Izdavač Čarobna knjiga Meki povez 270 stranica

Izdavač Laguna Meki povez 340 stranica

Stanje : 5-, bez ispisivanja i cepanja. Povez : tvrdi Str: 627 nikk2079

Izdavač Laguna Meki povez 266 stranica

KRALJ DUHOVA Nikolaj Gogolj 180 strana ilustrovana Odlično očuvana KRALJ DUHOVA , Nikolaj Gogolj , Beograd 2007 , i druge strašne i fantastične priče ; Rusko narodno predanje, kao i narodna predanja brojnih drugih podneblja i tradicija, obiluje pričama i povestima u kojima se natprirodno prepliće sa stvarnim, odzvanjajući odjekom prastarih kultova, praznoverja. zaštitnih vradžbina i snoviđenja. Najcrnja, čudovišna bića javljaju se u tim pripovestima, sa bolesnom, zlom namerom da ljudima donesu najstrašnije nesreće. Ali narodna mašta nije ispredala šuplje priče, ispraznog zastrašivanja radi, uživajući u užasnim fantazijama zbog njih samih; lako se da primetiti da svaka od priča nosi u sebi duboku moralnu pouku, slično arhetispkim bajkama svih naroda. Nema nikakve sumnje da su strašna prikazanja iz tog demonskog panoptikuma – ti vampiri, veštice, duhovi, đavoli i mnog druga neimanovana čudovišta – prvenstveno simboličkog karaktera, i da se u ljudskom životu javljaju kao vesnici i izvršioci kazni dodeljenih onima koji su se ogrešili o osnovne ljudske vrline. Oni koji obično stradaju su podlaci, kukavice, kradljivci, ubice, lenjivci, proždrljivci, silnici… samo su slučajne, usputne žrtve nevina ljudska bića, koja u skladu sa hrišćanskom moralističkom tradicijom, ispaštaju grehe drugih, često nekog iz vlastitog kolena. Šaroliku lepezu tih narodnih predanja, verno čuvajući njihov izvorni duh, majstorski je u ovoj knjizi literarno uobličio veliki ruski klasik, Nikolaj Gogolj. Vremeplov biblioteka fantastike ; odlično očuvano, mek povez, format 14,5 x 21 cm , ćirilica, 184 strane

Sneg i led Erih Koš Izdanje Jugoslavija, Beograd 1977. Meki povez,format 21 cm,154 strane. Stanje Vrlo dobro, posveta na predlistu.

Izdavač Stela Meki povez 545 stranica

Džin Volf: VRT NOVOG SUNCA Mek povez, 301stana, izdavač: POLARIS - Beograd

RUS23)

RUS23)

STOZER BEOGRAD 1959.GOD TVRD POVEZ 188 STR STANJE SOLIDNO JEDAN LIST PODERAN NA NEKIM MESTIMA OJACANO SELOTEPOM SA PECATOM BIBLIOTEKE POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 KA

Plava ptica Dobro stanje, posveta na predlistu

Stanje:očuvana knjiga Izdavač:čarobna knjiga, Beograd 2012 Pismo : latinica korica:meka Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ---- UV---

