Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
126-150 od 4831 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Spolja kao na fotografijama, unutra odlično očuvano. Autor - osoba Замятин, Евгений Иванович, 1884-1937 = Zamjatin, Evgenij Ivanovič, 1884-1937 Naslov Mi : roman / Jevgenij Zamjatin ; [prevela s ruskog Mira Lalić] Jedinstveni naslov Мы. srpski jezik Vrsta građe (naučno)fantastična proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1969 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1969 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 222 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Lalić, Mira Zbirka Savremeni strani pisci ; ǂkolo ǂ7, ǂ37 ISBN (Pl.) Napomene Prevod dela: Мы / Евгений Замятин Str. 5-11: Predgovor / Mira Lalić. U izvesnom smislu ovaj roman Jevgenija Zamjatina od istorijskog je znača ja: idući donekle za H. Dž. Velsom, Zamjatin je ipak prvi dao jedno dosledno delo – socijalnu utopiju. To je stravična slika budućeg sveta koju u spoju tehničke civilizacije sa birokratskom diktaturom svodi ljudsku ličnost na nulu. Za Zamjatinom su krenuli Haksli, Orvel i drugi, i već zbog tog istorijskog interesa to je knjiga koju treba čitati; ona u svom rodu predstavlja klasično delo. Neobičan kao vizija i kao tekst, roman je imao isto tako neobičnu sudbinu. Napisan između 1923. i 1924. on se nikada nije pojavio u svom originalnom tekstu. Postoje samo prevodi francuski, engleski i češki. Mi je priča o minuciozno organizovanom društvenom poretku u kojem građani nisu ličnosti već bezlične individue označene brojevima koje žive u identičnim stanovima sa gotovo identičnim, brižljivo regulisanim životima. To je zajednica utemeljena na ideji da su sloboda i sreća uzajamno isključive. Stanovnici ovog totalitarizma smatraju da je zamena slobode za visok nivo materijalnog komfora odlična pogodba. Roman Mi bio je inspiracija poznatom Orvelovom romanu 1984, te je imao bogatu i nezavidnu istoriju cenzurisanja. Svoje prvo izdanje u Sovjetskom savezu doživeo je tek 1988. godine. Mi se obično smatra klasikom distopijske književnosti i ključnim delom sovjetske literature. Jevgenij Ivanovič Zamjatin (rus. Evgéniй Ivánovič Zamя́tin; Lebedjanj, 1. februar 1884 − Pariz, 10. mart 1937) bio je ruski književnik i prevodilac. Svestran i politički angažovan, Zamjatin je ostavio srazmerno mali broj dela, koja su po formalnim i po svojim unutrašnjim kvalitetima obogatila rusku i svetsku književnost. Njegov život i stvaralaštvo obojeni su liberalnim idejama o apsolutnoj slobodi i pravu pojedinca da stvara, zamišlja, pravi greške i menja svet po svojoj volji. Takve ideje učinile su ga nepoželjnim elementom u obe Rusije; onoj carskoj pre Oktobarske revolucije i onoj sovjetskoj nakon 1917. Karijeru je započeo pišući pripovetke bliske književnom naturalizmu, da bi se vremenom tematsko-motivski registar njegove proze proširio, sa posebnim osvrtom na uticaj Oktobarske revolucije na život običnog čoveka. Danas je najpoznatiji po svom romanu Mi, jednim od prvih distopijskih romana u svetskoj književnosti. Knjiga, čija se radnja odigrava u budućem veku Iks u zemlji pod nazivom Jedinstvena Država, prikazuje sumornu sliku budućeg sveta u kojoj ljudi žive u totalitarnom društvu bez ljubavi i kreativnosti. Idejno i formalno Mi je snažno uticao na buduće književne distopije, uključujući i romane Vrli novi svet Oldusa Hakslija i 1984. Džordža Orvela. Zamjatin je zbog ove knjige morao da zauvek napusti rodnu zemlju. U postrevolucionarnoj Rusiji nije bio poznat samo kao književnik, već i kao profesor brodogradnje na Politehničkom institutu u Petrogradu, zatim kao predavač