ŠKOLSKA BIBLIOTEKA 19 Priredio: Milen Nikolić ZNANJE PREDUZEĆA ZA UDŽBENIKE Beograd 1952 Sadrži staru školsku posvetu iz 1956. godine.

Autor Dragan Velikić BIBLIOTEKA `PEŠČANIK`-Knjiga stota Stanje kao na slikama Mek povez 303strana.

dobro očuvana K

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! DERI TIBOR LJUBAV - Pripovetke Gradska narodna biblioteka `ŽARKO ZRENJENIN` Z r e nj a n i n TIBOR DERI (1894-1977), znameniti mađarski pisac, evropskog ranga. Romani `Nedovršena rečenica`, `Niki`, `Jednouhi`, `Imaginarna reportaža s jednog američkog pop-festivala`, `I ljubav...` postali su klasična dela mađarske književnosti !!!!!! ........................................................... Izbor, prevod s mađarskog i pogovor SAVA BABIĆ P R I P O V E T K E 1O pripovedaka Devojka iz Praga Teokrit u Novoj Pešti Portugalska princeza Poseta Ljubav Klackalica Kapriči 1. Crv-brašnar 2. Odlučni lav 3. Mr. Džo Smit beži Jedno prepiodne u Balatonu Tibor Deri (Tibor Dery, 1894–1977) znatan deo svog života provodi po zatvorima i u emigraciji. U progonstvu, u koje odlazi posle komune 1919, živi neko vreme i u Dalmaciji. Prvim novelama i ekspresionističkim stihovima javlja se posle Prvog svetskog rata, a svoje prvo značajno delo Nedovršena rečenica, snažnu sliku komunističkog pokreta i građanskih intelektualnih krugova između dva svetska rata, objavljuje tridesetih godina. Po povratku u domovinu, posle oslobođenja; stvara punim poletom. Pripovetka Podzemne igre je veličanstveni dokumenat o opsadi Budimpešte, odnosno o iskrenom otkrivanju karaktera pod izvanrednim prilikama. Uskoro se pojavljuje i njegov drugi veliki roman Odgovor u kojem, kroz sudbinu slavnog naučnika, slika Mađarsku između dva svetska rata. Deri se sve manje slaže sa Rakošijevim režimom i početkom pedesetih godina gotovo ne piše, no zato u pokretu, nastalom u krugu Petöfi (Petefi), koji igra znatnu ulogu u kritici Rakošijeve birokratske diktature, uzima veoma vidno učešće. U tom periodu piše svoje malo remek-delo Niki, u kome prikazuje nečovečan, pseudorevolucionaran, na strahu i sili zasnovan režim koji je neminovno morao dovesti do događaja 1956. godine. Uz Nedovršenu rečenicu ovaj mali roman je Derijev najveći međunarodni uspeh.

IZDAVAC DOB,1978,130 STR KNJIGA JE VEOMA DOBRO OCUVANA

IZDAVAC ; SKZ - BEOGRAD 1998 GOD. 430 STR.. TVRDI POVEZ, DOBRO OCUVANO , RETKO IZDANJE , dodato 21 .11. 2023

tvrd povez Narodna knjiga Lepo očuvana

Humoristicna biblioteka, Americki humor Tvrd povez, format: 14,5x21 cm, 150 strana, cirilica. Korice kao na slikama. Unutra dobra. Nema pisanja. 240224 ktj-75