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 24

NAUČNA FANTASTIKA URSULE LEGVIN NARODNA KNJIGA/PARTIZANSKA KNJIGA odlično očuvana kao nova Pri gotovo svakom predstavljanju Ursule Legvin (1929) ističe se da je ona jedna od retkih žena među klasicima naučne fantastike (uz prisećanje da je Meri Šeli 1818. godine napisala prvi naučno fantastični roman „Frankeštajn”), odnosno da je reč o ’muškom’ žanru koji je dugo diskriminisao lepši pol, kako u svojim delima, tako i po pitanju autorki. Ne ulazeći u rasprave o šovinističkim crtama naučne fantastike (i ostatka literature), konstatujemo da je Ursula Legvin vrsni stvaralac naučne fantastike, ali i epske fantastike (njena tetralogija o Zemljomorju nezaobilazno je delo tog žanra). Od prve priče, objavljene 1961. godine, Legvin se predstavlja kao vanredno inteligentna i intrigantna spisateljica, njene vizije su jasne, precizno i nadahnuto napisane, bez posezanja za lakim, šablonskim rešenjima; ipak, žanrovski čistunci zamerali su joj na nedovoljnoj naučnosti u delima. Težište njenog opusa čine priče i romani iz „Hainskog ciklusa”, o svemiru u kome je rasa Hainaca začela život na mnoštvu podobnih planeta. Potomci Haina, među kojima je i čovečanstvo, izmenjeni uslovima u kojima egzistiraju, susreću se sa ’braćom’ tako što sami putuju svemirom ili im stižu izaslanici, i grade Ligu svetova - Ekumen. „Hainski ciklus” prati poduhvate i teškoće na putu ka ujedinjenju, probleme razumevanja drugačijih običaja i načina življenja, procese prisajedinjenja Ligi ili gubljenja kontakta sa njom. Legvin je ’izmaštala’ dva tehnička pomagala koja omogućavaju postojanje Hainskog svemira - NAFAL, pogon blizak brzini svetlosti i ICD sistem trenutne komunikacije sa drugim svetovima - i, uz mogućnost telepatskog oponašanja, to je sva tehnička nauka u ovom ciklusu (ali je zato Legvin ’primenila’ mnogo tzv. ’meke nauke’, tj. sociološke teorije o izgradnji pravednih/uspešnih društava). Iz ovog tematskog okrilja (romani „Rokanonov svet” iz 1966, „Planeta izgnanstva” iz 1966, „Grad opsena” iz 1967, „Leva ruka tame” iz 1969, „Čovek praznih šaka” iz 1974, „Svet se kaže šuma” iz 1976, „Pričanje” iz 2000, te zbirka priča „Dvanaest četvrti vetra” iz 1975) najpoznatija je i najintrigantnija „Leva ruka tame”, koja problematizuje korene muško-ženske podele uloga u ljudskom rodu, nasuprot stanovnika planete Geten koji mogu menjati pol po želji. Ovo delo nosi notu feminističkih shvatanja ali ista ne opterećuju sadržaj. Neke kasnije knjige, posebno „Ribari unutrašnjeg mora” iz 1994. i „Četiri outa do opraštaja” iz 1995, agresivno su antimuške, što slabi njihovu literarnu vrednost. Izvan Hainskog ciklusa su romani „Nebeski strug” iz 1971, „Čapljino oko” iz 1982, zbirka „Ruža kompasa” iz 1982. i remek-delo o ruralnoj budućnosti ljudi, roman „Stalno se vraćajući kući” iz 1985, koji je uz „Levu ruku tame” vrhunac njenog dosadašnjeg opusa. Ursula Legvin je pisala i zanimljive eseje o žanrovskoj literaturi i svom spisateljskom iskustvu.

Korica je oštećena

Solidno očuvano. Posveta na prvoj strani. Izdavač Dnevnik, mek povez, 126 str.

tvrd povez sa omotom, odlično očuvana

Mek povez, ilustrovano 312 strane, 1988 godina, Izdavac: Prosveta, Beograd Knjiga ocuvana, K13/2

Zbirka Biblioteka Polaris. Serija naučne fantastike Polaris Zindel, Dejvid 1989 god. Beograd : Kultura 450 str. 20 cm l4

