izdanje JUGOISTOK odlično očuvana NOVLI.14

izdavač zora 1951 tvrdi povez 605 str jako lepo ocuvana

Aleksandar Ranković LEKA dobro očuvana DEUSH.2

Narodno Pozorište Beograd jedinstveno za kolekcionare

Makedonija i Grcija Bitkata za definiranje nova balkanska nacija Македонија и Грција - Битката за дефинирање нова балканска нација Македонија и Грчка – Битка за дефинисање нове балканске нације Ова књига је написана као одговор на релативно нови спор између Грка и Македонаца. Иако је разматрање овог спора централно за ову дискусију, идеје које су овде описане превазилазе га. Спор између Грка и Македонаца данас има посебан значај у светским догађајима, због значаја који Македонија има на Балкану. Ова мала држава, нова Република Македонија, има дугу историју ангажовања са малим и великим силама самог Балкана, са Западном Европом, Русијом и Турском. Македонија се види као могуће кризно жариште за рат огромних међународних размера. Група Македонаца у Аустралији замолила је Џона Даласа Шеја да напише памфлет на енглеском који би представио македонску страну историјских догађаја везаних за спор са Грчком око употребе имена Македонија. Након објективне и истраживачке мисије, летак је прерастао у књигу, а америчка издавачка кућа „Мекфарленд” је први западни издавач који је показао интересовање за његово објављивање. Недавно је, како смо већ писали у нашем недељнику, књига на македонском језику објављена у издању издавача „Макавеј”. У неколико наставака представљамо главне садржајне сегменте књиге Џона Шија. ЈЕЗИЧКЕ СУПРОТНОСТИ Данашњи Грци воле да старе Македонце виде као Грке. Ово је део њиховог оправдања за преузимање дела Македоније у раном деветнаестом веку и и данас се користи као оправдање за њихов међународни став. Грчки аргументи се често фокусирају на време Александра јер је његов утицај на ширење хеленске културе у далеке крајеве света неупитан. Јасно је и да извлаче неку сатисфакцију из замишљања неке породичне везе са том необичном особом. Међутим, данашње Грке би одбацили и стари Македонци и стари Грци“, каже Џон Шеј. Према аутору, Македонци, који су се појавили око 700-800 година пре нове ере, вековима су били мала група која се налазила на веома малој територији. Ова територија је била мали део онога што је данас познато као Грчка Македонија. Језик којим су говорили није био грчки. Грци их нису признавали. Временом су њихови владари тежили да имају културну сродност и политичку моћ са Грцима, па су почели да користе грчке учитеље за своју децу. Негде око четвртог века пре нове ере, македонско племство је често користило грчки у службене сврхе, док су обични људи у својим домовима говорили матерњи македонски. Проблем данашњих лингвиста је што из изворног македонског језика није сачувана, односно пронађена ниједна реченица. Са извесним степеном сигурности знамо да је дијалект који је користила Александрова мултикултурална војска дошао из јужних делова Грчке (из региона око Атине) и да је коришћен широм света као трговачки језик. Ниједан лингвиста није прихватио овај језик као изворни језик Македонаца. Дакле, имамо јасне доказе да је грчки језик који су користили Македонци био нови језик. Дакле, не бисмо могли рећи да употреба овог језика доказује било какву лингвистичку повезаност између старих Македонаца и Грка. Многи академици су закључили да древни македонски језик није био грчки дијалект и да је био у сродству са северним суседима Македоније, Илирима и Трачанима. Цитат из дела „Македонци” Питера Хила у званичној аустралијској енциклопедији „Аустралијски народи (у Аустралији живи око 200.000 Македонаца), каже: „Сигурно је да језик којим је говорила Александрова мајка није био грчки. Александар је уживао у предностима грчког образовања и усвојио грчки као језик свог царства, али тврдити да га је то учинило Грком значи рећи да су Ирци и Индијци заправо Британци јер су усвојили енглески језик за одређене административне сврхе“. МАКЕДОНЦИ НЕРАФИНИСАНИ Џон Шеј је детаљно, објективно и без икакве пристрасности истражио политичке разлоге употребе грчког језика и ставове Македонаца према њему, као и језички карактер древне Македоније... MAJ.21/11 odlično očuvana kao nova

odvojile se korice Napredak Beograd 1920

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nemačka spoljna politika i etničko parcelisanje Evrope. Sa dokumentima o napadu na Jugoslaviju, predgovor Pjer Galoa.

