PRIRODA U SAVREMENOJ FIZICI - Verner Hajzenberg Izdanje: GRADAC K Čačak, 2017. F: 12x23 cm O: 133 str Mek povez, latinica Knjiga je potpuno N O V A, neotvorena. Postavilo se pitanje, da li se stav modernog čoveka prema prirodi tako temeljno razlikuje od onoga u prošlosti, da bi se već samim tim stekle pretpostavke za jedan sasvim različit polazni osnov ma kakvog – na primer, umetničkog – odnosa prema njoj. Stav savremenosti prema prirodi teško da može pronaći svoj izraz, kao što je to bio slučaj u prethodnim stolećima, u jednoj svestranoj filozofiji prirode. On je, svakako, dalekosežno određen modernom naukom o prirodi i tehnikom. Otuda nije samo istraživač prirode sklon da traga za slikom prirode u savremenoj nauci o prirodi, a posebno u modernoj fizici.

Klinička dijagnoza unutrašnjih bolesti domaćih životinja Klinische diagnostik der inneren Krankheiten der Haustiere Dr B. Malkmus Lajpcig, 1916. Tvrd povez, format: 13,5x20 cm, 225 strana, ilustrovano, na nemackom! Korice kao na slikama. Unutra veoma dobra. Potpis na prvoj strani. Korice su pocele blago da se razdvajaju na pocetku i kraju knjige. Blede fleke po ivicama od nekadasnjeg kvasenja, ali stranice se lepo listaju! 111223 ktj-31

