SA SLIKE

SA SLIKE

-

RUS23)

Spolja kao na fotografijama, unutra odlično očuvano. Autor - osoba Замятин, Евгений Иванович, 1884-1937 = Zamjatin, Evgenij Ivanovič, 1884-1937 Naslov Mi : roman / Jevgenij Zamjatin ; [prevela s ruskog Mira Lalić] Jedinstveni naslov Мы. srpski jezik Vrsta građe (naučno)fantastična proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1969 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1969 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 222 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Lalić, Mira Zbirka Savremeni strani pisci ; ǂkolo ǂ7, ǂ37 ISBN (Pl.) Napomene Prevod dela: Мы / Евгений Замятин Str. 5-11: Predgovor / Mira Lalić. U izvesnom smislu ovaj roman Jevgenija Zamjatina od istorijskog je znača ja: idući donekle za H. Dž. Velsom, Zamjatin je ipak prvi dao jedno dosledno delo – socijalnu utopiju. To je stravična slika budućeg sveta koju u spoju tehničke civilizacije sa birokratskom diktaturom svodi ljudsku ličnost na nulu. Za Zamjatinom su krenuli Haksli, Orvel i drugi, i već zbog tog istorijskog interesa to je knjiga koju treba čitati; ona u svom rodu predstavlja klasično delo. Neobičan kao vizija i kao tekst, roman je imao isto tako neobičnu sudbinu. Napisan između 1923. i 1924. on se nikada nije pojavio u svom originalnom tekstu. Postoje samo prevodi francuski, engleski i češki. Mi je priča o minuciozno organizovanom društvenom poretku u kojem građani nisu ličnosti već bezlične individue označene brojevima koje žive u identičnim stanovima sa gotovo identičnim, brižljivo regulisanim životima. To je zajednica utemeljena na ideji da su sloboda i sreća uzajamno isključive. Stanovnici ovog totalitarizma smatraju da je zamena slobode za visok nivo materijalnog komfora odlična pogodba. Roman Mi bio je inspiracija poznatom Orvelovom romanu 1984, te je imao bogatu i nezavidnu istoriju cenzurisanja. Svoje prvo izdanje u Sovjetskom savezu doživeo je tek 1988. godine. Mi se obično smatra klasikom distopijske književnosti i ključnim delom sovjetske literature. Jevgenij Ivanovič Zamjatin (rus. Evgéniй Ivánovič Zamя́tin; Lebedjanj, 1. februar 1884 − Pariz, 10. mart 1937) bio je ruski književnik i prevodilac. Svestran i politički angažovan, Zamjatin je ostavio srazmerno mali broj dela, koja su po formalnim i po svojim unutrašnjim kvalitetima obogatila rusku i svetsku književnost. Njegov život i stvaralaštvo obojeni su liberalnim idejama o apsolutnoj slobodi i pravu pojedinca da stvara, zamišlja, pravi greške i menja svet po svojoj volji. Takve ideje učinile su ga nepoželjnim elementom u obe Rusije; onoj carskoj pre Oktobarske revolucije i onoj sovjetskoj nakon 1917. Karijeru je započeo pišući pripovetke bliske književnom naturalizmu, da bi se vremenom tematsko-motivski registar njegove proze proširio, sa posebnim osvrtom na uticaj Oktobarske revolucije na život običnog čoveka. Danas je najpoznatiji po svom romanu Mi, jednim od prvih distopijskih romana u svetskoj književnosti. Knjiga, čija se radnja odigrava u budućem veku Iks u zemlji pod nazivom Jedinstvena Država, prikazuje sumornu sliku budućeg sveta u kojoj ljudi