Stazom bršljana : savremena irska priča / izabrala i prevela Ivana Milivojević kratka proza Beograd : Rad, 2006 , Fizički opis 211 str. ; 18 cm Zbirka Reč i misao ; knj. 579 Str. 201-205: Zelene ruže / Ivana Milivojević O piscima: str. 207-209 Napomene uz tekst. Očuvanost 4. Zbirka nije zamišljena tako da treba da predstavlja presek savremene irske proze, niti da bude tematski zaokružena celina ili prikaz jedne generacije savremenih irskih pisaca. Ona je, pre svega, želja priređivača i prevodioca, Ivane Milivojević, da upozna naše čitaoce sa lepotom savremene irske priče, kao i da ih podseti `na nezaboravne priče koje na sasvim individualne načine izražavaju Irishness`. Bez obzira da li govore o ljubavi, smrti, traganju za ispunjenjem sudbine ili strmoglavim životnim putevima, svaka od ovih priča nosi unutar strukture oluju, vrtoglavicu i poniranje, ali i svetlost, nadu i neutaživu ljubav prema životu, takvom kakav jeste. Priče u Savremenoj irskoj priči potpisuje niz vrsnih pripovedača: Viljem Trevor, Džon Banvil, Edna O` Brajen, Nil Džordan, Rodi Dojl... Bolja preporuka za čitanje ovog dela nije potrebna.

Frans Tomese: JUŽNA ZEMLJA - Tri novele, Prometej Novi Sad 1994, str. 126. Holandsko-flamanska književnost. Prevod i pogovor Ivana Šćepanović. Očuvanost 4-.

Valter van den Bruk: AMANDA, Nova Holding Beograd 1994, str. 72. Prevod sa flamanskog i pogovor Ivana Šćepanović. Belgijska holandska književnost. Očuvanost 4-.

Taras Ševčenko Kobzar Meki povez Izdavač Izdavačka organizacija Rad Edicija Reč i misao Kobzar (ukr. Кобзар) je zbirka ukrajinskih pjesama autora Tarasa Ševčenka, koja je prvi puta objavljena 1840. u Sankt Peterburgu. Uz patriotsku povijesnu tematiku, jedan od naslova u toj zbirci pjesama dotaknuo se i slobodne uporabe ukrajinskog jezika i literature te generalno ukrajinskog nacionalnog oslobođenja. Razdoblje nastanka ovog epskog djela u ukrajinskoj povijesti je obilježeno raznim restrikcijama prema ukrajinskoj kulturi, a sama publikacija i njezin sadržaj bili su zabranjeni zakonikom Emskim ukazom koji je izričito branio pisanje literature na ukrajinskom jeziku. Riječ Kobzar u ukrajinskom jeziku označava svirača kobze (navjestitelja društvenog stanja), ukrajinskog instrumeta koji je prethodio banduri. Autor Taras Ševčenko, unatoč zabranama je objavio potajno tri takva djela pod istim imenom «Kobzar», posljednja dva u razdoblju između 1844. i 1860. godine. U prvom primjerku Kobzara nalazi se kolekcija od 8 pjesama, a neki od naslova su: «Misli moji, misli moji, teško meni s vama» – «Katerina» – «Topola» – «Misao» – «Ivan Pidkova» – «Tarasova sič» i drugi. S obzirom na to da je djelo bilo zabranjeno u Ruskom carstvu, ponajviše je tiskano na prostorima današnje Češke i Njemačke.

Izuzetne priče Ivane Dimić spakovane pod naslov `Popis imovine` precizno su arhiviranje naših života. Dimić je inače pre nekoliko godina dobila nagradu NIN za jednu drugu svoju knjigu. `Popis imovine` je možda još i bolja od te što je dobila nagradu.

Izbor i prevod Ivana Vuletic i Dejan Mihailovic Izdavac - BIGZ, Beograd Godina - 1985. Ruska knjizevnost Knjiga u dobrom stanju,bez ostecenja,sa podvlacenjima na par stranica,sa posvetom na prvoj strani,tvrd povez,sa omotnicom u dobrom stanju,format 21 cm,398 str. (09)

PROZA - A. S. Puškin IZDAVAČ: KULTURA,Beograd-Zagreb Tvrdi povez,475 str. SADRŽAJ - ARAPIN PETRA VELIKOG - PRIPOVETKE POKOJNOG IVANA PETROVIĆA - OD IZDAVAĆA - MEĆAVA - POGREBNIK - UPRAVNIK POŠTANSKE STANICE - GOSPOĐICA KAO SELJANKA - DUBROVSKI - PIKOVA DAMA - KRDŽALIJA - EGIPATSKE NOĆI - KAPETANOVA KĆI Knjiga je dosta kirišćena i mislim da je ponovo povezana K.D.S.O. 3. 1

