGOM 11. MAGIČNI SMEJ 12. GOSTOPRIMSTVO I TEOFANIJA; KUMSTVO U KAPI 13. SVEKRVA NA TAVANU 14. PO GREHU RODITELJ 15. BADNJI DAN I BOŽIĆ 16. TRI BOŽIĆNA OBIČAJA 17. BOŽIĆ, NJEGOVO POREKLO I ZNAČAJ 18. O USKRŠNJIM OBIČAJIMA 19. KLICANJE PREDAKA 20. UBIJANJE VAMPIRA 21. NEKOLIKE OPŠTE POJAVE U STAROJ SRPSKOJ RELIGIJI 1) Panspermija 2) Epifanija predaka 3) Post 4) Svadbeni orasi 5) Custodia feralis 22. O VRHOVNOM BOGU U STAROJ SRPSKOJ RELIGIJI Uvod I Tradicija o svetom Savi II Sveti Sava i vuci III Sveti Sava kao θ εόςνόμιος IV Zimski sveci V Božanski kum VI Krvna osveta VII Crni bog VIII Trojan IX Sveti Đorđe X Fetiši: verige i sekira XI Atributi, epiteti, funkcije XII Ime i epikleze XIII Hromi vuk i hromi Dabog XIV Đavo XV Spasilac na belom kolju XVI Božić i Đurđevdan XVII Kult XVIII Misterija spasa XIX Dabog XX Slovenski i indoevropski Dis pater NAPOMENE 23. BELEŠKE O ČAJKANOVIĆEVIM RADOVIMA IZ RELIGIJE I MITOLOGIJE 1) O tragičnom pesništvu i pozorištu kod Grka 2) *(O jednoj mitološkoj basni u Fedra) 3) „I tu ima njegova masla“ 4) O ženi u Grka i Rimljana 5) O čitanju Biblije 6) „ U boga su vunene noge, a gvozdene ruke“ 7) Iz srpskog folklora. Primedbe uz nekolike poslovice 8) Iz srpske religije i mitologije, I. Majka Jugovića 9) Srpske narodne pesme, II. Pesme mitološke 10) Nekolike primedbe uz srpski Badnji dan i Božić 11) De argumento et fontibus proverbii Serbici 4 Vuk 12) Iz naših narodnih poslovica. Primedbe i komentar 13) Imena od uroka 14) Motivi prve arnautske pesme o boju na Kosovu 15) Ubijanje vampira 16) Srpske narodne pesme, druga knjiga, Mitološke i druge različite pesme 17) Božićna slama 18) Badnji dan i Božić 19) Studije iz religije i folklora 20) „ Puštanje vode“ o Velikom četvrtku 21) „ Ne bojim se nikoga do Boga“ 22) Donji svet u jami 23) Tuđ pogreb 24) Oleum et opera 25) Ljudski i životinjski polaženik 26) Sveti Sava i vuci 27) Srpske narodne pripovetke. Antologija 28) Zadušnice i sirotinja 29) Petnaest srpskih narodnih pesama 30) Obiectus pectorum 31) Dva starinska slučaja asilije 32) Donji svet kod starih 33) Ćorava Anđelija 34) Mitski motivi u tradiciji o despotu Stevanu 35) Carmen Arvale 36) *(Krvna osveta; Đurđevdan i rimske Parilije) 37) Tacitova Germanija 38) Srpske narodne umotvorine 39) Tri srpske poslovice 40) Presipanje dukatima 41) *(Pregled rimske književnosti) 42) Klicanje predaka 43) Magično sedenje 44) *(Jevanđelije po Mateju) 45) Srpske narodne pripovetke 46) O uskršnjim običajima 47) Vergilije i njegovi savremenici 48) Srpska narodna pesmarica 49) Svekrva na tavanu 50) Jedna božićna legenda 51) Tri božićna običaja 52) Nekolike opšte pojave u staroj srpskoj religiji 53) Dva praznika iz životinjskog kulta 54) *(Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju) 55) Ein frü hslavisches Mä rchenmotiv bei den Byzantinern 56) Svetac na desnom ramenu 57) Sveti Sava u narodnim pripovetkama 58) Bosiljak 59) Hidromantija kod Filipa Višnjića 60) *(Glasnik Etnografskog muzeja) 61) Po grehu roditelj 62) Das Rä tsel von Trebenište 63) Trn i glog u narodnoj srpskoj religiji 64) *(Psihofizičko izražavanje srpskog naroda) 65) De numinibus apud Setbos coniugalibus 66) De nucibus in Romanoriim nuptiis usurpatis 67) De diis et daemonibus Serborum medicis 68) Poetae Serborum epici quid et de interitu et de renovatione mundi sibi finxerint 69) Jedna knjiga o Mojsiju 70) Inkubacija