Polaris Beograd

Izdavač Vulkan Tvrdi povez 890 stranica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Contents: - The Golden Bugs (1960).............7 - Leg. Forst. (1958).........................47 - So Bright the Vision (1956).......88 - Galactic Chest (1956).................133 Kliford Simak (1904-1988) jedan je od pisaca pokretača promena u žanru naučne fantastike. Karijeru je započeo 1931. godine pričama u tada isplativom maniru palp spejs-opera, ali već u prvoj polovini 40-tih piše priče u kojima odstupa od važećih paraliterarnih obrazaca i ulazi u ozbiljnu, umetničku književnost; od 1944. do 1947. štampao je sedam priča koje će sabrati (uz dodatak osme priče iz 1951) u svoj svakako najbolji i najpoznatiji roman “Grad” (objavljen 1952, s tim da je epilog napisao 1973). U pitanju je široko, sugestivno zamišljena saga o budućnosti Zemlje u kojoj ljudi više nisu „glavni junaci”, već su ih u toj ulozi „zamenili” psi sposobni da govore, razmišljaju na nivoima filozofije i etike, i grade svoju civilizaciju (koju će ugroziti i uništiti civilizacija mrava). Izuzetna atmosfera, na momente bajkovite začudnosti, duboka humanost, visoko poetski stil (u kome pisac nije skliznuo u patetiku - čemu je, inače, bio sklon) i intrigantna pitanja, karakterišu “Grad”, koji je nesporno remek-delo naučne fantastike ali i svekolike književnosti. “Grad” je deo Simakove labave trilogije sazdane od romana “I ovo nanovo” iz 1950. odine i “Prsten oko Sunca” iz 1953, u kojima razrađuje teme odnosa ljudi i androida, honomacije i alternativnih stvarnosti. Ove knjige ustoličile su Simaka među najznačajnije pisce tog vremena; istovremeno su označile i njegovu prepoznatljivu temu - pastoralnu američku farmu sa srednjeg zapada SAD, iskrene ljude i prostodušni život koji se tamo odvija kao svojevrsni ideal življenja, sukobljen sa napretkom koji ne donosi uvek samo dobrobit; ovoj temi pisac će se neprestano vraćati. Tako je u noveli “Veliko prednje dvorište” (1958) na farmi mesto spoja sa paralelnim svetom, a u nagrađivanom romanu “Tranzitna stanica” (1963) usamljeni farmer je čuvar tajne galaktičke stanice-kapije za svemirska putovanja. Za pola veka spisateljske karijere Simak je napisao 40-tak romana i zbirki priča, okušavajući se s različitim uspehom na gotovo svim žanrovskim temama, odnosno mešajući naučnu fantastiku sa epskom ili bajkama (ali i odlazeći u eksperimente kao u romanu “Lutka sudbine” iz 1971). Proza mu je bila lepršava, šarmantna i pitka, što je doprinelo njegovoj velikoj popularnosti kod čitalaca.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Hugo Award Winner Valentine Michael Smith ljudsko je biće odraslo na Marsu, koje se tek vratilo na Zemlju. Među svojim ljudima, po prvi put, on se bori razumjeti društvene običaje i predrasude ljudske prirode koji su mu toliko strani, dok ih podučava vlastitim temeljnim uvjerenjima o grokkingu, dijeljenju vode i ljubavi. Robert Anson Hajnlajn (Butler, Misuri, 7. jula 1907. – Karmel na Moru, Kalifornija, 8. maja 1988),[2][3][4] američki književnik, jedan od najpopularnijih, najuticajnijih i najkontroverznijih autora naučne fantastike.[5] Postavio je visoke standarde po pitanju naučne i tehničke verodostojnosti te uveliko pridoneo poboljšanju literarnog kvaliteta ovoga žanra. Prvi je pisac koji se čistom, neprilagođenom, naučnom fantastikom probio u časopise za široke mase (npr. u The Saturday Evening Post, krajem 1940-ih). Među prvima je bio autor bestselerske naučne fantastike romanskog tipa u modernom dobu masovnog tržišta. Hajnlajn, Isak Asimov i Artur Č. Klark su dugo godina bili poznati kao „Velika Trojka” naučne fantastike. U svojim naučnofantastičnim pričama Hajnlajn je neprestano obrađivao prepoznatljive društvene teme: važnost individualne slobode i samopouzdanja, obveze pojedinaca prema društvu, uticaj organizovane religije na kulturu i vlast, težnju društva da potiskuje nekonformističko razmišljanje. Takođe je ispitivao odnos između telesne i emotivne ljubavi, razmišljao o mogućnosti neortodoksnih porodičnih veza i uticaju putovanja u svemiru na ljudsku kulturu. Njegov inovativni, neortodoksni, pristup spomenutim temama doveo je do toga da su njegova dela nailazila na potpuno suprotna shvatanja, pa su i žigosana međusobno protivrečnim oznakama. Tako je, na primer, njegov roman Zvezdani jurišnici (Starship Troopers, 1959.) uveliko smatran zagovaranjem militarizma i kao da čak u sebi sadrži neke elemente fašizma, iako mnogi paragrafi u samoj knjizi kritikuju