Naslov Skrati priču : moderna svetska fleš fikcija / priredio Srđan V. Tešin ; [prevod Kristina Filipović ... et al.] Vrsta građe dr.knjiž.oblici ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Arhipelag, 2015 (Novi Sad : Artprint media) Fizički opis 183 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Tešin, Srđan V., 1971- = Tešin, Srđan V., 1971- Filipović, Kristina Miljević, Dragana Gajski, Bojana Brkljač, Tanja Anđić, Branko Radosavljević, Ivan Tarabić, Bojan Glišić, Maria Čudić, Marko Jovanović, Višnja Savić Ostojić, Bojan Zbirka ǂBiblioteka ǂTema / Arhipelag, Beograd (karton) Napomene Tiraž 1.000 Str. 7-14: Umesto uvoda / Srđan V. Tešin O piscima: str. 155-174 O prevodiocima: str. 175-178 O priređivaču: str. 179 Beleška priređivača: str. 180. Savršene priče za eru Tvitera. Priče sa geografskim poreklom. Put oko sveta za tri minuta. U panorami moderne svetske kratke priče Skrati priču, koja je upravo objavljena u izdanju Arhipelaga, pisac Srđan V. Tešin je napravio raznovrstan i mnogolik, uzbudljiv i nesvakidašnji izbor savršenih priča za eru Tvitera. Priče u ovoj knjizi predstavljaju neke od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca, otkrivaju neke pisce koje do sada nismo znali, a među njima ima i uistinu velikih otkrića, pokazuju nove oblike kratke priče i nove modele komunikacije književnosti sa svojim čitaocima. Priče u knjizi Skrati priču istovremeno su i priče s geografskim poreklom budući da donose priče pisaca iz različitih kultura, jezika i pripovedačkih tradicija. Svaka od priča u knjizi Skrati priču oličava ne samo pripovedačka interesovanja ili namere svog pisca nego i svedoči o kulturnim i socijalnim izazovima sredine u kojoj je nastala, kao i o novim socijalnim i informatičkim okolnostima u kojima se nalaze savremena književnost i njeni čitaoci. Među piscima u ovoj čudesnoj knjizi prepunoj najrazličitijih iznenađenja nalaze se David Albahari, Margaret Atvud, Juan Bingfa, En Biti, Mempo Đardineli, Ma Đunđije, Lidija Dejvis, Dejv Egers, Džonatan Safran For, Tedžu Kol, Džonatan Litem, Jurij Mamlejev, Lori Mur, Ljudmila Petruševska, Dejvid Sedaris, Džordž Sonders, Vladimir Sorokin, Ana Marija Šua ili Luisa Valensuela. U panorami moderne svetske kratke priče Skrati priču zastupljeno je 66 pisaca iz celog sveta sa više od 100 kratkih priča. Na taj način dobili smo širok i utemeljen presek savremene svetske kratke priče i suočili se sa novim oblicima i izazovima pripovedačke sažetosti. Mnogi od pisaca koji su zastupljeni u knjizi Skrati priču prvi put se prevode na srpski jezik, iako u svojim zemljama imaju brojne čitaoce, prevedeni su na mnoge jezike i dobili su neke od najvažnijih svetskih nagrada za književnost. Neki od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca pišu kratke priče do 1.000 reči ili prave Tviter priče koje poslednjih nekoliko godina doživljavaju istinsku ekspanziju. Dok je, na jednoj strani, roman najvidljiviji deo savremene književnosti, na drugoj strani kratka priča pokazuje zadivljujuću vitalnost, smelost u izboru tema i pripovedačkih postupaka, duhovitost i društvenu kritičnost, kao i neverovatnu sposobnost da koristi mogućnosti i energiju novih medija, od interneta do socijalnih mreža. Na pripremi knjige Skrati priču sarađivalo je 11 prevodilaca sa engleskog, kineskog, španskog, ruskog, nemačkog, italijanskog, francuskog ili mađarskog jezika: Kristina Filipović, Dragana Miljević, Bojana Gajski, Tanja Brkljač, Branko Anđić, Ivan Radosavljević, Bojan Tarabić, Maria Glišić, Marko Čudić, Višnja Jovanović i Bojan Savić Ostojić. MG12

Odlično očuvano, tvrdi povez sa zaštitnim plastičnim omotom. Latinica, Šiven povez, 325 strana, ruska književnost. Izdavač: NOLIT BEOGRAD, čuvena biblioteka METAMORFOZE, 1972; Knjiga o kolomenskim krajevima, o vučjoj lagodnosti i mašinama, o crnom hlebu, o Rjazanj-jabuci, o Rusiji, Raseji, Moskvi i revoluciji, o ljudima komunistima i gatarima, o statističaru Ivanu Aleksandroviču Nepomnjašćem, Prevod i predgovor Milivoje Jovanović.