Niccolo Machiavelli - Izabrano djelo 1-2 Zagreb 1985. Tvrd povez, zaštitni omot, veliki format (29 cm), 518 + 486 strana. Knjige su KAO NOVE. * * * * * * * * * Djelo Niccoloa Machiavellija odavno je preraslo granice zemlje i epohe u kojoj je nastalo, a povijest je sama — ne obazirući se ni na česta osporavanja ni na neumjerene hvale izdvojila stranice i misli što pripadaju kulturnoj baštini čovječanstva. Sud o Machiavellijevu djelu i njegovoj poruci stoljećima se temeljio na ekstrapoliranju najpoznatijega djela »Vladar« iz cijeloga njegova opusa. Tako su Machiavellijevi interpreti njegovu političku koncepciju reducirali na samo jedan njezin segment, a i tumačenje »Vladara« često svodili na ekstrapoliranje pojedinih maksima i ocjena, koje su tako dobile izvanvremensko, ahistorijsko i apsolutno značenje. Time se Machiavellijeva politička teorija počela svoditi na makjavelizam kao političku doktrinu koja se rezimira u maksimu »Cilj opravdava sredstvo« i označava teorijsku justifikaciju nemoralnosti u politici. Takav je zaključak logičan ako se apstrahira Machiavellijev historijski kontekst — njegovo vrijeme, ostala njegova djela i sam njegov život. Samo iz kontekstualnog čitanja Machiavellija može se steći spoznaja o pravoj veličini njegova genija i o njegovu pravom naumu, o misiji politike u moderno doba. U tom smjeru želi djelovati i ovaj izbor koji sadrži njegove političke, vojne i povijesne spise, dijelove službene i osobne korespondencije i najvažnija književno-pjesnička djela. Machiavellijeva teorija, daleko od bilo kakve apstraktne spekulacije i mistifikacije, polazi od konkretnoga društvenog realiteta, tražeći u njemu rješenja zagonetke povijesti i otkrivajući pokretačke snage ljudskoga društva i mehanizam političke zajednice. Takva politička analiza društva — kako suvremenoga, tako i antičkoga — počiva na strogim metodološkim pretpostavkama »zbiljske istine stvari«, za kojom treba tragati i onda kada privid obmanjuje, očitujući se jednostavnim i lako prihvatljivim. Razotkrivajući istinsku bit politike kao rezultata ljudskoga djelovanja, iznad kojega ne stoje nikakve mistične sile ni izvanvremenski principi što ga uvjetuju, veliki Firentinac izgraduje vlastitu koncepciju politike, koja je koliko surova u ogoljavanju ljudskoga društva i njegova ustrojstva, toliko i dokaz čovjekove samosvijesti i otkriće povijesti kao čovjekova djela. Posrijedi je prvi pokušaj da se politika uspostavi kao znanost koju odlikuju posebne metode i poseban dokazni postupak, detekcija uzročno-posljedične dijalektike i formuliranje općih zakona kretanja ljudskoga društva. U tome je smislu Machiavelli preteča Marxove analize društva, a njegovo djelo najviši domet političke misli na tom stupnju društvenog razvoja. Posebno značenje Machiavellijeva djela jest i u tome što je u njemu dokumentirana krizna strana humanizma i renesanse, duhovnih tvorbi koje su se redovito tumačile kao razdoblje trijumfa ovostranosti nad srednjovjekovnom onostranošću, antropocentrizma nad kršćanskim teocentrizmom. Djelo koje je pred nama svjedoči o teškoćama s kojima se suočava autonomna ljudska zbilja, oslobodena teologijske shematike, kada traži vlastita načela i zakone društvenog i političkog samoorganiziranja. **************************** Sadržaj: Prvi svezak RIJEČ IZDAVAČA UVOD U MACHIAVELLIJA 1. POLITIČKA DJELA VLADAR (preveo dr Ivo Frangeš) VLADALAC RASPRAVE O PRVOJ DEKADI TITA LIVIJA (preveo dr Frano Čale) MANjI POLITIČKI SPISI (prevela Smiljka Malinar) II. VOJNO-TEORIJSKA RASPRAVA UMIJEĆE RATOVANJA (prevela sanja Roić) III. DIPLOMATSKA IZVJEŠĆA (prevela Smiljka Malinar) Poslanstvo kod vojvode Valentina Prvo poslanstvo na rimskom dvoru Drugo poslanstvo na rimskom dvoru Drugi svezak IV. PISMA (prevela Jerka Belan) V. POVIJESNI SPISI Život Castruccia Castracanija iz Luke (prevela Jerka Belan) VI. KNJIŽEVNA DJELA MANDRAGOLA (preveo Ivo Frangeš) CLIZIA (prevela Jerka Belan) DESETLJEĆA (preveo Frano Čale) KAPITULI (preveo Frano Čale) RAZNE PJESME (preveo Frano Čale) PRIČA O ARCIĐAVLU BELFAGORU (prevela Jerka Belan) RAZGOVOR ILI DIJALOG O NAŠEM JEZIKU (prevela Smiljka Malinar) KAZALO IMENA I POJMOVA Kazalo imena Kazalo pojmova Њ-05