žive u totalitarnom društvu bez ljubavi i kreativnosti. Idejno i formalno Mi je snažno uticao na buduće književne distopije, uključujući i romane Vrli novi svet Oldusa Hakslija i 1984. Džordža Orvela. Zamjatin je zbog ove knjige morao da zauvek napusti rodnu zemlju. U postrevolucionarnoj Rusiji nije bio poznat samo kao književnik, već i kao profesor brodogradnje na Politehničkom institutu u Petrogradu, zatim kao predavač najnovije ruske književnosti na Hercenovom pedagoškom univerzitetu, predavač stilistike i tehnike umetničke proze u studiju organizacije Kuća umetnosti, kao i član redakcije nekoliko časopisa i urednik nekoliko izdavačkih kuća. Prevodio je s engleskog na ruski dela Džeka Londona i H. Dž. Velsa Gotovo sva prozna ostvarenja Jevgenija Zamjatina prevedena su na srpski jezik. Biografija Detinjstvo i školovanje Zamjatin se rodio u Lebedjanju, gradiću u Harkovskoj guberniji oko 300 km južno od Moskve. Otac mu je bio pravoslavni sveštenik i direktor lokalne škole, a majka učiteljica. On sam kaže da je rastao ispod klavira jer mu je majka bila dobra pijanistkinja. Od četvrte godine je već čitao. Detinjstvo je proveo gotovo bez drugova ali sa knjigama. Gimnaziju je završio u Voronježu 1902. godine. Posle gimnazije pohađao je brodogradnju na Politehničkom fakultetu u Petrogradu 1908. Tokom studija se priključio boljševicima i učestvovao u revoluciji 1905. Govoreći o sebi i revoluciji Zamjtin je ovako opisao taj trenutak: Bilo je to 1906. godine. Revolucija još nije postala zakonita supruga, koja ljubomorno čuva svoj zakoniti monopol na ljubav. Revolucija je bila mlada ljubavnica vatrenih očiju - i ja sam bio zaljubljen u revoluciju. Uskoro je bio uhapšen, osuđen i proteran iz Petrograda, ali je nastavio da živi u njemu ilegalno do 1911. Amnestiran je 1913. Karijera U ovom periodu započinje svoju književnu karijeru. Objavljuje pripovetke Palanka (1911), Bogu iza leđa (1914), Utroba (1915) i Znamenje (1915). U njima opisuje sumoran život u dalekoj provinciji i njene žitelje sa polukultivisanim instinktima. Nakon amnestije putovao je po Rusiji, a zatim i po Mediteranu, posetivši Aleksandriju, Jerusalim i Istanbul. Godine 1916. upućen je u Englesku, kako bi nadgledao izgradnju ledolomaca naručenih od Rusije u tamošnjim brodogradilištima. Boravak u Engleskoj uticao je i na njegovo stvaralaštvo. Taj uticaj se ogleda u pripovetkama Ostrvljani i Lovac na ljude. U septembru 1917, kada je čuo za revolucionarna previranja, vraća se u rodnu Rusiju. Iako vatreni pristalica Oktobarske revolucije, vrlo brzo se u nju razočarao. Ovo razočarenje polako je prodiralo u njegovo stvaralaštvo. Najznačajnije pripovetke iz tog perioda su mu: Zaštitnica grešnih (1918), Pećina (1920), Mamaj (1920) Rusija (1923), Priča o najglavnijem (1923) Iks (1924) Ima reč drug Čurugin (1924) i druge. Zbirka fantastičnih satira Bajke za veliku decu izašle su 1922. Ove satire su velikim delom oslonjene na gogoljevsku tradiciju. Zamjatin se ogledao i u drami: napisavši Vatre sv. Dominika (1923), zatim pozorišnu adaptaciju Ljeskove priče Levak naslovljenu Buha (1924) i Atilu (1925). Takođe je bio