najnovije ruske književnosti na Hercenovom pedagoškom univerzitetu, predavač stilistike i tehnike umetničke proze u studiju organizacije Kuća umetnosti, kao i član redakcije nekoliko časopisa i urednik nekoliko izdavačkih kuća. Prevodio je s engleskog na ruski dela Džeka Londona i H. Dž. Velsa Gotovo sva prozna ostvarenja Jevgenija Zamjatina prevedena su na srpski jezik. Biografija Detinjstvo i školovanje Zamjatin se rodio u Lebedjanju, gradiću u Harkovskoj guberniji oko 300 km južno od Moskve. Otac mu je bio pravoslavni sveštenik i direktor lokalne škole, a majka učiteljica. On sam kaže da je rastao ispod klavira jer mu je majka bila dobra pijanistkinja. Od četvrte godine je već čitao. Detinjstvo je proveo gotovo bez drugova ali sa knjigama. Gimnaziju je završio u Voronježu 1902. godine. Posle gimnazije pohađao je brodogradnju na Politehničkom fakultetu u Petrogradu 1908. Tokom studija se priključio boljševicima i učestvovao u revoluciji 1905. Govoreći o sebi i revoluciji Zamjtin je ovako opisao taj trenutak: Bilo je to 1906. godine. Revolucija još nije postala zakonita supruga, koja ljubomorno čuva svoj zakoniti monopol na ljubav. Revolucija je bila mlada ljubavnica vatrenih očiju - i ja sam bio zaljubljen u revoluciju. Uskoro je bio uhapšen, osuđen i proteran iz Petrograda, ali je nastavio da živi u njemu ilegalno do 1911. Amnestiran je 1913. Karijera U ovom periodu započinje svoju književnu karijeru. Objavljuje pripovetke Palanka (1911), Bogu iza leđa (1914), Utroba (1915) i Znamenje (1915). U njima opisuje sumoran život u dalekoj provinciji i njene žitelje sa polukultivisanim instinktima. Nakon amnestije putovao je po Rusiji, a zatim i po Mediteranu, posetivši Aleksandriju, Jerusalim i Istanbul. Godine 1916. upućen je u Englesku, kako bi nadgledao izgradnju ledolomaca naručenih od Rusije u tamošnjim brodogradilištima. Boravak u Engleskoj uticao je i na njegovo stvaralaštvo. Taj uticaj se ogleda u pripovetkama Ostrvljani i Lovac na ljude. U septembru 1917, kada je čuo za revolucionarna previranja, vraća se u rodnu Rusiju. Iako vatreni pristalica Oktobarske revolucije, vrlo brzo se u nju razočarao. Ovo razočarenje polako je prodiralo u njegovo stvaralaštvo. Najznačajnije pripovetke iz tog perioda su mu: Zaštitnica grešnih (1918), Pećina (1920), Mamaj (1920) Rusija (1923), Priča o najglavnijem (1923) Iks (1924) Ima reč drug Čurugin (1924) i druge. Zbirka fantastičnih satira Bajke za veliku decu izašle su 1922. Ove satire su velikim delom oslonjene na gogoljevsku tradiciju. Zamjatin se ogledao i u drami: napisavši Vatre sv. Dominika (1923), zatim pozorišnu adaptaciju Ljeskove priče Levak naslovljenu Buha (1924) i Atilu (1925). Takođe je bio profesor brodogradnje na politehničkom fakultetu u Petrogradu i predavač najnovije ruske književnosti na Hercenovom pedagoškom univerzitetu. Prelomni trenutak u njegovom životu vezan je za objavljivanje romana Mi. Zamjatin ga je završio još 1920, ali nije mogao da nađe izdavača voljnog da ga objavi. Prvi put je izašao u prevodu na engleski jezik u Americi 1920. Ubrzo je preveden na češki i francuski. Skraćena verzija na ruskom izdana je u Pragu 1927, odakle su se primerci romana krišom širili i po Sovjetskom Savezu. Kao jedan od prvih distopijskih romana u svetskoj književnosti, zbog jasne kritike totalitarizma, izazvao je bes među sovjetskim vlastima, koje su u znak odmazde zabranila sva Zamjatinova dela i skinula sve njegove predstave sa pozorišnih repertoara. Godine 1931. Maksim Gorki je od Staljina uspeo izmoliti dozvolu Zamjatinu da napusti SSSR. Zamjatin se skrasio u Parizu, gde je živio u siromaštvu sve do smrti šest