Fundamentalno

Fundamentalno

Fundamentalno

Stanje kao na slikama. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 478

Format:24x17 cm. Broj strana: 647 Izdavač i godina izdanja: Naucna knjiga 1992 Mek povez Dobro ocuvano. Visina postarine je za slanje putem preporucene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Tvrd povez,format A4.Autor madjarski.593 strane.Moskva 1979

Nebeska mehanika - Istorija astronomske nauke - Milutin Milanković Milutin Milanković, izabrana dela, kniga tri Izdavač: ZAVOD ZA UDZBENIKE - BEOGRAD: 1997 464 str 24 cm tvrd povez c2

Taj neobicni svet...-Dzen Pejn.Izdavac Dereta,2010 godine.Tvrd povez,255 str.Veoma dobro ocuvana.VF

Autori: Igor Kolarov, Svetislav Paunović, Branko Stevanović Ilustrovala Ana Petrović. Format: 13x20 cm Broj strana: 192 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 7. oktobar 2015. Nagrada Neven za najbolju knjigu iz oblasti popularne nauke u 2015. Eksperimenti i trikovi. Ako spadate u one koji su greškom otvorili ovu knjigu (dobili ste je na poklon; bilo vam je dosadno; nemate nijednu drugu knjigu; mislili ste da se u njoj radi o ljubavnom životu nemačkih žaba; zgrabili ste je žureći u toalet), najozbiljnije se pridržavajte ovog upozorenja: BEŽITE! URNEBESNA FIZIKA VAM MOŽE POMUTITI MOZAK I NATERATI VAS DA SE POTPUNO ZALJUBITE U NJU! Knjiga za one koji su ludi za fizikom! I za one koji bi radije vukli krokodila za rep nego izučavali fiziku!

M.Čangalović, V.Manojlović, V.Baltić DISKRETNE MATEMATIČKE STRUKTURE, FON, Beograd 2014. godine, format 24 cm, meki povez, ilustrovano, ĆIRILICA, strana 182. Ima manjih podvlačenja! Priložen SADRŽAJ knjige!

Godina izdanja: 2017 Oblast: Astronomija Jezik: Srpski Autor: Strani Astro fizika Astrofizika za ljude kojima se žuri Nil de Gras Tajson Iz 2017 god. 158 str. Veliki prasak? Crne rupe? Tamna materija? Tamna energija? Kvazari? Neutronske zvezde? Galaktička jata i kosmičko pozadinsko zračenje? Mehanika, kvantna i nebeska? Fotoni, protoni, kvarkovi, muoni i gluoni? Ako vam je dozlogrdilo da ne razumete o čemu se tu radi, ako želite da se uhvatite u koštac sa najnovijim idejama o tome ko smo, odakle dolazimo i kuda idemo, ako ste spremni da zasenite svoje društvo poznavanjem vrhunskih dometa savremene astrofizike, profesor Nil DeGras Tajson, jedan od najživopisnijih popularizatora nauke današnjice, povešće vas na uzbudljivo putovanje od početka univerzuma do njegovog neumitnog kraja, od najsitnijih delića materije do najvećih objekata u poznatom kosmosu, jasnim rečnikom čineći i najsloženija pitanja prijemčivim svakome od nas, u kratkim i sažetim dozama za koje može da se nađe vremena čak i u užurbanom ritmu savremenog života… po.st.lev.2

Autor:: Dragoljub Antić Žanrovi:: Istorija, Popularna nauka Izdavač:: Ganeša Godina izdanja:: 2016. Broj strana: 143 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 cm Klimatska teorija Milutina Milankovića je, zbog svog velikog slaganja sa eksperimentalno utvrđenim podacima, naišla na veliko uvažavanje u svetu osamdesetih godina proteklog veka. Osim preciznog utvrđivanja klimatskih promena tokom poslednjih milion godina, ova teorija je utvrdila cikluse širenja i smanjivanja ledenih kapa tokom proteklih ledenih doba. Time je ona omogućila utvrđivanje promene klimatskih uslova posle maksimuma poslednjeg ledenog doba i realne okvire za nastanak „gnezda civilizacije“. Te zone ne odgovaraju nekim uvreženim mišljenjima kod današnjih istoričara, već stvaraju okvir za realnije zasnovanu sliku drevne istorije čovečanstva, u kojoj dominantnu ulogu imaju Podunavlje i Balkan. Trp biv fri