Списи Јована Ристића, дипломате који је представљао Србију на Берлинском конгресу. Вредна сведочанства о дипломатској борби и међународним односима у том добу. (тврд повез, 250 + 260 стр.)

odlično očuvana feminizam pokret žena prava žena

NARODNA KNJIGA PRVO izdanje iz 1955. godine. Ćirilica. Naslovnica Đorđe Simić. odlično očuvana na par mesta podvučen tekst

Potresna ispovest žene, bivšeg oficira Narodne milicije koja je nedužna provela četiri godine u ženskim logorima Glavnjače, Golog otoka, Svetog Grgura, Stoca... Na klapni slika i biografija autorke... dobro očuvana / flekice po obodu strana sa spoljne strane,unutra odlična / LeT.18/8

Izd. Jugoslovensko profesorsko društvo, 1937 - 237 страница članke prikupili: Radmilo Dimitrijević Jovan Radulović Alija Nametak iz sadržaja: ISTORISKA HERCEGOVINA -Prošlost -Veze CG sa Hercegovinom početkom XIX v. -Istorija hercegovačkog ustanka -Evropa i hercegovački ustanak -Džabićev pokret -Hercegovci u Bosansko hercegovačkom saboru MOSTAR KAO KNJIŽEVNO I DUHOVNO SREDIŠTE BIH -Šantić, Ćorović, Mostarski govor... PROSVETNE, ZDRAVSTVENE I PRIVREDNE PRILIKE HERCEGOVINE ŽIVOPISNA HERCEGOVINA NACIONALNA I KULTURNA DRUŠTVA I USTANOVE... knjiga naknadno koričena / tvrde koricena jednoj se odlepio deo originalmne papirne korice, pa ostao trag/, poslednja dva lista sa sadržajem knjigovezački popravljena odlično očuvana JES.20/13