profesor brodogradnje na politehničkom fakultetu u Petrogradu i predavač najnovije ruske književnosti na Hercenovom pedagoškom univerzitetu. Prelomni trenutak u njegovom životu vezan je za objavljivanje romana Mi. Zamjatin ga je završio još 1920, ali nije mogao da nađe izdavača voljnog da ga objavi. Prvi put je izašao u prevodu na engleski jezik u Americi 1920. Ubrzo je preveden na češki i francuski. Skraćena verzija na ruskom izdana je u Pragu 1927, odakle su se primerci romana krišom širili i po Sovjetskom Savezu. Kao jedan od prvih distopijskih romana u svetskoj književnosti, zbog jasne kritike totalitarizma, izazvao je bes među sovjetskim vlastima, koje su u znak odmazde zabranila sva Zamjatinova dela i skinula sve njegove predstave sa pozorišnih repertoara. Godine 1931. Maksim Gorki je od Staljina uspeo izmoliti dozvolu Zamjatinu da napusti SSSR. Zamjatin se skrasio u Parizu, gde je živio u siromaštvu sve do smrti šest godina kasnije. U izbeglištvu nije uspeo da napiše nijedno književno delo veće vrednosti. Stil pisanja Tokom svog književnog rada menjao je teme, usavršavao stvaralaštvo. Iako se kao pisac menjao tokom vremena, uvek je bio prisutan duh čas lagane komike, čas groteske, iskazane izbrušenim i negovanim stilom. Zamjatin je umeo da spoji realnost sa fantazijom, da bude na zemlji, a i da dočara složenost odnosa. Zamjatin podseća na Gogolja sa početka njegovog stvaralaštva. Kasnije uči od Dostojevskog, a posebno mu je Ljeskov bio blizak. Smrt „Smrću Evgenija Zamjatina savremena ruska književnost izgubila je jednog od najsjajnijih svojih predstavnika, ’Ruski arhiv’ jednog od najboljih svojih saradnika. Njegovo mesto u ruskoj književnosti bilo je čvrsto i prvorazredno još pre revolucije, i pojava njegovih docnijih dela označavala je uvek datum u ruskoj književnosti. Pisac od rase, savršen tehničar književnog zanata, Evgenij Zamjatin produžuje liniju Gogolja – Ljeskova – Remizova, unevši svoje originalno shvatanje i u posmatranje života i u književnu tehniku... Veran zavetu ruske književnosti koja je, po rečima Remizova, uvek bila i ostala projekcija u budućnost.“ Redakcija „Ruskog arhiva“ Član redakcija časopisa Vsemirnaя literatura Mыslь Dom isskustv Sovremennый zapad Ruskiй sovremenik Izabrana bibliografija Mi: roman (1920) Srez: kratka proza Bič božji (1935) Bajke za veliku decu (1922) Pripovetke Sever (1918) Ostrvljani (1917) Princeza Anfisa iz komada Buva, 1924. godina Lovac na ljude (1921) Bogu iza leđa (1914) Pećina (1920) Mamaj (1920) Zaštitnica grešnih (1918) Rusija (1923) Priča o najglavnijem (1923) Iks (1924) Ima reč drug Čurugin (1926) Drame Buva (dramska adaptacija Ljeskovljeve priče Levak) (1924) Vatre Svetog Dominika (1923) Atila (1925) Članci u časopisima O današnjem i savremenom (1921) Sutra (1920-1921) Cilj (1920) Bojim se (1921) Ogledi Nova ruska proza (1923) O sintetizmu (1922) Iza kulisa (1929) O književnosti, revoluciji i entropiji (1923) Aleksandar Blok (1921) Fjodor Sologub (1924) Čehov (1924) Leonid Andrejev (1922) Susreti sa Borisom Kustodijevom (1927) Andrej Beli (1936) Maksim Gorki (1936) Ričard Šeridan (1931) MG59 (N)