Autor:: Karol Befa, Sedrik Vilani Žanrovi:: Popularna nauka Izdavač:: Centar za promociju nauke Godina izdanja:: 2021. Broj strana: 184 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 23 cm Kako i odakle dolaze ideje? Da li su kreativnoj slobodi potrebna ograničenja? Kakvu ulogu imaju rituali u razvoju misli? Karol Befa i Sedrik Vilani odgovaraju na ova, ali i druga pitanja u autentičnom dijalogu koji govori o stvaranju u njihovim svojstvenim disciplinama, matematici i muzici, kroz njihovu dugogodišnju saradnju i prijateljstvo. Kroz razgovor se ocrtavaju portreti dvojice velikih umova, koji nam pomažu da razumemo njihove ličnosti, njihov rad i njihov jedinstven put. Kako postati matematičar ili kompozitor? Kako izgleda tipičan dan u njihovim profesijama? Iza kulisa stvaralaštva otkriva susrete koji rađaju ideje, kao i način na koji te ideje pokreću stvaranje i povezuju ljude. Kompozitor i pijanista Karol Befa proglašen je za najboljeg kompozitora 2013. godine na dodeli nagrada Victoires de la Musique, šef je Katedre za umetničko stvaralaštvo na Koledžu Francuske i profesor na Visokoj normalnoj školi. Godine 2015. stekao je habilitaciju za vođenje istraživanja. Sedrik Vilani je francuski matematičar, jedan je od najtalentovanijih mladih matematičara današnjice i dobitnik Fildsove medalje za 2010, najvećeg priznanja u svetu matematike. Profesor je na Univerzitetu „Klod Bernar”, Lion 1, i član Francuske akademije nauka. Trp biv fri

ZBIRKA ISPITNIH ZADATAKA IZ HEMIJE ZA STUDENTE MEDICININSKOG FAKULTETA Autori: Zorana Vujović, N. Avramović, V. Dragutinović, Ksenija Stojanović, V. Vujić-Redžić, Kristina Gopčević, B. Radosavljević, Svetlana Šljivar-Broćić, Ljiljana Zindović, Ivanka Karadžić Izdavač: Conit, Beograd Godina izdanja: 2000 Broj strana: 156 Povez: Mek Knjiga je odlično očuvana, samo su redni brojevi većine zadataka (bili) zaokruženi - stanje možete videti na fotografijama. s

Zbornik radova sa naučnog skupa održanog 22. i 23. juna 1993. Izdavač: Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Naučni skupovi, knjiga LXXVIII Odeljenje prirodno-matematičkih nauka, knjiga 6 Grupa autora. Povez: broširan Broj strana: 203 Sadržaj priložen na slikama. Odlično očuvana. (K-143)

Beograd 2019. Mek povez, 408 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). R1 Velika istorija svega. „Autor elegantno iznosi dokaze i saznanja iz mnogih naučnih i istorijskih disciplina u jedinstvenoj i pristupačnoj pripovesti.“ Bil Gejts Od Velikog praska do prvih zvezda, Sunčevog sistema, života na Zemlji, dinosaurusa, homo sapijensa, poljoprivrede, ledenih doba, carstava, fosilnih goriva, sletanja na Mesec i globalizacije. I šta će se dešavati dalje. Kako smo stigli od Velikog praska do današnjeg zaprepašćujuće složenog sveta, u kome je sedam milijardi ljudi povezano u mreže tako moćne da su u stanju da preoblikuju planetu? I zašto su, s druge strane, naši najbliži rođaci primati saterani na samu granicu izumiranja? Na ova i mnoga druga pitanja Kristijan odgovara u knjizi koja će vam suštinski proširiti vidike i pojasniti zakonitosti sveta u kojem živimo. Autor prati kako su na ključnim pragovima razvoja odgovarajući uslovi omogućavali nastajanje novih oblika složenosti, od zvezda do galaksija, od Zemlje do homo sapijensa, od poljoprivrede do fosilnih goriva. Ta poslednja inovacija snabdela nas je obiljem energije, koje je čovečanstvu donelo ogromne dobrobiti, ali takođe preti da poruši sve što smo stvorili. Ovakvu priču o postanku donedavno ne bismo mogli da ispričamo – ali sada, zahvaljujući najsavremenijim saznanjima, možemo da govorimo o ljudskom postojanju sagledanom iz kosmičke perspektive. „Kristijan je pronašao veličanstven način da, služeći se istorijom, dovede u red sva naša znanja o svetu. Izvanredno dostignuće.“ – Karlo Roveli, autor knjiga Sedam kratkih lekcija o fizici i Poredak vremena „Ako ste rešili da ove godine pročitate samo jednu knjigu, neka to bude ova.“ Farid Zakarija, CNN „Putovanje kroz milijarde godina koje nam nepogrešivo prenosi suštinsku poruku: život je čudo.“ Washington Post