Autor - osoba Birs, Embrouz Gvinet Naslov Fantastične basne / Embrouz Birs ; [izbor i prevod Ranko Mastilović] Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Beograd : N. Stepanović : G. Filipović : B. Đoković : R. Mastilović, 1982 (Subotica : Panonija) Fizički opis 68 str. ; 17 cm. Drugi autori - osoba Mastilović, Ranko Napomene Da li je živ Embrouz Gvinet Birs / R. [Ranko] M. [Mastilović]: str. 63-65. Veoma dobro očuvano! Embrouz Gvinet Birs, jedan od najznačajnijih američkih pisaca IXX veka rođen je 24. juna 1842. godine u mestu Konjska dolja, oblast Megs u Ohaju. Bio je deseto, najmlađe dete od trinaestoro koliko su imali Laura Šervurd i Marko Aurelije. Birsov otac, Marko Aurelije bio je siromašni farmer i verski fanatik koji je svim svojim sinovima nadenuo ime koje počinje sa istim slovom A, a Embrouz ( Ambroze) je navodno dobio ime i po junaku jednog gotskog romana. Ne bi se moglo reći da je to bila srećna mnogočlana porodica koju je Embrouz Birs baš voleo, naročito ne svoga oca. Preselili su se još dok je E. Birs bio mali u Indijanu. On je vrlo rano pokazao interesovanje za knjige i kako će kasnije reći, najvažniji deo svog obrazovanja stekao je zahvaljujući očevoj biblioteci. Pored očeve biblioteke, važna osoba za njega bio je i njegov stric, general koji je bio vešt besednik, idealista , i na neki način bio je uzor dečaku. Kada je napunio sedamnaest godina Birs je upisao Vojnu školu u Kentakiju. U toj školi je bio godinu dana, i za to vreme stekao je znanje o topografskom inženjerstvu. Vraća se u Indijanu 1860. godine. Već sledeće godine počinje Građanski rat i u maju 1861. godine Embrouz Birs se prijavljuje kao dobrovoljac na unionističkoj strani, sledeće godine se pridružuje odredu V. Melzona, a zatim 1963. radi u štabu generala Hajzena kao topografski inženjer. Krajem 1963. godine dolazi kući na odsustvo i tada se verio sa Bimisom Rajt. Veridbu je raskinuo već sledeće godine, kada je ranjen u glavu i kada se vratio se kući. Učestvovao je u nekim od najznačajnijih bitaka u Američkom građanskom ratu, važio za hrabrog vojnika. Postao je vojni kartograf, a posle rata učestvovao je zahvaljujući znanju iz škole i vojske u ekspedicijama na indijanskim teritorijama radeći na mapama nepoznatih krajeva. Kada je 1865. godine proglašen nesposobnim za vojsku, ljut što je stekao samo zvanje potporučnika, Birs napušta vojsku, nastanjuje se u San Francisku i zapošljava se u kovnici novca, a malo kasnije počinje da piše za jedan od tamošnjih listova. Prve priče E. Birs objavljuje 1867. godine, a sledeće počinje da piše kolumnu „Gradski bukač“ u listu The San Frncisko News Letter. Oštroumni, nemilosrdni tekstovi u kojima razobličava političku hipokriziju, stiče ugled, ali i neprijatelje. Ženi se sa Meri Elen i već sledeće godine odlaze u Englesku gde će ostati sledeće tri godine. Pisaće i za engleske novine u toku tih godina boravka u Londonu. U toku boravka u Engleskoj se pojavljuje i njegova prva pripovetka Ukleta dolina (1871), a zatim pod pseudonimom i prva knjiga Đavolji užitak (1873), pa druga, Paučina iz prazne lobanje (1874). Zahvaljujući svom satiričnom duhu i bespoštednom kritikovanju društva dobiće nadimak „Gorki Birs“. U vreme boravka u Engleskoj, Embrouzu Birsu rađaju se sinovi: Dei, 