Dr inž. Gojko Dimić - ZBIRKA ZADATAKA IZ FIZIKE Izdavač: Građevinska knjiga Povez: meki Godina izdanja: 1965 NAPOMENA: Knjiga je što se tiče unutrašnjosti odlično očuvana, gotovo besprekorno, tekst čist i nepodvlačen, samo na obodu stranica, kad se knjiga gleda sklopljena, postoje fleke; na predlistu korektorom prekriveno ime; korice nešto slabije - površinski je oguljen donji deo hrbata, ali knjiga je čvrsta i kompaktna - stanje možete videti na fotografijama.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Relativity for the Millions Martin Gardner Anthony Ravielli Martin Gardner (engl. Martin Gardner; 21. oktobar 1914 — 22. maj 2010) bio je američki pisac čija su dela dugo bila popularna među ljudima širokog spektra interesovanja: od matematike i nauke, preko ljubitelja magije, pa sve do protivnika pseudonauke i zagovornika skepticizma. Martin Gardner posedovao je jedinstvenu kombinaciju književne širine, rigorozne logike, matematičke intuicije i živahnog, zanimljivog pisanja. Za života, napisao je preko 100 knjiga i veliki broj kolumni za časopis Sajentifik Amerikan (engl. Scientific American), po kojima je i najpoznatiji. Smatra se ocem osnivačem modernog skepticizma[1], kao i čovekom koji je svojim nesvakidašnjim zagonetkama stvarao veliko interesovanje za rekreacionu matematiku i matematiku uopšte iako nije imao nikakvo formalno obrazovanje iz matematike sem srednje škole. Gardner se pored matematike interesovao za čitav spektar drugih oblasti među kojima su mikromagija, filozofija, religija i književnost. Biografija Mladost Martin Gardner rođen je 21. oktobra 1914. godine u Talsi, Oklahoma, gde je njegov otac, naftni geolog, osnovao naftnu kompaniju. Kao dečak voleo je magične trikove, šah, nauku i sakupljao je mehaničke slagalice. Bez pomoći svoje majke u to vreme, naučio je da čita gledajući reči na stranici dok mu je čitala knjige o čarobnjaku iz Oza (engl. The Wizard of Oz) Franka Bauma (engl. Lyman Frank Baum).[2] Za zagonetke se zainteresovao zahvaljujući knjizi Sema Lojda (engl. Sam Loyd) koju mu je otac poklonio, a koja je sadržala preko 5000 zagonetki i trikova. Pohađao je Univerzitet u Čikagu (engl. University of Chicago) gde je i stekao diplomu iz filozofije 1936. godine. 1937. godine se vraća u Oklahomu, gde će raditi kao reporter u Talsa Tribjunu(engl. Tulsa Tibune), ali će mu posao vrlo brzo dosaditi, nakon čega se vraća na Univerzitet u Čikagu da bi radio u odnosima sa javnošću. Pridružio se mornarici i služio na razaraču za vreme Drugog svetskog rata. Dok je obavljao dužnost noćne straže, smišljao je neverovatne priče, uključujući i priču „Konj na pokretnim stepenicama“, koju je prodao časopisu Eskvajer(engl. Esquire). Gardnerova karijera kao pisac Nakon što je bio urednik dečijeg časopisa Amti Damti (engl. Humpty Dumpty), Martin Gardner je započeo dugu vezu sa časopisom Sajentifik Amerikan, koja će ga i proslaviti. Njegov prvi članak u ovom časopisu izdao je 1956. godine na temu fleksagona. Fleksagon je sastavljen od traka papira koje se mogu preklopiti na određene načine kako bi se prikazala lica, pored dva koja su se već prvobitno nalazila na prednjoj i zadnjoj strani. Kada mu je izdavač predložio da piše kolumnu o matematičkim igrama, iskoristio je priliku sa zadovoljstvom. Godine 1960. izdaje svoju najbolje prodavanu knjigu, „Anotirana Alisa” koja je nastavak poznate knjige Luisa Kerola (engl. Lewis Carroll) - „Alisa u zemlji čuda” (engl. Alice`s Adventures in Wonderland). Nakon raskida saradnje sa Sajentifik Amerikanom, nastavio je da piše kolumne za drugi časopis, po imenu Skeptikal Inkvajrer (engl. Skeptical Inquirer), za koji je pisao sve do 2002. godine. Tokom svoje duge karijere kao pisac, objavio je veliki broj knjiga u kojim raspravlja na temu religije, nauke, znanja, pseudonauka, kao i knjiga za decu. Starost Martin se nikada nije stvarno penzionisao, već je nastavio da piše članke za brojne časopise na temu matematike. 2004. godine, nakon smrti svoje supruge, vraća se u Oklahomu gde će živeti sve do svoje smrti. Nakon što je preminuo, posthumno je objavljena autobiografija pod imenom „Nerazređeni hokus-pokus: Autobiografija Martina Gardnera“. [3] Uticaj „Martin Gardner bio je odgovoran za uvođenje matematike u svet na potpuno nov način pretvarajući nešto zastrašujuće i nepristupačno za mnoge u zabavu i igre ili još bolje - magiju. Kaže se da je time doveo više matematike do više miliona nego iko drugi.“ (Ričard K. Gui) „Pokupite sve što je [Martin Gardner] napisao. Nasmešićete se i naučiti nešto.“ (Persi V. Diakonis)[4] „Za pisca i majstora zagonetki Martina Gardnera, jednom se govorilo da je na desetine nevinih omladinaca pretvorio u profesore matematike - a hiljade profesora matematike u nevine omladince.“ (Kolm Mulkahi) „Može se, u čisto praktičnom smislu, izneti slučaj za Martina Gardnera kao jednog od najuticajnijih pisaca 20. veka. Njegova popularizacija nauke i matematičkih igara u Sajentifik Amerikanu, tokom 25 godina za vreme kojih je pisao za njih, verovatno je pomoglo stvaranju više mladih matematičara i informatičara nego bilo koji drugi faktor pre pojave ličnog računara.` (David Oberbah) Martin je imao nemerljiv doprinos u približavanju, popularizaciji i promovisanju matematike među širokim masama, radeći to na sasvim drugačiji i nesvakidašnji način kroz matematičke zagonetke i priče. Zaslužan je za to što su se kroz njegove kolumne i druge radove mnogi priznati naučnici i intelektualci prvi put susreli i zavoleli ne samo matematiku, već i logiku, skepticizam, filozofiju i magiju. Samo neki od njegovih obožavalaca i prijatelja bili su: Artur Klark (engl. Sir Arthur Charles Clarke), Isak Asimov (engl. Isaac Asimov), Džon Horton Konvej (engl. John Horton Conway) , Rodžer Penrouz (engl. Roger Penrose), Karl Sagan (engl. Carl Edward Sagan), Salvador Dali(kat. Salvador Felip Jacint Dalí Domènech)... Takođe, kao osnivač „Matematičke vinove loze`, zaslužan je za promovisanje i pružanje podrške i pomoći mladim i još neafirmisanim naučnicima. Magija, za koju se interesovao još od detinjstva, predstavljala je jednu od glavnih tema u njegovim radovima. U polju magičnih trikova, zagonetki i iluzija, dao je nemerljiv doprinos pre svega zahvaljujući njegovim originalnim idejama i kreativnosti. Ogroman doprinos dao je u zasnivanju i razvitku modernog skepticizma, pre svega zahvaljujući njegovom izuzetno kritičkom stavu prema svakoj vrsti pseudonauka, rubnim naukama i iracionalnom. Bio je veliki protivnik svega što je bilo iracionalno i bez naučne potpore. Dela i radovi [5] Tokom svoje izdavačke karijere koja je trajala preko 80 godina, objavio je veliki broj kako kolumni i recenzija, tako i preko stotinu knjiga od kojih su samo dve bile na temu fikcije: „Let Petra Froma“ (1973) i „Posetioci iz Oza“ (1998).

Roman o Luju Pasteru odvojile se korice očuvana

Jako retko u ponudi Stanje se vidi na slikama

Tvrd povez ,887strana , knjige se nalaze u dobrom stanju .

AUTOR: DR.ING.DRAGOMIR MALIĆ KNJIGA JE KORIŠĆENA, ALI NIJE PODVLAČENA KORICE SU SA BOČNE STRANE MALO SE ODLEPILE ŠTO SE VIDI I NA SLICI IMA 470 STRANA SADRŽAJ RADNO TELO-SISTEM ENERGIJA RADNOG TELA-SISTEMA PRVI PRINCIP TERMODINAMIKE DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE MAKSIALNI RAD I NERNSTOVA TEOREMA STVARNI GASOVI I PARE ISTICANJE GASOVA SAGOREVANJE PROSTIRANJE TOPLOTE RAZMENJIVAČI TOPLOTE TERMODINAMIČKI PROCES U TERMIČKIM MAŠINAMA TERMODINAMIČKE METODE PRILOG-MEĐUNARODNI SISTEM JEDINICA I TABLICE BIBLIOGRAFIJA REGISTAR