godina kasnije. U izbeglištvu nije uspeo da napiše nijedno književno delo veće vrednosti. Stil pisanja Tokom svog književnog rada menjao je teme, usavršavao stvaralaštvo. Iako se kao pisac menjao tokom vremena, uvek je bio prisutan duh čas lagane komike, čas groteske, iskazane izbrušenim i negovanim stilom. Zamjatin je umeo da spoji realnost sa fantazijom, da bude na zemlji, a i da dočara složenost odnosa. Zamjatin podseća na Gogolja sa početka njegovog stvaralaštva. Kasnije uči od Dostojevskog, a posebno mu je Ljeskov bio blizak. Smrt „Smrću Evgenija Zamjatina savremena ruska književnost izgubila je jednog od najsjajnijih svojih predstavnika, ’Ruski arhiv’ jednog od najboljih svojih saradnika. Njegovo mesto u ruskoj književnosti bilo je čvrsto i prvorazredno još pre revolucije, i pojava njegovih docnijih dela označavala je uvek datum u ruskoj književnosti. Pisac od rase, savršen tehničar književnog zanata, Evgenij Zamjatin produžuje liniju Gogolja – Ljeskova – Remizova, unevši svoje originalno shvatanje i u posmatranje života i u književnu tehniku... Veran zavetu ruske književnosti koja je, po rečima Remizova, uvek bila i ostala projekcija u budućnost.“ Redakcija „Ruskog arhiva“ Član redakcija časopisa Vsemirnaя literatura Mыslь Dom isskustv Sovremennый zapad Ruskiй sovremenik Izabrana bibliografija Mi: roman (1920) Srez: kratka proza Bič božji (1935) Bajke za veliku decu (1922) Pripovetke Sever (1918) Ostrvljani (1917) Princeza Anfisa iz komada Buva, 1924. godina Lovac na ljude (1921) Bogu iza leđa (1914) Pećina (1920) Mamaj (1920) Zaštitnica grešnih (1918) Rusija (1923) Priča o najglavnijem (1923) Iks (1924) Ima reč drug Čurugin (1926) Drame Buva (dramska adaptacija Ljeskovljeve priče Levak) (1924) Vatre Svetog Dominika (1923) Atila (1925) Članci u časopisima O današnjem i savremenom (1921) Sutra (1920-1921) Cilj (1920) Bojim se (1921) Ogledi Nova ruska proza (1923) O sintetizmu (1922) Iza kulisa (1929) O književnosti, revoluciji i entropiji (1923) Aleksandar Blok (1921) Fjodor Sologub (1924) Čehov (1924) Leonid Andrejev (1922) Susreti sa Borisom Kustodijevom (1927) Andrej Beli (1936) Maksim Gorki (1936) Ričard Šeridan (1931) MG59 (N)
Autor: Ijan Mekdonald Povez: meki sa klapnama Format: 13 x 20 cm Strana: 398 Pismo: latinica SF literatura se razvija, upravo kao i svekolika umetnost, taj je proces konstantan, mada je u ponekim periodima manje upadljiv dok je u drugim buran, gotovo mahnit. Stalnost promena, međutim, nije praćena i podjednakim entuzijazmom, čak bi se moglo reći da svakoj promeni parira otpor iza koga stoje oni kojima bi novo uzdrmalo položaje odnosno obesnažilo principe kojima se rukovode. Stoga umetnost u svojoj istoriji beleži brojne, često vrlo burne sukobe pobornika razvoja i onih voljnih da zadrže status quo. Slična dešavanja u okvirima SFa, dakle, nisu, ni po profilu ni po žestini, izuzetak. Dežurni branioci čistote žanra – a ovaj je definisan polovinom dvadesetog veka i rezultat je delimičnog prevazilaženja paraliteratnog obrasca – izdržali su revoluciju Novog talasa s kraja 60-ih i početka 70-ih, potom period tihog podrivanja pa ponovo bunt kiberpanka polovinom 80-ih; sada je na delu, ponovo, strategija malih koraka unapred, što će reći da nema pokreta oko koga bi se povratnici grupisali, već je promena difuzna ali i delotvorna. Tako je čvrsto-čisto jezgro žanra ponovo na muci i trpi pritisak. Rezultat će, verovatno, kao i ranije, biti delimično usvajanje novina i otvaranje nove, sive, prelazne zone žanra. Tekuću promenu pokušavaju da prate i objasne, iz različitih aspekata, teorije u rasponu od Sterlingovog slipstrima, preko fatalističkih o kraju žanra, do onih koje pokušavaju da (re)definišu njegovo čitanje. k-8