neprilagodljivost i glupost čisto militarističkog načina mišljenja. S druge strane, zbog svoga romana Stranger in a Strange Land (Stranac u stranoj zemlji, 1961.) proglašen je zagovornikom seksualne revolucije i kontrakulture, a takođe mu se pripisuje da je ovom knjigom popularisao koncept „poliamorije”, tj. odgovorne nemonogamije. Hajnlajn je dobio četiri Nagrade Hjugo za svoje romane. Nadalje, pedeset godina nakon objavljivanja tri su njegova dela dobila nagradu „Retro-Hjugo”, nagradu koja se dodeljuje retraktivno za godine u kojima se nije dodeljivala Nagrada Hjugo. Takođe je prvi dobio nagradu Grand Master za životno delo koju dodeljuje Američko udruženje pisaca naučne fantastike. Nakon Hajnlajnove smrti Virdžinija Hajnlajn, njegova supruga, objavila je zbirku njegove korespondencije i biležaka, objedinjenih u neku vrstu autobiografskog uvida u njegovu karijeru, pod naslovom: Grumbles from the Grave (Gunđanja iz groba, 1989). Hajnlajn se rodio 7. jula 1907. od oca Reksa Ajvara i majke Bam Lajle Hajnlajn u Butleru, savezna država Misuri. Detinjstvo je proveo u Kanzas Sitiju u tradicionalnom okruženju. Diplomirao je na Američkoj pomorskoj akademiji 1929. i služio kao oficir u Američkoj ratnoj mornarici. Dana 21. juna 1929. oženio se Eleanorom Kari, ali je taj brak trajao samo oko godinu dana. Godine 1931. služio je na brodu USS Lexington. U to je doba radio na radio-komunikacijama sa nosačima aviona, koji su tada bili tek u povoju. Kapetan plovila je bio Ernest King koji će kasnije, tokom Drugog svetskog rata, vršiti službu zapovednika pomorskih operacija. Kasnije su ga vojni istoričari često intervjuisali o Kingu i njegovoj službi zapovednika prvog modernog nosača aviona Američke mornarice. S drugom se ženom, Leslin Makdonald, venčao 1932. Leslin je bila radikalna političarka, a Isak Asimov je govorio kako mu je Hajnlajn kasnije rekao da je u tim godinama bio poput nje, „zapaljivi liberal”. Heinein je 1933-1934. služio na USS Roperu i zaslužio čin poručnika. Godine 1934. je otpušten iz mornarice zbog plućne tuberkuloze. Tokom dugotrajnog boravka u bolnici razvio je ideju o vodenom krevetu, a detaljni opisi ovoga izuma u tri njegove knjige kasnije su sprečili druge u pokušajima da ga patentiraju. Vojska je takođe imala veliki uticaj na Hajnlajna; celoga je života čvrsto verovao u lojalnost, vodstvo i druge uz vojsku vezane ideale. Nakon otpusta Hajnlajn je nekoliko nedelja pohađao postdiplomske studije iz matematike i fizike na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu, ali odustao je bilo zbog lošeg zdravlja, bilo zbog toga što je želio da se uključi u politički život. Zarađivao je za život radeći štošta, uključujući prodaju nekretnina i rudarenje srebra. Novca mu je, ipak, uvek nedostajalo. Hajnlajn je početkom 1930-ih godina bio aktivan u socijalističkom Pokretu za iskorenjivanje siromaštva u Kaliforniji na čelu s Aptonom Sinklairom. Kada je Demokratska stranka 1934. Aptona kandidovala za guvernera Kalifornije, Hajnlajn je bio aktivan u njegovoj neuspešnoj kampanji. Sam se Hajnlajn 1938, takođe bez uspeha, kandidirao za zastupnika u Kalifornijskoj državnoj skupštini. Posle je Hajnlajn skrivao svoju socijalističku prošlost. O svojim je iskustvima s politikom pisao uzdržljivo, često pod velom fikcionalizacije. Godine 1954. je napisao: „...mnogi su Amerikanci... naglas tvrdili kako je Makarti stvorio `vladavinu straha`. Jeste li vi uplašeni? Ja nisam, a ja iza sebe imam mnogo političke aktivnosti koja je u znatnoj meri ulevo od pozicije na kojoj je senator Makarti.” Iako nakon kampanje nije bio potpuno bez novca - od mornarice je primao nešto invalidnine - Hajnlajn se okrenuo pisanju da bi otplatio hipoteku (moguće je da se radi o njegovoj kući na adresi: 8777 Lookout Mountain Avenue, Los Angeles, koju spominje u delu And He Built a Crooked House (I napravi krivu kuću), pa je „Life-Line” iz 1939. njegova prvaobjavljena priča, štampana u u časopisu Astounding Science-Fiction. Ubrzo je priznat kao predvodnik novoga pokreta za „društvenu” naučnu fantastiku. Tokom Drugog svetskog rata za mornaricu je radio na vazdušnom inženjeringu, u tu svrhu je regrutovao Isaka Asimova i L. Sprejg de Kampa da s njim rade u Filadelfijskom brodogradilištu Ratne mornarice. Kako se rat 1945. bližio kraju, Henlein je počeo da razmišlja o svojoj karijeri. Bacanje atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki, kao i izbijanje Hladnog rata, stimulirali su ga da piše nefikcionalna dela političke tematike; usto