Knjiga je dobro očuvana. ,,Izuzetna pripovest Markusa Čona o tome kako su naučnici raspreli tajnu atoma i pomogli da se objasni osvit života jedna je od najvećih detektivskih priča u istoriji nauke. Zapravo, tu su isprepletene dve zagonetke: poreklo atoma i poreklo zvezda. Svaka od te dve priče mora se ispripovedati zajedno s onom drugom, jer u zvezdama je ključ za tajnu atoma, dok atomi kriju rešenje tajne zvezda.``

Prodajem udzbenik Uvod u teoriju grupa /teoreme, zadaci, primeri/ autora Natase Bozovic i Zarka Mijajlovica. Teorija grupa ima primenu u raznim oblastima matematike, koristi se i za opste kurseve algebre. Udzbenik se koristi na prirodno-matematickom fakultetu i studijama fizike i mehanike. Udzbenik razmatra svojstva simetrije koja poseduju bilo koji sistemi ili objekti. Na primer snezna pahuljica, kristalic leda, Rubikova kocka. . . Saljem i postom kao preporucenu tiskovinu, postarina 220din.

Autor: Stiven Horing Izdavač: Polaris Broj strana: 185 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20cm Ovih trinaest eseja i jedan izvanredan produženi intervju iz 1992. godine sežu od autobiografskog do čisto naučnog. Nadgrađujući svoj prethodni rad, Stiven Hoking raspravlja o zamišljenom vremenu, o procesu u kome crne rupe rađaju bebe vasione i o naporima naučnika da stvore jedinstvenu teoriju koja bi predvidela sve u univerzumu – koncept koji će se, po njemu, sledećoj generaciji činiti prirodnim koliko i činjenica da je zemlja okrugla.Stiven Hoking takođe piše o slobodnoj volji, vrednosti života i svom viđenju smrti. Daje nam svoj uvid u to kako se naučna teorija slaže – a i razlikuje od naučne fantastike, kao i u načine na koji se naučne činjenice upliću u naš život. Korice slabije očuvane. Unutrašnjost u odličnom stanju.

Naslov: Tipski zadaci iz teorijske mehanike i metode njihovih rešavanja (prevod sa ruskog jezika) Autori: M.M. Karaljski; V.D. Krivošej; N.I. Savicki; G.N. Čajkovski Preveo: Dr Veljko Vujičić Izdavač: Zavod za izdavanje udžbenika Beograd Godina izdanja: 1963 Broj strana: 436 Povez: mek Stanje: dobro, korice po ivicama potamnele (promenile boju), unutrašnjost je apsolutno čista, stranice blago požutele. Na slikama se vidi deo sadržaja. Ne vidi se prva strana pa ću ovde navesti i tih prvih pet glava: - prvi deo: Statika krtog tela - Razdeo prvi: Sistem sila koji deluju u ravni - glava I : Sile čije se napadne linije presecaju u istoj tački; - glava II: Paralelne sile; - glava III: Stabilnost jednog elementa konstrukcije ili dela konstrukcije prema rušenju; . glava IV: Proizvoljni ravni sistem sila; - glava V: Analitičko određivanje naprezanja u štapovima statički određenih rešetkastih nosača. k-15*

Масанобу Фукуока је био јапански земљорадник и филозоф познат по својој природној земљорадњи и озелењавању испошћеног тла и пустињског земљишта. Залагао се за узгој усева без орања, без пестицида, без плевљења и без ђубрива. Под утицајем таоистичке и зен будистичке филозофије, свој начин земљорадње називао је и „безрадном земљорадњом“. Заправо, у питању је систем који се заснива на препознавању сложености и повезаности живих организама који чине екосистем; озбиљног промишљања о томе и удруженог рада са њима у узгоју усева. Фукуока је сматрао да земљорадња није само производња хране, већ и естетски и духовни приступ животу чији је крајњи циљ „гајење и усавршавање људских бића.“ Због тога се и залагао за повратак природи, природним начинима узгоја и живота, истичући да неприродна храна ствара неприродне људе, са неприродним мислима и неприродним телима подложним болестима. 180 стр, илустровано.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U ovom potpuno revidiranom i ažuriranom izdanju najautoritativnije knjige o gladi u svetu, tri naša najistaknutija stručnjaka za hranu i poljoprivredu razotkrivaju i razbijaju mitove koji nas sprečavaju da se efikasno pozabavimo problemom. Oslanjajući se na opsežno istraživanje Instituta za hranu i razvojnu politiku (Food First), Lappe, Collins i Rosset direktno ispituju politike i politike koje su sprečavale gladne ljude da se prehrane širom svijeta, kako u Trećoj tako i u Zemlje prvog sveta, kao i zablude koje su zamaglile naše nacionalne, društvene i humanitarne interese. Napisana u jednostavnom, lako čitljivom stilu, Svetska glad: Dvanaest mitova poljulja mnoga uporno držana uverenja; ali što je najvažnije, ubeđuje čitaoce da zajedno sa gladnima možemo unaprediti ne samo humanitarne interese, već i sopstveno blagostanje.