Gojko Banović : KNEŽOPOLJCI , Svjetlost Sarajevo 1952, str. 192. Priče. Očuvanost 3. Novinar i pisac Gojko Banović (1911 - 1991) rođen je u Malom Palanačištu kod Prijedora, a živio je i radio u Beogradu. Od književnih djela najpoznatije su mu romansirane biografije Petra Kočića i Ivana Gorana Kovačića, a napisao je i mnoštvo zbirki priča, kao i dvije zbirke novinskih reportaža...

Polovna knjiga, zaštitni omot blago pohaban, ostalo izuzetno očuvano. Izdavač: Prosveta - Beograd, 1980. god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, 20 cm. 287 str. Mihail Afanasijevič Bulgakov (Kijev, 15. maj 1891. - Moskva, 10. mart 1940) je bio ruski pisac i dramaturg. Po završetku medicine radio je kao lekar u malim mestima. Godine 1923. prelazi u Moskvu i započinje život profesionalnog književnika. Pisao je pripovetke, drame i romane. Dela koja nisu odgovarala vladajućoj politici nisu bila ni objavljivana. Bulgakov je tražio da se takav postupak prema njemu objasni ili da mu se dopusti da ode u emigraciju. Na intervenciju samog Staljina zaposlen je kao dramaturg u Moskovskom teatru, no i dalje nije mogao objavljivati svoja dela. Prvi njegov roman „Bela garda“ objavljen je prvo u Francuskoj (I, 1925, II, 1929), a u Sovjetskom Savezu u celini tek 1966. Napisao je dramu „Dani Turbinih“ (dramatizacija romana „Bela garda“ (1926)), komediju „Zojkin stan“ (1926), drame „Beg“ (1927), „Poslednji dani ili Puškin“, „Robovanje licemera ili Molijer“, „Priglupi Žurden“, „Ivan Vasiljevič“ (groteskna komedija iz 1935). Njegova drama „Beg“ skinuta je sa scene jer je Staljin imao nepovoljno mišljenje o njoj, a već skinuta sa scene „Dani Turbinovih“, zahvaljujući Staljinu vraćena na scenu. Za života pisca objavljeni su samo prvi deo romana „Bela garda“, ciklus priča „Beleške mladog lekara“ (1925-1928), i novinski feljtoni. Ostala dela objavljena su posthumno pedesetih i šezdesetih godina 20. veka: „Majstor i Margarita“, „Život gospodina de Molijera“ (1962), nezavršen „Pozorišni roman“ (1965).

Knjiga je dobro očuvana. ,,Knjiga kratkih priča IZVAN KORIDORA, najbolja kratka priča, 2010 predstavljena je u okviru festivala ODAKLE ZOVEM, PODGORICA, 2010. Priče koje su objavljene u knjizi izabrane su po konkursu VRANAC - najbolja kratka priča 2010. Konkurs je raspisala knjižara “Karver” pod pokroviteljstvom 13. jul – Plantaže AD. Od 1600 priča pristiglih iz regiona na crnogorskom, bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku, 1250 priča je po propozicijama konkursa ocjenjivao stručni žiri (Enver Kazaz, Teofil Pančić i Božo Koprivica). Trideset izabranih priča su: Ana Karenjina putuje vozom, Mladen Šljivović, Aprikot pudl, veliki, Vladimir Basić, Čeprkanje, Raša Kominac Radoslav, Čiji je rat bio strašniji, Hrustić Fuad, Dagon, bog Srba, Dejan Ognjanović, Duh u boci, Franjo Janeš Dvadeset kuna, Vjeran Kovljanić, Guskin polet, Marko Dejanović, Iza nema ničeg, Vedran Lopandić, Kad nestane cigara, Branko Dedić, Karta, Milan Marinković, Klub ljubitelja ružnih navika, Pavle Zelić, Ledina, Nastasimir Miško Franović, Lopov, Jelena Štetić, Minimum zajedničkih interesa, Almir Alić, Mrtve ribe plivaju na leđima, Josip Mlakić, На ћирилици, Jasna Žmak, Na granici, Lana Bastašić, Na istočnom horizontu, Lana Bastašić, Oni to tako divno rade u velikim ljubavnim romanima, Ilija Đurović, Ono nešto, Aljoša Ljubojević, Partija šaha, Veljko Bosnić, Picigin ili obrnuto, Damir Ocvirk, Piter je bio u pravu, Ivan Jovanović, Rastu li u raju patlidžani i one paprike roge, Amir Alagić, Spid, Ksenija Kušec, Stereo tipovi, Damir Šabotić, Sukob civilizacija, Edin Sarač, U ime ruže, Dudić Ilijaz i U noći tri dame, Radmila Ercegovac.