1873. godine. Mlađi sin Li rođen je sledeće, 1874. godine . Porodica napušta Englesku 1875. godine. Birs se vraća se u San Francisko, rađa im se kćer, Helen. Piše kolumnu „Brbljanje“ za list The Argonaut od 1877. godine, a 1881. postaje član redakcije lista The Wesp. Pisao je za taj list narednih šest godina, sve do1887. godine, kada ga je vlasnik lista San Francisko Egzaminer, Viljam Rendolf Herst pozvao da radi za njegov list iz kog će se roditi Herstova medijska imperija. Birs, rođeni mizantrop bez obzira na burne i često negativne reakcije koje je izazivao postaje jedan od najpoznatijih novinara Zapadne obale. Istovremeno, objavljuje i svoje najpoznatije, najbolje priče: Čikamoga, Konjanik na nebu, Prikladno okruženje, (1889) Događaj na mostu kod Sovine reke, (1891) Čovek i zmija, Carstvo nestvarnog, Srednji prst desne noge (1890)… Razvodi se, iako nezvanično, od svoje žene Meri Elen Dej 1888. godine, a već sledeće godine stariji sin Dej mu gine u sukobu pištoljima sa najboljim drugom. Na Herstov poziv seli se u Vašington 1896. godine i piše o korupciji tokom izgradnje južne pacifičke železnice i zahvaljujući njegovom pisanju i kritičkim tekstovima Kongres ne odobrava podršku investitoru. Umire mu 1901. godine i mlađi sin Li, od pneumonije, i Birs se vraća u krajeve gde je proveo mladost. Žena mu umire četiri godine kasnije, prethodno zatraživši razvod. Prekida saradnju sa Herstom, ne piše novinarske tekstove, priprema svoja sabrana dela i žudeći za promenom, uspeva nekako da se prebrodi krizu zbog smrti sinova i žene. Nastanjuje se u Teksasu, sve češće odlazi u Meksiko i 1913. definitivno napušta Teksas. Konačno, krajem godine pridružuje se Pančo Vilji kao posmatrač. U poslednjem pismu od 26. decembra 1913. godine ispoljava nameru da ode u Ohinagu (Meksiko), ispisujući „vedro“ i sledeću rečenicu: „ Biti „gringo“ u Meksiku – ah, to je prava eutanazija!“ Posle toga niko nije čuo ništa o njemu. Zauvek je tajanstveno nestao u Meksiku Embrouz Gvinet Birs, jedan od najznačajnijih američkih pisaca. U sledećem veku Karlos Fuentas će napisati roman Stari gringo u kome će glavni lik biti oblikovan prema čuvenom piscu koji traga za Pančom Viljom i njegovim revolucionarima. U Americi je ta knjiga bila bestseler i to prvi jednog meksičkog pisca. Po romanu je 1989. godine snimljen i film, a glavne uloge su igrali Gregori Pek i Džejn Fonda. Sabrana dela (1909 – 1912) Embrouza Birsa objavljena su u 12 tomova. U okviru tih tomova su i: Zlatno grumenje i prah ispran u Kaliforniji (1872), Priče o vojnicima i civilima (1891), Oči pantera (1897), Smrt Halpina Frejzera, Da li su takve stvari moguće (1891), Fantastične basne (1899), kod nas prevedene kao Uvrnute basne. Sledi zatim i njegovo najznačajnije delo Đavolov rečnik (1906), zbirka eseja Senke na sunčaniku (1909). Kada je prvi put objavljena knjiga Đavolov rečnik objavljena je pod naslovom Rečnik jednog cinika. Delo Embrouz Gvinet Birs nije bio pisac okupiran samo kritikom društva, njegovih anomalija, već je svoje otrovne strele usmeravao čak do Boga koji je dopustio da čovek koji pretenduje da vlada svetom ispoljava svoju animalnu, „nedovoljno kultivisanu prirodu“. Jedan od najčuvenijih mizantropa u književnosti je taj pogled na svet, kao svoj program i sam definisao kao „hladno neodobravanje ljudskih institucija uopšte, uključivši sve vidove vlasti, većinu zakona i običaja…“ U knjizi eseja Senke na sunčaniku Birs se bavi različitim pitanjima uređenja jedne države, idejama, zakonima, predstavnicima zakona, emancipacijom žena i drugim temama. U istoimenom eseju primećuje: „Mudar guverner, pravičan sudija, pošten šerif ili strpljiv policajac, retka su pojava, kao što je i nepogrešiv otac. Dobri Bog nam nije dao posebnu vrstu ljudi na koje će preneti dužnost nadgledanja kako se poštuju dogovori koje nazivamo zakonima.“ U Đavolovom rečniku, koji za razliku od drugih rečnika i leksikona satirično i cinično tumači značenje pojedinih reči i izraza (preveden na srpski jezik 1992. godine) Embrouz Birs je neumoljiv kada objašnjava reč „ČOVEK- Životinja toliko izgubljena u oduševljenom razmatranju onoga što misli da jeste, da ne uviđa ono što bi bez sumnje trebalo da bude. Njegovo glavno zanimanje je istrebljenje drugih životinja, kao i sopstvene vrste, koja se međutim množi tako uporno i brzo da je već preplavila sve naseljive delove Zemlje, a i Kanadu.“ Cinik, čija se mizantropija, kažu, može meriti samo sa Sviftovom, video je stvari kakve jesu, a ne onakve kakve bi trebale da budu, pa će tako u tekstu „Smrtna kazna“ o vešanju ili drugim oblicima izvršavanja egzekucije podsmešljivo i jetko napisati: „Pustimo li penologe i filantrope da rade po svom, čak će i vešanje postati tako prijatno, i uz to tako zanimljiva društvena pojava, da neće služiti ničijem odvraćanju, osim same obešene osobe. Usvoji li se metod eutanazije korišćenjem električne energije, asfiksije uranjanjem u ružine latice, ili laganim trovanjem jakom hranom, smrtna kazna će postati predmetom otmenih težnji za bonivane i mladi samoubica bi mogao otići da ubije nekog drugog umesto sebe kako bi srećnije, no što bi njegova početnička ruka to mogla izvesti, bio otpremljen na drugi svet. Ali branioci prijatnih patnji i kažnjavanja kažu nam da je u mračnije doba, kada je okrutno i ponižavajuće kažnjavanje bilo pravilo, i slobodno se primenjivalo za svako lagano kršenje zakona, zločin bio uobičajeniji nego što je sada i u tome su, čini se, u pravu. Ali oni svi odreda previđaju činjenicu podjednako očiglednu i beskrajno važnu: da su intelektualni, moralni i društveni uslovi u kojima su živele mase bili na veoma niskom nivou. Zločin je bio češći, zato što je neprosvećenost bila češća, siromaštvo je bilo češće, gresi vlasti, i prema tome mržnja prema vlasti, bili su češći. Svet samo vek ranije bio je sasvim drugačiji u odnosu na današnji svet i neizmerno neugodniji.“ Iako, poput mnogih svojih junaka Embrouz Birs ima distancu od vladajućih pravila, zakona i običaja društva u kome je živeo, iako je smatrao da je zlo pravilo koje se ne da izbeći, pa su ga nazivali i „pesimističkom mašinom“, Birs je sebe smatrao romantičarem. Sumnjičav i pesimističan kakav je bio Birs je stvarao svoj svet, pa tako njegove priče nisu realistične, čak ni onda kada su o građanskom ratu. Prezirao je realizam pa su tako te priče pune aveti, mračne simbolike, običnih smrti iz besmislenih razloga i kako primećuju tumači njegove književnosti kao i Edgar Alan Po „umeo je da izvuče fantastiku i apokaliptično iz trezvenog i pedantnog opisivanja.“ MG100 (N)