Izdavač: Dnevnik, Novi Sad, 1987. Mek povez, latinica, ilustrovano, 128 strana. - Majkl Svonvik - Provalija Ginunga - Džon Kesel - Savršeno bekstvo - Tom Salivan - Mikimausijada - Radmilo Anđelković - Planina u međurečju - Džejms Tiptri Jr. - Čovek koji je hodao kući - Karen Simonjan - Taverna - Žean Žan-Šarl - Zovem se Ani - Intervju: Rodžer Zelazni - Aleksandar B. Nedeljković - Likovi u SF - Ksenija Jovanović - Odakle dolazi i kuda ide savremena francuska naučna fantastika - Robert A. Hajnlajn - Građanin galaksije II Pisano hemijskom na prednjoj korici.
Solidno ocuvana kao sa slike G7 Apsolutni klasik SF književnosti. Dobitnjik nagrada Kembel, Hugo, Jupiter i Nebula. Rama je ogromna vanzemaljska svemirska letilica koja ulazi u naš Sunčev sistem. Savršen cilindar dugačak nekih pedeset kilometara koji se brzo okreće i juri kroz svemir. Rama je tehnološko čudo, misteriozna i potpuno enigmatična vanzemaljska tvorevina. To je prvi posetilac ljudskoj vrsti sa zvezda i mora biti istražen… „Jedan od najboljih romana koje je Klark napisao… ispunjen iznenađenjima i zagonetkama.“ Sunday Times „Osetićete taj jezivi dodir vanzemaljskog i nesaznatljivog koji izdvaja SF kao tehnički najmaštovitiji žanr.“ The New York Times
Broj strana: 175 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 18 cm Godina izdanja: 2018 Izdavač: Liber Novus `Grad čelika` (iliti `Sto miliona Begeninih`) je zaprepastio javnost čitavih pedeset godina po objavljivanju, jer se ispostavilo da je jedan od protagonista, doktor Šulce, zapravo prototip Hitlera: despotski vladar koji doživljava napade histerije, nadahnut mržnjom i idejom potpunog uništenja svih drugih rasa od strane Germana, i posvećen razvoju naoružanja koje će ga dovesti do ispunjenja tog cilja.
Kler je studentkinja umetnosti. Henri je pustolovni bibliotekar. Znaju se od Klerine sedme i Henrijeve trideset osme godine. U braku su od njene dvadeset četvrte i njegove trideset druge. Nemoguće, ali istinito, pošto je Henri jedan od prvih ljudi kome je dijagnostikovan hrono-poremećaj: njegov genetski časovnik periodično se vraća na nulu i on tada putuje kroz vreme. Okidač vreme nskog putovanja su trenuci emotivnih teškoća iz Henrijevog života, kako prošlog, tako i budućeg. Njegovi nestanci su spontani, njegova iskustva nepredvidiva, naizmence potresna i zabavna. Kler i Henri pokušavaju da žive normalnim životom, da streme poznatim ciljevima – stalnom poslu, prijateljstvima, porodici. Svemu tome će zapretiti nešto što ne mogu ni da spreče ni da kontrolišu, usled čega je njihova priča duboko dirljiva i sasvim nezaboravna. b5
Retko, rasprodato izdanje. Jedino je u snu sve moguće. Zamislite da možete da putujete kroz vreme i da sretnete dvadeset godina starijeg sebe. Zamislite da imate mogućnost da razgovarate s njim. Šta bi vam rekao? U veoma dubokom snu dvadesetosmogodišnji Žak Klajn sreće čoveka iznenađujuće sličnog sebi koji tvrdi da je četrdesetosmogodišnji Žak Klajn. Ispostavlja se da putovanje kroz vreme, pomoću snova, postaje moguće. Kako bi mladi Žak pronašao majku koja je nestala u Maleziji, četrdesetosmogodišnji Žak ga upućuje na pleme Senoja. Članovi plemena su lucidni sanjači koji će mu pomoći da stigne do šeste faze sna u kojoj je sve moguće. Mladi Žak Klajn ima toliko pitanja, ali postoje stvari koje ne bi smele da se menjaju… Intrigantan i dinamičan avanturistički roman autora koga kritičari nazivaju Žilom Vernom 21. veka doživeo je veliki uspeh u svetu. Sa dvadeset miliona prodatih knjiga, Bernar Verber je jedan od najpopularnijih savremenih francuskih autora.