Casopis za savremenu svetsku knjizevnost Broj 09, prolece 1987. Uredili David Albahari i Bozidar Zec Izdavac - Biblioteka Jovan Popovic, Zemun Godina - 1987. Kuci, Soresku, Dibijar, Platonov, Apoliner, Ivana Hadzi-Popovic, Mihajlo Pantic, Andjic, Bohanan Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,sa napisanim brojem na drugoj strani,mek povez,format 24 cm,270 str. (65)

Gojko Banović : NEVIĐENE SNAGE , Prosveta 1948, str. 164. Pripovetke. Očuvanost 3-; ima posvetu na predlistu; pohabana uglavnom spolja. Novinar i pisac Gojko Banović (1911 - 1991) rođen je u Malom Palanačištu kod Prijedora, a živio je i radio u Beogradu. Od književnih djela najpoznatije su mu romansirane biografije Petra Kočića i Ivana Gorana Kovačića, a napisao je i mnoštvo zbirki priča, kao i dvije zbirke novinskih reportaža...

Naslov Sićušne priče : srpska mikro-priča / priredio Dragan Babić Vrsta građe kratka proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Beograd : ǂKnjiževna radionica ǂRašić, 2021 (Beograd : 3D+) Fizički opis 173 str. : ilustr. ; 17 cm Drugi autori - osoba Babić, Dragan, 1987- = Babić, Dragan, 1987- (broš.) Napomene Zastupljeni i autori iz Vojvodine Tiraž 300 Str. 5-14: Srpska mikro-priča, danas: krik vitalnosti / Dragan Babić O piscima: str. 159-169 Na koricama beleška o D. Babiću Bibliografija: str. 153-157. Sićušne priče – srpske mikro priče Ova knjiga je izbor kratke proze Dragana Babića, književnog kritičara iz Novog Sada, autora Tviter priča, koji je priredio i fragmente o kratkim pričama Davida Albaharija (2017) „Mikropriča je stilski eksperiment, samoinicijativno ispitivanje granica proze, maksimalna redukcija teksta do tačke gde on prestaje da bude proza i pretvara se u smislen zbir nasumično spojenih reči i fraza. Kada uspeju da stanu na korak pre te tačke, srpski prozaisti stvaraju vrlo upečatljivu, potentnu i kvalitetnu mikroprozu koja u tek nekoliko rečenica ili pasusa uspeva da dočara svu surovost, raznolikost i nesnađenost sveta oko njih. Drugim rečima, oni mikroprozom mogu da opišu sve one događaje, osećanja i stavove koji ih okružuju, i to neretko na efektniji način nego u obimnijim kratkim pričama i romanima.“ – Dragan Babić Sadržaj: Dragan Babić: Srpska mikro-priča, danas: krik vitalnosti DAVID ALBAHARI IVAN ANTIĆ VLADIMIR ARSENIJEVIĆ MIĆA VUJIČIĆ DANICA VUKIĆEVIĆ ZVONKA GAZIVODA ZVONKO KARANOVIĆ RADMILA LAZIĆ DRAGANA MOKAN OTO OLTVANJI SRĐAN V. TEŠIN ENES HALILOVIĆ OTO HORVAT UGLJEŠA ŠAJTINAC MG128

Zrinka Pavlić, Goran Briški, Fran Frković, Valentina Šinjori, Nebojša Lujanović, Mia Kopjar, Marko Henč, Bruno Hranuelli, Haris Rekanović, Tomislav Ribić, Marko Rajković, Dora Fleger, Dorotea Vučić, Romana Brolih, Mladen Kožić, Martina Štuka, Dario Rukavina, Sead Vrana, Predrag Jirsak, Irena Krčelić, Zvjezdana Timet, Jasmina Blažić, Milan Maćešić, Damir Car, Ivana Kos, Slaven Jelenović, Robert Roklicer, Andy Jelčić, Mik Mik, Muharem Bazdulj, Zrinka Šamija, Mirko Palić, Josip Antić, Mario Kovač, Vanja Činić, Darko Vrlac, Biljana Kumer, Zoran Tučkar, Amir Alagić, Drago Kudra, Slađan Lipovec.

Ima posvetu odlično očuvana C5 Kolekcija priča-recepata, knjiga neobične strukture, vrcava, pitka, puna iskričavog duha, na trenutke tragična i opora, ali uvek začinjena čuvenim humorom Dejana Novačića, autora kultne knjige „SFRJ za ponavljače“! `Ako računate da, striktno poštujući recepte iz ovog kuvara, nekog nahranite - teško da će vam to poći za rukom. Ali, ako imate nameru da nekog šarmirate - ovo je prava knjiga za vas. Dejan Novačić je jugoslovenski Jamie Oliver, ali ne kulinarstva već ex-YU šarma...` Iz predgovora Ivana Tasovca