Hrvatski list Broj 1 za 1982. godinu. MEk povez, 32 strane. Casopis ustaske emigracije u Americi, sa sedistem u Vasingtonu. Glavni urednik bio je Bruno Busic. EKSTREMNO RETKO! Ante Bruno Bušić (Donji Vinjani kraj Imotskog, 6. listopada 1939. – Pariz, 16. listopada 1978.), zagovornik demokratske, suverene i slobodne Hrvatske. Bio je disident, novinar, književnik, povijesni istraživač, karizmatični prognanik 1970-ih godina i politički vođa hrvatske emigracije. Životopis Rani život i školovanje Bruno Bušić rođen je 6. listopada 1939. godine u selu Vinjanima Donjim kraj Imotskoga, u zaseoku Bušića Draga,[2] kao sin Josipa (Joze), sudskoga službenika i pravnika, i Ane rođene Petric iz hercegovačkih Vinjana kraj Posušja. Majka mu je umrla 1943. godine.[2] Osnovnu je školu pohađao u rodnom mjestu Vinjanima Donjim.[3] Za vrijeme gimnazijskog školovanja došao je pod prismotru UDBE zbog anonimne ankete u kojoj je izrazio kritiku komunističke Jugoslavije.[4] Kao đak, isticao se kratkim pričama koje je objavljivao u vodećim omladinskim listovima. Godine 1955. dobio je nagradu Poletova žirija u kome su sjedili Mirko Božić i Zlatko Tomičić. 1955. godine dva puta bio je zatvoren.[5] Bio je članom Tajne organizacije hrvatske inteligencije, organizacije imotskih gimnazijalaca.[6] 1957. godine, kao maturant bio je izbačen iz gimnazije bez prava upisa u bilo kojoj gimnaziji na prostoru Jugoslavije a tek nakon dvije godine, nakon što su promijenjeni propisi, nastavio je školovanje u Splitu.[5] Maturirao je 1960. godine u gimnaziji u Splitu, a potom je upisao filozofiju i francuski na Filozofskome fakultetu u Zagrebu, no brzo se ispisao i, na očevo inzistiranje, upisao na Ekonomski fakultet. Diplomirao je u redovitom roku 1964. godine diplomskim radom Moral i socijalizam. Nakon školovanja Nakon završetka studija Bušić se je zaposlio u poduzeću za geološko-rudarska i građevinska istraživanja, konsolidaciju tla i projektiranja, od kojeg je zadnje godine studija dobivao stipendiju. Ubrzo je, slučajno, doznao za mogućnost zaposlenja u Institutu za historiju radničkog pokreta Hrvatske koji je osnovao i vodio dr. Franjo Tuđman. Rješenje o tom njegovu zaposlenju 23. lipnja 1965. godine potpisao je ravnatelj Instituta Franjo Tuđman.[7] Sredinom 1965. godine Bušić je bio zatvoren a početkom 1966. godine bio je osuđen na 10 mjeseci zatvora zbog čitanja emigrantskoga tiska i `neprijateljske propagande`.[8] Nakon osude bio je, do pravomoćnosti presude, pušten na slobodu i to je iskoristio za bijeg u Austriju, 24. listopada 1966. godine.[8] Nakon što ga je dr. Tuđman nagovarao na povratak, Bušić se je vratio u prosincu 1966. godine a kako je tada uslijedilo političko popuštanje (nakon pada Aleksandra Rankovića) nije bio ni pozivan na izdržavanje ostatka kazne.[8] Od 9. broja Hrvatskoga književnoga lista bio je jednim od urednika toga lista. Nakon gašenja Hrvatskoga književnoga lista krajem 1969. godine otišao je u Pariz gdje je ostao, živjevši `u nekom poluizbjeglištvu`, do travnja 1971. godine kada se je vratio u Zagreb.[8] Po povratku u Zagreb zaposlio se je u novopokrenutome Hrvatskome tjedniku a od 13. broja ušao je u uredništvo toga lista u kojemu je bio do zadnjega broja.[8] Nakon udara u Karađorđevu Bušić je bio zatvoren 12. prosinca 1971. godine.[8] Bio je optužen zbog navodnih veza sa suradnikom jedne zapadne obavještajne službe a tužitelj ga je nadalje optužio kako je `objavio više članaka u Hrvatskom književnom listu, Studentskom listu i Hrvatskom tjedniku u kojima se deklarirao kao protivnik društvenog i političkog uređenja u nas. On je pozivao na nasilnu i protuustavnu promjenu društvenog uređenja, na razbijanje bratstva i jedinstva naroda SFRJ i zlonamjerno i neistinito prikazivao društveno-političke prilike u zemlji`.[9] Odbio je braniti se kada je u veljači 1972. godine optužnica protiv njega proširena zbog špijunaže. Suđenje je trebalo biti 28. lipnja 1972. godine ali je odgođeno. Okružni sud u Zagrebu izdao je obavijest o odgodi suđenja do jeseni iste godine, navodeći kako se istraga nije mogla okončati zbog Bušićeve govorne mane.