NIKOLA TESLA - MOJI IZUMI Izdavač: Ringer Axel Springer doo,Beograd 2013. Latinica, 63 strana Prodaje se knjiga ` MOJI IZUMI` Nikole Tesle. Knjiga je u odličnom stanju, čista, nema nikakvih oštećenja, podvlačenja, gužvanja ni bilo čega sličnog, Autobiografija Nikole Tesle. Ne krijući od javnosti, Nikola Tesla iznosi sve pojedinosti iz svog života, a sve u cilju da dokaže da je moć ljudskog uma nenadmašiva i da se čovek sa svim neprijatnostima i problemima može suočiti i izboriti, samo ako to istinski želi. „Ja se ne bavim proricanjem, nisam gatara, ne proričem ljudima sudbinu i nisam izumitelj. Ja otkrivam. Ja sam otkrivač principa koji postoje.“ Nikola Tesla Pogledajte i ostale moje knjige na `Kupindu`: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=prodavac-kupac&Grupa=1 Troškovi transporta na teret kupca Prirodne nauke, biografija

kao nove prodaju se u kompletu cena za sve tri

ŠP2-1)STRANICE ISPADAJU JER SE KNJIGA RASUŠILA, PODVLAČENA JE.

Odlično stanje Majkl Faradej, FRS (engl. Michael Faraday; Njuington Bats, 22. septembar 1791 — London, 25. avgust 1867) bio je engleski eksperimentalni i optički fizičar i hemičar, član Kraljevskog društva. Značajan po mnogim naučnim otkrićima, prvenstveno u oblasti elektriciteta i magnetizma. Od 1903. godine eponim je Faradejevog društva (od 1980. spojeno u Kraljevsko hemijsko društvo). Majkl Faradej M Faraday Th Phillips oil 1842.jpg Majkl Faradej (1842, T. Filips) Rođenje 22. septembar 1791. Njuington Bats, Velika Britanija Smrt 25. avgust 1867. (75 god.) London, Ujedinjeno Kraljevstvo Polje eksperimentalna fizika, optička fizika; hemija Institucija Kraljevska institucija Poznat po 13 stavki Faradejev zakon EMI Elektrohemija Faradejev efekat Faradejev kavez Faradejeva konstanta Faradejev cilindar Faradejev zakon elektrolize Faradejev paradoks Faradejev rotator Faradejev učinak Faradejev talas Faradejev točak Faradejeve linije sile[1] Nagrade 4 značajne Kraljevska medalja (1835, 1846) Nagrada Kopli (1832, 1838) Ramfordova medalja (1846) Albertova medalja (1866) Potpis Michael Faraday signature.svg Život Majkla Faradeja vrlo je zanimljiv i bogat doživljajima. Kao mlad knjigovezački radnik zainteresovao se za fiziku i odlučio da se bavi izučavanjem prirodnih pojava. Najpre je radio u laboratoriji tada čuvenog engleskog hemičara Hamfrija Dejvija. Daroviti mladić bio je vrlo radoznao i dalje se sam usavršavao, neprekidno vršeći najraznovrsnije fizičke i hemijske oglede. Otkrio je dva osnovna zakona elektrolize, tada je radio u Kiculovoj laboratoriji. Ovi zakoni su postali osnov elektrohemije i učenja o elektricitetu, a poznati su kao Faradejevi zakoni elektrolize.[2] Ovaj marljivi naučnik prvi je otkrio i vezu između magnetskog polja i svetlosti.[3][4] Njegovo najznačajnije otkriće je poznati Faradejev zakon elektromagnetne indukcije koji je kasnije uvršćen i među Maksvelove osnovne jednačine elektrodinamike. Po Faradeju je dobila ime jedinica za merenje električnog kapaciteta — farad (F), kao i rotacija ravni polarizacije svetlosti u magnetskom polju — Faradejev efekat. Detinjstvo i početak karijere Uredi Majkl Faradej je rođen u malom mestu Njuington Bats (Newington Butts), danas južni London. Živeo je u siromašnoj porodici, pa se obrazovao sam. [5] S četrnaest godina postao je šegrt kod londonskog knjigovesca i prodavca knjiga Džordža Riboa (George Riebau). Za sedam godina rada pročitao je mnogo knjiga i razvio interes za nauku, a posebno za elektricitet.[6][7] Faradejeva laboratorija u Kraljevskoj instituciji (gravira, 1870) Sa 19 godina Faradej je studirao kod priznatih hemičara ser Hamfrija Dejvija, predsednika Kraljevskog društva i Džona Tejtuma, osnivača Građanskog filozofskog društva. Nakon što je Faradej poslao Dejviju knjigu od 300 strana sa beleškama sa predavanja, ovaj mu je odgovorio da će ga imati na umu, ali da se još uvek drži svog zanata knjigovesca. Nakon što je Dejvi oštetio vid pri eksperimentu sa azot-trihloridom, postavio je Faradeja za sekretara.[8] Kad je Džon Pejn iz Kraljevskog društva dobio otkaz, Dejvi je predložio Faradeja kao laboratorijskog asistenta. Naučna karijera Uredi Jedan od Faradejevih ekspe­rime­nata iz 1831. u kojem se demonstrira indukcija; tečna baterija (desno) šalje električnu struju kroz mali kalem (A) koji kada se pomera ka gore ili dole unutar velikog kalema (B) njegovo magnetno polje indukuje tre­nutni napon u kalemu, koji se može detektovati galvanometrom (G) Najveći i najpoznatiji Faradejevi radovi bili su vezani za elektricitet. Otkriće danskog hemičara Hansa Kristijana Ersteda da magnetna igla skreće ako se nađe blizu provodnika kroz koji protiče električna struja, potaknulo je Dejvija i Volastona da 1821. pomoću Erstedovog elektromagnetizma pokušaju konstruisati elektromotor, ali u tome nisu uspeli. Faradej je, nakon diskusije sa njima, počeo raditi na uređaju koji bi radio na principu elektromagnetske rotacije: ako se na polovinu magneta (sličnog potkovici) postavi pljosnata metalna čaša napunjena živom, a u čašu uvuče sa oba kraja bakarna žica, čija se sredina oko jednog šiljka oslanja na pol magneta i kada se kroz živu pusti električna struja iz električne baterije, ona će, prolazeći kroz žicu, prisiliti žicu da se okreće oko magneta. Ako se taj pribor postavi na drugi pol magneta, žica će početi da se okreće na suprotnu stranu. Taj izum poznat je kao homopolarni motor. Ovi su eksperimenti i izumi postavili osnove moderne elektromagnetske tehnologije. No onda je učinio grešku. Svoj eksperiment je objavio pre pokazivanja Volastonu i Dejviju, što je dovelo do kontroverze i bilo je uzrok njegovog povlačenja s područja elektromagnetizma na nekoliko godina. Majk