62609) STAZOM BRŠLJANA savremena irska priča , Rad Beograd 2006 , Zbirka nije zamišljena tako da treba da predstavlja presek savremene irske proze, niti da bude tematski zaokružena celina ili prikaz jedne generacije savremenih irskih pisaca. Ona je, pre svega, želja priređivača i prevodioca, Ivane Milivojević, da upozna naše čitaoce sa lepotom savremene irske priče, kao i da ih podseti `na nezaboravne priče koje na sasvim individualne načine izražavaju Irishness`. Bez obzira da li govore o ljubavi, smrti, traganju za ispunjenjem sudbine ili strmoglavim životnim putevima, svaka od ovih priča nosi unutar strukture oluju, vrtoglavicu i poniranje, ali i svetlost, nadu i neutaživu ljubav prema životu, takvom kakav jeste. Priče u Savremenoj irskoj priči potpisuje niz vrsnih pripovedača: Viljem Trevor, Džon Banvil, Edna O’ Brajen, Nil Džordan, Rodi Dojl... Bolja preporuka za čitanje ovog dela nije potrebna. Sanja Domazet Sadržaj : Džerardin Mini, Kontrapunkti Viljem Trevor, Dvorana za ples i romansu Mejv Brenan, Mlada Džon Mak Gahern, Zemlja na visini Kolm Tojbin, Sveštenik u porodici Džon Banvil, Persona Patrik Kvigli, Devojka u žutoj haljini Edna O`Brajan, Kakvo nebo Kolum Mak Kan, Pecanje na reci Crne trnjine Hugo Hamilton, Irski radnik Rodi Dojl, Usna Dermot Bolger, Očeva muzika - Prolog Džozef O`Konor, Sve su majke bile iste Nil Džordan, Poslednja ispovest Patrik Mak Kejb, Ruke Dinga Dirija Pogovor | Zelene ruže (Ivana Milivojević).. O piscima mek povez, format 10,5 x 18 cm , latinica, 211 strana

Lično preuzimanje nije moguće. Ne šaljem pouzećem. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Ne šaljem van Srbije. Šaljem nakon što legne uplata na tekući račun. Izdavač: Poetikum, 2021 Broj strana: 128 Pismo: Ćirilica Povez: Broš Format: 13x20 cm Petnaest priča, uglavnom iz oblasti fantastike, na raznolike načine pristupaju problemu vremena i težnji bića projektovanog za večnost da iskoči iz trenutka u kom je ograničeno njegovo postojanje. Radnja većine zastupljenih priča dešava se u urbanom ambijentu, ali je tesno povezana sa drevnim i ruralnim. „Reč je o fantastici, mada ne punokrvnoj, nego njenoj nežnijoj varijanti, onoj koju će žanrovci okarakterisati kao ‘književnu fantastiku’“, otkriva autorka. „Većina priča ima elemente čudnovatog ili obrađuje neki od motiva iz narodnih verovanja i predanja na moderan, nadam se nov način.“ U pričama se smenjuju različiti vremenski tokovi prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a prema rečima Nataše Milić, nije slučajno zašto je zbirka imenovana baš po priči „Zaustavljeni sat“. „Naslov za zbirku Zaustavljeni sat odabrala sam po jednoj od priča, a može se reći da se svih petnaest bave problemom vremena, tačnije težnjom bića projektovanog za večnost da iskoči iz trenutka u kom je ograničeno njegovo postojanje.“ Uz naslovnu priču „Zaustavljeni sat“ (2016), u knjizi su štampane priče: „Sada“ (2019), „Treća priča“ (2019), „Umro bih za tebe“ (2020), „Kako je zapisano“ (2017), „Program“ (2014), „Prava ljubav“ (2016), „Plamen ovog sveta“ (2018), „Neće se ponoviti“ (2021), „Dama herc“ (2016), „Tragovi u snegu“ (2016), „Čarobni sat“ (2021), „Čuvar“ (2021). Sve one prethodno su objavljivane u brojnim regionalnim publikacijama, dok je „Prava ljubav“ prevedena i na rumunski jezik i objavljena u časopisu „Galaxia 42“. Ovom zbirkom premijerno objavljivanje doživele su priče: „Neće se ponoviti“, „Jadac“ i „Ikonopisac“. Zbirka Zaustavljeni sat sadrži 128 strana. Urednik izdanja je pesnik Ivan Novčić. Autor naslovne ilustracije je Željko Pahek. Jednom pročitano, dobro očuvano. Šaljem nakon uplate kao CC paket. Lično preuzimanje nije moguće.