[10] Na suđenju na jesen 1972. godine osuđen je na dvije godine zatvora koje je izdržavao u Staroj Gradiški.[10] Iz zatvora izašao je u prosincu 1973. godine i bio je proganjan na razne načine te se nije mogao zaposliti a krajem 1974. godine bio je pretučen u Dubrovniku, na Stradunu, od petnaestak nepoznatih osoba.[10] S njim je bio Joseph Levy student iz Jeruzalema kojega nisu dirali. To su sve promatrala i dva milicionera no nisu ništa poduzeli. Bušić je podnio tužbu protiv dubrovačke policije no javni tužitelj nije mu na nju ni odgovorio.[10] Krajem rujna 1975. godine napustio je ilegalno SFRJ i u Engleskoj, u Londonu, dobio je politički azil. U Londonu je bio u uredništvu časopisa Nova Hrvatska, za koji je i pisao, do travnja 1976. godine. Na izborima za 2. Sabor Hrvatskoga narodnoga vijeća, 1977. godine, uz najviše glasova, izabran je na čelo Ureda za propagandu. U tome svojstvu izdao je i nekoliko brojeva Vjesnika HNV-a.[10] Na prolazu kroz Pariz, kada se je pripremao za sastanak Izvršnoga i Saborskoga odbora HNV-a, ubijen je u atentatu. Atentat Grob Bruna Bušića na Mirogoju Bruno Bušić ubijen je u 23.20 sati, 16. listopada 1978. godine, u Parizu u ulici Belleville 57,[10] iz zasjede su ga pogodila dva od pet metaka iz pištolja `Astra` kalibra 7,65 mm.[11] Ubio ga je plaćeni ubojica Službe državne sigurnosti (UDBA), zloglasne jugoslavenske tajne policije.[12] Bio je pokopan 23. listopada 1978. godine na pariškome groblju Père-Lachaise uz nazočnost oko 1.200 Hrvata.[10] Na nadgrobnoj ploči bili su uklesani stihovi Dobriše Cesarića iz pjesme `Trubač sa Seine` na hrvatskome i francuskome jeziku: Ja, skoro prosjak, duh slobode širim, Pa ma i nemo na svom grobu svijeću, Ja neću, neću, neću da se smirim. Ko svježi vjetar u sparinu pirim, A kada umor svlada duše lijene, Na otpor trubim ja, trubač sa Seine! U grobu s njim ležao je kamen iz Hrvatske, s torbom na kojoj je bio hrvatski grb i cvijet majčine suzice. Njegovi posmrtni ostatci preneseni su u Hrvatsku i 16. listopada 1999. godine pokopani u Aleji branitelja na zagrebačkom groblju Mirogoju.[13] Tijekom dužeg razdoblja, informacije o djelovanju Službe državne sigurnosti su upućivale da bi izvršitelj atentata na Brunu Bušića mogao biti agent SDS Vinko Sindičić.[14] Sindičić je na suđenju priznao da je od SDS dobio nalog da ubije Bušića i da je radi izvršenja atentata bio putovao u Pariz; međutim da je poslije odbio nalog i nije ubio Bušića: u nedostatku dokaza, Sindičić je oslobođen optužbe.[15] Titovo odobrenje ubojstva Brune Bušića Jerko Dragin, riječki udbaš koji je držao na vezi agenta Vinka Sindičića, u jednoj je od izjava prenio informaciju da je Josip Broz Tito bio odobrio Bušićevo ubojstvo: „Kasnije sam nakon duljeg vremena od Stanka Čolaka ili Miće Marčete saznao da je Franjo Herljević, tada savezni ministar unutarnjih poslova tadašnje Jugoslavije, prethodno ishodio suglasnost vjerojatno od `Saveznog savjeta za zaštitu ustavnog poretka` Predsjedništva tadašnje SFRJ - predsjednika Tita - i dobio odobrenje za ovakvu akciju ubojstva.“[16] Predsjednik Saveznog savjeta za zaštitu ustavnog poretka u vrijeme Bušićeva ubojstva bio je Vladimir Bakarić, član Predsjedništva SFRJ. Članovi su bili Lazar Koliševski i Vidoje Žarković također iz Predsjedništva SFRJ, Stane Dolanc kao predstavnik Izvršnog komiteta Predsjedništva CK SKJ, Džemal Bijedić, predsjednik Saveznog izvršnog vijeća (SIV), kao i ministri unutarnjih, vanjskih poslova i obrane - Franjo Herljević, Miloš Minić i Nikola Ljubičić. Tajnik Savjeta bio je Milislav Đurić, rukovoditelj Službe za pitanja državne sigurnosti Predsjedništva SFRJ. Tajnik Saveznog savjeta za međunarodne odnose, u čijoj je nadležnosti bilo analiziranje posljedica Bušićeve likvidacije na odnose SFRJ s inozemstvom, bio Lazar Udovički, stari NKVD-ov školarac. Politička stajališta Odgovor gimnazijalca Brune Bušića na deseto anketno pitanje, ankete dobivene u školi 1956. kao (navodno) anonimni zadatak, a koje je osmislila i gimnaziji nametnula UDBA: „Što ti se čini je li bolji stari sistem ili današnji?