Savremena crnogorska proza. Mek povez, 155 str, posveta autora

Rad, 1987. 111 strana. Sem što je vremenom malo požutela, knjiga je lepo očuvana. s

Akademska misao, 2012. 126 strana. Odlično očuvana. Često se žensko pero u srpskoj književnosti nipodaštava, a ženske spisateljice stavljaju u senku svojih muških kolega. Bilo kakvo objašnjenje ovog fenomena bi bilo neprikladno, a naročito je iritantno to što su dela nekih domaćih spisateljica teško dostupna u srpskim knjižarama. Poslednja zbirka priča Mire Popović Harmonija se neobjašnjivo jedva nalazi u Beogradu, a pošto se prava domaća književnost prodaje ili na ulici ili u knjižarama u tržnim centrima (za razliku od onih velikih knjižara u kojima, paradoksalno, nema ništa), ne treba da se čudimo što nam je stanje u literarnoj produkciji očajno. Mira Popović poznata je domaćoj publici po svojim dopisima iz Francuske, a i po zbirci priča Beograd Pariz iz 2007. Poslednja zbirka kratkih priča Harmonija u izdanju Akademske knjige umnogome sadrži atmosferu prethodne zbirke tako da se može zaključiti da je položaj usamljenog pojedninca u savremenom društvu njega glavna okupacija književnog stvaranja poslednjih godina. Zbirka se sastoji iz šesnaest priča koje su tematski i formalno zaokružene u jednu celinu. Autorka je sasvim jednostavno uokvirila svoje priče prvom i poslednjom koje na nivou zbirke čine njen prolog i epilog. Prva priča po kojoj je zbirka dobila ime “Harmonija” pripada ciklusu dužih priča i najavljuje teme i motive zbirke. Poslednja priča “Hamfri Bogart na mom rođendanu” zapravo se može shvatiti kao jedan prozni akrostih u kojem se pojavljuju naslovi svih priča i koji ima funkciju prologa gde autorka na poseban način progovara o svojim tvorevinama. Prvih nekoliko naslova bave se temom harmonije trenutka kroz motiv povratka odnosno izgnanosti. Kao što Ovidije, izgnan na Ponto, vapi za svojim mestom mira, tako su i junaci Mire Popović izgnani iz svog raja gde su doživeli momenat harmonije u mesto gde je njihova egzistencija u duhovnom smislu svedena na puko preživljavanje. Tu harmonija predstavlja zamrznut trenutak iz prošlosti koji se revitalizuje u duhu junaka (bez mogućnosti fizičke rekonstrukcije) i na taj način simboliše povratak na stanje nevinosti. Za razliku od prvih nekoliko priča koje se baziraju na povratku u staro stanje, druga polovina priča tematizuje motiv kolotečine. Zarobljeni u ritmu svakodnevnog i praznog, junaci svaki iskorak iz tog ritma doživljavaju kao narušenu harmoniju. Međutim, da bi se ona ponovo stekla odnosno da bi se uspostavila harmonija, mir mora biti uništen da bi se do njega opet došlo. Njen junak je običan čovek, otuđen od svoje okoline, od svojih najbližih, od samog sebe. On se nalazi na granici između kolotečine i iskoraka novi život, a harmonija predstavlja onaj zamrznuti trenutak kada se između ove dve krajnosti usprostavlja ravnoteža. Između onog što je bilo i onog što će biti otvara se polje kratkog blaženstva u kojem junaci uživaju i koji pokušavaju da nadoknade držeći se za njega kao za poslednju slamku duhovnog spasa. Ovakav tematski kompleks ne predstavlja inovaciju već se, naprotiv, pojavljuje kao, blago rečeno, često mesto u savremenoj književnosti. Međutim, upravo se tu ogleda veličina zbirke; način na koji Mira Popović problematizuje temu priča predstavlja njihovu najveću vrednost. Dar da se banalno uzvisi i da se detalj naglasi do velikih dimenzija jeste njihova karakteristika i distinkcija od tvorevina ostalih autora. Perspektiva u koju nas autorka uvlači naliči na Vertovljevo oko kamere koje posmatra običan život ispunjen trenucima koji su, usled svakodnevnog ponavljanja, izgubili svoje značenje. Prateći jasne signale, mi uviđamo vrednost onoga što je naizgled bilo bezvredno. Pogled u detalj koji je stavljen u prvi plan nasuprot praznoj veličini koja je u drugom, postignut je brzim, nezamornim pripovedanjem u prvom licu, tako da je poenta jasna i lako uočljiva. Kao u priči „Zaplet“ gde junakinje usled ispraznosti svakodnevnice osmišljavaju neverovatne priče, tako u ostalim pričama junaci sami traže svoje mesto mira, sopstveni zaplet i mogući rasplet. Isto tako i mi, čitajući prozu Mire Popović nalazimo zaplete u sopstvenim pričama bilo kroz paralele u našim ili tuđim životima, bilo čitajući knjige „leti, kada su pozorišta zatvorena“. s