Izvan koridora, najbolja kratka priča 2011 Knjiga kratkih priča IZVAN KORIDORA, najbolja kratka priča, 2011 predstavljena je u okviru festivala ODAKLE ZOVEM, PODGORICA, 2011. Priče koje su objavljene u knjizi izabrane su po konkursu VRANAC - najbolja kratka priča 2011. Konkurs je raspisala knjižara “Karver” pod pokroviteljstvom 13. jul – Plantaže AD. Od 1600 priča pristiglih iz regiona na crnogorskom, bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku, 1250 priča je po propozicijama konkursa ocjenjivao stručni žiri (Enver Kazaz, Teofil Pančić i Božo Koprivica). Trideset izabranih priča su: Ana Karenjina putuje vozom, Mladen Šljivović, Aprikot pudl, veliki, Vladimir Basić, Čeprkanje, Raša Kominac Radoslav, Čiji je rat bio strašniji, Hrustić Fuad, Dagon, bog Srba, Dejan Ognjanović, Duh u boci, Franjo Janeš Dvadeset kuna, Vjeran Kovljanić, Guskin polet, Marko Dejanović, Iza nema ničeg, Vedran Lopandić, Kad nestane cigara, Branko Dedić, Karta, Milan Marinković, Klub ljubitelja ružnih navika, Pavle Zelić, Ledina, Nastasimir Miško Franović, Lopov, Jelena Štetić, Minimum zajedničkih interesa, Almir Alić, Mrtve ribe plivaju na leđima, Josip Mlakić, На ћирилици, Jasna Žmak, Na granici, Lana Bastašić, Na istočnom horizontu, Lana Bastašić, Oni to tako divno rade u velikim ljubavnim romanima, Ilija Đurović, Ono nešto, Aljoša Ljubojević, Partija šaha, Veljko Bosnić, Picigin ili obrnuto, Damir Ocvirk, Piter je bio u pravu, Ivan Jovanović, Rastu li u raju patlidžani i one paprike roge, Amir Alagić, Spid, Ksenija Kušec, Stereo tipovi, Damir Šabotić, Sukob civilizacija, Edin Sarač, U ime ruže, Dudić Ilijaz i U noći tri dame, Radmila Ercegovac. Od ovih su tri prvonagrađene priče: Minimum zajedničkih interesa, Almir Alić, Mrtve ribe plivaju na leđima, Josip Mlakić, Dvadeset kuna, Vjeran Kovljanić. Posebnu nagradu dobila je Lana Bastašić čije su dvije priče (Na granici i Na istočnom horizontu) uvrštene u knjigu IZVAN KORIDORA. mek povez, strana 180, Stanje Vrlo dobro, posveta na predlistu.

EDGAR ALAN PO PAD KUĆE UŠERA - izbor iz dela Izbor - Dušan Patić Prevod - Vera Stojić, Božidar Marković, Vuk Adamović, Sveta Bulatović, Ljubiša Jeremić, Trifun Đukić Izdavač - Rubikon, Novi Sad Godina - 2010 132 strana 19 cm Edicija - Biblioteka `Slučajevi` ISBN - 978-86-84989-31-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Pad kuće Ušera prevela Predeo Arnhem Rukopis pronađen u boci Ovalni portret Ligeja Crna mačka Maska crvene smrti Gavran Filozofija kompozicije IVANA ĐURIĆ PAUNOVIĆ - Rabota nemoralna Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Allan Poe Ašera

26906) PRIPOVETKE , Aleksandar Solženjicin , Srpska književna zadruga Beograd 1971 , Predgovor ĐERĐ LUKAČ, Prevod Mira Lalić sadržaj : 1.Jedan dan Ivana Denisoviča, 2.Matrjonino domaćinstvo 3.Slučaj na stanici Krečetovka 4.U korist opšte stvari 5.Zahar-kesa 6.Etide i male priče: Disanje, Jezero Segden, Pesnikov prah, Pače, Grad na Nevi, Vatra i mravi, Ulazak u dan, Oluja u brdima, Brestov balvan, Šarik, U Jesenjinovom zavičaju, Kolhozni ranac, Kao da mi nećemo umreti, Putujući niz Oku, , tvrd povez, format 14 x 19 cm , očuvano, ćirilica, XXIX + 310 strana ,

Stanje: kao novo Izdavač:Utenbergov Alasija, Beograd Godina izd.:2002 Korica:meka Pismo : ćirilica Autori Mirjana Leher-Dragić Ivana Milankov Politička ispovest Dobrice Ćosića Ovo se ne kupuje svaki dan! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ----ELGZ----