“ „Naravno da sistem stare Jugoslavije nije bio dobar, ali isto tako ni današnji sistem ne valja iako je nešto bolji. Za vrijeme stare Jugoslavije bilo je dosta gladnih, žednih, bosih, golih, ali ima ih i danas, iako u manjem broju. Međutim, svaki dan raste broj nezaposlenih. Stara Jugoslavija je zato dopuštala veću slobodu mišljenja, dok je sada novi sistem skučio slobodno izricanje misli i ugušuje svaku klicu narodnosti. Narodna Republika Bosna i Hercegovina nije dodijeljena Hrvatskoj iako Hrvatska ima na nju svoja pradavna prava, a to bi morala Srbija svakako priznati. Kako je Srbiji priključena Vojvodina i Kosovsko-Metohijska oblast, tako bi i Hrvatskoj morala biti priključena Bosna i Hercegovina. No, osim toga Srbi vode propagandu u Bosni i Hercegovini te šalju svoje učitelje i profesore među Hrvate, koji vrše posrbljivanje na više načina. Štampa srpska također nastoji što više prodrijeti u područje Bosne i Hercegovine. Mislim da nije potrebno spominjati masovno ubijanje zarobljenika za vrijeme rata i u razdoblju poslije rata i ostala nasilja.“[3][17] U uvodu svoje knjige Hrvatski Ustaše i Komunisti Bušić piše: „Oni kojima je u presudnim vremenima zatajila hrvatska svijest i ljudska savjest, tj. oni koji su hrvatskom ustaškom pokretu nastojali dati fašistička obilježja i oni koji su iz hrvatskih komunista nastojali istisnuti misao hrvatskog suvereniteta, nastoje potisnuti u zaborav stare postojane veze između hrvatskih ustaša i komunista, te prizivaju u sjećanje stare nesreće i zlokobne, prevladane opreke. Istinski hrvatski komunisti i ustaše podjednako su duboko u sebi nosili ideju slobodne i nezavisne Hrvatske i njenog punog suvereniteta unutar hrvatskih povijesnih i etničkih granica.“[18] a na str. 36. – 37.: „Oni koji ne mogu naći dovoljno snažno umirujuće opravdanje za svoje vlastite pogreške, za svoju vlastitu sukrivnju zbog sadašnjeg položaja Hrvatske i oni koji ne žele ništa žrtvovati, ništa riskirati, da bi se taj položaj izmijenio i da bi se `misao hrvatskog suvereniteta` pretvorila u `djelo i svršen čin od međunarodnog značaja` skloni su izjave hrvatskih komunista, ali i hrvatskih ustaša, razmatrati tek kao demagoške, prijetvorne riječi s kojima su htjeli izazivati treptaje u narodu, njegove sklonosti i nesebičnu, ustrajnu privrženost. Oni zato, prikriveno ili otvoreno, stalno podsjećaju na stare krivnje, krv i smrt, pa sve zlo pripisuju jednoj strani i jednoj vlasti, onoj ratnoj ili ovoj poslijeratnoj, i neće da znadu da je svaka vlast samodopadna, pa zbog toga i bezumna i da svaki pojedinac u svakom trenutku mora učiniti sve što je u njegovoj moći da tu bezumnost obuzda i da je nastoji očovječiti. Mnogi hrvatski intelektualci, koji su trebali biti savjest svoga naroda, bezumlje i nerazborite postupke vlasti, ne samo da nisu suzbijali, već su ih i poticali, pjesme im pjevali. Zbog toga su mnogi hrvatski komunisti umrli pod plutonima ustaških pušaka, zbog toga su Bleiburg i sadašnji teror velikosrpske Jugoslavije nad hrvatskim narodom bili gotovo neizbježni. Podjednaka je krivnja na onim hrvatskim klerikalcima koji su u izvorni nefašistički pokret hrvatskih ustaša unijeli fašistička obilježja, kao i na onim hrvatskim marksistima, koji su misao hrvatskog suvereniteta podredili ideji klasne borbe i svjetske revolucije.“[19] Djela A report on the prison situation in Croatia, Croatian Information Service, Arcadia, 1975. UDBA Archipelago: Prison Terror in Croatia, Croatian Information Service, Arcadia, 1976. Ivan Bušić-Roša, hajdučki harambaša, Liber Croaticus Verlag GmbH, Mainz, 1977. (prir.) Posmrtno Pjesma Bruni Bušiću, Liber, Mainz, 1979. Hrvatski ustaše i komunisti, Hrvati iz Vancouvera, B.C., Kanada, (ur. Rudolf Arapović), Washington, D.C. 1979. Jedino Hrvatska: sabrani spisi, Ziral, Toronto-Zurich-Roma-Chicago, 1983., (2. proš. izd. Bruno Bušić. Jedino Hrvatska!: sabrani spisi, 1-3, prir. Anđelko Mijatović, Fram-Ziral, Mostar-Zagreb, 2005.) Svjedok pomirbe. Ante Bruno Bušić, (prir. i ur. Mladen Pavković), Udruga hrvatskih branitelja dragovoljaca domovinskog rata, Zagreb, 1995. Odličja 1995.: Red kneza Domagoja s ogrlicom[20] 1995.: Red Stjepana Radića[21] tags: ustase, ndh, emigracija, emigranti, emigrantsko izdanje, ustaska emigracija, tudjman, paraga...