Horizonti moderne astronomije Autor (i): Zoran Zivkovic Format: 22x12 cm Broj strana: 221 Izdavač: Svetlost Kragujevac Godina izdanja: 1979 Povez: Tvrd Zastitni omot Zastitni omot na krajevima malo iskrzan, na par mesta malo zacepljen. Unutrasnjost dobro ocuvana. Pogledati slike. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

prekoričena odlično očuvana JUN.21/12

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Engleski jezik! Bogato ilustrovano! 1948 god. Geologija (od grč. γεα [gea] — „zemlja“ i λογος [logos] — „rasprava (diskusija)“[1][2]) je nauka koja se bavi proučavanjem Zemlje, njenog nastanka i procesa koji su je oblikovali, njenog sastava i strukture. Naučnici, koji se tim bave, nazivaju se geolozi. Reč „geologija“, prvi je upotrebio 1778. godine Žan Anri Delik (1727—1817) a terminološki je definisao 1779. godine Horas-Benedikt od Sosura (1740—1799). Geologija je, uz astronomiju, jedna od najstarijih nauka. Prva upotreba geologije vezana je za korišćenje tehničkog kamena kao građevinskog materijala. Još u doba neolita, kada se javljaju prva naselja, ljudi su znali koja je vrsta kamena dobra za koju potrebu, pa su za pravljenje alatki koristili opsidijan i kremen, a za gradnju mermer i krečnjak. O tome svedoče arheološki nalazi. Prva znanja o mineralnim sirovinama, njihovom korišćenju i razmeni, javljaju se pre pet hiljada godina. U to doba su u Belgiji i južnoj Engleskoj postojali podzemni rudnici kremena. Najstariji dokumenti u kojima se obrađuju geološke teme vezani su za razvoj civilizacije u dolini Nila. Iz Egipta potiče mapa nastala 1160. p. n. e., na kojoj su prikazani Wadi Hammamat, Wadi Atala i Wadi El-sid, sa okolinom. Na njoj su prikazani kamenolom i rudnik zlata Bir Umm Fawakir, sa brojnim oznakama za pojedine specifične pojave na tom području. Spoznaje o vrlo složenoj problematici postanka i razvitka Zemlje javljale su se postupno, a neke datiraju još iz antičkih vremena. No, tek u 15. veku dolazi do pokušaja sistematizacije znanja o Zemlji, a postupno se javljaju i novi pojmovi kao temelj geologije u nastajanju. Pitagorejci su, još u 6. veku pre nove ere znali oblik i položaj Zemlje. Herodot je, u svojim spisima, opisao deltu Nila i zaključio da se širi u more zbog prinosa mulja. Aristotel je beležio svoja zapažanja o Zemlji i njenom nastanku. Takođe, objašnjavao je i razne pojave, npr. da zemljotresi nastaju kada se mase vazduha u zemlji sukobe zbog razlike u temperaturi i eksplozivno je napuštaju kroz pukotine i pećine. U delu Meteorologica objašnjava nastanak minerala. Uočio je i fosile, ali je smatrao da su to ostaci organizama koji ne žive u moru, već ispod zemlje. Smatrao je da imaju neorgansko poreklo, da su nežive materije, kao i da predstavljaju neuspešne pokušaje nastanka živih bića. Teofrast, koji je bio Aristotelov učenik, napisao je, 314. p. n. e., delo Peri Lithon (O stenama). Ovo delo predstavlja katalog mineralnih supstanci koje su se koristile u tadašnjem svetu i verovatno je prva napisana geološka knjiga uopšte. U njoj se, po prvi put, pominju nazivi velikog broja minerala i stena. Strabon je razmatrao postanak vulkana i zemljotresa, ali se uglavnom oslanjao na ideje Aristotela. Takođe je pominjao mogućnost da su fosilni organizmi tragovi života u stenama. Ovidije je izneo zapažanja o školjkama koje se nalaze u planinama, i zaključio da je zemlja nekada bila prekrivena morem. Zapazio je i da voda svojim delovanjem postepeno snižava uzvišenja u reljefu. Uvideo je da se tako dobija materijal koji se deponuje tokom poplava i zatim suši i očvršćava, čime prelazi u stenu. Plinije Stariji je napisao prvu enciklopediju, u 37 tomova, nazvanu Naturalis Historia. U njoj je dao precizan opis pojedinih minerala, uključujući njihov oblik, kristalne pljosni i druga svojstva. Poredio je i tvrdoću minerala, i zaključio da je dijamant najtvrđi od svih minerala. U Kini je napravljeno dosta instrumenata i sprava za geološka ispitivanja. Stari Kinezi su prvi konstruisali garnituru za bušenje bunara i prvi seizmoskop. U Kini je konstruisan i prvi kompas. Kineski naučnik Šen Ko (1031–1095) postavio je hipotezu o nastanku kopnenih formacija: on je zapazio fosilne ostatke školjki u geološkom stratumu u planinama stotinama kilometara daleko od okeana, na osnovu čega je pretpostavio da je kopno nastalo erozijom planina i taloženjem prašine .[3] U srednjem veku su ostaci izumrlih organizama najčešće smatrani „igrom prirode“ ili dokazima „opšteg potopa“. No, već je Leonardo da Vinči (1452—1519) upozorio da se jednim „potopom“ ne može objasniti rasprostranjenost fosilnih ostataka morskih organizama na kopnu. Osim toga, on je bio svestan dugog trajanja geološke prošlosti, a opisao je i prvi geohemijski ciklus (voda ispire so iz tla i odnosi je u more koje se tako zaslanjuje, a zbog izdizanja morskog dna stvaraju se lagune gde se voda isparuje i taloži novi sloj, koji opet može biti potopljen...). Leonardo da Vinči je shvatio i odnos erozije tla i izdizanja kopna (erozija narušava ravnotežu u litosferi, a ona se ponovno uspostavlja izdizanjem). Širi interes za geološke probleme izazvale su rasprave između tzv. neptunista i plutonista. Plutonisti, na čelu sa Džejms Hatonom (1726—1797) su oživeli zapažanje Strabona (1. vek p. n. e.) držeći da su pojedine stene nastale u vezi s vulkanskim erupcijama. Nazvani su po bogu podzemlja, Plutonu. Neptunisti, na čelu sa Vernerom su oživeli staru ideju Talesa iz Mileta (7/6. vek p. n. e.), pripisujući postanak stena litosfere - vodi. Zbog toga su i dobili naziv prema antičkom bogu okeana Neptunu. Sosur, (18. vek) prvi je shvatio da su nagnuti slojevi posledica kretanja litosfere i prodora starijih stena kroz mlađe. Baumont (19. vek) prvi spoznaje ulogu raseda u postanku doline Rajne, a tvrdi i da tektonske sile nastaju zbog hlađenja Zemlje i stezanja. Žorž Kivje (1769—1832), prirodnjak i zoolog, postavlja temelje naučnog proučavanja fosilnih ostataka organizama. Vilijam Smit (1769. – 1839) primenjuje fosilne ostatke za određivanje relativne starosti stena Zemljine kore .[4] Uočava se i lateralna različitost stena nastalih u isto vreme, pa tako nastaje pojam facija. Pojam geosinklinale kao labilnog sedimentacionog prostora, nastalog lomljenjem i savijanjem Zemljine kore dobija na značenju 1900. godine kada ga je istakao Haug pri postanku ulančanih gorskih sistema a 1908. godine predložio Frenk Bersli Tejlor (1860—1938). Geosinklinala ostaje u središtu interesa geologa sve do 1960-ih, kada ju je delom istisnula koncepcija tektonike ploča...