Urbani vracevi Izbor kratkih prica Slobodna Dalmacija, Split, 2013. Mek povez, 147 strana. Ana Jergovic Andreja Hlupic, Bojan Marjanovic, Curtis Ackie, Davor Stifanic, Davor Varga, Dragan Babic Pecko, Eduard Pranger, Eugenio Focic, Hrvoje Samija, Iva Esterajher, Iva Tkalec, Ivana Dvorski Lackovic, Ivana Gudelj, Jasna Dimitrijevic, Jelena Bulic, Katarina Fiamengo, Ksenija Gribanova, Marko Dejanovic, Mico Duspara, Milena Budimir, Miroslav Pelikan, Natalija Miletic, Romana Kovacic, Ruzica Ascic, Sanja Vuckovic, Snjezana Bakovic, Stjepan Jurekovic, Tihomir Horvat Wall, Vedran Rutnik, Zdenka Maltar, Zeljka Cakan RETKO! Urbani vračevi okupili su djela 32 neafirmiranih, ali iznimno kreativnih autorica i autora iz Hrvatske i regije, koji su u ovu knjigu sa svojim književnim radovima dospjeli nakon oštre uredničke selekcije među 150 pristiglih priča. Najviše autora koji se predstavljaju u knjizi, čak njih 12, dolazi iz Zagreba, troje ih je iz Varaždina, a po dvoje iz Splita, Rijeke i Osijeka. U knjigu je ušlo i troje odabranih autora iz Srbije. Glavni urednici knjige, Renata Jašek i Ivica Šimić istaknuli su kako je bilo izuzetno teško odabrati priče jer je od njih 150 trebalo odabrati samo 32 priče. Urbani vračevi nekad je bio književni časopis – revija kratkih priča, no sada su se popeli stepenicu više i postali knjiga. Dok su bili časopis, u izdanju kninske udruge HUK, Urbani vračevi su u pet brojeva objavili stotinjak priča uglavnom mladih neafirmiranih autora i autorica iz cijele regije, ali i onih poznatijih, poput Jurice Pavičića, Đermana Senjanovića, Muharema Bazdulja, Olje Savičević, Andree Pisac i Milane Vuković Runjić.