MEK POVEZ 107 STRANA ODLICNO OCUVANA KNJIGA POGLEDAJTE SVE MOJE KNJIGE NA KUPINDU UVEK SU MOJE KNJIGE PO NAJPOVOLJNIJIM CENAMA MENJAM BILO KOJE KNJIGE IZ MOJIH OGLASA ZA STRIPOVE ILI STARE ALBUME SA SLICICAMA MOZE I SAMO SLICICE A MOZE I ZA OCUVANE GRAMOFONSKE PLOCE LP ROK, ,DJEZ, BLUZ,POP HEVI METAL I SLICNO
Svetski poredak se promenio. Čovek više ne vodi. On je vođen. Prirodni naslednik Orvelovog iz 1984, Fistful of Digits je jedan od najstrašnijih proročanskih romana 1960-ih. To je zadivljujuća naučnofantastična priča o borbi čovečanstva i zagrljaju sa tehnološkim napretkom, i posledicama koje su požnjele one naučnike i inženjere koji traže kontrolu ili se plaše trke kompjutera koji se samoprogramiraju. Čovečanstvo nije u potpunosti opremljeno da kontroliše aktivnosti računara koji se samoopredeljuju. Svi su previše spremni da se odreknu svog identiteta budućem svetu tehnologije. CORONET BOOKS 1975. 285 str. odlično očuvana
Derv je oduvek znao da će jednog dana saznati zastrašujuću istinu o sebi. Sada je Derv znao istinu - i užas je postao oduševljenje. Bio je jedino ljudsko biće koje se ikada rodilo u bestežinskom stanju u slobodnom letu. Najzad se Derv osećao potpuno usklađenim sa spoljnim uticajem koji ga je okretao i vukao od rođenja - Smer. Upravo je ovaj izuzetan talenat doveo do projekta Ozma... PAN BOOKS 1970. 189 str. odlično očuvana
Zamke vremena Hari Harison Osnovna zbirka zaboravljenih klasika, od kojih su mnogi objavljeni u uticajnim Novim svetovima Majkla Murkoka. The Caltraps of Time je jedina objavljena knjiga beletristike Dejvida I. Masona, zbirka kratkih priča, od kojih se većina prvi put pojavila u Nev Vorlds SF tokom 1960-ih pod legendarnim urednikom Majkla Murkoka. Apokaliptična bitka na ivici nepoznatog, smrtonosna fascinacija proždrljive magme, svet u kome se vreme izražava kao raspoloženje. Ovo su samo neke od tema kojima se uz vrhunsku naučnu spekulaciju bavi David I. Masson. NEW ENGLISH LIBRARY 1976. 143 str. odlično očuvana
`Vonnegut looked the world straight in the eye and never flinched` J. G. Ballard This bitterly funny Cold War satire on the end of the world expresses our deepest fears of Armageddon, and has become a counter-culture classic. `A satirist with a heart, a moralist with a whoopee cushion` Jay McInerney `The closest thing we had to a Voltaire` Tom Wolfe `The time to read Vonnegut is just when you begin to suspect that the world is not what it appears to be. He is not only entertaining, he is electrocuting` The New York Times Мачја колевка је сатирични постмодерни роман, са елементима научне фантастике, PENGUIN BOOKS 1976. 178 str. odlično očuvana
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Izvana je to bio jednostavno londonski pub običnog izgleda, mjesto do kojeg bi vas morali voditi više puta prije nego što zapamtite njegovu lokaciju, negdje između Fleet Streeta i Embankmenta. Ali da vas slučajno insajder odvede u White Hart u srijedu navečer, našli biste se usred odabranog okupljanja pisaca, urednika, znanstvenika i zainteresiranih laika - pili bi, razmjenjivali čudne informacije i , kao i ne, slušajući nezaboravne priče Harryja Purvisa. Znanstvenik po struci, Harry Purvis doživio je ili je čuo za neka od najnevjerojatnijih iskustava - poput priče