pod jasenkom 71) De daemonibus quibusdam neohellenicae et serbicae superstitioni communibus 72) Starinska religija u našim dnevnim listovima 73) *(Život svetoga Save) 74) Krsna slava 75) Kult drveta i biljaka kod starih Srba 76) Priča o čoveku koji je prevario smrt 77) Božić, njegovo poreklo i značaj 78) Srpska religija i folklor u Godišnjici 79) O vrhovnom bogu u staroj srpskoj religiji 80) Neobjavljeni rukopisi 81) *(Literatura o mitu i religiji) 24. BIOGRAFIJA VESELINA ČAJKANOVIĆA 25. BIBLIOGRAFIJA VESELINA ČAJKANOVIĆA 26. POGOVOR 27. REGISTAR Veselin Čajkanović (1881–1946) bio je čuveni srpski klasični filolog, etnolog, istoričar religije i akademik SANU. Obrazovanje i početak karijere Rođen je 9. aprila 1881. godine u Beogradu u zanatlijskoj porodici Ane i Nikole, koji su imali šestoro dece. Veselin je bio drugo dete svojim roditeljima, koji su se našli da žive u Beogradu po Nikolinom dolasku iz Sarajeva, jer je, kao borac protiv turske vlasti, izbegao u Srbiju. U rodnom gradu Veselin je završio osnovnu školu, kao i Prvu mušku gimnaziju i kasnije Veliku školu. Zanimljiva je činjenica da se školovao u društvu velikih imena naše književnosti, među kojima je Petar Kočić, autor brojnih pripovedaka, koje odišu narodnim jezikom i prikazuju ljudsku dušu i duh jednog vremena. U školskoj klupi je već ovaj visokopoštovani klasični filolog pokazao interesovanje i ljubav prema klasičnim jezicima. Naravno, izuzetno vredan i uporan, Veselin Čajkanović se upisao na studije klasične filologije, i to je i završio. Nemoguće je bilo ne primetiti talentovanog i izvanrednog učenika kakav je bio on, a jedan od onih koji ga je zapazio bio je Pavle Popović. On se založio i da Čajkanović studije nastavi u Lajpcigu, gde je slušao predavanja od eminentnih stručnjaka, među kojima su bili Karl Brugman i Herman Hirt. Nešto kasnije se Veselin prebacio u Minhen, i učio od Karla Krumbahera i Oto Kruziusa. Doktorsku disertaciju pod nazivom Odabrana poglavlja u paremiografskim istraživanjima odbranio je upravo kod Krumbahera u Minhenu. Ovo su presudni momenti u njegovom životu, kada se konačno odlučio za klasičnu filologiju i proučavanje stare religije i mitologije. Po završenim studijama vratio se u Beograd, prvobitno bio gimnazijski profesor latinskog jezika, a onda se zaposlio na Filozofskom fakultetu. Urednik, akademik i naučnik Dane koje je proveo u Bizertu, po evakuaciji zbog tifusa, nije proveo sedeći besposlen. Naprotiv, te trenutke iskoristio je vrlo pametno, i sa francuskim inženjerom Alberom Oforom osnovao je Štampariju srpskih invalida, „u kojoj su se srpski invalidi obučavali tipografskom zanatu”. Krenuo je sa izdavanjem časopisa Napred, a onda i sa Bibliotekom ovog časopisa. U okviru nje su se nalazile i reportaže o životu u Africi naših izbeglica. Bio je urednik Srpskih novina, pa je neke od svojih radova iz oblasti etnologije u njima objavio: Iz srpskog folklora, Iz srpske religije i mitologije. I u drugim časopisima je objavljivao i sarađivao sa kolegama u pripremi, a neki su: Bosanska vila, Srpski književni glasnik, Politika, Južnoslovenski filolog, Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. Godine 1920. postao je dopisni član Srpske kraljevske akademije. Što se tiče profesorske karijere Veselina Čajkanovića, nije se samo razvijala u gimnaziji i na Filozofskom, nego je jedno vreme radio i na Bogoslovskom