Knjige se prodaju isključivo u kompletu, pojedinačna prodaja nije moguća. Knjige su praktično neotvorene.

Prodajem duplikate markica iz svoje kolekcije. Posto pojedinih markica imam vise duplikata, moze se desiti da prilikom slanja ne posaljem istu kao sa slike. (U svakom slucaju ako do toga i dodje, markice su istog kvaliteta). Pogledajte moje i ostale oglase, mozda nadjete nesto sto vas interesuje. Za sve dodatne informacije stojim na raspolaganju.

Autor: Ijan Mekdonald Povez: meki sa klapnama Format: 13 x 20 cm Strana: 398 Pismo: latinica SF literatura se razvija, upravo kao i svekolika umetnost, taj je proces konstantan, mada je u ponekim periodima manje upadljiv dok je u drugim buran, gotovo mahnit. Stalnost promena, međutim, nije praćena i podjednakim entuzijazmom, čak bi se moglo reći da svakoj promeni parira otpor iza koga stoje oni kojima bi novo uzdrmalo položaje odnosno obesnažilo principe kojima se rukovode. Stoga umetnost u svojoj istoriji beleži brojne, često vrlo burne sukobe pobornika razvoja i onih voljnih da zadrže status quo. Slična dešavanja u okvirima SFa, dakle, nisu, ni po profilu ni po žestini, izuzetak. Dežurni branioci čistote žanra – a ovaj je definisan polovinom dvadesetog veka i rezultat je delimičnog prevazilaženja paraliteratnog obrasca – izdržali su revoluciju Novog talasa s kraja 60-ih i početka 70-ih, potom period tihog podrivanja pa ponovo bunt kiberpanka polovinom 80-ih; sada je na delu, ponovo, strategija malih koraka unapred, što će reći da nema pokreta oko koga bi se povratnici grupisali, već je promena difuzna ali i delotvorna. Tako je čvrsto-čisto jezgro žanra ponovo na muci i trpi pritisak. Rezultat će, verovatno, kao i ranije, biti delimično usvajanje novina i otvaranje nove, sive, prelazne zone žanra. Tekuću promenu pokušavaju da prate i objasne, iz različitih aspekata, teorije u rasponu od Sterlingovog slipstrima, preko fatalističkih o kraju žanra, do onih koje pokušavaju da (re)definišu njegovo čitanje. k-8

Thailand 2 baht 1992 (2535) Y#268 60th Anniversary of Thai National Assembly

Sa slika (2510)

Nicaragua 1 cordoba 1985. UNC KM#43a SANDINO

1 kom.

Sa slika (05.03)

Izdavač: Dnevnik, Novi Sad, 1987. Mek povez, latinica, ilustrovano, 128 strana. - Majkl Svonvik - Provalija Ginunga - Džon Kesel - Savršeno bekstvo - Tom Salivan - Mikimausijada - Radmilo Anđelković - Planina u međurečju - Džejms Tiptri Jr. - Čovek koji je hodao kući - Karen Simonjan - Taverna - Žean Žan-Šarl - Zovem se Ani - Intervju: Rodžer Zelazni - Aleksandar B. Nedeljković - Likovi u SF - Ksenija Jovanović - Odakle dolazi i kuda ide savremena francuska naučna fantastika - Robert A. Hajnlajn - Građanin galaksije II Pisano hemijskom na prednjoj korici.

Solidno ocuvana kao sa slike G7 Apsolutni klasik SF književnosti. Dobitnjik nagrada Kembel, Hugo, Jupiter i Nebula. Rama je ogromna vanzemaljska svemirska letilica koja ulazi u naš Sunčev sistem. Savršen cilindar dugačak nekih pedeset kilometara koji se brzo okreće i juri kroz svemir. Rama je tehnološko čudo, misteriozna i potpuno enigmatična vanzemaljska tvorevina. To je prvi posetilac ljudskoj vrsti sa zvezda i mora biti istražen… „Jedan od najboljih romana koje je Klark napisao… ispunjen iznenađenjima i zagonetkama.“ Sunday Times „Osetićete taj jezivi dodir vanzemaljskog i nesaznatljivog koji izdvaja SF kao tehnički najmaštovitiji žanr.“ The New York Times