o orhideji mesožderki koja je korištena u zavjeri za ubojstvo ili one o vojnom računalu koje je pretvoreno u pacifizam. Tu je SILENCE PLEASE, koji uključuje odbačenog ljubavnika i uređaj koji je trebao uništiti zvuk; i BIG GAME HUNT, u kojem ambiciozni istraživač postaje toliko zaokupljen svojim najnovijim projektom—kontroliranjem ponašanja životinja pomoću električnih impulsa—da previdi jedan mali važan detalj. Takve priče mogu dovesti u pitanje vašu moć logike i napregnuti vašu maštu. Ipak, čak i ako sumnjate u njihovu istinitost, oni će vam zajamčeno pružiti sate SF čitanja. Barun Munchausen, odstupite. Contains: Silence Please; Big Game Hunt; Patent Pending; Armaments Race; Critical Mass; The Ultimate Melody; The Pacifist; The Next Tenants; Moving Spirit; The Man Who Ploughed the Sea; The Reluctant Orchid; Cold War; What Goes Up; Sleeping Beauty & The Defenestration of Ermintrude Ser Artur Čarls Klark (engl. Sir Arthur Charles Clarke; Majnhed, 16. decembar 1917 — Kolombo, 19. mart 2008) je bio britanski pisac i pronalazač. Uz Ajzaka Asimova smatra se najpoznatijim piscem naučne fantastike, ali za razliku od njega Klark se čvrsto drži nauke i njenih realnih dometa i hipoteza. Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama. Rođen je u Majnhedu u Samersetu u Engleskoj. Posle srednje škole, pošto nije imao para da plati univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu. Tokom Drugog svetskog rata služio je u RAF-u kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje. Njegova jedina ne-naučno-fantastična knjiga Glide Path bazirana je na tom radu. Posle rata završio je Kraljevski Koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948. Oženio se Amerikankom Merilin Mejfild u junu 1953. ali su se već u decembru iste godine razveli. Kako je sam kasnije rekao `To je bio ključni dokaz da ja nisam za brak. Ali mislim da svaki čovek to mora da proba barem jednom u životu`. Njegov najveći doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji. U njegovu čast, Međunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu (42.000 km) Klarkovom orbitom. Godine 1951, napisao je kratku priču Stražar (engl. The Sentinel) koju je poslao na jedno BiBiSi-jevo takmičenje. Priča je odbijena na tom takmičenju i komisija ju je ocenila veoma lošom. Međutim, 1964. će ta priča postati glavna inspiracija za delo i film koje je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom - 2001: Odiseja u svemiru (premijerno prikazan 1968). Iako se na koricama knjige ne nalazi Kjubrikovo ime a na špici filma pod reditelj ne stoji i Klarkovo, sam Klark je često govorio da bi na knjizi moralo da stoji: `Napisali Artur Klark i Stenli Kjubrik“ a na filmu „Režirali Stenli Kjubrik i Artur Klark“. Od 1956. godine živi u Kolombu u Šri Lanki. 1988. konstantovano je da boluje od post poli sindroma i od tada je vezan za invalidska kolica. Britanska kraljica Elizabeta II ga je 1998. godine proglasila vitezom. Preminuo je 19. marta 2008.[1] Pogledi O religiji Tema religioznosti i duhovnosti se pojavljuje u mnogim spisima Artura Klarka. Govorio je: „Svaki put do znanja je put do Boga – ili Stvarnosti, koja god reč vam je draža“.