korice malo lošije, inače očuvana 23,280

Jovan Dučić - Gradovi i himere Јован Дучић - ГРАДОВИ И ХИМЕРЕ Изабрана дела - књига друга СЛОВО ЉУБВЕ , Београд , 1982. 339 стране Тврде корице Димензије књиге 13 x 20,5 cm Добро очувана књига

Nova knjiga Gradac 2011. mek povez 107 str

Izdavač: Izdanje autora, Kotor Povez: mek Broj strana: 74 Spolja kao na slikama. Listovi požuteli, vrlo dobro očuvana. Ređe u ponudi. S A D R Ž A J: 1. Zenit 2. Konte Beskuća 3. Tri crnine 4. Kmet i konte 5. Baron Gauć 6. Treći rođak 7. Noćni lokal 8. Siledžija 9. Gađanje kokota 10. Posljednja noć Špiro Račeta vrijeme ne poznaje. On jednako slika svijet svoga zavičaja (a u njemu je i rođen i umro) u doba kada su njime plovili silni jedrenjaci i zalivom harali gusari, onomad kada crnogorski kmetovi nikako da se otresu jarma svojih gospara feudalaca, ali i vrijeme tokom i neposredno poslije drugog svjetskog rata. Ne bave se ove priče vremenima, već čovjekom (a ponekad i ženom) u vrtlogu raznih istorijskih zbivanja. (K-161)

Mala knjiga velikih ljubavi Priredio Danilo Jokanovic Izdavac - Libretto, Beograd Godina - 2001. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom na prvoj strani,tvrd povez,format 19 cm,243 str. (00)

Gradic na dlanu - Jan Drda 299 Pripovetke Zagreb 1948 tvrdi povez 235 str L. 1. KUT. 52

MEHMEDOVICA , MEHMEDS GEMAHLIN - Ljilja Ilić više jezična multi lingvalno izdanje srpski arapski persijski kineski nemački slovački makedonski francuski engleski ruski albanski finski turski mađarski ... 2004 Novi Sad L. 1. KUT. 52

BEOGRAD - 1937 - 139 STRANA, TVRD POVEZ. IMA PISANJA PO PREDLISTU U NASLOVNOJ STRANI.

Knjiga tvrdi povez,nova,neotvorena!

Izdaje - Mlado pokolenje Beograd Stanje knjige kao na slikama Mek povez 36.strana

Zrinka Pavlić, Goran Briški, Fran Frković, Valentina Šinjori, Nebojša Lujanović, Mia Kopjar, Marko Henč, Bruno Hranuelli, Haris Rekanović, Tomislav Ribić, Marko Rajković, Dora Fleger, Dorotea Vučić, Romana Brolih, Mladen Kožić, Martina Štuka, Dario Rukavina, Sead Vrana, Predrag Jirsak, Irena Krčelić, Zvjezdana Timet, Jasmina Blažić, Milan Maćešić, Damir Car, Ivana Kos, Slaven Jelenović, Robert Roklicer, Andy Jelčić, Mik Mik, Muharem Bazdulj, Zrinka Šamija, Mirko Palić, Josip Antić, Mario Kovač, Vanja Činić, Darko Vrlac, Biljana Kumer, Zoran Tučkar, Amir Alagić, Drago Kudra, Slađan Lipovec.

Prodajem noviu knjigu našeg pisca Darka Gavrilovića pod naslovom:Priče iz Srpske Starine -tvrd povez-pisana ćirilicom-biblioteka znanje-20cm-249 str. Vidi slike

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 465