tvrdi povez 1924 202 strane nedostaje najavna strana

universal bibliothek brosirani povez 182 str ocuvana pecat knjizarnice Radoja Cerovica

S.B.Cvijanović Beograd 1924 dobro očuvana na pojedinim mestima podvučen tekst

Kontrast 2016 god 162 str Umeće vladanja objedinjuje u sebi spise Vladalac i Umeće ratovanja. To je još jedna od koncept-knjiga kojima se produkcija Kontrast izdavaštva odlikuje. Ovim izdanjem želeli smo da pokažemo kako se u različitim vremenskim periodima i na različitim meridijanima, veliki mislioci razumeju i kako ova veza govori više o univeralnosti ljudske prirode nad kojom vlast teži da ovlada, nego bilo šta drugo. Integracioni naslov Umeće vladanja na najbolji nacin obuhvata tematiku objedinjenih naslova, s obzirom na to da Umeće ratovanja čini samo jedan od zadataka svakog uspešnog Vladaoca. Vladalac je filozofsko-politički traktat iz XVI veka, napisan iz pera diplomate i političkog teoretičara Nikola Makijavelija, a prvi put je objavljen 1532, pet godina nakon autorove smrti. Spada u žanr principum specula - političkih pisama kojima se kraljevi i vladari savetuju kako da organizuju svoje države. Za svoje vreme, knjiga je bila inovativna po korišćenju žargonskog jezika, što je prvi započeo Dante Aligijeri u Božanstvenoj komediji. Vladalac (u originalu `Princ`) smatra se jednim od prvih dela savremene filozofije, naročito političke filozofije, čija je srž u smatranju efektne istine važnijom od bilo kakvog apstraktnog ideala. Vladalac, takođe, stupa u konflikt sa dominantnim katoličkim i sholastičkim doktrinama po pitanju etike i politike. Umeće ratovanja je drevna kineska vojna studija, sastavljena od 13 poglavlja. U svakom od njih se analizira po jedan aspekat ratovanja. Ona se smatra fundamentalnom istočnjačkom ekspertizom vojnih strategija i taktika. Evropa se sa ovom knjigom prvi put upoznaje 1772, kada je prevedena na francuski jezik. Ključna teza Umeća ratovanja jeste da je rat nužno zlo, koje se po svaku cenu mora izbeći kada god je to moguće. U ratu se mora biti brz i efikasan, kako bi se izbegli finansijski gubici. Neki od poznatih istorijskih ličnosti koji su praktikovali taktike iz ove knjige su Mao Cedung, Daglas Mekartur i generali carskog Japana. Danas Umeće ratovanja ima veoma intenzivan uticaj na vojnu filozofiju, ali i na poslovne i pravne strategije. p.s.d.1