[2] O sebi je govorio da je „fasciniran konceptom Boga“. J. B. S. Haldane je, nešto pre svoje smrti, naglasio Klarku u privatnom pismu da bi Klark trebalo da dobije nagradu iz teologije jer je tek jedan od nekolicine koji su napisali nešto novo u tom polju, i u nastavku je čak napisao da bi Klark predstavljao pretnju, da njegovi spisi nisu sadržali više kontradiktornih teoloških stanovišta.[3] Kada je stupio u britansko Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo, Klark je insistirao da na (vojnim identifikacijskim) pločicama ipak bude obeležen kao panteista, a ne kao što je uobičajeno – Engleska crkva.[4] U eseju „Kredo“ iz 1991. je napisao za sebe da je logički pozitivista još od desete godine.[3] Za šrilančanske novine „Ostrvo“ je 2000. izjavio „Ne verujem u Boga niti u zagrobni život`[5] i izjasnio se kao ateista.[6] Bio je počasni laureat humanista na Međunarodnoj akademiji za humanizam.[7] Takođe se izjašnjavao kao „kripto-budista“, insistirajući na tome da budizam nije religija.[8] U ranijem životu je pokazao malo interesovanja za religiju, npr, nekoliko meseci nakon venčanja je otkrio da mu je supruga prezviterijanac. Čuvena Klarkova rečenica, koja se često citira je „Jedna od najvećih tragedija čovečanstva je što je religija kidnapovala moral“.[8] Takođe su citirane njegove reči u vezi sa religijom 2004. u časopisu „Popularna nauka“ „Najzlokobniji i najuporniji od svih umnih virusa. Treba da ga se otarasimo što pre.`[9] U trodnevnim „dijalozima o čoveku i njegovom svetu“ sa Alanom Votsom je naveo da je bio pristrasan u borbi protiv religije i da nije mogao da oprosti religijama nesposobnost da vremenom spreče zverstva i ratove.[10] U osvrtu na dijalog, u kom je još jasnije naglasio „čovečanstvo“, u pretposlednjoj epizodi emisije „Misteriozni svet“ imena „Čudna nebesa“, rekao je: „Ponekad pomislim da je univerzum zapravo mašina napravljena da neprestano iznenađuje astronome“. Pri kraju te iste epizode, u poslednjem segmentu, u kom se govorilo o Vitlejemskoj zvezdi, Klark je naveo da je njegova najomiljenija teorija[11] da bi to mogao biti pulsar. S obzirom na to da su pulzari otkriveni u vremenskom intervalu između pisanja kratke priče „Zvezda“ 1995. i pravljenja „Misterioznog sveta“ 1980. i s obzirom na najnovije otkriće pulsara PSR B1913+16, Klark je rekao „Kako romantično, ako i sada možemo da čujemo umirući glas zvezde koji je najavio hrišćansku eru.`[11] Klark je ostavio pisane instrukcije za sahranu, koje glase: „Apsolutno nijedan religijski ritual bilo koje vrste koji se odnosi na bilo koju religijsku veru ne sme da ima veze sa mojom sahranom“.[12] O paranormalnim fenomenima Klark je ranije u svojoj karijeri bio opčinjen paranormalnim i naveo je da je to bila inspiracija za njegov roman „Kraj detinjstva“. Citirajući gomilu obećavajućih tvrdnji o paranormalnom koje su kasnije opovrgnute, Klark je opisao kako je njegova ranija otvorenost prema paranormalnom prerasla u „gotovo apsolutni skepticizam“ do njegove biografije iz 1992. godine.[4] Tokom intervjua, i 1993. i 2004 – 2005, govorio je da ne veruje u reinkarnaciju, jer ne postoji mehanizam koji bi to omogućio, mada je često i navodio .`Uvek parafraziram Dž. B. S. Haldana: Univerzum nije samo čudniji više nego što zamišljamo, čudniji je više nego što možemo da zamislimo.`.[13][14] Nazvao je ideju o reinkarnaciji fascinantnom, ali je preferirao konačnost u postojanju.