Izdavac - Nova poetika, Beograd Godina - 2014. Knjiga u odlicnom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,ilustracije,format 17 cm,122 str. (37)

Niš, 2007. 120 strana. Lepo očuvana knjiga, upisan datum na predlistu. Šta spaja Sizifa, legionara Dimitriosa Kerulairosa, Djega Fuentesa, Milna iz Beograda koji na proputovanju u Srbiju prolazi kroz Niš, i korektore stvarnosti? Ne samo to što o svima njima postoji priča u ovoj zbirci, nego što je dobar deo njih sudbinski povezan pa protagonista jedne priče statira u drugoj. Fantastika, humor, lepršavost, „varljiva dubina bistre vode“, domaća postmoderna u najboljem izdanju.

`Pet stoljeća hrvatske književnosti`.str.507.Tvrd povez,bez omota.Knjiga je lepo očuvana.Potiče iz kućne biblioteke.Nema pisanja u unutrašnjosti.RETKO U OVOM IZDANJU.

Ivan Srdanović - Poljubac sunca i Čitanka za 2. razred brzog voza Ivan Srdanović - Poljubac sunca iz 2018. 143 str. Ivan Srdanović - Poljubac sunca i Čitanka za 2. razred brzog voza 126 str. Odlicno ocuvane knjige. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 23092019

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Diana Kosec Ivan Cankar (Vrhnika, 10. maj 1876 — Ljubljana, 11. decembar 1918) je bio slovenački književnik.[1][2] Život i rad Završio je realku u Ljubljani (1888-1889) kao osrednji đak.[3] Studirao je u Beču tehniku, ali je nije završio i potpuno se posvetio književnosti. U slovenačkoj književnosti javio se pesmama i zbirkom `Erotika` (1899)[3], koja je ozlojedila konzervativne krugove te je ljubljanski biskup Jeglič otkupio celu zbirku i zapalio je. Jedan je od tvoraca slovenačke moderne književnosti, u savremenom političkom životu bio je angažovan kao socijaldemokrata, a njegove političke ideje našle su odraza u svim njegovim delima.[4] Tematski je obuhvatio sve slojeve slovenačkog društva: od seljaka do inteligencije, a stilom varira od neoromantičkog do naturalističkog. Glavne su karakteristike njegovih proza i drama oštra psihološka i sociološka analiza. Njegova dela su delimično prevedena na mnoge jezike, čak i na kineski i indijski. Cankar se 1913. u predavanju Slovenci i Jugosloveni nedvosmisleno opredeljuje za jugoslovensko zajedništvo.[5]Cankar biva osuđen na sedam dana zatvora koji je odslužio od 12. do 19. septembra 1913. godine.[5] Zbog toga je i u jesen 1914. bio nekoliko nedelja zatvoren u ljubljanskom Gradu. Umro je 11. decembra 1918. godine usled komplikacija prilikom upale pluća i sahranjen na groblju Žale u Ljubljani.[2] Dela Poezija Erotika (1899, 2. izdanje 1902) Proza Vinjete (1899) Knjiga za lakomislene ljude (1901) Stranci (1901) Na klancu (roman) (1902) Ob zori (1903) Život i smrt Petra Novljana (1903) Gospođa Judit (1904) Kuća Marije Pomoćnice (1904) Krst na gori (1904) Potepuh Marko in kralj Matjaž (1905) V mesečini (1905) Martin Kačur (roman) (1906) Nina (roman) (1906) Smrt n pogreb Jakoba Nesreče (1906) Aleš iz Razora (1907) Sluga Jernej i njegovo pravo (1907) Novi život (roman) (1908) Zgodbe iz doline šentflorjenske (1908) Kurent (1909) Komšija Luka (1909) Za križem(1909) Tri drame (1911) Volja i moč (1911) Milan i Milena (roman) (1913) Podobe iz sanj (1920) Mimo življenja (1920) Moj život (1920) Grešnik Lenart (1921) Drame Jakob Ruda (1901) Za dobro naroda (1901) Kralj Betajnove (1902) Pohujšanje v dolini šentflorjenski (1908) Sluge (1910) Lepa Vida (1912) Romantične duše (1922) Eseji Krpanova kobila (1907) Bela hrizantema (1910) Njegova najznačajnija dela su Hlapci, Za narodov blagor i Na klancu. Biblioteka Vjeverica