U dobrom stanju. Posveta autora i zapis na poslednjoj praznoj strani. Vojin Dimitrijević SILAŽENJE S UMA Vojin Dimitrijević diplomirao je i doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Do 1998. godine je bio redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od 1995. godine je direktor Beogradskog centra za ljudska prava. Od 2000. godine član je Venecijanske komisije Saveta Evrope za demokratiju putem prava. Bio je sudija ad hoc Međunarodnog suda pravde i član Stalnog arbitražnog suda u Hagu. Pored ostalih, objavio je i sledeće knjige: “Terorizam” (dva izdanja), “Strahovlada” (dva izdanja), “Neizvesnost ljudskih prava na putu od samovlašća ka demokratiji” (1994). Beleška o knjizi: “Ne gazi krotko u tu blagu noć. / Besni, besni protiv umiranja svetla” – dva stiha velikog velškog pesnika Dilana Tomasa najbliža su raspoloženju u kome je napisana većina tekstova koji slede. Ti tekstovi nastajali su u vreme uzaludnog protivljenja glupoj neminovnosti ili neminovnoj gluposti, od kraja osamdesetih godina XX veka pa do današnjih dana. Smatrao sam, kao i mnogi drugi, da čovek koji javno istupa mora u trenucima koje smatra opasnim i sudbonosnim činiti sve što može da spreči ili oteža najgore ishode, koristeći bar zdrav razum. Dok je opšti utisak u vremenu kada su pisani tekstovi u ovoj knjizi bio da se u Srbiji suviše malo koriste razum i racionalnost i da silaženje s uma predugo i opasno traje, ali da će se ipak, iako kasno, zaustaviti, opisano iskustvo stečeno samo u jednom danu – 19. septembar 2006, kada treba da ispunim obavezu pisanja epiloga – jeste da je racionalni pristup javnim stvarima i poslovima (res publica) u Srbiji, za koji se potpisani sve vreme zalagao, promašen i osuđen na neuspeh. Možda treba isprobati neke druge, postmodernističke metode.” Vojin Dimitrijević

Meki povez, dobro ocuvana 307 strana Odlično očuvana. Nema pisanja.

izdavac kultura 1948 brosirani povez 114 str fali zadnja korica

Opis Berlitz The Berlitz school Paris 1929

Von Richard Zoozmann Dantes Leben + Das neue Leben + Die göttliche Komödie Tvrdi povez, 130 + 96 + 543 strane, prvih 30-tak listova se odvajaju, nepodvlačena, težina 540 grama.

Israel, Peace - Dream or Vision A decade since the assassination of prime minister Yitzhak Rabin Mek povez, veliki format, deblji papir. Na engleskom jeziku. Izrael, Jevreji

Izdavač:Školske Novine, Zagreb God.izdanja: 1991 Pismo: latinica Povez:mek Stanje:lepo očuvano Stanje proverite na slikama! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ----- OKI -----