[15] Klark je veoma poznat i po tv serijama koje su se bavile istraživanjem paranormalnih fenomena –Artur Klarkov misteriozni svet- (1980), -Artur Klarkov misteriozni univerzum- (1985) i -Artur Klarkov svet čudesnih moći- (1994) – što je rezultiralo parodijom u jednoj od epizoda serije `The Goodies`, u kojoj je Klarkov šou otkazan nakon tvrdnje da Klark - ne postoji. Bibliografija Prelude to Space (1951) Pesak Marsa (The Sands of Mars) (1951) Ostrva na nebu (Islands in the Sky) (1952) Ka spuštanju noći (Against the Fall of Night) (1953) Kraj detinjstva (Childhood`s End) (1953) Expedition to Earth (1953), zbirka pripovedaka Svetlost zemaljska (Earthlight) (1955) Reach for Tomorrow (1956), zbirka pripovedaka Grad i zvezde (The City and the Stars) (1956) Tales from the White Hart (1957), zbirka pripovedaka Duboko poniranje (The Deep Range) (1957) S druge strane neba (The Other Side of the Sky) (1958), zbirka pripovedaka Pad mesečeve prašine (A Fall of Moondust) (1961) Tales of Ten Worlds (1962), zbirka pripovedaka Ostrvo delfina (Dolphin Island) (1963) Glide Path (1963) - njegova jedina ne-naučno-fantastiča knjiga The Nine Billion Names of God (1967), zbirka pripovedaka 2001: Odiseja u svemiru (2001: A Space Odyssey) (1968), sa Stelnijem Kjubrikom The Lion of Comarre & Against the Fall of Night (1968) Of Time and Stars (1972), zbirka pripovedaka Sunčani vetar (The Wind from the Sun) (1972), zbirka pripovedaka Sastanak sa Ramom (Rendezvous with Rama) (1973) The Best of Arthur C. Clarke (1973), zbirka pripovedaka Matica Zemlja (Imperial Earth) (1975) Rajski vodoskoci (The Fountains of Paradise) (1979) 2010: Druga odiseja (2010: Odyssey Two) (1982) Stražar (The Sentinel) (1983), zbirka pripovedaka Svet zagonetnih sila (World of strange powers) (1984), po istoimenoj TV seriji Pesme daleke zemlje (The Songs of Distant Earth) (1986) 2061: Treća odiseja (2061: Odyssey Three) (1988) Susret sa meduzom (A Meeting With Medusa) (1988) Kolevka (Cradle) (1988), sa Džentrijem Lijem (engl. Gentry Lee) Rama II (Rama II) (1989), sa Džentrijem Lijem S one strane spuštanja noći (Beyond the Fall of Night) (1990), sa Gregorijem Benfordom (engl. Gregory Benford) Tales From Planet Earth (1990), zbirka pripovedaka Duh sa Grand Benksa (The Ghost from the Grand Banks) (1990) More Than One Universe (1991), zbirka pripovedaka Vrt Rame (The Garden of Rama) (1991), sa Džentri Lijem Otkriveni Rama (Rama Revealed) (1993), sa Džentri Lijem Božji čekić (The Hammer of God) (1993) The Snows of Olympus - A Garden on Mars (1994), album slika sa komentarima Apokalipsa Amerike (Richter 10) (1996), sa Majkom Makvejom (engl. Mike McQuay) 3001: Konačna odiseja (3001: The Final Odyssey) (1997) Okidač (The Trigger) (1999) Svetlost drugih dana (The Light of Other Days) (2000), sa Stivenom Baksterom (engl. Stephen Baxter) Oko vremena (Time`s Eye) (2004), sa Stivenom Baksterom (prvi deo trilogije Vremenska odiseja) Oluja sa Sunca (Sunstorm) (2005), sa Stivenom Baksterom (drugi deo trilogije Vremenska odiseja) Prvorođeni (Firstborn) (2007), sa Stivenom Baksterom (treći deo trilogije Vremenska odiseja) Poslednja teorema (The last Theorem) (2008), sa Frederikom Polom
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.