Mihail Bulgakov Bela garda -pripovetke NA RUSKOM Moskva 2004 tvrd povvez 681 strana kao nova Mihail Afanasijevič Bulgakov (Kijev, 15. maj 1891. – Moskva, 10. mart 1940) je bio ruski pisac i dramaturg. Po završetku medicine radio je kao lekar u malim mestima. Godine 1923. prelazi u Moskvu i započinje život profesionalnog književnika. Pisao je pripovetke, drame i romane. Dela koja nisu odgovarala vladajućoj politici nisu bila ni objavljivana. Bulgagov je tražio da se takav postupak prema njemu objasni ili da mu se dopusti da ode u emigraciju. Na intervenciju samog Staljina zaposlen je kao dramaturg u Moskovskom teatru, no i dalje nije mogao objavljivati svoja dela. Prvi njegov roman „Bela garda“ objavljen je prvo u Francuskoj (I, 1925, II, 1929), a u Sovjetskom Savezu u celini tek 1966. Napisao je dramu „Dani Turbinih“ (dramatizacija romana „Bela garda“ (1926)), komediju „Zojkin stan“ (1926), drame „Beg“ (1927), „Poslednji dani ili Puškin“, „Robovanje licemera ili Molijer“, „Priglupi Žurden“, „Ivan Vasiljevič“ (groteskna komedija iz 1935). Njegova drama „Beg“ skinuta je sa scene jer je Staljin imao nepovoljno mišljenje o njoj, a već skinuta sa scene „Dani Turbinovih“, zahvaljujući Staljinu vraćena na scenu. Za života pisca objavljeni su samo prvi deo romana „Bela garda“, ciklus priča „Beleške mladog lekara“ (1925-1928), i novinski feljtoni. Ostala dela objavljena su posthumno pedesetih i šezdesetih godina 20. veka: „Majstor i Margarita“, „Život gospodina de Molijera“ (1962), nezavršen „Pozorišni roman“ (1965). Биографија[уреди] Детињство и младост[уреди] Михаил Булгаков се родио 15. маја 1891. у породици професора Кијевске духовне академије Опанаса Ивановича Булгакова и његове жене Варваре Михајловне у Кијеву. У породици је било седморо деце: Михаил, Вера, Нађа, Варвара, Микола, Иван и Олена. Михаил Булгаков је 1909. завршио кијевску Прву гимназију и уписао се на медицински факултет `Тарас Шевченко` Кијевског универзитета. Булгаков се први пут оженио 1913. Татјаном Лапом. Њихови новчани проблеми започели су већ на дан свадбе. Татјанин отац им је месечно слао 50 рубаља, што је у то време био пристојан износ. Но, новац им је брзо нестајао, будући да је Булгаков био спонтана особа и није волео да штеди. Ако би му се прохтело да потроши последње резерве новца на такси, без размишљања би то учинио. Након почетка Првог светског рата Булгаков је неколико месеци радио као лекар у прифронтној зони. Затим су га послали да ради у село Никољскоје Смоленске губерније, а након тога је радио као лекар у Вјазми. Године 1917. почео је да узима морфијум, испрва да олакша алергијске реакције на лек против дифтерије, који је узео бојећи се болести након обављене операције. Затим је узимање морфијума постало редовно. У октобру 1917. први пут је дошао у Москву, зауставивши се код свог ујака, познатог московског лекара-гинеколога Н.М. Покровског, који је постао прототип професора Преображенског из приче `Псеће срце`. Ујесен 1918. Булгаков се вратио у Кијев где је започео приватну праксу као венеролог. У то време престао је да узима морфијум. За време Грађанског рата у Русији, у фебруару 1919, Булгакова су мобилизовали као војног лекара у војску Украјинске народне републике. Те исте године је радио и као лекар Црвеног крста, а затим и у Оружаним снагама Југа Русије. У саставу Трећe Терске козачке пуковније борио се на Северном Кавказу. Активно је објављивао у новинама (чланак `Будућe перспективе`). За време повлачења Добровољачке армије почетком 1920. није отишао у Грузију, него је остао у Владикавказу јер је оболео од тифуса. Зрело доба[уреди] Булгаков око 1930. Крајем септембра 1921. Булгаков се преселио у Москву и почео да сарађује као фељтонист са московским новинама (`Гудок`, `Рабочиј`) и часописима (`Медицинскиј работник`, `Россија`, `Возрожденије`). У то време је објавио поједина дела у новинама `Накануне` које су излазиле у Берлину. Од 1922. до 1926. у новинама `Гудок` је било објављено више од 120 репортажа, огледа и фељтона Булгакова. 1923. Булгаков је постао члан Сверуског савеза писаца (рус. `Всероссийский Союз писателей`). 1924. је упознао Љубов Јевгењевну Белозерску, која се недавно вратила из иностранства, и која је 1925. постала његова друга жена. У октобру 1926. је у МХАТу са великим успехом одржана представа „Дани Турбинових“, која се веома свидела Стаљину. Истовремено се у Совјетској штампи ширила интензивна и крајње оштра критика стваралаштва Михајла Булгакова. Крајем октобра 1926. је у државном академском позоришту Ватангов с великим успехом премијерно одржана представа Зојкин Стан. 1928. Булгаков је отпутовао са женом на Кавказ; посетили су Тбилиси, Батуми, Зелени Мис, Владикавказ, Гудермес. У Москви је те године премијерно одржана представа `Гримизни оток`. Код Булгакова се појавила замисао романа касније названог `Мајстор и Маргарита`. Писац је такође започео рад на комаду о Молијеру („Робовање лицемера“). 1929. Булгаков је упознао Јелену Сергејевну Шиловску која је постала његова трећа и уједно последња жена 1932. До 1930. Булгаковљева дела су престала да се издају, а позоришни комади повлачени су се репертоара позоришта. Била су забрањена извођења комада `Бег`, `Зојкин стан`, `Гримизно острво`, `Дани Турбинових`. У јануару 1932. Стаљин је поново дозволио извођење представе `Дани Турбинових`, и до рата се више није забрањивала. Међутим, ниједно позориште, осим МХАТ-а, није ју изводило. Године 1936-те, након чланка у `Правди`, Булгаков је отишао из МХАТ-а и почео да ради у Бољшој театру као либретист и преводилац. 1937. Булгаков је ради на либрету `Минин и Пожарски` и `Петар И`. Дружио се с Исаком Дунајевским, популарним совјетским композитором. Болест и смрт[уреди] Камен Голгота на Булгаковом гробу 1939. Булгаков је радио на либрету `Рахел`, а такође на комаду о Стаљину (`Батум`). Здрављe је почело да му се нагло погоршава. Лекари су му дијагностиковали хипертензивну нефросклерозу. Наставио је да узима морфијум који му је преписан 1924. да смањи болове. У том раздобљу је почео да диктира жени последње верзије `Мајстора и Маргарите`. Од фебруара 1940. пријатељи и породица су стално дежурали крај његове постељe. Булгаков је преминуо 10. марта 1940. Сахрањен је на Новодевичанском гробљу. На његовом гробу је, захваљујући његовој супрузи, постављен камен звани „Голгота“, који је пре тога био на Гогољевом гробу. Дела[уреди] Бела Гарда (роман), 1924. Дани Турбинових (драма),1925. Зојкин стан (комедија), 1925. Бег (драма), 1925. Белешке младог лекара (циклус прича), 1928. Копито инжењера (роман), 1929. Робовање лицемера или Молијер (драма), 1929. Тајном другу, 1929. Последњи дани или Пушкин (драма), 1935. Приглупи Журден (драма), 1932. Иван Васиљевич (гротескна комедија), 1936. Мајстор и Маргарита (роман), 1940. Живот господина де Молијера (роман), 1933. Позоришни роман (роман), 1937. Адам и Ева (драма), 1931. Батум (драма), 1939.