Број KM# 632 Држава Бразил Период Бразилски Реал (1994 - 2024) Врста кованице Прометне кованице Апоен 5 центи Година 1994 Састав Нерђајући Челик Врста ивице Глатка Облик Округла Сврставање Кованица (180°) Тежина (g) 3.27 Пречник (mm) 21 Дебљина (mm) 1.4

Broj strana: 175 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 18 cm Godina izdanja: 2018 Izdavač: Liber Novus `Grad čelika` (iliti `Sto miliona Begeninih`) je zaprepastio javnost čitavih pedeset godina po objavljivanju, jer se ispostavilo da je jedan od protagonista, doktor Šulce, zapravo prototip Hitlera: despotski vladar koji doživljava napade histerije, nadahnut mržnjom i idejom potpunog uništenja svih drugih rasa od strane Germana, i posvećen razvoju naoružanja koje će ga dovesti do ispunjenja tog cilja.

Kler je studentkinja umetnosti. Henri je pustolovni bibliotekar. Znaju se od Klerine sedme i Henrijeve trideset osme godine. U braku su od njene dvadeset četvrte i njegove trideset druge. Nemoguće, ali istinito, pošto je Henri jedan od prvih ljudi kome je dijagnostikovan hrono-poremećaj: njegov genetski časovnik periodično se vraća na nulu i on tada putuje kroz vreme. Okidač vreme nskog putovanja su trenuci emotivnih teškoća iz Henrijevog života, kako prošlog, tako i budućeg. Njegovi nestanci su spontani, njegova iskustva nepredvidiva, naizmence potresna i zabavna. Kler i Henri pokušavaju da žive normalnim životom, da streme poznatim ciljevima – stalnom poslu, prijateljstvima, porodici. Svemu tome će zapretiti nešto što ne mogu ni da spreče ni da kontrolišu, usled čega je njihova priča duboko dirljiva i sasvim nezaboravna. b5

BOJNO POLJE ZEMLJA 1-2 - L. Ron Hubbard Izdavač: MLADOST Zagreb Godina izdanja: 1986 Povez: broš Broj strana: Pismo: latinica Stanje: dobro

(24m)920. Severna Koreja 1967. godina, Slikarstvo, čisto.

Algeria 10 dinars 2023

Retko, rasprodato izdanje. Jedino je u snu sve moguće. Zamislite da možete da putujete kroz vreme i da sretnete dvadeset godina starijeg sebe. Zamislite da imate mogućnost da razgovarate s njim. Šta bi vam rekao? U veoma dubokom snu dvadesetosmogodišnji Žak Klajn sreće čoveka iznenađujuće sličnog sebi koji tvrdi da je četrdesetosmogodišnji Žak Klajn. Ispostavlja se da putovanje kroz vreme, pomoću snova, postaje moguće. Kako bi mladi Žak pronašao majku koja je nestala u Maleziji, četrdesetosmogodišnji Žak ga upućuje na pleme Senoja. Članovi plemena su lucidni sanjači koji će mu pomoći da stigne do šeste faze sna u kojoj je sve moguće. Mladi Žak Klajn ima toliko pitanja, ali postoje stvari koje ne bi smele da se menjaju… Intrigantan i dinamičan avanturistički roman autora koga kritičari nazivaju Žilom Vernom 21. veka doživeo je veliki uspeh u svetu. Sa dvadeset miliona prodatih knjiga, Bernar Verber je jedan od najpopularnijih savremenih francuskih autora.

Stanje kao na slikama.     Unutrašnjost očuvana i bez ispisa.     Svako dobro i zdravlje vam želim!

Stanje kao na slikama.     Unutrašnjost očuvana i bez ispisa.     Svako dobro i zdravlje vam želim!

Артур Кларк: КРАЈ ДЕТИЊСТВА Издавач:ЈУГОСЛАВИЈА,Београд, 1978.год. Меки повез,167 страна. Очувано као на слици.