Faradej (cca 1861) Portret Faradeja u njegovim kasnim tridesetim Nakon deset godina, 1831. započeo je seriju eksperimenata u kojima je otkrio elektromagnetnu indukciju. Moguće je da je Džozef Henri otkrio samoindukciju nekoliko meseci pre Faradeja, ali su oba otkrića zasenjena otkrićem Italijana Frančeska Zantedekija. On je otkrio da ako provuče magnet kroz krug od žice da će se magnet zadržati sredini kruga. Njegovi esperimenti su pokazali su da promenljivo magnetsko polje indukuje (uzrokuje) električnu struju. Ova je teorija matematički nazvana Faradejev zakon, a kasnije je postala jedna od četiri Maksvelove jednačine. Faradej je to iskoristirao da konstruiše električni dinamo, preteču modernog generatora. Faradej je tvrdio da se elektromagnetni talasi šire u praznom prostoru oko provodnika, ali taj eksperiment nikad nije dovršio. Njegove kolege naučnici su odbacile takvu ideju, a Faradej nije doživeo da vidi prihvatanje svoje ideje. Faradejev koncept linija fluksa koje izlaze iz naelektrisanih tela i magneta omogućio je način da se zamisli izgled električnih i magnetnih polja. Taj model bio je prekretnica za uspešne konstrukcije elektromehaničkih mašina koje su dominirale u inženjerstvu od 19. veka. Jednostavni dijagram Faradejevog aparatusa za indukovanje električne struje magnetnim poljem: baterija (levo), prsten i namotani kalem od gvožđa (u sredini) i galvanometar (desno) Faradej se bavio i hemijom, a tu je otkrio nove supstance, oksidacione brojeve i način kako gasove pretvoriti u tečnost. Takođe je otkrio zakone elektrolize i uveo pojmove anoda, katoda, elektroda i jon. Godine 1845. otkrio je ono što danas nazivamo Faradejev efekat i fenomen nazvan dijamagnetizam. Smer polarizacije linearno polarizovanog svetla propušten kroz meterijalnu sredinu može biti rotiran pomoću spoljašnjeg magnetskog polja postavljenog u pravom smeru. U svoju beležnicu je zapisao: „ Konačno sam uspeo osvetliti magnetske linije sile i da namagnetišem zrak svetla. ” To je dokazalo povezanost između magnetizma i svetlosti. U radu sa statičkim elektricitetom, Faradej je pokazao da se elektricitet u provodniku pomiče ka spoljašnjosti, odnosno da ne postoji u unutrašnjosti provodnika. To je zato što se u elektricitet raspoređuje po površini na način koji poništava električno polje u unutrašnjosti. Taj se efekt naziva Faradejev kavez. Ostalo Uredi Majkl Faradej (1917, A. Blejkli) Grob Majkla Faradeja na groblju „Hajgejt” u Londonu Imao je seriju uspešnih predavanja iz hemije i fizike na Royal Institution, nazvana The Chemical History of a Candle. To je bio početak božićnih predavanja omladini koja se i danas održavaju. Faradej je poznat po izumima i istraživanjima, ali nije bio obrazovan u matematici. No u saradnji sa Maksvelom njegovi su patenti prevedeni u metematički jezik. Poznat je po tome što je odbio titulu ser i predsedništvo u Kraljevskom društvu (predsedavanje britanskom kraljevskom akademijom). Njegov lik štampan je na novčanici od 20 funti. Njegov sponzor i učitelj bio je Džon Fuler, osnivač Fulerove profesorske katedre na katedri za hemiju kraljevskog instituta. Faradej je bio prvi i najpoznatiji nosilac te titule koju je dobio doživotno. Faradej je bio veoma pobožan i bio je član jedne male sekte unutar škotske crkve. Služio je crkvi kao stariji član i držao mise.[9] Faradej se 1821. oženio Sarom Bernar, ali nisu imali dece.[10] Kako se približavao pedesetoj godini smanjivao je rad i obaveze da bi u jesen 1841. primetio da rapidno gubi pamćenje i od tada njegov rad skoro potpuno prestaje. Preminuo je u svojoj kući u Hempton Kortu, 25. avgusta 1867. godine. Bibliografija Uredi Chemische Manipulation (1828) Faradeje knjige, sa izuzetkom Chemical Manipulation, bile su kolekcije naučnih radova ili transkripcije predavanja.[11] Nakon njegove smrti, objavljen je Faradejev dnevnik, kao zbirka nekoliko velikih svezaka njegovih pisama; te Faradejev žurnal, sa njegovim putovanjima sa Dejvi (1813—1815). Faraday, Michael (1827). Chemical Manipulation, Being Instructions to Students in Chemistry. John Murray. 2nd ed. 1830, 3rd ed. 1842 Faraday, Michael (1839). Experimental Researches in Electricity, vols. i. and ii. Richard and John Edward Taylor.; vol. iii. Richard Taylor and William Francis, 1855 Faraday, Michael (1859). Experimental Researches in Chemistry and Physics. Taylor and Francis. ISBN 978-0-85066-841-4. Faraday, Michael (1861). W. Crookes, ur. A Course of Six Lectures on the Chemical History of a Candle. Griffin, Bohn & Co. ISBN 978-1-4255-1974-2. Faraday, Michael (1873). W. Crookes, ur. On the Various Forces in Nature. Chatto and Windus. Faraday, Michael (1932—1936). T. Martin, ur. Diary. ISBN 978-0-7135-0439-2. – published in eight volumes; see also the 2009 publication of Faraday`s diary Faraday, Michael (1991). B. Bowers and L. Symons, ur. Curiosity Perfectly Satisfyed: Faraday`s Travels in Europe 1813–1815. Institution of Electrical Engineers. Faraday, Michael (1991). F. A. J. L. James, ur. The Correspondence of Michael Faraday. 1. INSPEC, Inc. ISBN 978-0-86341-248-6. – volume 2, 1993; volume 3, 1996; volume 4, 1999 Faraday, Michael (2008). Alice Jenkins, ur. Michael Faraday`s Mental Exercises: An Artisan Essay Circle in Regency London. Liverpool, UK: Liverpool University Press. Course of six lectures on the various forces of matter, and their relations to each other London; Glasgow: R. Griffin, 1860. The Liquefaction of Gases, Edinburgh: W. F. Clay, 1896. The letters of Faraday and Schoenbein 1836–1862. With notes, comments and references to contemporary letters London: Williams & Norgate 1899. (Digital edition by the University and State Library Düsseldorf)