109 str brosiran povez ima pecate i nalepnicu iz biblioteke fali uvodna strana 5/6 tekst ima podvlacenja ok stanje

izdavač : prosveta beograd format : 11,5xx18,5 cm stanje : nekorišćeno, na poslednjoj stranici je prisutna manja mrlja od štamparske boje godina : 1974 strana : 110

/

PROSVETA, BEOGRAD 1971. k6,7

Ocuvano

`Pet stoljeća hrvatske književnosti`str.300.Tvrd povez sa omotom.Knjiga odlična,povez skoro odličan.Knjiga potiče iz kućne biblioteke.Nema pisanja u unutrašnjosti.RETKO VAN KOMPLETA.-KNJIGA IMA ZAŠTITNI OMOT!!!!!!!!-Hrbat omota za nijansu tamniji od stranica omota.

Nikolaj Vasiljevič Gogolj: TARAS BULJBA I DRUGE PRIPOVIJESTI (MIRGOROD, Matica hrvatska Zagreb 1965, tvrdi povez, str. 260 Tri pripovesti: Starinska vlastela; Taras Buljba; Kako su se zavadili Ivan Ivanovič i Ivan Nikiforovič. Očuvanost 4-.

PROSVETA - 1971 - 106 STRANA, MEK POVEZ. CRTEŽI IVAN KUŠANIĆ

Sluga Jernej i njegovo pravo / Kralj Betajnove, Ivan Cankar 95, 130

Sa slike posveta

Ivana Dimić : POPIS IMOVINE - кратке приче и једна драма / Београд : Профил књига, 2009 , Fizički opis 158 стр. ; 20 cm Библиотека ǂТелескоп Napomene Тираж 500 На пресавијеном делу кор. листа ауторкина слика и белешка о њој. Димић, Ивана, 1957- = Dimić, Ivana, 1957- Očuvanost 4- ; na zadnoj korici ima manja fleka

NAŠI PRIPOVEDAČI Knjiga IV Ivan Cankar Simo Matavulj Ivo Andrić Meki povez Džepni format

Knjiga je polovna i bez oštećenja. Priče Ivane Dimić su kao malo ostrvo u moru današnjeg pripovedanja na srpskom jeziku. Neuporedive sa bilo čime što je na sceni, slobodne od svih stvarnih ili lažnih imperativa, izvan književne trke koja ionako ne vodi nikuda, i nikada se ne završava. Duboko su lične, neslične bilo čemu što mi pada na pamet, svaka rečenica u njima zaslužena je životom, i sa razlogom je napisana. Sada znam: reč je o čistim esencijalizmima, o trenucima proniknuća u sve što nas čini onim što jesmo. - Mihajlo Pantić Slušao sam priče koje mi je telefonom čitala Ivana Dimić. To se dešavalo u razna doba dana. Ubrzo sam shvatio da je pravo vreme za njih veče, negde pred spavanje. Čini mi se da sam morao biti posebno pripremljen za taj čin, a najbolje je bilo kad sam bio, kako bi Laza Kostić rekao, „među javom i med snom“. Tada je priča imala puno sazvučje u osećanju, u onom neuhvatljivom sfumatu kada se ne zna da li je važniji zvuk, muzika reči ili onaj skriveni smisao koji u nekom polusnu možeš da prihvatiš i razumeš više srcem, a manje umom. Zato sam Ivanu prozvao Adazereheš, što je mađarski naziv za ezoteričnu osobu, ili Šeherezada, kada se to ime pročita na srpskom, ali naopačke. Shvatio sam da to nije slučajno, jer Ivana ne pripoveda, ona šapuće neke svoje tajne, neke opsesije i to nekome za koga pretpostavlja da joj zauzvrat može dati nešto dragoceno. U tom smislu, nije mi baš najjasnije da li se ona ispoveda ili se bori da ljubavlju prema onom kome pripoveda osvoji pravo na svoj život. Ovaj, isuviše lični način pripovedanja, vidljiv je i u Ivaninim dramama, što je čudno. Drame su, naime, tekstovi javnih proklamacija i pretenduju na obračun, reakciju ili sadejstvo sa gledaocima i slušaocima. A Ivana ipak ima svoj lični razlog i apel koji ide više ka srcu, nego ka umu. I zato njeni tekstovi liče na pletisanke. - Dejan Mijač Prikaži više

