Moć u doba postčovečanstva Poslednjih godina naučno-tehnološki razvoj je gotovo do neprepoznatljivosti transformisao našu stvarnost. U svojoj novoj knjizi poznati filozof Slavoj Žižek analizira vrli novi svet velikih tehnoloških kompanija prikazujući kako smo svakim novim talasom inovacija sve bliži i bliži realizaciji čuvene Marksove krilatice da „sve što je čvrsto i ustaljeno pretvara se u dim“. Šta je sledeće? Da li je u uslovima stalnih društveno-tehnoloških preokreta moguća bilo kakva radikalna promena? Žižek ukazuje na to da kad se malo bolje pogleda, vidi se da se promene već dešavaju, i to usred bela dana. Kapitalizam se otvoreno dezintegriše i menja u nešto drugo. Mi ne opažamo ovu transformaciju jer smo duboko uronjeni u ideologiju. Da bismo je videli, moramo da se probudimo! Izuzetno aktuelno, Kao lopov usred bela dana ukazuje na nove opasnosti kao i na radikalne mogućnosti koje su se otvorile zahvaljujući današnjem naučno-tehnološkom napretku. „U svetu koji je odlučan da slomi nadu u radikalnu promenu, u kojem se korupcija predstavlja kao pragmatizam a sistematsko potlačivanje kao nova sloboda, Žižekova misao služi čovečanstvu na način na koji samo ideje vrhunskih i autentičnih filozofi to mogu.“ Janis Varufakis „Majstor kontraintuitivnog promišljanja.” New Yorker

„Raskošna zbirka nezaboravnih reči vrhunskih besednika.“ – Woman&Home Knjiga Govori koji su promenili svet slavi velike govore iz svetske istorije i kulturnog života. U ovoj bogatoj i živopisnoj zbirci ugledni istoričar Sajmon Sibag Montefjore vodi nas na putovanje od drevnih vremena do dvadeset prvog veka: neki govori su herojski i nadahnjuju, a neki su pak zloslutni, i dok su mnogi prefinjeni i dirljivi ima i surovih, jezivih. Među govornicima su carice i osvajači, romanopisci, sportisti, sanjari i ubice. Tu su, između ostalih, Čerčil i Elizabeta Prva, Staljin i Džingis-kan, Mišel Obama i Kleopatra, Nehru i Muhamed Ali. Knjiga prikazuje sve vidove ljudske drame od pokolja na bojištima do sudnica i punih trgova, od razgovora za trpezom do beseda održanih pred milionima slušalaca, od očajničkih poslednjih odbrana do pobedničkih govora, od plemenitih poziva na oslobođenje do razmetanja osvajača, od suludih samozavaravanja i čudnovatih ispovesti do prkosnog otpora i tužnih rastanaka. Govori koji su promenili svet vode čitaoce kroz vekove i kulture širom sveta. Pristupačnim i neodoljivim stilom majstora pripovedanja, Montefjore pokazuje zašto je ovih sedamdeset govora neophodno pročitati i kako osvetljavaju našu prošlost, obogaćuju našu sadašnjost, inspirišu – i upozoravaju na budućnost. „Ove slikovite i moćne reči pojedinih istorijskih ličnosti pružaju nadahnuće, ali i otrežnjujuću protivtežu besedničkoj veštini onih koji danas utiču na svetske događaje.“ – Scotsman „Ova knjiga je izuzetan poklon i uzbudljivi prozor u prošlost za svakoga ko rado analizira društvo i istoriju.“ – Irish News

„Verzija pakla, koja prevazilazi Orvela, prevazilazi Kafku: neprekidno mučenje koje su prepisali lekari iz Vašingtona.“ Džon le Kare Izdavački događaj bez presedana: prvi i jedini dnevnik pritvorenika koji je još zatvoren u Gvantanamu. Od 2002. godine Mohamed Slahi je zatvoren u pritvoreničkom logoru u Zalivu Gvantanamo na Kubi. Svih ovih godina Sjedinjene Države ga uopšte nisu optužile za neki zločin. Jedan federalni sudija naredio je marta 2010. njegovo puštanje, ali vlada SAD-a je osporila tu odluku i nema naznake da Sjedinjene Države nameravaju da ga puste. Posle tri godine zarobljeništva, Slahi je počeo da piše dnevnik i prepričava život pre nego što je nestao u američkom zatvoreništvu, a zatim i „beskrajno putovanje po svetu zatvora“ i ispitivanja, kao i svakodnevni život otkad je pritvorenik u Gvantanamu. Njegov dnevnik ne samo da je živ zapis o pogrešnom sprovođenju pravde već i duboko lična autobiografija – užasavajuća, puna crnog humora i iznenađujuće elegantna. Dnevnik iz Gvantanama, prvo svedočanstvo ovakve vrste, dokument je od ogromnog istorijskog značaja, štivo koje zaokuplja pažnju i pruža zanimljive podatke. „Apsolutno autentičan i dosad najtemeljniji i najpotresniji prikaz onog što je postala kolateralna šteta u ratu protiv terora.“ NYTBR, & Editors' Choice „Izuzetno zanimljiva knjiga pojavila se na jednom od najkontroverzijnih mesta na svetu, a vlada SAD-a ne želi da je čitate... Ne morate biti ubeđeni u Slahijevu nevinost da bi vas užasnuli incidenti koje opisuje.“ San Francisco Chronicle „Istorijska prekretnica i književno dostignuće... Dnevnik je nešto što većinu nas može dovesti najbliže razumevanju pakla na zemlji koji ovaj čovek uporno trpi, mada nikad nije optužen ni za šta i koji je još uvek u zatvoru iako je njegovo puštanje naložio sudija 2010.“ Salon