fakultetu. Imao je članstvo u različitim odborima, od kojih je najvažnije pomenuti Odbor za građenje Univerzitetske biblioteke i Upravu Srpske književne zadruge. Njegova najuspešnija i najbogatija naučna delatnost bila je iz oblasti klasične filologije, folkloristike, stare srpske religije i mitologije. Smatrao je da se slovenska mitologija ne izučava u onolikoj meri koliko grčka i rimska, i da bi to trebalo promeniti. Pre svega, antičke poslovice su bile tema doktorske disertacije Veselina Čajkanovića. Latinski jezik ga je posebno zanimao, pa otuda je pisao udžbenike latinskog. Bio je vrstan prevodilac, prevodio je Plautove komedije, Tacitovu Germaniju. Knjigu Vergilije i njegovi savremenici napisao je povodom dve hiljade godina od rođenja Vergilijevog. Objavio je antologije narodnih pesama – Petnaest srpskih narodnih pesama – Antologiju srpskih narodnih pripovedaka, Stara srpska religija i mitologija : članci iz rečnika i zbirke poslovica Vuka Karadžića, kao i još neke druge tekstove u vezi sa narodnom književnošću. Voleo je da zna više o paganstvu i religiji Srba pre hrišćanstva, a neki od takvih radova su mu: Mit i religija u Srba, Studije iz religije i folklora, U Boga su vunene noge, a gvozdene ruke, O srpskom vrhovnom bogu. Čajkanović je dobio mnoga odlikovanja, među kojima je Orden Svetog Save, Orden belog orla sa mačevima, Medalja za hrabrost, koju je osnovao kralj Petar I, a dodeljivana je ljudima koji su se istakli svojom hrabrošću u bici sa Bugarskom 1913. godine. Učesnik u ratovima Period u kom je Veselin Čajkanović živeo obeležili su različiti ratovi. To je vreme koje je trpelo stalna uzdrmavanja, burne događaje i mučne posledice. Učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Svoje junaštvo i veliko rodoljublje pokazao je učestvujući u Kolubarskoj i Kumanovskoj bici. Bio je jedan od branilaca Beograda. Kako je skoro nemoguće da nešto ne krene po zlu u ratovima, tako je Čajkanović dobio stomačni tifus. Tako zaraženog morali su da ga evakuišu na Krf, a onda i na krajnji sever Tunisa, u mirnu francusku luku Bizertu, gde se oporavljao. Kada je otpočeo Drugi svetski rat, Veselin Čajkanović bio je dekan na Filozofskom fakultetu. Nije uspeo da odgovori na poziv na dužnost za Aprilski rat 1941. godine, te nije bio direktno na bojnim poljima, već je pokušavao da održi stabilnu atmosferu kao dekan na fakultetu. Apel srpskom narodu objavljen je 13. avgusta 1941. u listu Novo vreme i u tom dokumentu je javno iskritikovan i osuđen komunistički ustanak u Srbiji, pa je narod dobio poziv da potpiše dokument i pristane na poštovanje mira i reda od strane okupatora. Jedini profesor koji je odbio da ga potpiše bio je upravo Veselin Čajkanović. Porodica i kraj života Veselina Čajkanovića Bio je oženjen sa Ružom Živković, devojkom iz bogatije građanske porodice, koja je bila njegov student. Imali su dvoje dece, Mariju i Nikolu, a živeli su u kući na Topčideru. Godine 1945. u aprilu stigla je odluka da se Čajkanović otpusti i udalji sa svih uloga koje mu je dodelio Beogradski univerzitet, i Ministarstvo prosvete je sprovelo tu odluku. Po toj odluci ukinuta su mu i građanska prava, kao i pravo na primanje bilo kakve novčane naknade i primanja. Njegova porodica je mnogo trpela zbog toga, znatno su osiromašili. Tih dana se razboleo, bolovao godinu i dva meseca, pa preminuo u avgustu 1946. godine. MG106