Ivan Turgenjev Drumska gostionica Dnevnik suvišnog čoveka časovnik Lovčevi zapisi I-II odlično očuvane JUN.21/10

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Grigorije Bozovic, Sulj - Kapetan - Andjelko Krstic, Opstinski djubretar - Nikola Trajkovic, Greh Arnautina... - Ivan Cankar, Krivica - Dinko Simunovic, Duga

Ivana Dimic - Ima li koga odlicno ocuvana POLICA 29

Autor: Ivana Dimić Povez: broširan Br. strana: 158 Format: 14,5x19,5 Priče Ivane Dimić su kao malo ostrvo u moru današnjeg pripovedanja na srpskom jeziku. Neuporedive sa bilo čime što je na sceni, slobodne od svih stvarnih ili lažnih imperativa, izvan književne trke koja ionako ne vodi nikuda, i nikada se ne završava. Duboko su lične, neslične bilo čemu što mi pada na pamet, svaka rečenica u njima zaslužena je životom, i sa razlogom je napisana. Sada znam: reč je o čistim esencijalizmima, o trenucima proniknuća u sve što nas čini onim što jesmo. - Mihajlo Pantić Slušao sam priče koje mi je telefonom čitala Ivana Dimić. To se dešavalo u razna doba dana. Ubrzo sam shvatio da je pravo vreme za njih veče, negde pred spavanje. Čini mi se da sam morao biti posebno pripremljen za taj čin, a najbolje je bilo kad sam bio, kako bi Laza Kostić rekao, „među javom i med snom“. Tada je priča imala puno sazvučje u osećanju, u onom neuhvatljivom sfumatu kada se ne zna da li je važniji zvuk, muzika reči ili onaj skriveni smisao koji u nekom polusnu možeš da prihvatiš i razumeš više srcem, a manje umom. Zato sam Ivanu prozvao Adazereheš, što je mađarski naziv za ezoteričnu osobu, ili Šeherezada, kada se to ime pročita na srpskom, ali naopačke. Shvatio sam da to nije slučajno, jer Ivana ne pripoveda, ona šapuće neke svoje tajne, neke opsesije i to nekome za koga pretpostavlja da joj zauzvrat može dati nešto dragoceno. U tom smislu, nije mi baš najjasnije da li se ona ispoveda ili se bori da ljubavlju prema onom kome pripoveda osvoji pravo na svoj život. Ovaj, isuviše lični način pripovedanja, vidljiv je i u Ivaninim dramama, što je čudno. Drame su, naime, tekstovi javnih proklamacija i pretenduju na obračun, reakciju ili sadejstvo sa gledaocima i slušaocima. A Ivana ipak ima svoj lični razlog i apel koji ide više ka srcu, nego ka umu. I zato njeni tekstovi liče na pletisanke. - Dejan Mijač.

Pogovor Ivan Negrisorac Izdavac - Filip Visnjic, Beograd Godina - 1989. Iz edicije Albatros Knjiga u dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,ilustracije,format 20 cm,193 str. (04)

Исидора Секулић: ШУМАНОВИЋИ Издавач: ПРОСВЕТА, Београд, 1952.год. Меки повез, 74 стране, ћирилица. Врло пристојно очувано, уз пар печата власника. `Шумановићи (Војводина – Србија 1912—1914.) Приповетка је исприповедана у првом лицу. Иван Шумановић је потпуковник аустроугарске војске, чији су преци генерацијама служили као војници Аустроугарске краљевине. Иван има двојицу синова, Богдана и Славка. Од њих се очекују да наставе очевим стазама. Међутим, Славко доживљава национално буђење и одлучује да из Војводине пребегне у ослобођену Србију. Тамо је учествовао и био одликован у Балканским ратовима. Када избије Први светски рат, браћа се налазе на различитим зараћеним странама; Славко у српској, а Богдан у аустроугарској војсци. Приповетка се завршава вестима о погибији обојице на бојном пољу.`

Ivan S. Turgenjev, pripovetke Časovnik, Mumu, Brigadir, Zavetrina, Pesme u prozi, Put u Poljesje, Punjin i Baburin. Mek povez, 286 strana, izdanje Novo pokolenje Beograd 1950, ćirilica, solidno očuvana, poneka neznatna mana spolja.