Autobiografija koju su preporučili urednici časopisa: Essence, Vanity Fair, Time, New York Post, New York Times, Rolling Stone, People, Men's Health, Interview. „Svoju priču vidim kao skup pesama povezan čarobnom vezom.“ Neka ljubav vlada čudesna je priča o odrastanju u nesvakidašnjoj porodici i potrazi za sopstvenim glasom. Leni Kravic se osvrće na svoj život sa iskrenošću, samokritikom i humorom. „Moj život se sastoji od suprotnosti“, piše on. „Crno i belo. Judaizam i hrišćanstvo. Džekson 5 i Led Cepelin. Prihvatio sam svoju dušu Blizanca. Voleo sam te suprotnosti. Jin i jang su se mešali u različitim delovima mog srca i uma, dajući mi ravnotežu i podstičući moju radoznalost i opuštenost.“ Od Aper Ist sajda na Menhetnu, Bedford Stajvesanta u Bruklinu, Boldvin hilsa i Beverli hilsa u Los Anđelesu, do Francuske, Engleske i Nemačke pratimo priču o izuzetno kreativnom klincu koji zbog brojnih teškoća u školi i porodici traži spas u muzici i izrasta u vrsnog muzičara, vrhunskog tekstopisca, producenta i izvođača. Ali otkrivamo i drugu stranu njegovog života, način na koji se duhovno menjao i koji je bitno uticao na njegovu muziku i odluke da odbije više nego privlačne diskografske ugovore dok ne pronađe sopstveni muzički izraz. Stvaranje umetnika koji je proglasio „Neka ljubav vlada“ samo je srce ove priče.

NAPOMENE I IZVORE MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE „Pronicljivo prikazani portreti vođa koji su oblikovali Evropu dvadesetog veka.“ – Observer Lenjin – Musolini – Staljin – Hitler – Čerčil – De Gol – Adenauer – Franko – Tito – Tačer – Gorbačov – Kol U kojoj meri jedan vođa može da menja tok istorije? Moderno doba svedoči pojavi pojedinaca na čelu evropskih država koji su često u svojim rukama imali neograničenu vlast i radili šta im se prohte, ne obazirući se na posledice, ali i onih koji su svojom vizijom doprineli svetloj budućnosti kontinenta. Nova knjiga Ijana Kerša je ubedljivo, oštroumno i nadahnuto nastojanje da se razumeju ti vladari, kako oni koji su delali na svetskoj pozornici tako i oni čiji se uticaj više ograničavao na države na čijem su čelu bili. Šta je to u vezi sa njima i sa vremenom u kome su živeli što im je omogućilo da u svojim rukama često imaju nesputanu moć? I šta je dovelo do okončanja te ere? Keršo razmatra različite tipove karaktera, od Lenjina, Hitlera, Staljina, Musolinija, Čerčila i De Gola, preko Adenauera, Franka i za nas uvek interesantnog Tita do Gorbačova, Margaret Tačer i Kola. Oslanjajući se na svoje izuzetno znanje eminentnog istoričara, istražuje kako su ličnosti koje su se međusobno izrazito razlikovale koristile moć. „Brižljivo promišljeni prikazi dvanaest izuzetnih vođa koji su odigrali presudnu ulogu u Evropi dvadesetog veka.“ – Financial Times „Ovi izuzetno temeljni opisi važnih ličnosti i njihovog uticaja na milione ljudi pomažu nam da bolje razumemo zašto je današnji svet ovakav kakav jeste.“ – BookPage „Svojim oštroumnim prikazima bitnih istorijskih ličnosti, Keršo pruža važan okvir za razumevanje moći i načina na koji se ona koristi.“ – Kirkus „Ijan Keršo nam ovom knjigom jasno ukazuje da su društva verovatno srećnija i zdravija kada su vođe najmanje važne.“ – Sunday Times

Ispisujući priču o životu kralja Milana, svog savremenika, nepoznati nemački autor s početka XX veka, pozivajući se na autobiografske zapise samoga kralja u koje je imao uvid, obračunava se sa kraljevim neprijateljima i istovremeno ukazuje na njegove slabosti i vrline, i to samo godinu dana posle Milanove smrti. Knjiga objavljena na nemačkom 1902. više od sto godina ostala je neprimećena u našoj istoriografiji i, uprkos nekim nepreciznostima i spornim sudovima o srpskoj istoriji, predstavlja dragocenu građu i sliku vremena iz epohe poslednjih Obrenovića. Pred čitaocem se ređaju mnoga nepoznata pisma, dokumenta, svedočanstva i uzbudljive epizode iz života prvog novovekovnog srpskog kralja, u deset poglavlja: ● Milanovo detinjstvo na dvoru rumunskog kneza Kuze ● Događaji u vreme ubistva kneza Mihaila 1868 ● Kralj Milan i kraljica Natalija ● Artemiza Hristić ● Vladareve avanture u inostranstvu ● Godine posle abdikacije 1889 ● Otac i sin – o odnosu dva poslednja Obrenovića ● Draga Mašin, buduća kraljica Srbije ● Milan kao političar ● Milanov politički testament Knjiga je snabdevena predgovorom istoričara Nebojše Jovanovića i osnovnim podacima o istorijskim ličnostima koje se pominju u memoarima. * U ediciji „Savremenici“ objavljujemo značajna dela srpskih pisaca ili poznatih delatnika na prelazu iz XIX u XX vek, koja su ostala nezasluženo zaboravljena ili dosad nikad nisu bila objavljena, kako bi se prevrednovala dela izmakla iz našeg kulturnog pamćenja.