DINOSAURI Sažeti priručnik Dejvid Norman Laguna, 2019. 215 strana. Ne dovolite da vas podnaslov „sažeti priručnik“ zavara. Ova knjiga možda nema mnogo stranica, ali nije površna niti je za potcenjivanje. Njenih 216 stranica su prosvetljujući uvod u nepoznate procese smrti i fosilizacije, kao i slučajna otkrića. Ovo je jezgrovit prikaz 200 godina duge istorije izučavanja „užasnih guštera“ i izazova sa kojima su se naučnici susretali. Iako deluje da se na stranicama knjige nalaze samo promene u nagađanjima u poslednjih 20 decenija, tu je i kratak pregled debata o telesnoj temperaturi, kapacitetu mozga, pokretnosti vilice, fleksibilnosti udova, muskulaturi i sposobnostima kretanja, kao i kratki prikazi daleko širih tema poput teorije evolucije poznate kao „evolucioni gradualizam“. Doktor Norman u sve unosi smisao fokusirajući se temeljnije na delove njihovog tela. Podario nam je bliže poglede na vrste kao što su deinonihus, arheopteriks i druge, kao i zanimljiv prikaz onoga u šta su ljudi verovali u vezi sa iguanodonom, a zatim i koliko se naše razumevanje promenilo. Svrha ove knjige jasna je od samog početka: tera nas da razmišljamo o prošlosti i njenim lekcijama. „Mi smo prva vrsta koja je ikada postojala na ovoj planeti koja je sposobna da shvati da Zemlja nije samo `ovde i sada`, već da ima duboku istoriju. Iskreno se nadam da nećemo biti i poslednja.“, piše Norman. Ova knjiga je deo serijala sažetih priručnika u kojima su, pored dinosaura, obrađene različite teme: matematika, antička filozofija, fizika elementarnih čestica, psihologija, kvantna fizika, islam i kapitalizam. Izvor: theguardian.com Prevod: Dragan Matković

dr Gligorije M. Antonović: PEDOLOŠKI LEKSIKON Mek povez, 24cm, 493strane, izdavač: UNIJA BIOLOŠKIH NAUČNIH DRUŠTAVA JUGOSLAVIJE - Beograd, knjiga ima pečat prethodnog vlasnika? Педологија (грч. πεδον, pedon — земљиште; грч. λόγος, logos — наука) је наука о земљишту у природном окружењу, која се бави проучавањем настанка земљишта (педогенеза), њиховом морфологијом, класификацијом, генезом и дистрибуцијом земљишта. Сродна наука о земљишту је едафологија.[1] Тло није само потпора за вегетацију, него је и зона (`педосфера`) бројних интеракција између климе (вода, ваздух, температура), живота у тлу (микроорганизми, биљке, животиње) и његових остатака, минералног материјала од изворних и доданих стена, као и његовог положаја у крајолику. Током његове формације и генезе, профил тла полагано се продубљује и развија карактеристичне слојеве назване `хоризонти`, док се приближава сигурном стању равнотеже. Корисници тла (попут пољопривредника) у почетку нису показивали велику бригу за динамику тла. Гледали су на тло као средство чија су хемијска, физичка и биолошка својства била корисна за службу пољопривредне продуктивности. У другу руку, педолози и геолози нису се у почетку усредсредили на пољопривредне примене карактеристика тла (едафична својства) већ над његовим односом према природи и историји крајолика. Данас постоји интеграција два дисциплинарна приступа као део науке о крајолику и околини. Педолози се сада такође занимају за практичне примене добро схваћених педогенетских процеса (еволуција и функционисање тла), попут интерпретирања његове историје околине и предвиђања последица промена у земљишној употреби, док пољопривредници схватају да је култивисано тло сложено средство које је често резултовало кроз неколико хиљада година еволуције. Они схватају да је тренутна равнотежа крхка и да само читаво познавање њене историје чини могућим осигуравање одрживе употребе.