takođe je želio da se probije na isplativije tržište. U novinama The Saturday Evening Post objavio je četiri uticajne priče, počevši u februaru 1947. sa pričom „The Green Hills of Earth” („Zeleni brežuljci Zemlje”), i time je postao prvi pisac naučne fantastike koji je uspeo da izađe iz „geta jeftine štampe” (engl. pulp ghetto). Godine 1950. je Destination Moon (Odredište Mesec) - film s elementima dokumentarca za koji je Hajnlajn napisao priču i scenarij, bio koautor teksta i izumio veliki deo efekata - dobio Oskara za specijalne efekte. Najvažnije od svega, započeo je niz romana za mlade za izdavačku kuću Scribner`s koji će se protegnuti kroz cele 1950-e. Od druge se žene Hajnlajn razveo 1947. godine, a sledeće se venčao s Virginijom „Džini” Gerstenfeld, s kojom će ostati venčan do smrti, četrdeset godina kasnije. Uskoro zatim, par se preselio u Kolorado. Budući da je 1965. velika nadmorska visina naškodila Hajnlajnovoj supruzi, preselili su se u Boni Dun, Kalifornija. Džini je bez sumnje poslužila kao kao model za mnoge njegove inteligentne, neustrašivo samostalne ženske likove. Između 1953. i 1954. Hajnlajnovi su putovali svetom (većinom prekookeanskim brodom), što je Hajnlajn opisao u delu Tramp Royale, a to je takođe dalo dosta materijala za podlogu naučnofantastičnih romana čija je radnja smeštena na svemirskom brodu, kao što je na primer Podkayne of Mars. Asimov je smatrao da je Hajnlajn napravio drastičan zaokret udesno (u političkom smislu) kada se venčao s Džini. Par je 1958. osnovao Ligu Patrika Henrija i 1964. učestvovao u izbornoj kampanji Barija Goldvotera, a Tramp Royale sadrži dve poprilično duge apologije Makartijevih saslušanja. Međutim, moguće je da ova vizija o drastičnoj promeni političke orijentacije izvire iz tendencije da se pravi greška pri smeštanju „slobodnjaštva” (engl. libertarianism) na tradicionalnom levo-desni spektar američke politike. Ovome je verojatno pridonela Hajnlajnova neortodoksnost i nevoljskost da ga se smesti u bilo koju ideologiju (uključujući slobodnjaštvo). Dokaz Džininog uticaja očevidniji je u književnosti i nauci. Prva je čitala njegove rukopise, te je imala reputaciju boljeg inženjera od samog Hajnlajna. Hajnlajnovi romani za mlade (tzv. Heinlein juveniles) bi mogli biti njegovo najvažnije delo, koje je stvorilo publiku naučno i društveno svesnih odraslih osoba. U svojim se serijalima bavio aktualnim pitanjima, mada je 1959. godine uredništvo izdavačke kuće Scribner`s njegove Zvezdane jurišnike (Starship Troopers) ocenilo suviše kontroverznim za njihov ugled i odmah odbacilo delo. Hajnlajn se osetio oslobođenim spona pisanja za decu i počeo da piše „svoje stvari, na svoj način”, i pojavio se sa nizom izazovnih knjiga koje su proširile horizonte naučne fantastike. Tu spada Stranac u stranoj zemlji (Stranger in a Strange Land), njegovo najpoznatije delo (1961), i Luna je okrutna ljubavnica (The Moon Is a Harsh Mistress, 1966). Počevši 1970. godine zadesio ga je niz zdravstvenih kriza, čemu je doprinio i iscrpljujući klesarski hobi. Decenija je počela po život opasnim peritonitisom od kojeg se oporavljao više od dve godine. Čim je ozdravio dovoljno da može da piše, počeo je rad na knjizi Time Enough for Love (Dovoljno vremena za ljubav, 1973), u kojoj je po prvi put spomenuo mnoge teme koje će se kasnije provlačiti kroz njegova dela. Sredinom 1970-ih napisao je dva članka za Britannica Compton Yearbook. On i Džini su prešli Sjedinjene Države uzduž i popreko pomažući pri reorganizaciji doniranja krvi, a 1976. po treći je put bio počasni gost Worldcon-a na MidAmeriCon-u u Kanzas Sitiju (Mizuri). Tokom odmora na Tahitiju početkom 1978. pretrpeo je blagi moždani udar. Tokom sledeća četiri meseca sve je više bio iscrpljen, pa mu je zdravlje ponovno počelo da slabi. Ustanovilo se da je problem u zakrčenoj karotidnoj arteriji, pa mu je među prvima ugrađena karotidna premosnica. Hajnlajn i Virdžinija su bili pušači; pušenje se često javlja u njegovoj fantastici, kao i zapanjujuće samopripaljujuće cigarete. Takođe je pred jednom združenom parlamentarnom komisijom svedočio o svom uverenju da su sporedna saznanja koja dobijamo iz svemirskih istraživanja od velike koristi onemoćalima i starcima. Operativni su zahvati povratili Hajnlajnovu energiju, pa je od 1980. do smrti napisao pet romana. Umro je u snu 8. maja 1988. godine. U to je vreme sabirao rane beleške za još jedan roman iz serijala World as Myth (Svijet kao mit). Nekoliko je njegovih dela objavljeno posthumno.