Stanje kao na slikama.. Izdanje 1988 godine,531 strana.. Fleka sa strane.. unutra očuvana

Izdavač: Zmaj Broj strana: 397+420 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2008. Knjiga Velikani fizike oslanja se na 5 tomova razvoja fizike, koji sadrži istoriju klasične fizike, i na 2 toma istoriju nuklearne fizike (oba dela objavljena su na engleskom jeziku). U njima se izlaže tok teorije fizike i eksperimenata, bez dubljeg ulaženja u živote stvaralaca, ostavljajući po strani opštedruštvene uslove u kojima se stvaralo. Prilaz u ove dve knjige kritičniji je nego u knjigama pisanim u ikonografskom maniru. Razdvojeno je naučno stvaranje od ličnog života i karaktera. Po svojim ljudskim osobinama, naučnici pokrivaju čitav spektar od prekrasnih ljudi do potpuno odbojnih ličnosti. Neke od njih ne možemo da ne zavolimo, a neke je naprosto nemoguće voleti. VELIKANI FIZIKE – Velikani fizike, knjiga prva – od antičkog doba do kraja XIX veka: Aristotel Arhimed Ptolemej Kopernik Galilej Kepler Brahe Dekart Njutn Kulon Frenel Amper Helmholc Faradej Maksvel Marija Kiri Velikani fizike, knjiga druga – XX vek Plank Bor Ajnštajn Born De Broj Hajzenberg Šredinger Dirak Gamov Raderford Fermi Lorens Han Landau a4.2

Matematicki problemi iekspozicije - Mitrinovic ; Keckic Naucna knjiga, Beograd

Kjartan Poskit - Ubitačni matiš

Serija popularne nauke Sfinga, Polaris, Beograd, 1995, 187 str. l4

polovna