Smem li da brojim? matematičke priče Ginter Cigler `Cigler čitaoca provodi kroz deset poglavlja koji poput hodnika vijugaju po uzbudljivom svetu matematike! U prva tri bavi se brojevima, započevši ih sa čuvenom pitagorejskom krilaticom `Sve je broj`. Dokaz da ovu knjigu može čitati svako, bez obzira na nivo znanja ili pre neznanja i straha od matematike, leži u činjenici da Cigler isprva postavlja pitanja Šta su zapravo brojevi? Šta sve može biti broj? Kakvi sve brojevi postoje?. Četvrto poglavnje posvećeno je matematičkim formulama. Već u prvom pasusu Cigler opovrgava tvrdnju da su formule jezik matematike, tvrdeći da je to besmislica, budući da matematičari ne govore samo u formulama. Naprotiv, one su pismo(...) U petom delu knjige, koji se tiče se matematičkih zagonetki, Cigler kroz priču o sudoku i drugim igrama, zapravo govori o važnosti rešavanja malih problema. U sedmom delu knjige koji govori o matematičkim dokazima, čemu služe, kako se do njih dolazi, ali i da li su uvek tačni i koliko greše. Osmo i deveto poglavlje ponovo posvećuje matematičarima: Prvo govori o tri matematičarske legende, a potom, u delu nazvanom `Kakvi su to ljudi` priča o pet matematičara koji se, iako spojeni ovom disciplinom, umnogome razlikuju. Knjigu završava celinom koje je na izvestan način sumira stil čitave knjige. Započinje ga tvrdnjom da ono što mogu matematičari, mogu samo matematičari, razrađuje uverenjem da matematiku zapravo znamo mnogo bolje nego što mislimo, završava parafrazirajući Vudi Alena, a onda i naredbom, sve sa znakom uzvika, da knjige sa spiska koji je sastavio obavezno pročitamo.` - Staša Bajac kol+

57925) BOLJA POLOVINA u prilog genetičkoj superiornosti žena, Šaron Moalem , Vulkan Beograd 2021 , Veći, viši, brži, snažniji. Ovim rečima su se oduvek opisivali muškarci. Ali šta ako su, s naučne tačke gledišta, mnogo preciznije reči: slabašni, krhki, nežni i ranjivi? Evo nekih osnovnih činjenica: žene žive duže od muškaraca. Žene imaju snažniji imunosistem. Žene su manje podložne smetnjama u razvoju, vide svet u više boja i uopšteno se bolje bore protiv karcinoma. Žene su jednostavno snažnije od muškaraca u svakoj fazi života. A zašto? Korist od još jednog X-hromozoma vrlo često je i sam opstanak. Ma koliko da se trude da prevaziđu životne izazove, muškarci život uvek započinju u genetički nepovoljnijem položaju. Dostupnost dva X-hromozoma ženama daje veću ukupnu genetičku raznolikost, koja omogućava njihovim ćelijama da sarađuju i dele raznovrsne genetičke izvore. Nasleđivanje dva X-hromozoma ne samo da žene čini u najvećoj meri imunim na mnoga genetička oboljenja povezana sa X-hromozomom već im daje prednost u preživljavanju u svakoj tački tokom života. Pišući jasno i očaravajuće, doktor i naučnik Šeron Moalem prepliće istraživanja i studije slučaja, oslanjajući se i na iskustva iz života svojih pacijenata – lečenje prevremeno rođenih beba na Odeljenju neonatalne intenzivne nege; regrutovanje starijih osoba za neurogenetičke studije; brigu o HIV pozitivnoj siročadi na Tajlandu. Osim što obrazlaže genetičku superiornost žena, autor poziva i na preispitivanje androcentrizma u medicinskim studijama – pa čak i na to kako se lekovi prepisuju. Revolucionarna ali potpuno ubedljiva, Bolja polovina će nas naterati da iznova sagledamo opstanak naše vrste. NOVO , format 14,5 x 20,5 cm , latinica, 270 strana

KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA. SVJETLOST, SARAJEVO, 1988 TVRD POVEZ Knjigom „Planinske biljke“ nastavljamo ediciju „Priroda Jugoslavije“. Po rasprostranjenju, ekologiji i sistematskoj pripadnosti planinske biljke se bitno razlikuju od biljaka šuma i šikara, te će nam ova knjiga otkriti specifičnosti njihovog življenja i evolucije u uslovima ekstremno hladne klime. Gotovo sve vrste odabrane u ovoj knjizi optimalne uslove za život nalaze u ekosistemima oko snježnika na našim najvišim planinama, u pukotinama stijena alpinskog i subalpinskog pojasa, na siparima ispod planinskih vrhova, u planinskim rudinama ili vrištinama iznad gorskog pojasa, a samo manji broj se spušta niz planine, do pojasa klekovine bora ili livada gorskog pojasa, koje su nastale čovjekovim krčenjem i paljenjem životnih zajednica šuma i šikara. Kako su tokom ledenog doba naše planine bile pokrivene prostranim glečerima, koji su bili okruženi širokim pojasevima životnih zajednica iz tundri i tajgi, to su se i nakon promjene klime i nestajanja glečera, na njima zadržale mnoge vrste iz tih ekosistema. Te vrste smatramo glacijalnim reliktima. U uslovima izmijenjene klime, nakon diluvijuma, ove vrste, tj. njihove balkanske populacije, značajno su se izmijenile i evoluirale prilagođavajući se novim uslovima života. Danas ih, zavisno od stepena njihove horološko-ekološke i citogenetičko-morfološke diferencijacije, od najbližih srodnika u alpskim i arktičkim ekosistemima, odvajamo kao specifične forme, varijetete, podvrste, pa čak i kao nove vrste. One danas, zajedno sa vrstama koje su na našim planinama živjele prije ledenog doba i preživjele ga, izgrađuju specifične životne zajednice ekosistema oko snježnika, na stijenama, siparima, u planinskim rudinama i vrištinama, stvarajući značajnu biološku osnovu za ekološko gazdovanje u našim planinama. Autor

O računarima, umu i zakonima fizike Izdavač: Informatika, Beograd Uvodna reč: Martin Gardner Prevod: Milan Ćirković Povez: broširan Broj strana: XXVIII + 480 Ilustrovano. Pečatirana, veoma dobro očuvana. Osnovno pitanje koje se u knjizi obrađuje jeste pitanje odnosa veštačke inteligencije i svesti, odnosno hoće li računari, zasnovani da današnjim principima, biti u stanju da urade sve što može ljudski um. Međutim, knjiga sadrži daleko više od toga, pa će biti zanimljiva i čitaocima koje problemi veštačke inteligencije uopšte ne zanimaju. U knjizi su prikazani osnovi postavljeni na samom početku računarstva, algoritmi i Tjuringova mašina. Zatim je dat pregled značajnih matematičkih dostignuća, uključujući rezultate Hilbertovog programa, Gedelove teoreme nekompletnosti, sve do Mendelbrotovog skupa. Razmatraju se formalni sistemi, realni i kompleksni brojevi, Euklidova geometrija… Detaljno su izložena osnovna pitanja filozofije matematike i mogući odgovori na njih. Dat je pregled klasične fizike, Njutnove i Hamiltonove mehanike, Maksvelove elektronike, sve do posebne i opšte teorije relativnosti. Zatim sledi osvrt na sadašnje shvatanje mikrosveta i kvantne mehanike, kao i na naše razumevanje svemira, koje je oblikovano saznanjima iz kvantne fizike i opšte teorije relativnosti. Ovaj odeljak je osobito interesantan, pošto se upravo po dostignućima iz te oblasti Rodžer Penrouz svrstava u vodeće matematičke fizičare. U knjizi se govori i o granicama naših znanja iz fizike, sa posebnim osvrtom na pitanje kvantne gravitacije. Posle ovako širokog i detaljnog pregleda, autor se vraća na pitanja svesti i veštačke inteligencije, rada mozga i fizike uma. Dakle, u pitanju je veoma širok, popularan prikaz današnjeg viđenja matematike, računarstva i prirodnih nauka. (K-109)

Diskretni i kontinuirani granični problemi - Atkinson 750 strana 1968g tvrd povez odlično očuvana, stranice malo požutele Prevod sa engleskog na ruski Пер. из енглеског. ед. и са додатним И. С. Катс и М. Г. Креин, М.: Мир, 1968, 750 стр. Књига Ф. В. Аткинсона, професора на Универзитету у Торонту, прва је књига у којој се истовремено обрађују и дискретни и континуирани, и регуларни и сингуларни проблеми граничних вриједности. У истој књизи читалац ће наћи и диференцијалне једначине са Стиелтјесовим диференцијалима (Гл. 11, 12) и још општијим канонским системима (Гл. 9, 10). Поред проблема са линеарним улазним параметром, књига се бави и проблемима са фракционо-линеарним улазним параметром. Штавише, систематско представљање ефективно и на оригиналан начин почиње разматрањем дискретног проблема првог реда са линеарно-фракционим улазним параметром. Овај најједноставнији проблем илуструје различите аспекте теорије граничних проблема, којој је књига посвећена. Овде се већ јављају концепти као што су осцилације, сопствене вредности, сопствене функције, спектрална функција, концепт регуларних и сингуларних проблема; постављају се питања о ортогоналности и потпуности система сопствених функција, питања о јединствености спектралне функције, а разматра се и најједноставнији инверзни проблем. Приступ различитим врстама једначина је лепо уједињен општом идејом о инваријантности неког билинеарног облика (Лагранжијан). Осцилаторне особине решења једне једначине и система једначина са једним и са више параметара су обрађене прилично у потпуности. У уводу су разјашњене везе обрађених питања теорије диференцијалних и разлика једначина са теоријом еластичних осцилација, теоријом електричних кола и теоријом дискретних Марковљевих процеса. Књига је од интереса за математичаре – специјалисте за теорију диференцијалних једначина и за теоријске физичаре. Биће корисно